KiM

Nakon brutalne izdaje Aleksandra Vučića, nevolje ne prestaje da zatrpavaju rbe na Kosmetu

I ''vojvoda'' je na Vučićevom zadatku

Sasvim tihim šapatom, na putu do posla u Kosovskoj Mitrovici, jedan kolega kaže drugom "nikada gore nije bilo". Ovaj ćutke, sa mukom u pogledu, odobri. Nad svima njima lebdi senka Vođinog uticaja koji će, čak i samo ako bi to izgovorili glasno, učiniti sve da im smuči ionako bedan život jer, zaista, nikada nije bilo gore.U očekivanju da čuju neku reč utehe, ohrabrenja, podrške... Srbi sa KiM bivaju sve više slomljeni onim suprotnim što se dešava. Nakon brutalne izdaje Aleksandra Vučića, bujica nevolja ne prestaje da ih zatrpava.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Pre neku godinu, kada se u medijima po prvi put našla vest da predsednik SRS, Vojisalv Šešelj, preporučuje svojim članovima sa KiM da uzmu učešće u institucijama ilegalne "Republike Kosovo", oni su "na nož" sa onima koji su to objavili optžujući ih za laž. Vrlo brzo pruženo je dovoljno materijala za suprotan stav, ali tako ogoljene podrške kao istupa u javnost, prve nedelje ovog septembra, nije bilo.

"Srpska radikalna stranka poziva sve Srbe, Gorance, Albance, Aškalije, Rome, kao i druge građane lojalne Republici Srbiji da na predstojećim izborima takozvanog ?osova podršku daju Srpskoj listi. Ovaj apel motivisan je činjenicom da će se na tim izborima kandidovati dokazani izdajnici srpskih nacionalnih interesa, ljudi poput Rade Trajković, koja je sklona potkupljivanju i otvorenom delovanju protiv Srba i države Srbije" naveli su iz SRS u svom saopštenju.

Oni tvrde da ta odluka ne znači da će oni "ikada priznati lažnu državu Kosovo" iako su upravo to nedvosmisleno učinili na ovaj način.

Njihovi članovi na KiM bili su šokirani ovakvim stavom, istakao se Zvonko Mihajlović koji je putem svog Fejsbuk naloga pozvao "sve čestite srpske radikale, patriote i rodoljube sa KiM da ni po koju cenu NE uzimaju učešće na predstojećim izborima koje organizuje "Republika Kosovo". Ako vam je stalo do života na Kosovu i Metohiji onda je BOJKOT jedina vaša razumna odluka".

U razgovoru za Magazin Tabloid, Mihajlović kaže: "član sam SRS od prvog Šešeljevog pojavljivanja na televiziji, a moje prvo razočarenje usledilo je prošle godine, kada je kao jedno od mogućih rešenja problema KiM predložio razmenu stanovništva.Tada je rekao da Srbi iz Štrpca treba da razmene svoja imanja sa Albancima iz Preševa. A drugo je bio ovaj poziv i preporuka da se podrška pruži "Srpskoj listi". Sada imamo jednu apsurdnu situaciju gde smo pre neku godinu isključili iz stranke našeg člana iz Opštinskog odbora Gračanica, jer je javno podržavao jednu odborničku listu za te "kosovske izbore". I šta ćemo sad? Da podržimo te iste? Pa to nije kao kad neko promeni stranku, nego je promenio stranu".

Opisujući trenutno stanje na KiM Mihajlović, inače poslednji predsednik opštine Štrpce po sistemu Republike Srbije, kaže da se "ovde dešava svašta nešto, a sve to je daleko od dobrog".

"Očekivao sam da će sve ovo negativno što se dešava da ima jednu pozitivnu stranu, da narod shvati greške i propuste, da je sve ovo rezultata naše pohlepe, našeg popuštanja, uzmicanja i evo, naučili smo lekciju, odavde nema nazad. Međutim, to se nije desilo tako da je sve samo negativno" sa žaljenjem ocenjuje Mihajlović.

