Sindikalni aktivista i radnik građevinskog preduzeća "Komgrapa", Rade Stoković, u očajničkom nastojanju da se izbori za svoja prava i prava svojih kolega, koje cinično nazivaju "gubitnicima tranzicije", napisao je opširan prikaz stanja u ovom nekadašnjem jugoslovenskom i evropskom građevinskom gigantu. Zbog ograničenog prostora, Magazin Tabloid objavljuje ključne delove iz njegovog opširnog teksta u kome se on pita, gde su pare od prodaje zavisnih preduzeća u Srbiji i inostranstvu, gde su milioni od prodaje mašina i vozila kao i većih suma koje se ostvaruju po osnovu ogromnog broja objekata izdatih u zakup, gde su pare opredeljene za povezivanje radnog staža i isplate zaostalih zarad radnicima i gde je nestala imovina HK Komgrap vredna više stotina miliona evra
......
Komunalno građevinsko preduzeće Komgrap, sa svojih dvanaest zavisnih preduzeća, fabrikom HK Komgrap AD i sa reputacijom građevinskog giganta evropskih razmera, imao je, ne tako davno, tehničke mogućnosti za izvođenje najsloženijih poslova u oblasti građevinarstva. O tome govore dela: više hotela u jadranskoj regiji, u Beogradu hoteli Slavija, Metropol, Jugoslavija, čuveni hotel - Kosmos u Moskvi, poslovna zgrada Gaspromnjefta, Stadion - Crvene Zvezde, stambeni blokovi Novi Beograd, Bežanijska kosa, Golf, Medaković, Braće Jerković, Vidikovac, Čukarička padina, Hotel Zdravljak u Sokobanji, kompleks Grand hotela na Kopaoniku...
Pripajanjem GP Neimar, HK Komgrap je dobio bogat miraz u radnoj snazi, ali i u infrastrukturi. Novinari istraživači su svojevremeno objavili podatak da bi sva imovina Komgrapa slikovito poređana u jedan konvoj dosezala od Beograda do Splita, vredna preko 250 miliona evra. Sve su radili da bi što više novca stavili u svoj džep. Od prodaje stanova kojima su plaćene ispostavljene situacije za izvršene radove, direktori kradu polovinu para od kojih kupuju stanove po Evropi za svoju decu koju su poslali na studije; šefovi gradilišta na svakoj lokaciji gde grade ukradu po koji stan; prilikom kupovine više kompleta skupih mašina, direktor Komgrap-Makiš je od toga prodavca dobio na poklon skupoceni automobil za potrebe firme, koga je prisvojio i registrovao na svoje ime, a veliki broj visokih građevinskih kranova ostao je zauvek u Podmoskovlju, tako što ih je, obeznanjen alkoholom, jedan naš inženjer- alkoholičar prodao za velike pare- rekavši, po povratku, da se teškom mukom jedva izborio da državi Rusiji preda sve te kranove na ime nekakvog poreza (!) ali bez ikakvog pisanog dokumenta koji to potvrđuje...
Direktori ustupaju atraktivne lokacije za gradnju, za velike pare, da firma ima oko 2.500 stanova u vlasništvu koji su izvan bilo kakve evidencije, da je pogon u Mladenovcu uzalud dat jer nije valjano proknjižena ta transakcija...
Faktura za isporučenu stolariju za Sportski centar Komgrap-Dif bila je povod za moj otvoren sukob sa čelnicima Komgrapa da me proglase za remetilački faktor u kreiranju njihove lopovske strategije razvoja HK Komgrap. Isporučena dva kamiona stolarije, plakara i enterijera nisu stigli u pomenuti sportski centar. Istovarena je ispred jedne privatne luksuzne kuće u izgradnji!
Danas je svima kristalno jasno da je privatizacija drska i bezobzirna pljačka koja se prikriva, zarad zaštite lopova koji su ojadili ovaj narod, jer će korumpirani nelustrirani glavonje-klimoglavci na vlasti dobiti veliki deo opljačkanog plena.
Radnici su dobili otkaz izbačeni na ulicu bez ičega. Zaostale zarade i obavezan socijalni program ne postoje. Ono što je ostalo od firme je zaduženo i preopterećeno, fiktivnim hipotekama, obaveze prema poveriocima se rapidno uvećavaju, država je uskraćena za iznos obaveznog poreza...Tajkun se obogatio, pare prebacio iz preduzeća na svoj konto, političari dobili „mazalicu" da ga ne diraju. Opljačkano preduzeće on zalaže u vidu hipoteke za kupovinu drugog preduzeća, pa trećeg...i eto biznismena!
