Preko pune linije

U aferi "Smoking Gun" raskrinkana je međunarodna mreža švercera oružja u kojoj istaknutu ulogu ima Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije (2)

Krušik radi, ISIS se gradi

***

Srpska državna preduzeća za proizvodnju i prodaju oružja imaju značajnu ulogu u međunarodnom lancu krijumčara. Puške, bombe i granate iz Krušika i ostalih srpskih fabrika, preko raznih posrednika stižu u ruke islamskih terorista u Jemenu. Krvavi dolari slivaju se u džepove Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, zaduženih za kontrolu vojne industrije.

Internet portal armswatch.com nedavno je objavio stotine dokumenata, ugovora, internih dopisa, izjava i fotografija koje dokazuju da Srbija učestvuje u švercu oružja. Iz tog materijala, koji je objavljen i u prošlom broju našeg Magazina Tabloid, jasno se otkrivaju tragovi nezakonitog poslovanja srpskih preduzeća, koja su krišila domaće i međunarodne propise.

U novom paketu dokumenata iz afere "Smoking Gun" nalaze se dokazi koji međunarodne švercere oružja povezuju sa srpskim državnim vrhom. U javnost su isplivali dokumenti koji raskrinkavaju način na koji su pripadnici Vučićeve dvorske svite sklapali unosne poslove, a na štetu države.

- Ne poznajem nijednog trgovca oružjem, niti sam se ikada time bavio - rekao je nedavno Aleksandar Vučić, demantujući tvrdnje da upravlja švercom oružja.

Tri dana pre te izjave, na snimku jedne od Vučićevih redovnih konferencija, vidi se da iza njega stoji penzionisani general Jovan Čeković, bivši direktor Jugoimport SDPR-a, državnog preduzeća koje se bavi prodajom naoružanja i vojne opreme.

Čeković je bio optužen da je od 1999. do 2002. pribavio imovinsku korist od oko 3,9 miliona dolara tako što je, bez odluke Upravnog odbora SDPR-a i saglasnosti Savezne vlade SR Jugoslavije, vlasniku jedne grčke firme omogućio promenu vlasničke strukture i predao mu svu dokumentaciju kako bi prikrio delo. Takođe, Čeković je bio optužen da je zloupotrebio službeni položaj 2002. godine, kad je izdao nalog da se sa računa SDPR-a u Libiji prebaci 400.000 dolara na račun jedne firme u Liberiji, s kojom SDPR nije imao nikakav poslovni odnos.

Suđenje se oteglo do dolaska Srpske napredne stranke na vlast, da bi 2014. bila doneta oslobađajuća presuda. O tim i ostalim optužbama protiv Čekovića biće više reči u tekstu u sledećem broju našeg magazina. Za ovu temu važnija je Vučićeva saradnja s aktuelnim trgovcima oružja.

Aleksandar Vučić je kontrolu nad trgovinom naoružanja preuzeo 2012. godine, kad je došao na vlast i sam sebe postavio na mesto ministra odbrane. Prva odluka bila mu je da na direktorska mesta u SDPR-u postavi ljude od neposrednog poverenja, Branislava Prostrana i Jugoslava Petkovića, koji su pre toga upravljali poslovanjem Vučićevih dnevnih novina Pravda.

Zvanični suvlasnik Pravde bio je i Nemanja Stefanović, brat aktuelnog ministra policije Nebojše Stefanovića. Brat Nemanja i Petković kasnije su osnovali preduzeće Digital Print, u kome su imali po 25 odsto vlasničkog udela. Petković je i danas vodeći čovek Jugoimport SDPR-a.

U porodičnom biznisu ulogu alfa mužjaka ima Branko Stefanović, otac ministra Nebojše i biznismena Nemanje. Dokumenti koji su objavljeni na sajtu armswatch.com otkrivaju da je Branko Stefanović posredovao u nabavci i prodaji srpskog oružja, koje je preko Saudijske Arabije završilo u rukama pripadnika Islamske države u okupiranim delovima Jemena.

Bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva otkrila je celu švercersku mrežu, kojom su minobacačke granate 82 mm M74 HE, proizvedene u valjevskom Krušiku u aprilu 2018. stigle do terorista ISIS-a. Interni dokumenti, do kojih je došla Gajtandžijeva, dokazuju da su srpske državne kompanije prodavale to i drugo oružje američkoj kompaniji Alliant Techsistems LLC, filijali ATK Orbital, za potrebe vlade Sjedinjenih Američkih Država. Kao krajnji korisnik oružja navedena je afganistanska vojska, ali, umesto u skladištu u Kabulu, ono je završilo u Jemenu.

Novi podaci, zasnovani na internim dokumentima dve srpske kompanije, otkrivaju da je Saudijska Arabija od 2017. godine do danas kupila 1.286.462 komada municije, proizvedene u valjevskoj fabrici Krušik. Skenirani pasoši američkih, saudijskih i trgovaca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i srpskih državnika, oktivaju ko stoji iza isporuke oružja proizvedenog u Srbiji, kupljenog od strane američkih kompanija i isporučenog militantima u Jemenu.

Minobacačke granate je izvozila srpska privatna kompanija GIM, čiji vlasnik je izvesni Goran Todorović, a koju je zastupao Branko Stefanović, otac aktuelnog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministar policije Nebojša Stefanović.

Kompanija GIM je 2016. godine potpisala jedan, a 2018. još tri ugovora sa Saudijskom Arabijom za isporuku 517.000 komada minobacačkih granata proizvedenih u Krušiku. Kao krajnji korisnik oružja navodi se Ministarstvo odbrane kraljevine Saudijske Arabije.

Ugovori su potpisani sa saudijskim of šor kompanijama Raniad al Jazira i Larkmont Holdings LTD, koje su registrovane na Britanskim Devičanskim ostrvima. O Larkmont Holdingsa LTD nema podataka, ali posredne veze sugerišu da se nalazi u saudijskom vlasništvu.

U kiparskom trgovinskom registru navodi se da je ta kompanija suvlasnik lokalne firme Milvards Limited, zajedno sa saudijskim državljaninom Jusufom Alotaibijem. U registru se navodi da se Larkmont Holdings bavi pružanjem bezbednosnih usluga i prodajom robe svih vrsta.

U dopisu GIM-a, upućenom Krušiku 27. aprila 2017. godine, navode se imena tri predstavnika te firme i tri predstavnika firme Raniada Al Jazira. Pored Todorovića, GIM su zastupali Mirko Marjanović i Branko Stefanović. Kupca iz Rijada predstavljali su saudijski državljanin Muhamad Abdulkarim al Hasan, libanski državljanin Čadi Čarani, koji koristi i kanadski pasoš, i jordanski državljanin Zeid Hajdar Rahman Madi.

Oružje je iz Srbije transportovano avionima i brodovima. Za avionski prevoz bila je zadužena azerbejdžanska kompanija Silk Way Airlines, o kojoj je Magazin Tabloid objavio podatke u prošlom broju. Silk Way je i ranije bila pod istragom zbog sumnje da je diplomatske letove koristila za ilegalan prevoz naoružanja i vojne opreme.

Za brodski transport angažovano je nekoliko kompanija, koje su tovare oružja prevozile iz bugarske luge Burgas u saudijsku Džedu. Iz presretnutih dokumenata otkriveno je da je GIM izvezao oružje 10. marta 2019. godine, a taj kontigent je iz Burgasa u Džedu prebacio brod "Bob Diamond", koji je plovio pod zastavom Gibraltara.

Pre dva meseca, 28. juna 2019, na istoj liniji, švajcarski brod "Thorco Basilisk" preneo je 21 kontejner sa 43.000 komada srpskih minobacačkih granata.