I kao šumsko zverinje okupljeno na kamenom brežuljku tokom nekakvog velikog požanja, tako i Srbi zbijeni i osamljeni, osmatraju dalji razvoj događaja i sopstvene sudbine: "šta može nama da bude važnije od ovih "naših izbora" koji će nas "izbaviti iz svih problema" ironično se pita naš sagovornik povodom medijske pažnje koja je ukupno usmerena na separatističke izbore kao gotovo jedinu temu.

Nakon nešto ranije ispisanih grafita "UĆK" u ovom kraju, o čemu smo pisali u prošlom broju, došlo je i do skrnavljenja spomenika u Rakanovcu. Na tom mestu na Vidovdan 1944. godine bugarski okupatori su streljali 46 ovdašnjih Srba među kojima i dvanaestoro dece. Najmlađe je bilo uzrasta od svega 3 godine. Ovih spomenik oskrnavljen, oboren je jarbol sa zastavom.

"Logično je da su to učinili Albanci" - kaže Mihajlović, ali dodaje "mada, nisam dovoljno hrabar da isključim ni učešće Srba u tome jer i ima koji nanose veću štetu srpskim nacionalnim interesima nego deset ne znam kojih Šiptara, na ne znam kojim pozicijama. Ovde vodimo strahovitu borbu za očuvanje reka i u tome nam pomažu Albanci iz sela Donja Bitinja a naša je borba usmerena protiv Srba vazala kojima je neko dao vlast na izvol'te a oni svu pijaću vodu dali da se slije u cevi i nama onemogući opstanak".

Gotovo istovremeno sa skrnavljenjem na Brezovici, zastava Albanije se našla na Osnovnoj školi "Kralj Milutin" u Gračanici, najvećoj srpskoj školi na centralnom Kosovu i Metohiji. O tome su mediji kratko izvestili kao o još jednom vidu provokacije koji je uznemirio Srbe.

Kako Magazin Tabloid saznaje, nije mali broj onih koji sumnjaju da su zastavu možda postavili baš Srbi.

"Škola je ogromna. Iz budžeta države Srbije finansira se nova fasada, prozori, klupe i tako dalje. Jedan deo škole, malo isturen, bio je prazan pa je proširen i dograđena su dva sprata jer, hvala Bogu, imamo puno dece. Ali ovo je bio podmukli plan nekog Srbina i Albanaca koji tu rade" navodi sagovornik Magazina Tabloid čiji identitet radi zaštite nećemo objaviti.

On ne može da potkrepi dokazima svoju tvrdnju ali analizom okolnosti, situacije i mesta koje izvrsno poznaje, u potpunosti je siguran u svoj zaključak.

"Škola je danonoćno pod video-nadzorom. Zašto nema na snimku tog Šiptara koji je ušao u školsko dvorište, gde se to popeo na krov i kako je okačio njihovu zastavu? Nemoguće je da ga nema. To je srpsko maslo jer svi koji su tu zaposleni, naročito čuvari, znaju gde se kamere nalaze.

E sad, albanski građevinci koji su angažovani na proširenju škole, zbližili su se sa pojedinim Srbima koji tu rade. Prilikom izgradnje krova oni su doneli svoju zastavu i predali je čuvaru koji je zaobišao kamere da ne bi bio primećen i okačio je.

Za šaku njihovog bednog novca" uveren je naš sagovornik koji još dodaje da je lokalni medij koji je o tome javio, namerno izostavio kamere "jer bi posledice prvo snosio direktor škole i čuvari. Zato nije čudo da su u svom izveštaju izostavili kamere jer svi znaju da je škola već nekoliko godina unazad pokrivena kamerama i da rade i dnevni i noćni čuvari" objašnjava on i sa gorčinom u glasu zaključuje: "KiM su sada "ničija zmlja" i svako ko može igra prljavo, u svoju korist na štetu ostalih".

Sagovornik Magazina Tabloid podseća da je baš ovoj školi marta 2016. isključena struja zbog neplaćenih računa albanskom snabdevaču električnom energijom. On je imao direktan uvid u čitavu situaciju i iznosi neposredna saznanja o onome što se dešavalo tada.

