Došao je i taj dan. Mnogi likuju što 20. maja sa mesta predsednika Fudbalskog saveza Srbije konačno odlazi Tomislav Karadžić, a drugi su zabrinuti što na njegovo mesto dolazi Slaviša Kokeza. Da li je to zaista tako i da li Tole silazi, a Kokeza se penje? Preko koga, u čije ime i za čije dobro? Kako god bilo, žrtva je srpski fudbal i njegovi mnogobrojni pijuni, konstatuje Miroslav Vislavski, Tabloidov urednik sportske rubrike
Miroslav Vislavski
Žrtve su oni koje pred sobom, svojim sumnjivim radnjama, donetim nesuvislim odlukama „u ime fudbala", njihovom kriminogenom infrastrukturom postavljaju i sklanjaju Karadžić - juče ili Kokeza sutra. To nije fer prema igračima i najvećem broju trenera, armiji klinaca i njihovih učitelja. Ali ni prema velikom broju ljubitelja fudbala koji su odavno proterani sa tribina, pa žeđ za fudbalom utoljavaju sećanjima na neka prošla vremena koja, istini za volju nisu bila lišavana „karadžića" ili „kokeza", ali su bila bolja, čistija... Ogroman talog kriminalnih tipova koji su danas važne face u ovom sportu, ali i društvu uopšte, garancija su da je fudbal i dalje prava meka polusvetu i da nema čemu dobrom da se nadamo.
Zaludu promene, kada je sve isto. Onako kako je u državi Srbiji. Samo krajnje naivni, glupi i slepi pored svojih očiju veruju u Vučićeve promene. Kratko pamćenje nacije, razlog je zašto gospodar Vučić ostaje režiser u našem filmu. Tako je i u srpskom fudbalu. Dovoljno je da je Kokeza Vučićev izbor, pa da bude kandidat koji nema alternativu za predsedničko mesto.
Svi dojučerašnji Toletovi podanici i „lojalni" pratioci, danas daju svoj glas za Kokezu. Čak i oni koji su bili sigurna Toletova kuća u Severnoj pokrajini. Dugogodišnji pratioci Tomislava Karadžića su vrlo lako prebacili u treću brzinu i izbacili Kokezu kao prvog kandidata za fudbalski presto. Jednoglasno. Drugi kandidat nije ni postojao. Nije ga bilo ni u najavi, makar kao kamuflaža demokratskog čina. Svojevremeno prilikom kandidature Tomislava Karadžića, špekulisalo se sa imenima koja su navodno pokazivali ambiciju da se suprotstave Tole padresu. Setimo se da su protivkandidate glumili ili su najavljivali napad na fudbalski presto Aca Bulić, Nebojša Leković, Milovan Đorić, Boban Bogdanović...
Duga izborna procedura u fudbalskoj organizaciji započeta oktobra 2015 godine, bila je samo kvazidemokratska igrarija. Najjeftinija farsa.
U celini organizacije se uspostavljala naprednjačka infrastruktura. Na nižem nivou organizovanja moralo je biti sve iskontrolisano. Izabrani nisu morali biti članovi SNS. Dovoljno je da su bili: Vučić! Da su se poklonili diktatoru. Oni koji su njegova vojska nisu predstavljali dilemu. Ali, znatno više je bilo onih koji su preveslali na njegovu stranu. Onih, koji će sutra kada Vučić ode u zaborav, požuriti da se poklone novom vladaru. Dakle, pre početka izborne procedure mediji su se bavili špekulacijama. Pominjana su imena Dragana Stojkovića Piksija, Dragana Džajića ili Save Miloševića, Žarka Zečevića, Slaviše Kokeze i mnogih drugih.
U proceduru se nije ušlo sa više kandidata, ali ni sa ozbiljnim kriterijumima. Jer, znao se odgovor. Budući predsednik je Slaviša Kokeza. To je odluka Aleksandra Vučića. I tačka!