Dokumenti, potkrepljeni video snimkom, potvrđuju da je 2.000 komada raketa Grad 16. jula 2019. iz Krušika prebačeno u Burgas, odakle je teretnim brodom "Jork", koji je plovio pod zastavom Antigva Barbuda, prebačeno u saudijsku luku Džeda.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Saudijske Arabije angažovalo je privatne kompanije iz SAD i UAE da nabavljaju i transportuju oružje proizvedeno u Srbiji. Presretnuti dokumenti otkrivaju i sporni posao s kupovinom 20.000 komada srpskih raketa Grad.

Srpska fabrika Krupnik potpisala je 2016. godine ugovor sa proizvođačem Krušik ugovor o isporuci 20.000 komada raketa Grad, od 122 mm, namenjenih Saudijskoj Arabiji. Da nisu čista posla ukazuje već i to što saudijska vojska ne koristi rakete tog tipa, a u dokumentima nije naveden krajnji korisnik, čime su prekršeni propisi Srbije, Evropske unije, SAD i NATO.

Fabriku oružja Krušik 17. aprila 2017. posetili su predstavnici srpskog izvoznika Krupnik u pratnji devet stranaca, zaduženih za pregled naručenog oruđja.

U toj grupi nalazila su se dva predstavnika Ministarstva odbrane Saudijske Arabije, dva Amerikanca iz arapske kompanije Heptagon Global Trading, američki trgovci iz Armitrans LTD-a, Tradevinds Logistics Group, kao i jedan Bugarin i dva Rumuna, koji su takođe radili za TLG.

Ista ekipa, pojačana s još četiri saudijska zvaničnika iz Ministarstva odbrane, posetila je Krušik i u decembru 2018, o čemu svedoče podaci iz njihovih pasoša.

Bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva tvrdi da izneti podaci predstavljaju samo mali deo istrage međunarodnog krijumčarskog lanca. Ona je otkrila identitete mnogih trgovaca i državnika koji su učestvovali u operacijama velikih razmera, što dovoljno osvetljava dešavanja iza scene na kojoj se, navodno, vodi "rat protiv terorizma".

Na prva dva dela njenog istraživačkoj projekta, koji je nazvala "Serbian File", niko nije reagovao. Niko, izuzev Magazina Tabloid, koji je preneo saznanja i dokumente koji rasvetljavaju celu aferu.

Međutim, pošto je u trećem nastavku prozvan Branko Stefanović, srpski režim je odgovorio na prepoznatljiv način. Hakerskim napadom oboren je sajt armswatch.com, kako bi se korisnicima iz Srbije sprečio pristup iznetim informacijama.

- Naš sajt se našao pod hakerskim napadima za koje je utvrđeno da dolaze iz Srbije.Uvođenjem zaštite od DDoS napada, sajt je postao nedostupan za posete iz Srbije. Neko se očito uplašio da bi građani Srbije mogli da pročitaju dokumente koje smo objavili. Prvi napadi su se desili isto veče kad je tekst počeo da se deli po društvenim mrežama, na kojima su označeni ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, čiji se otac Branko navodi kao posrednik u izvozu oružja. Sajt je četiri sata bio nedostupan.

Druga serija DDoS napada usledila je sledećeg jutra. Od našeg provajdera dobili smo informaciju da iza napada stoji veliki broj IP adresa iz Srbije, koje su odmah blokirane, ali istovremeno je blokiran i pristup sajtu svima iz Srbije - objasnila je Gajtandžijeva u izjavi za srpski portal Cenzolovka.rs.

U strahu od istine, napredna vlast je pokušala da spreči pristup informacijama i na internetu. Naravno, to nije moguće, pošto su tekst sa armswach-a preneli drugi strani sajtovi. Posle hakerskog, usledili su politički i medijski napadi na čitaoce spornog teksta.

Pored navoda o švercu oružja u Jemen, koji se nalazi pod međunarodnim sankcijama, za vlast Srpske napredne stranke najveći problem predstavlja to što je otkriveno da je otac ministra policije nabavljao oružje po znatno povoljnijoj ceni od uobičajene, što se vidi iz internih dokumenata srpske fabrike oružja Krušik.

