KiM

Srpski diktator svom snagom radi protiv

Vučić pomaže stvaranju Velike Albanije

Najpoznatiji ulični umetnik na svetu, Britanac Benksi, 2009. godine naslikao je Parlament Ujedinjenog kraljevstva u kome je britanske političare zamenio šimpanzama. Ova slika je izvesna revolucija njegovog ranijeg rada iz 2002. godine kada je prikazao niz majmuna u keceljama sa natpisom "smej se sada, ali jednog dana mi ćemo biti glavni". Ove dve slike najbolja su ilustracija i Parlamenta u Srbiji.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Okupljena grupa koja se u Skupštini našla samo zahvaljujući poltronstvu, jedino što radi jeste da na svaki mogući način udovoljava sopstvenim nagonima što se manifestuje kao pomamni, blago čak iza granice ludila, izlivi podrške velikom Vođi.

Jedan od tih, inače svakodnevnih, dogodio se 9. decembra kada je, kako su mediji preneli, "poslanik sa Kosova, Milan Savić", oslanjajući se na prethodno izlaganje njegovog kolege Lava Pajkića, pokazao niz fotografija o "projektima" koje država Srbija sprovodi na Kosovu i Metohiji ilustrujući tako "brigu Aleksandra Vučića za Srbe na Kosovu i Metohiji". Jer, eto, jedino je on zaslužan za svako ulaganje a KiM, a ko bi drugi mogao da bude?

Gromoglasan aplauz prisutnih obožavalaca lika i dela velikog Vođe, usledio je kao podrška a koju je naglasio i sam predsedavajući,Vladimir Orlić, čestitajući Saviću na "izvanrednom izlaganju" u potpunosti nas vraća na već pomenutu sliku Parlamenta.

Ovo izlaganjeje podstaklo veliko interesovanje Srba za mlađanog Savića. Ispostavilo se da gotovo niko u Kosovskoj Mitrovici ne poznaje ovog "poslanika sa Kosova". Svuda gde je predstavljen kao poslanik, navedeni su tek šturi podaci o njemu. Na kraju će se ispostaviti da Savić zapravo uopšte nije sa Kosova i Metohije već iz Vrnjačke Banje, a u Kosovsku Mitrovicu je došao radi studija arhitekture i tu se učlanio u Srpsku naprednu stranku.

Dakle, podrška Aleksandra Vučića Srbima na Kosovu i Metohiji je tako snažna i srdačna da nije mogao da pronađe Srbina sa KiM koji bi bio njegov poslanik već je neko iz uže Srbije morao da se predstavi kao da je sa KiM.

To ilustruje Vučićevu politiku prema KiM mnogo bolje od bilo koje fotografije koju je Savić pokazao kolegama u Skupštini.

Isto tako, pa i ubedljivije, svaka akcija i pokret Vučićevih pristalica i stranačkih sledbenika na Kosovu i Metohiji pokazuje koliko oni zaista brinu o srpskom narodu. Krajem novembra u Kosovskoj Mitrovici održani su kvazi-izbori za "gradonačelnika" severnog dela grada po sistemu albanskih separatista.

Kandidat Vučićeve "Srpske liste" Milan Radojević, svakodnevno je tokom kampanje podsećao o čemu oni zapravo brinu. Tokom čitavog meseca Radojević je iz dana u dan obilazio mesta i za te prilike okupljao ljude uprkos opasnosti od korona virusa.

Svakako, sam taj virs i sve što ga prati je preterano i mahom neosnovano ali je činjenica da ljudi oboljevaju kao i da neki zapadnu u ozbiljnu zdravstvenu krizu. Tako da ako vlast već insistira na gotovo ekstremnim merama, onda bi njeni predstavnici to trebalo da poštuju i da ih sprovode pre svih. Ili to ipak važi samo dok ne počne trka za vlast? Biće da je tako.

Radojević je obišao od rektorata Prištinskog univerziteta sa izmeštenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, preko sastanka sa privrednicima pa sve do obilaska više desetina domaćinstava u ovom gradu.

Teško je reći bez sprovedenog istraživanja šta je uzrok ali neposredno nakon toga došlo je do znatnog povećanja broja zaraženih a epicentar na KiM bio je upravo u Kosovskoj Mitrovici.

Indikativno je i to što je Radojević krajem predizborne kampanje obišao i Predškolsku ustanovu „Danica Jaramaz". Nedugo zatim došlo je do masovnog oboljevanja zaposlenih što je uzrokovalo zatvaranje ovog obdaništa a opštinski službenici su za to optužili roditelje i navodno "lažiranje" lekarskih izveštaja. Zdravstvo je takođe u potpunosti pod kontrolom čelnika "Srpske liste" a lekari savesno obavljaju svoj posao te je svaka mogućnost masovnog lažiranja lekarskih izveštaja, kako je navedeno, apslotno neprihvatljiva i neosnovana.