Zašto je Vučiću blizak Slaviša Kokeza? Na forumima društvenih mreža se moglo saznati, a nadležni organi su to morali znati pa nisu opovrgavali tvrdnje da je Vučićevu kampanju pre nekoliko godina finansirao poznati novobeogradski narko diler Dejan Stojanović Keka za kojim je raspisana međunarodna poternica. Navodno je samo za Vučićevu kampanju na nivou lokala u Zemunu finansirao sa 100.000 evra. Ta saradnja se odvijala preko Slaviše Kokeze, člana SNS, hapšenog u akciji „Sablja" i vlasnika restorana „Kontakt" u kome se okupljala poznata Makina grupa, ali u kome je i sam Vučić imao važne sastanke, poput onih tajnih sa Draganom Đilasom, u kome je zasedao naprednjački izborni štab.
Javnosti je poznata bliskost Keke i Crvene Zvezde, kao i to da je imao više svojih fudbalera u ulici Ljutice Bogdana. Pojedinci poput Milovana Đorića su tvrdili da je to značilo obavezu treneru da u timu igraju Kekini igrači. Jedan dnevni list je preneo navodnu tvrdnju Aleksandra Vučića "da u najvećim srpskim klubovima kriminalci trenerima sastavljaju ekipe..." prozivajući Keku i njegov klan da su pritiskali trenere da u sastavu tima budu njegovi igrači. Razume se da je to bila samo jedna u nizu finti kojima se služi Vučić, kako bi ostavio utisak o svom "poštenju".
Međutim, ovaj primer je samo ilustracija modela koji živi u našem fudbalu, ali i fudbalu na prostorima bivše Jugoslavije u kome se ovaj soj ljudi veoma dobro razume i ostvaruje svoje interese. samo u Zvezdi.
U postupku konsultacija "na terenu", nije bilo reči o Kokezinoj biografiji. Izvori kažu da je samo iznet predlog da on bude budući predsednik FSS. Zato i nije bilo pitanja i diskusije o predlogu (odluci). Novi Konsiljere je određen voljom Diktatora.
Fudbalska biografija Slaviše Kokeze staje u dva reda: FK Brodarac i kratko vreme čelnik iz senke u FK Crvena Zvezda koju napušta nakon neuspeha u kvalifikacijama za Ligu Evrope zajedno sa polovinom Uprave. Novu bazu, obezbedio je kao predsednik FS Beograd, nakon likvidacije partizanovca Raše Babića. Odavde ga lukavi Tomislav Karadžić pozicionira kao svog naslednika.
Kritičari rada i moralnog lika Tomislava Karadžića nakon promena na čelu Saveza, rezignirano priznaju uzaludnost svoje dosadašnje kritike. Tako fudbalski veteran Tomislav Taušan kaže da bi nakon dvadesetogodišnjeg kritikovanja Tomislava Karadžića dao njemu glas pre nego bi to učinio za račun Slaviše Kokeze. I tu je odgovor na dilemu ko da vodi FSS koje se svodi na dosetku: dosadašnje zlo je manje od novog!
U međuvremenu, Crvena zvezda sa polovičnim sastavom Upravnog odbora, bez Kokeze, i, pokazalo se punim pogotkom kakav je Miodrag Grof Božović, osvojila je željeni šampionat. Kokeza u tome nije imao udela. Zna se da se razišao sa Terzićem, kome pripada slava uspeha zajedno sa Božovićem.
Pa šta je to referentno da Kokeza dobije mandat predsednika FSS?
Nezvanično, njegov izbor znači da će Beograd dobiti novi nacionalni stadion prema zahtevima FIFA i UEFA! Takva garancija je uslovljena od njegovog zaštitnika i kreatora naših sudbina, jedinog koji u ovoj jadnoj zemlji "radi" i - najviše laže! Kao da je takva investicija privatna stvar? Naravno da nije, ali na žalost ona je moguća ako postoji volja jednog čoveka.