Nakon što je prethodno uništio supstancu firme- uništivši svaki vid proizvodnje, menadžment je, kako bi prikrio svoje lopovluke i pljačke, doneo odluku da privatizacijom spasi firmu. Preko noći je „skrojen" lažni prospekt privatizacije za unapred poznatog kupca. Kako bi ponuda bila što atraktivnija za svog, od ranije poznatog poslovnog prijatelja, čelnici firme su namerno prikazali znatno manju imovinu firme i naravno,iskazali nižu cenu. Obilatu pomoć u svemu pružio im je korumpirani i licemerni lider samostalnog sindikata. Tako kriminalno uobličen akt munjevito je prosleđen revizorskoj firmi BC Consalting- zatim su uzeli učešće Konfida Finodtit, a potom Ces-Mekon, te je Agencija za privatizaciju obznanila tendersku ponudu za prodaju 50,911% akcija HK Komgrap ad, sa adresom u ulici Terazije broj 4. u Beogradu.
Po nalogu većinskog vlasnika, isečene su sve ispravne i veoma vredne mašine, prateća infrastruktura i sve što je od metala i potpuno ugašen svaki oblik proizvodnje i rada. Bio sam očevidac kada su na tovarnim delovima kamiona odvožene kompletne-neisečene skupe mašine. Priča se da su one nakon što su reparirane, prodavane po unutrašnjosti Republike Srbije, ali i šire, po astronomskim cenama. Radnici su ubrzo izbačeni na ulicu bez ikakvih prava prema ZOR-u i bez plate više od 140 meseci.
Od prodaje mašinskih i drugih postrojenja prikupljene su velike pare. Radnici nisu dobili ni dinar od toga novca, uprkos obrazloženjima pisanim da se mašine, vozila i druga oprema prodaju da bi se radnicima isplatile zaostale zarade, doprinosi i dr.
Posebno je mučna istina o falsifikovanom ugovoru o investicionim ulaganjima. Većinski vlasnik je sačinio lažan ugovor o izgradnji fabrike betona na Ada-Huji, kao i izgradnji objekata za smeštaj radnika na Bežanijskoj kosi. Ni jedan, ni drugi objekat ne postoje tvrde upućeni koji su proverili i fotografisali lokaciju, uz izveštaj o uviđaju. Ali, Srbija je zemlja čuda, korupcije, pljačke lopovluka i kriminala!
I gle čuda, Agencija za privatizaciju je prihvatila takav ugovor, na osnovu koga je većinski vlasnik umesto dotadašnjih cca 51% postao 63% vlasnik HK Komgrap ad. U ovoj pljačkaškoj raboti počinjena su dva ozbiljna krivična dela: stavljen je u opticaj lažni prospekt imovine firme - postupka privatizacije, a sačinjen je i falsifikovan ugovor o investicionom ulaganju.
Kakav će stav po ovom problemu zauzeti Tužilaštvo i UKP? Za svo to vreme, od 2007. godine do danas, menadžment HK Komgrap ad, geometrijskom progresijom devastira imovinu firme putem fiktivnih hipoteka, trošenje novca u bescenje, zakupa luksuzne vile na Dedinju, dok na drugoj strani umiru od gladni radnici koje su takvi lopovi lišili rada, plate, budućnosti, života...
Svi se pitaju, gde su pare od prodaje zavisnih preduzeća u Srbiji i inostranstvu, gde su milioni od prodaje mašina i vozila kao i većih suma koje se ostvaruju po osnovu ogromnog broja objekata izdatih u zakup, gde su pare opredeljene za povezivanje radnog staža i isplate zaostalih zarad radnicima? Gde je nestala imovina HK Komgrap ad vredna više stotina miliona evra?
Bezbroj dopisa- apela za zaštitu imovine i prava radnika otišlo je na ruke generalnom direktoru H.K.-Komgrap-a kao i predsedniku izvršnog i nadzornog odbora, ali sve je bilo uzalud. Potom sam promenio kurs-uputio sam apele-molbe za pomoć čelnicima Republike Srbije-Vojislavu Koštunici, Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću, Predragu Bubalu, Rasimu Ljajiću, Ivici Dačiću, Saši Jankoviću, Miljku Radisavljeviću...
Radnici -HK-Komgrap-ad, ne traže ništa što je u vlasništvu bivših čelnika vlasti u Republici Srbiji, Koštunice, Tadića, Cvetkovića, i drugih. I nikako ne tražimo nešto što je u vlasništvu čelnika aktuelne vlasti u Republici Srbiji, Aleksandra Vučića, Nikole Selakovića, Nebojše Stefanovića, Aleksandra Vulina, Ivice Dačića i drugih, samo tražimo da učine ono što su obavezni po Ustavu i zakonima Republike Srbije, da bi Srbija bila pravna država u kojoj se strogo poštuju radnička i ljudska prava. Ko snosi odgovornost što se u anarhičnoj Srbiji pravo i pravda totalno razilaze?
Zakon kaže da se radni spor mora okončati za najduže šest meseci, i šta definitivno, znači- pravično suđenje u razumnom roku, ako radnici HK Komgrap ad umiru od gladi bez plata više od 140 meseci u ovakvoj Srbiji?