Prema podacima koje je objavio armswatch.com, obaranjem cene u korist privatne kompanije GIM, Krušik je oštetio budžet Srbije za nekoliko stotina hiljada dolara.

Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, odmah je optužio Aleksandra Vučića da stoji iza spornog izvoza oružja u Saudijsku Arabiju.

- Branko Stefanović bio je neuspešni kafanski muzičar, a njegov sin Nebojša Stefanović bio je neuspešan student dva fakulteta. Nisu oni preko noći postali toliko pametni da bi odjednom postali veoma uspešni trgovci oružjem u svetu. Zato sam sasvim uveren da iza ove operacije stoji Vučić - izjavio je Ponoš.

Opozicioni lideri ukazali su da veze Branka Stefanovića i Gorana Todorovića, zvaničnog vlasnika kompanije GIM, potiču još iz njihovog partnerstva u firmi Junajted BG, koje je trajalo do aprila 2018. godine. Iako Stefanović nema udeo u vlasništvu nad GIM-om, zaposleni u Krušiku su svedočili o tome da je prisustvovao sastancima s menadžmentom te fabrike oružja na kojima su se ugovarali poslovi.

sukobu interesa govori i činjenica da dozvole za izvoz oružja izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U praksi, otac Stefanović je ugovarao i organizova izvoz, a sin Stefanović je izdavao dozvole. Zahvaljujući takvom poslovanju GIM je brzo i lako izrastao u moćnu firmu. Tokom 2016. godine, ta kompanija je ostvarila 40 miliona dinara prihoda. Sledeće godine, kad se posao razgranao, prihod je podigla na čak milijardu dinara, a prošlu godinu je završio sa čak dve milijarde dinara.

Krušik i GIM su potpisali više ugovora za posao vredan skoro 43 miliona dolara i to po povlašćenim cenama, mnogo nižim od onih po kojima je valjevska fabrika prodavala oružje državnom preduzeću Jugoimport SDPR. S namerom da obmani javnost, Krušik je demantovao informacije objavljene na sajtu armswatch-a, navodeći da je GIM-u prodao 267.000 minobacačkih granata. Ugovori pokazuju da je za 43 miliona dolara prodato 487.000 komada granata i 210.000 ručnih bombi.

Uz to, Krušik i srpsko Ministarstvo odbrane demantovali su da je oružje prodavano Jemenu, što niko nije ni tvrdio. Predstavnici menadžmenta fabrike oružja i Ministarstva izmislili su laž, koju su zvanično negirali. To je uradio i ministar policije Nebojša Stefanović.

- Da li je moj otac trgovao oružjem? To je potpuna izmišljotina, koju su dematovali Krušik i Ministarstvo odbrane, znači dve ozbiljne institucije. Oni su naveli zbog čega je to izmišljotina i naveli su koliko je netačno da je bilo ko ili bilo koja firma imala povlašćen položaj u odnosu na državu. Moj otac nije vlasnik firme GIM, svi njegovi poslovi su transparentni i u skladu sa zakonom, nije počinio nikakvo krivično delo. Ne želim više da odgovaram na pitanja - rekao je ministar Stefanović.

Na pitanja novinara Televizije N1 nije htela ni da odgovara žena koja živi u stanu na adresi na kojoj je registrovana kompanija GIM. Žena je odbila da se predstavi, samo je rekla da nije zastupnik firme i da nije ovlašćena da daje bilo kakve informacije.

Ministar Stefanović i njegov otac danas, dok su na vlasti, odbijaju da odgovaraju novinarima, ali sutra će, ako Srbija bude pravna država, morati da odgovaraju pred nadležnim državnim organima.