Povrh svega, kao kandidat "Srpske liste" Radojević nije imao zbog čega da brine. Ta stranka koja je preuzela ostatke kapaciteta srpske državnosti na KiM, kontroliše svako radno mesto te pretnjom otkazima i ukidanjem socijalne pomoći primorava građane da izađu i glasaju, što je izlaznost i potvrdila.

Na otvorenih 27 biračkih mesta, izašla je trećina građana odnosno od 23.313 glasalo je manje od 8 hiljada birača. A nije tajna da se redovno u glasačke kutije ubacuje na stotine glasova onih koji nisu izašli.

Kad se tome doda činjenica da je Radojević naspram sebe imao samo jednog kandidata bez ikakvog propagandnog kapaciteta, te da je bio jedini za koga je vođena kampanja, jedini čiji su bilbordi mogli da se vide u gradu i koga su pratili mediji, svaka akcija na terenu bila je potpuno izlišna i predstavljala je direktnu pretnju po zdravlje građane za koje se oni tako izdašno brinu.

I "opština Gračanica", još jedna od onih na čijem su čelu Srbi a funkcioniše u albanskom sistemu, ovih dana pokazuje "brigu" o srpskom narodu. Na mala vrata vraća legalizaciju građevisnkih objekata.

Ovo je nastavak legalizacije po osnovu Zakona o tretiranju građevina bez dozvole koji su doneli albanski separatisti na KiM stupio je na snagu 5. septembra 2018. godine. Njime je obezbeđeno mogućnost legalizacije svih objekata koji su bespravno podignuti bez građevinske dozvole.

U tu svrhu postupak je znatno pojednostavljen a troškovi smanjeni pa će i sama legalizacija da teče prilično ubrzano. Procenjuje se da je oko 80% građevinskih objekata na teritoriji koju ova enklava obuhvata nelegalizovana a većina je u albanskom vlasništvu. Za vreme prethodnog "gradonačelnika Gračanice", Vladete Kostića, za samo dve i po godine nezakonito je izdato preko 400 dozvola o pretvaranju poljoprivrednog zemljišta u građevinsko a zatim i isto toliko građevinskih dozvola za izgradnju - isključivo Albancima! Koliko je tek ilegalnih?

Simptomatično je da je u vreme donošenja pomenutog zakona o legalizaciji, Aleksandar Vučić u nekoliko navrata umanjivao broj Srba na ovom području a isto su radili i njegovi podreeni na lokalnom nivou.

Sve ovo je uznemirilo srpsko stanovništvo ovog kraja jer preti da promeni etničku strukturu sredine a time i znatno pogorša uslove života preostalim Srbima. Njihovo nezadovoljstvo je sprečilo nekoliko pokušaja implementacije tog zakona.

Jedan od načina da se on ipak sprovede bio je i dogovor enklave Gračanica sa albanskom opštinom Kosovo Polje o "razmeni teritorije". Time su Kosovu Polju trebale da pripadnu nove parcele na kojima bi nikle višespratnice čija je izgradnja zabranjena na teritoriji Gračanice.

Nadležni u oštini, tačnije enklavi Gračanica, na Konferenciji za legalizaciju građevina bez dozvole koju je podržao US Aid, istakli su da je "u monetarnom i ekonomskom smislu za Kosovo korist koje se stiče ovim procesom" uvećanje vrednosti imovine a kako tvrde, od 2018. do danas ona je na teritoriji Gračanice i Prištine uvećana za oko 50 miliona evra.

Zanimljivo, ova konferencija nije medijski propraćena ni u trenutku održavanja niti kasnije iako su svi izneti podaci ostali dostupni na internetu.

Srbi žele ali ne smeju da ostanu u sredinama koje postaju albanske gotovo preko noći. Tako da osim što Srbi prodaju i odlaze, broj Albanaca koji se doseljava dramatično menja sastav stanovništva a time i pogoršava uslove života preostalog srpskog stanovništva. I ovo je deo brige Aleksandra Vučića za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji.

Oni koji nisu deo Vučićeve kamarile, potpuno su svesni toga koliko je on učinio i čini za njih. Pre tačno dve godine albanski Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa sa KiM, sproveo je istraživanje na centralnom Kosovu i Pomoravlju, upravo povodom masovne prodaje srpskih kuća i imanja.