"Direktor škole Vladimir Milkić nije plaćao račune za struju albanskim vlastima iako je novac iz budžeta redovno stizao. Taj novac je završio u lopovskim rukama. Tek kada je struja isključena direktor je molio srpske institucije da mu pomognu da plati struju, bukvalno je plakao. Valjda se uplašio za svoj položaj i posledica koje bi mogao da trpi zbog "nestalog" novca. Tada je nekoliko institucija iz Beograda doniralo još para dok nije sakupljena dovoljna suma i račun plaćen. Povrh toga, oni su u svim medijima objavili da je Srbin iz inostranstva, navodno neki Božidar Ivančević iz Švedske, donirao novac što je gola laž"- potvrđeno je našem novinaru.

Direktor škole nije snosio posledice već je zadržan na tom položaju a bahatost se nije zaustavila na tome, jada se sagovornik našeg lista i kaže da pola nastavnika na časove dolazi pijano a pojedini decu tretiraju "kao životinje". Ili se spuste na nivo đaka i vređaju ih njihovim rečnikom. Neki od radnika u školi kažu da kada bi slučajno došao neuropsihijatar i pregledao nastavnike, pola od njih bi proglasio nesposobnim za rad. Ali roditelji ćute, uplašeni, nemaju kome da se žale jer ovi uživaju podršku vlasti a onaj ko bi se požalio mogao bi lako da izgubi posao i to bi bio samo početak njegovih problema.

Ni u Kosovskom Pomoravlju nije ništa bolje.

Izvor Magazina Tabloid iz tog kraja navodi da je očigledno da mnogo toga ne ne valja "kada su u politici svi jedinstveni, to prosto nije prirodno" a upravo je takva situacija zavladala.

U Gnjilanu se Srbima deli građevinski materijal kako se kome proceni da je potrebno. Međutim, i to je samo sredstvo za kupovinu glasova. Između ostalog što iritira Srbe jeste i to što su vlasti albanskih separatista uvele takse na srpske proizvode a Srbi parama iz budžeta Republike Srbije, preko Privremenog organa Gnjilane po srpskom sistemu, kupuju taj materijal od albanskih firmi da bi potkupili Srbe da glasaju opet u korist albanskog sistema.

Nešto dalje odatle, u Klokotu, organizovana je politička "trka pacova" u kojoj učestvuju dosadašnji "gradonačelnik" Božidar Dejanović, njegov prethodnik Srećko Spasić sa još jednim, čak i za ovdašnje Srbe, anonimnim kandidatom. Njihov je zadatak da prikupe što veći broj potpisa za izalazak na ove kvazi-izbore a onaj ko bude sakupio najviše, imaće podršku Vlade iz Beograda, tačnije - biće postavljen na mesto separatističkog "gradonačelnika" bez obzira na glasove.

Instrument za dobijanje ovih "izbora" su škole, odnosno njihova kontrola. "Preko naše dece do kosovske skupštine" kaže naš izvor.

One su, pored Domova zdavlja, jedine preostale srpske institucije a za razliku od onih u sistemu kosovskih Albanaca gde se zna koliko radnika može da bude zaposleno, u srpskim školama posao se dobija bez konkursa. Uopšte se ne zna ko bira te ljude i zašto, šta je njihova svrha i funkcija, najčešće im ni diploma nije potrebna i nikoga ne zanima da li oni nešto znaju da bi bili prosvetni radnici jer na jednom predmetu bude zaposleno i do pet nastavnika ili profesora. A kako se sve to odražava na znanje dece, o tome niko i ne razmišlja.

"E to su glasači, kojima ako kažeš da jedu govna za 10.000 dinara, ima da traže i repete" ojađeno konstatuje izvor Magazina Tabloid.

U ovdašnjem selu Stanišor funkcioniše muzička škola koja je iznedrila zavidne talente i predstavljala reprezentativan primer srpskog obrazovanja u pokrajini čiji su učenici redovno osvajali nagrade na državnim takmičenjima. Ali... "danas je u toj zgradi "rezidencija" Saše Miloševića - Belog, čoveka za SiS (sve i svašta) produžene ruke Milana Radojčića, odnosno Vučića u stvari. Tamo dolaze matori roditelji sa odraslom decom i jedan po jedan ulaze kod njega jer on je kadar koji deli časove po principu "gospodinu dva časa, gospodinu tri", najviše pet. To je slika naše prosvete, stanje države Srbije na Kosovu i Metohiji. Nema partije, nema reda, zakona... pukli smo" kaže žargonskim rečnikom izvor Magazina Tabloid iz tog kraja.

