Na nišanu

Poslednja sezona lova na urednika Magazina Tabloid

Vučićev kartel se brani prangijama

Aleksandar Vučić vodi hajku protiv urednika i Magazina Tabloid, a zna da mu o glavi rade kumovi i najbliži saradnici. Nas mrzi zbog istine koju iznosimo o njemu, a njih se plaši jer su zajedno pljačkali, uništavali i otimali. I čeka ih tužan kraj - zatvorska ćelija. Zato njegov kartel pokušava da pretnjama i zastrašivanjem, pozivajući se na svog Vođu, spreče otkrivanje njihovih zlodela, pljački, dijagnoza... Nije lako izdržati tu orkestriranu propagandu. Možda bi ih mogao rasterati mahanjem salvete. Jer kurir, kako me označava Nebojša Krstić, ima i logističku podršku naoružanog naroda. Odgovorio bih ovim nesrećnicima, budućim sužnjevima, porukom ruskog pesnika Velimira Hljebnikova - Oprostite mi ako možete, govorio sam istinu.

Milovan Brkić

Poslednja, 11. po redu, kampanja lova na glavnog urednika Magazina Tabloid u režiji Aleksandra Vučića, jednog od najbogatijih ljudi na planeti i najopasnijeg kriminalca, kako ga opisuje Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država, poredeći ga po ludilu sa tiranima Idi Aminom Dadom i carem Bokasom, a čije bogatstvo se procenjuje na 25 milijardi evra, plus nekretnine u većem broj zemalja sveta i sefovima kojima se još nije ušlo u trag, počela je 7. jula, koji se u Srbiji nekada slavio kao Dan ustanka naroda i narodnosti Srbije protiv Hitlerove soldateske i okupacije.

Tog 7. jula izašao je novi broj Magazina Tabloid. Ništa posebno, kao i u prethodnim brojevima, autori magazina su opisivali nesreću u kojoj se Srbija nalazi, pljačku u organizaciji kartela Vučić. Hiljade podatka je do sada objavljeno o Srbiji, kao eksperiment državi, čije je bogatstvo, reke, njive, banke, kompanije, javna preduzeća, pa i čitave regione, sumanuti diktator prodavao svojoj ‘’braći’’. Poklanjao je uz veliku proviziju rudnike i zemlju kineskim kompanijama, uzimao velike kredite, kojima se još nije ušlo u trag.

U tekstu ‘’Dođe vreme da se u boj krene’’ koji sam potpisao, navedene su sve ove činjenice.

Bes diktatora izazvao je podatak, koji sam dobio iz Sjedinjenih Država od obaveštenog čoveka, da je Vučić naložio guvernerki Jorgovanki Tabaković, da pored 30 tona zlata, koji su strateška rezerva Narodne banke Srbije, otkupi još 20 tona, kako bi uskoro tiranin, kome je zdravlje dosta narušeno, mogao avionom da prebaci u Kinu, uz obrazloženje da ih čuva u tamošnjoj banci, jer je u isto vreme potpisan sporazum, koji je stupio na snagu, da Srbija pristupa evroazijskoj uniji, dakle bez carinskog režima!

I Kinezi su svesni da sve njihove investicije u Srbiji mogu da propadnu, jer su ugovori koji su potpisani, špekulativni i po međunarodnom pravu mogu se poništiti. Da bi osigurali svoje kredite, koje Srbija neće moći vraćati, Kinezi traže da Vučić deponuje zlato, kao garant za uzeti novac i najšpekulativnije investicije u istoriji, kojima je omogućio da Kinezi, srpskim novcem, dobijenim od kineskih kompanija i banaka, grade infrastrukturne projekte, koji će koristiti u svom pohodu na Evropu. Kinezi koriste svoje robove i zatvorenike, osnovali su koncentracione logore tamo gde su njihove kompanije, doveli njihovu stajaću, do zuba naoružanu vojsku da ih teroriše na teritoriji, koju više ne smatraju srpskom!

Vučiću su obećali, a možda je to samo privid, da će njegovom kartelu omogućiti utočište na svojim teritorijama.

Iako se nijednom rečenicom ne pominje ubistvo Aleksandra Vučića (ovim poslom se bavim 45 godina i nisam neobučen da pozive na ubistvo ne treba pominjati), oglasio se prvo Vučić, napomenom da pozivam na njegovo ubistvo. Tekst se može pročitati na sajtu www.magazin-tabloid.com, pod naslovom Dođe vreme da se u boj krene.

Sticajem okolnosti, to se poklopilo sa napadom njegovog kuma Nikole Petrovića na Magazin Tabloid. Naime, on je dobio dva spora, od 200 koliko je pokrenuo pred prekršajnim sudom, Prvim osnovnim sudom u Beogradu (parničnim i krivičnim odeljenjem) pred Višim sudom u Beograd i pred Privrednim sudom u Beogradu, Višim javnim tužilaštvom u Beogradu i Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu.