Istraživanje je izvršeno u Kosovskom Pomoravlju i Gračanici. Na pitanje koga vide kao krivca za sve veći borj odluka o prodaji imanja i kuća, 2% ispitanika je kao krivca videlo separatističku vlast, 8% je reklo da se krivac nalazi u Briselu dok je 90% njih istaklo da glavnog krivca za aktuelno stanje vide u "državnom vrhu Srbije".

Od toga čak 98% njih je za prodaju imanja i kuća navelo politiku koju sprovodi državni vrh Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokazalo je ovo istraživanje.

U Kosovskom Pomoravlju ovaj metod se neprestano koristi do danas. U najistočnijoj opštini Republike Srbije, Kosovskoj Kamenici, u selu Domorovce udaljenom samo 17 kilometara od Bujanovca, planiranim procesom ostaje bez Srba.

"Vasnik separacije u ovom selu, Šaban Spahiu, kupuje poljoprivredno zemište od naših uz pomoć nekih "nesrba" za bagatelne pare da bi odatle proterao narod. Mi smo pokrenuli peticiju da se to zaustavi jer on kad uđe u njivu (koju je kupio radi ekploatacije šljunka) on iskopa toliko duboke kratere da Srbin pored njega ne može da obrađuje svoju zemlju jer se plaši od urušavanja. Na naše oči se stvara Velika Albanija" kažu zabrinuti meštani ovog sela za Magazin Tabloid.

Oni veruju da će tako doći kraj životu Srba u ovom kraju. Načuli su da je vlasnik separacije u pregovorima za kupovinu zemlje od dr Zorana Mihajlovića, načelnika internog odeljenja bolnice u Pasjanu. Ukoliko Mihajlović proda svoj hektar zemlje, Srbi više neće moći da se konsoliduju i tako razbijeni, otići će odavde.

Tvrde da nemaju dokaze ali znaju da predstavnici lokalne vlasti, koji su postavljeni od strane Beograda koji pruža podršku "Srpskoj listi", sarađuju sa Albancima u prodaji zemlje i zaštiti u ilegalnoj eksploataciji zemljišta.

Jer, kako kažu, zašto bi inače predsednik opštine i komandir policijske stanice imali u svom imeniku telefonski broj Spahiua? Kad god oni dojave policiji da se vrši ilegalna eksploatacija i iskopavanje zemljišta, on odatle ode neposredno pre nego što policija izađe na lice mesta.

Meštani mole da se makar putem medija izvrši pritisak na Mihajlovića kako ne bi prodao zemlju jer budući da prima dve plate, iz srpskog i albanskog budžeta, njegova egzistencija nije ugrožena i nije primoran da proda. Ali, kako kažu "ako već nije kasno" jer ne znaju da li je dogovor sa albanskim kupcem sklopljen.

"Ne bi trebao da prodaje svoju dedovinu jer ćemo i mi ostati bez svoje. Nemamo kome da se žalimo... " zabrinuto vape Srbi.

A šta je potrebno da se uradi? Slično kao i sa merama protiv korona virusa - ništa! Najteži talas albanskih zločina i progona je prošao. Mira za Srbe neće biti ali verovatno ni većih talasa napada koji bi ih ugrozili. Sada je dovoljno samo čekati.

To nam govori primer iz Drenice, najjačeg uporišta albanskih separatista i terorističke "OVK". Srbi u Drenici su do sada bili većina jedino u selu Banje a od nedavno su i u selu Suvo Grlo. Razlog ovome je visok natalitet Srba na KiM ali i migracije albanskog stanovništva iza kojih ruralne sredine ostaju prazne.

Ove školske godine Albanci su zatvorili istureno odeljenje OŠ "Šota Galica" u ovom selu. Nekolicina albanske dece sada putuje u obližnje selo Rudnik na nastavu. Polako ali primetno ovaj proces obuhvata i druge albanske sredine.

U ovoj istoj oblasti Albanci su uposlili svog sunarodnika koji svako jutro obilazi kuće i uveče pali a ujutru gasi svetlo kako bi ostavio utisak da tu nekoga ima a zapravo naselja su mahom prazna što može da se uoči i ako samo prođete ovim putnim pravcima.

Ovakvo insistiranje Aleksandra Vučića da se Kosovo i Metohija što pre predaju, svakako je podstaknuto i činjenicom da više ni broj Albanaca na Kosovu i Metohiji neće biti valjani argument da zahtevaju ovaj deo srpske zemlje.

Nema potrebe ni za kakvim ratom. Dobrom strategijom, Kosovo i Metohija bi mirnim putem mogli uskoro da se ponovo, i to u potpunosti, reintegrišu u sastav Republike Srbije. Samo da nam Skupština nije kao sa slike na početku ovog teksta.