Ono što mu Vladar ne može obezbediti jeste drugi razlog koji ga preporučuje, a odnosi se na izvesnost plasmana na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. I pre nego je izabran petnaestak dana uoči izbora, Kokeza nije ni časa gubio već je na Odboru za hitna pitanja izdejstvovao imenovanje Slavoljuba Muslina za novog selektora nacionalnog tima. Ipak, Muslin ulazi u kvotu Karadžićevog mandata u kome je osmi po redu šef reprezentativne struke. Bude li Muslin uspešan, slava će ići na račun Kokeze. U protivnom, biće poslednji Toletov promašaj u izboru vođe nacionalnog tima. Karadžić se nije mešao u Kokezinu volju. Prećutno je prešao preko Ćurčićeve likvidacije i "moralnog čina" Save Miloševića. Dok mu je bio oponent, Savu Miloševića je preveo preko njegovih principa i stavio pod svoju kabanicu. Sada mu Savo nije potreban, a Bunjevčević je dobrodošao. Tako želi Kokeza!
Sledi pitanje ko je gori i podliji: Karadžić koji baca pod tepih sve što je ružno govorio o Kokezi, a potom ga favorizuje kao jedinog kandidata za predsedničku funkciju ili Kokeza koji se poput svog zaštitnika, prepodobnog Vučića presvukao u novo ruho, trudeći se da proguta svoju prošlost, sada manifestuje toleranciju, razumevanje, demokratičnost...
I mada su se administratori pojedinih sajtova postarali da se uklone tekstovi u kojima je preneto Saopštenje FSS iz avgusta 2013, u arhivi sajta FSS još uvek je zakačeno sa potpisom Tomislava Karadžića. U njemu se između ostalog "drugi potpredsednik" (javnost je prepoznala Slavišu Kokezu) optužuje da se "bavio dilerisanjem", da je u svojoj kafani uz ugostiteljstvo delatnost "proširio izdavanjem soba na sat" igračima Zvezde. Zapitao se: "šta je taj čovek, svodnik ili funkcioner Crvene zvezde"...U nastavku se spočitava "da je oterao sve menadžere", a kontakte sa drugim trgovcima fudbalera preneo na sebe, da se "javno hvali po beogradskim kafićima i autoperionicama o procentima koje dele" I pri tome su mu "puna usta jednog Vladinog funkcionera" čiju podršku uživa!
Pre nego su došli do "kompromisa", Karadžić je iznosio u javnost otvorene pretnje koje mu je uputio Kokeza kada ga je napadao za "krađu na utakmici Partizan - Novi Pazar" i optužio da je "definitivno organizator nameštanja" rezultata u našem fudbalu. Na upozorenje da "takav nastup zahteva procesuiranje i udaljavanje iz fudbala" i da će "ove optužbe i napadi biti predmet rada na organima FSS", Kokeza je odgovorio pretnjom: "Radiće i drugi organi oko tebe i Saveza".
Kada je Karadžić shvatio da će vrag odneti šalu, da je Vučić novi srpski Vožd, a svestan da mu je Kokeza miljenik, naprasno je počeo da ga gladi. Javno je izneo da je promenio mišljenje o Kokezi. Primenio je recept vladajućeg sistema. A srpski sistem je - Aleksandar Vučić! Do nedavno četnik, ratni huškač, šovinista, neprijatelj NATO pakta i Evropske unije, kritičar "žutih" i što šta još, pretvorio se u mirotvorca, euro fanatika, NATO saveznika, borca protiv kriminala i korupcije, protivnika radikalne desnice, kompromisera... To naravno nije normalno i normalni ne mogu u to da poveruju. Ali, koliko nas je normalnih? U takvom sistemu, Tole je video šansu da se sačuva podržavajući Kokezu. Izgleda mu je pošlo za rukom. Biće mu jako blizu. Dokle? Dok je sistem živ!
Posle svega, džaba nam poruka "Beogradskog sindikata": "u sistemu koji laže - ne veruj šta ti kaže!". Onima koji žele da ostanu u fudbalskoj hijerarhiji ili kriminogenoj infrastrukturi je bilo dovoljno da kažu: Kralj je umro, živeo kralj!