To brine i Dušana Blagojevića, direktora Kovačkog centra Krušika. Iako je priredio veliku proslavu svog rođendana, za tridesetak zvanica, Blagojeviću je raspoloženje pokvareno objavljivanjem dokumenata o spornoj prodaji oružja, koje je završilo kod islamskih terorista. Jugoslav Petković, direktor Jugoimport SDPR-a, uzalud ga je uveravao da nema razloga za brigu, aferu će rešiti Vučić, kao i sve dosad. Iskusni Blagojević zna da dokumenti, ugovori i elektronska pošta nisu procureli tek tako, zato se plaši da ne završi u zatvoru i to ne u Zabeli, nego u Gvantanamu.

Razloga za brigu nemaju samo Vučićevi krijumčari. Otvaranje "Dosijea Srbija" unervozilo je i predstavnike bivše vlasti. Na Tviteru se naročito angažovao Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, koji ceo slučaj predstavlja kao "naivan" pokušaj da se kriminalizuje Srbija.

- Pošto je Srbija nekome uzela parče kolača, najlakše je nju optužiti! Neko misli da bi se zatvaranjem naših fabrika sprečilo da se Jemen naoružava na crnom tržištu? Naivno. Licemerna je priča o srpskom naoružanju, koje je u Jemen došlo preko Saudijske Arabije, u kojoj je Srbija kriva što Saudijska Arabija krši rezoluciju Ujedinjenih naroda i reeksportuje naoružanje. Neka predlože uvođenje sankcija Saudijskoj Arabiji, pa da niko više ne može legalno da im prodaje oružje, tad bi izvoznici bili krivi. A to se neće desiti jer Saudijska Arabija izdvaja ogroman novac za NVO i niko ne želi da izgubi takvo tržište - piše Šutanovac.

U načelu, on je u pravu, što dokazuje i tabela sa iznosom prihoda koje ostvaruju kompanije iz drugih država prodajom oružja Saudijskoj Arabiji. Ipak, u pojedinostima, Šutanovac jednako licemerno zanemaruje činjenicu da srpski proizvođači, trgovci i izvoznici oružja krše zakon i međunarodne propise.

Od početka rata u Jemenu, tamo je ubijeno 85.000 dece. Ne zna se koliko ih je stradalo od granata proizvedenih u Srbiji. O tome niko ne vodi računa, najmanje oni koji masno zarađuju na tom poslu, pa krvavim novcem kupuju vile na Bežanijskoj kosi, hotele i beogradske restorane.

moralnim pitanjima, ako uopšte postoje kod švercera oružja, nije ni potrebno govoriti, ali posle promene vlasti ova afera mora da dobije sudski epilog.

Istraživač Magazina Tabloid pukovnik Milan Jovanović je od 2010 do 2013 godine pisao o kriminalu u Ministartvu odbrane, na čijem je čelu bio tadašnji ministar Dragan Šutanovac, a njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović, a direktor SDPR-a Jugoimport Stevan Nikčević.

Čim je Vučić postao prvi podpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, Stevan Nikčević je u njegov kabinet doneo tašnu u kojoj je bilo 50 miliona dolara, a iz kabineta je izašao bez tašne, ali sa rešenjem o postavljanju za državnog sekretara u ministartvu kojim je rukovodio Rasim Ljajić. I Šutanovac, Pilipović i Nikčević bili su, do tog časa, članovi DS-a.

Objavlujemo uizvode iz dva teksta iz tog perioda, koji objašnjavaju da je pverc oružja uspostavila i Tadićeva mafija, a Vučićeva samo nastavila, nesmanjenom žestinom.

Istraga koju su sproveli službenici BIA sadrži preko 5.000 stranica dokaza. Tadašnji specijalni tužilac za oirganizovani krimina Miljko Radisavljević zatro je tragove ove istrage, ali kopije postoje na više mesta. Zato se istrage koju je sprovela bugarska novinarka plaše i Boris Tadić, njegov kum Dragan Šutanovac i Draganov kum Ilija Pilipović i Stevan Nikčević.