Izvesno vreme Srbi su bili bez igde ikog svog ali kada je nastao razdor između Vučića i Teodosija na KiM, ponadali su se da će crkva opet postati stub opstanka. Nažalost, uzalud. Međutim, ispod žita - sve sama buđ.

Neko se lukavo dosetio da za dan "opštine Gračanica", osnovane po zakonima takozvane "republike Kosovo" izabere baš dan narodnog sabora i praznik Malu Gospojinu. Tako se na potpuno skriven način dan ove ilegalne separatističke "opštine" prvo obeležava Liturgijom u manastiru Gračanica, zatim Litijom koja prolazi glavnom ulicom a u nastavku dana Svečanom akademijom. U okviru proslave tog dana priređen je i koncert renomirane pevačice etno i tradicionalnih pesama, Danice ?rstić iz ?ragujevca.

Novinar Magazina Tabloid je Krstićevu pitao kako joj je predstavljen događaj na kome je učestvovala i kako je na njega pozvana, uz primedbu da ne veruje da bi pristala da proslavlja albansku opštinu na KiM i da ovdašnjim Srbima, koji su masovno napuštali salu kada je njen koncert počeo, teško pada činjenica da neko takvog renomea podrži izdaju Kosova i Metohije i učestvuje na proslavi opštine po sistemu "republike Kosovo". Na to je Krstićeva potpuno samouvereno odgovrila da ona misli da je novinar pogrešio kao i da je ona pozvana na obeležavanje 850-te godišnjice SPC i da ugovor ima sa crkvom (uzurpiranom eparhijom raško - prizrenskom)! I dodala da su godišnjica Crkve i dan opštine "organizovani zajedno". Nakon jasno obrazložene situacije u kojoj se mlada pevačica našla i u kakvom je to događaju učestvovala, vidno uznemirena odbila je bilo kakvu dalju komunikaciju.

To se upravo poklopilo sa novinarskom pretpostavkom - muzičari su izigrani i prevareni, sa uverenjem da učestvuju na događaju koji će srpstvu služiti na ponos, bez svoje saglasnosti, učestvovali u proslavi institucije tzv "reublike Kosovo". Inače, ni u jednom medijskom izveštaju nije pomenuto bilo kakvo obeležavanje crkvene godišnjice tih dana jer ga nije ni bilo. Izdajnici među Srbima slavili su dan jednog od simbola i polsedice nestanka sopstvene države.

Danica Krstić i muzičari koji su sa njom došli, nisu prvi koji su obmanuti, to se desilo sportistima, deci iz centralne Srbije koja su dovođena na ekskurziju pa oblačena u majice sa grbom separatističke opštine, i mnogo puta još... I sve to - režiji uzurpirane Eparhije raško-prizrenske koja iako javno na suprotnom kraju od onoga što Vučić čini, i sama aktivno vrši promociju upravo takozvane "republike Kosovo" kao nove države na tlu Kosova i Metohije.

U nedostatku bilo kakve podrške, u atmosferi u kojoj i najbliži prijatelji tiho i šapatom tek kratko prokomentarišu nastalo stanje, kakav je navedeni slučaj u Kosovskoj Mitrovici, u potpunom beznađu koje se pretvara u želju za okretanjem protiv sopstvenog naroda zato što sve to trpi, većina je ubeđena da će Srbi ovaj put masovno glasati baš za "Srpsku listu", kako kaže jedan od sagovornika Magazina Tabloid - "dobrovoljno iz straha". Mada verovatno, i iz gneva nastalog u nemoći da se odupru nasilju Aleksandra Vučića i želji da na taj način kazne i sebe i ceo svoj narod. Bar u tome mogu da budu uspešni.