(Tekst objavljen u broju 216, od 30. 9. 2010)

Tragom vesti

Sukobi u vrhu vlasti povodom istrage kriminala u Ministarstvu odbrane

Kum je dugme, na šlicu ili na džepu

Odluka zamenika specijalnog tužioca da prikupljanje dokaza i potrebnih obaveštenja o kriminalu u Ministarstvu odbrane poveri Bezbednosno-informativnoj, a ne Vojno-bezbednosnoj agenciji, u čijem delokrugu rada i odgovornosti je i sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela u Vojsci Srbije, ukazuje da su sukobi na relaciji predsednik Srbije - ministar odbrane ozbiljni

Pukovnik Milan Jovanović

Zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg tužilaštva u Beogradu Jovan Jovanović naložio je prošlog meseca ( avgusta 2010.) Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) da prikupi potrebna obaveštenja i dokaze o malverzacijama u Upravi za snabdevanje Ministarstva odbrane Srbije.

Duže od godinu dana Magazin Tabloid istražuje pljačkanje vojne imovine i naoružanja i piše o nameštenim tenderima za nabavke za potrebe Vojske Srbije. Glavni akteri su, da podsetimo i ovog puta naše čitaoce, ministar odbrane Dragan Šutanovac, njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović i Stevan Nikčević, direktor Jugoimporta SDPR. Poimenično smo pominjali njihove "saborce", vlasnike fiktivnih preduzeća kojima su omogućavali da dobiju poslove na nameštenim tenderima, koji su vredni po nekoliko miliona evra.

Ministar Šutanovac se branio od naših optužbi tako što je naredio direktoru Vojno-bezbednosne agencije Svetku Kovaču da pronađe i identifikuje autora i otkrije njegove informatore iz Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije. Preciznost podataka i fotokopije dokumenata koji su sa stranica našeg lista razotkrivali pljačkašku družinu počeli su da brinu organizovanu kriminalnu grupu koja je uništila Vojsku Srbije, njenu imovinu i njenu odbrambenu moć u celini.

Precizni zahtevi

Godinu dana se Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala branilo ćutanjem. Odluku da započne predkrivični postupak tužilac je doneo nakon konsultacija sa predsednikom Republike Borisom Tadićem, koji je i vrhovni komandant oružanih snaga Srbije.

Kriminalna družina ministra Šutanovca odmetnula se od zakona i Demokratske stranke. Gospodin Šutanovac je, prema prisluškivanim razgovorima ove kriminalne bande, svojim saborcima objasnio da je, navodno, od američke administracije dobio zeleno svetlo da može da zaradi desetak miliona dolara, ali da bude kooperativan. Kao očekivanu kooperativnost ministar je svojoj lopovskoj družini opisao očekivanje američke administracije da se "reformiše odbrana Srbije" i svede na meru koja će, kako je rekao, onemogućiti Srbiju da bude kočoperna, i primorati je da se povinuje američkim nalozima i njenim interesima.

Kada su pljačkanjem zaradili ogromne pare, ministar Šutanovac je sabraći ponudio i preuzimanje vlasti u Srbiji i Demokratskoj stranci. Od njegove družine i partijskih sledbenika u Demokratskoj stranci očekuje se da destabilizuju DS, da partiju podele na najmanje tri dela, a posebno se od njih očekuje da ograniče despotiju srpskog predsednika i zbace ga s vlasti.

Pretpostavlja se da je ovakvo opredeljenje gospodina Šutanovca i njegovih saradnika primoralo Borisa Tadića da protiv svog kuma pokrene zakonsku proceduru radi privođenja pravdi i uklanjanja s političke scene.

Predsednik Tadić i ministar Šutanovac su duže od dve godine u ozbiljnom sukobu. Ne razgovaraju, a susreću se samo protokolarno. A kada se sretnu, daleko od očiju građana, razmenjuju najteže uvrede.

Odluka zamenika specijalnog tužioca da prikupljanje dokaza i potrebnih obaveštenja poveri Bezbednosno-informativnoj, a ne Vojno-bezbednosnoj agenciji, u čijem delokrugu rada i odgovornosti je i sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela u Vojsci Srbije, ukazuje da su sukobi na relaciji predsednik Srbije - ministar odbrane ozbiljni.

Pitanje Tadićeve glave

Ipak, očigledno je da i predsednik Srbije Boris Tadić želi da istragu protiv kuma Šutanovca i njegove bande sprovede u diskreciji i - pod kontrolom. Jer, Bezbednosno-informativna agencija je pod njegovom kontrolom, za razliku od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koja, inače, i opslužuje specijalnog tužioca, a koju kontrolišu ministar Ivica Dačić i njegova Socijalistička partija Srbije.

Istraga koju sprovodi BIA, uvereni smo, biće ograničena. Moguće je da prva žrtva koja će završiti u zatvoru bude načelnik Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane pukovnik Željko Savić.

U izveštaju komisije Ministarstva odbrane, koja je proveravala zakonitost u radu ove uprave, predloženo je da se pukovnik smeni sa položaja do kraja septembra. Hapšenjem pukovnika Savića predsednik Tadić može da ponudi žrtvu, jer se mnoge inostrane firme koje učestvuju na tenderima pritužuju i predsedniku Srbije i državnom tužilaštvu na kriminal u Ministarstvu odbrane. S druge strane, staviće Šutanovcu do znanja da je i on sam blizu odlaska u zatvor i zahtevaće da se on povuče iz Demokratske stranke i ode iz Vlade Srbije.

Pukovnik Savić je, kada je dobio izveštaj komisije, zapretio pomoćniku ministra Iliji Pilipović da će, ako se "njemu nešto desi, i on i ministar otići zajedno sa njim u zatvor".

Predsednika Tadića ne pogađaju pljačke ministra Šutanovca. On bi to odobrio, da i njegova glava nije u pitanju.

Ministar Šutanovac, s druge strane, pokazivao je u poslednje dve godine, javno, pseću odanost prema Tadiću, ali, s druge strane, on ima nalog iz SAD da sruši svog kuma Tadića i otera ga zauvek iz politike.

Istraga koji vodi BIA poverena je službenicima koji nisu visokorangirani u službi. Ali, istragu koju sprovodi VBA po nalogu ministra Dragana Šutanovca prema oficirima iz Uprave za snabdevanje i pratećih uprava Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije opsežnija je i pompenzija, i bez rezultata. Nezadovoljstvo oficira, pa i oficira iz VBA, prema Šutanovcu i njegovoj bandi na vrhuncu je i može kulminirati i pobunom!

Ministar ćuti

Povodom pisanja našeg lista o nezapamćenim pljačkama ministra odbrane i njegovih saradnika, gospodin Šutanovac se nije javno oglašavao. Nije demantovao naše pisanje, nije podneo tužbu. Umesto njega oglasilo se bilo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje je u aprilu ove godine podnelo Privrednom sudu u Beogradu optužni predlog protiv izdavača našeg lista, glavnog i odgovornog urednika Milovana Brkića i njegovog zamenika.

Nekoliko dana nakon prve održane rasprave, usledila je i odluka Ustavnog suda Srbije, koji je kriminalne odredbe zakona o javnom informisanju, usvojene prošle godine po nalogu Borisa Tadića, ocenio kao neustavne, i tužilaštvo je zatražilo spise na "razgledanje".

Iako više nema pravnog osnova za postupanjem pred Privrednim sudom u Beogradu zbog navodnog privrednog prestupa, koji smo, opet navodno, izvršili iznoseći optužbe o kriminalu ministra Dragana Šutanovca, njegovog pomoćnika i kuma Ilije Pilipovića i direktora Jugoimporta SDPR Stevana Nikčevića, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu još nije povuklo optužni predlog. Plaše mečku rešetom!

Zanimljivo je kod ovog postupka to što je tužilaštvo uzelo u zaštitu samo ministra i njegove najbliže saradnike, a nije obznailo i druge njihove saučesnike kao oklevetana lica, kao što je, recimo, pukovnik Željko Savić, načelnik Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane, preko koje je Šutanovac i njegova klika i vrše velike pljačke.