Dobio je dve presude. U trećem je sudija Ivan Ilić, tada zamenik predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, doneo privremenu meru, kojom je zapretio uredniku Magazina Tabloid Milovanu Brkiću da se ime Nikole Petrovića i njegova fotografija ne smeju pominjati mu listu, pod pretnjom plaćanja penala po 150 hiljada dinara! Sudija Ilić je zaključio da Nikola Petrović nije javna ličnost! To rešenje potvrdila je sudija Slađana Pantović, koja je donela jednu od dve presude, da Nikoli platimo iznos od 70.000 dinara, za povredu časti i ugleda. Suprotno je odlučio Viši sud u Beogradu u dve pravosnažne presude da je Petrović javna ličnost i da mora da trpi posledice javne kritike.

Onda je Ilić napredovao za sudiju Apelacionog suda, a na njegovo mesto je došla i preuzela ostale predmete Milenija Petričević, opasan kriminalac koji posluje sa gradskom policijom. Neki klijenti su je teško pretukli, ali ona nije sarađivala u otkrivanju njihovog identiteta.

Vučićev kum Nikola je bio predmet istrage FBI-a, u slučaju reketiranja američkog biznismena Majkla Krendla, koji je zet tadašnje ministarke za lokalnu samoupravu Kori Udovički.

Pozicije oca gospodina Krendla u SAD-u su vrlo, vrlo značajne, bio je direktor Federalnih rezervi, pa je nakon sprovedene istrage protiv njega sročena potužnica. U Srbiji je u Nikolinu korsit svedočila direktora Krendlovog preduzeća Ana Brnabić, koja ubrzo zauzima ministarsko mesto Kori Udovički i kreće u surovu pljačku Srbije sa svojim bratom Igorom.

Pod pritiskom iz inostranstva njen brat Igor napušta, formalno direktorsko mesto. Ana unosne poslove daje svom ujaku, koji trguje lekovima, a firma mu je u Batajnici. Reč je o milionima dolara profita.

Potom Ana postaje premijerka, pa Nikola angažuje za advokata Igora Isailovića, poslovnog partnera Ane Brnabić.

Istorija napada Nikole Petrovića, kome su sva vrata otvarali Nataša Krivokapić, viši javni tužilac u Beogradu, Snežana Stevović, predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu i predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović. Tu je i Bratislav Gašić, direktor BIA, koji je na tom mestu nasledio Aleksandra Đorđevića, iz čije kancelarije je advokatski tim Nemanje Vasiljevića zastupao Petrovića, ali čim je Đorđević otišao sa tog položaja, on je uzeo Igora Isailovića

Opet da podsetimo na po nas kobni 6. maj 2019. godine, kada je na Đurđevdan uz pomoć policije, a po nalogu tadašnje državne sekretarke Dijane Hrkalović, policija je asistirala izvršiteljki Jeleni Aleksić, koja je ušla u preduzeće SLOBODNA ŠTAMPA, izdavača Magazina Tabloid, nenajavljeno, zaplenivši svu imovinu (stolove, stolice, knjigovodstvenu arhivu, kompjutere, servere, kasu, metlu šoljice za kafu) ostavlajući prazne prostorije. Presudom je kao dužnik bilo označeno drugo privredno društvo, ali nasilje državne sekretarke je bilo za pamćenje. Ona i Nikola su sa svojom bandom šurovali, naši kompjuteri su dati na ‘’otvaranje’’ upravi za izlistavanje računarskih sistema MUP-a Srbije. Tako su čitana naša privatna pisma, skidane fotografije. Ta orgazmična atmosfera izazvala je gađenje prisutnih policijskih službenika. Gašić je čestitao Petroviću na maestralno obavljenom poslu.

Akciju pljačke inventara u Magazinu Tabloid snimio je vlasnik You Tube kanala Srpski kolektiv Dragan Filipović i ta potresna slika je obišla svet.

Pet dana kasnije ministar srpske policije dobio je poziv, koji se nije mogao odložiti, da dođe u Sjedinjene države. Savetovano mu je da ne dovodi Dijanu Hrkalović, ali on to nije učinio.

Saopšteno mu je da je ponašanje policije prema novinarima Magazina Tabloid izazvalo zgražavanje, pogotovu što je to uradio mafijaš koji se pominje u nekoliko pisama američkih kongresmena, kojim su tražili i njegovo privođenje pravdi, zajedno sa braćom Vučić i drugim njegovim kumovima.

I Stefanović je već na beogradskom aerodromu smenio Dijanu Hrkalović, iza koje je ostalo mnogo krvi, mnogo ubistava, nasilja i pljačke.

Dana 16. juna Petrović je organizovao novi spektakl. Navodno zaplenjena imovina nije imala cenu, pa je tražio da proda i zgradu na kojoj je privredno društvo imalo adresu, odnosno samo ugovor da može da koristi poštansko sanduče, za eventualni prijem pošte.

Bila je to neskrivena radost načelnika PS Savski venac Radovana Gitarića i komandira Aleksandra Krstića. Bile su pipremljene posebne jedinice, da uđu, u inače praznu i neuseljivu zgradu.

Pola sata ranije, policija je dobila nalog da ne pruži asistenciju, jer bi njena uloga bila protiv pravna.

Svom silinom Petrović angažuje svoje plaćenike - predsednicu Prvog osnovnog suda u Beogradu Snežanu Stevović, u čiju kancelariju je ovaj opasni kriminalac, sa poternice federalnog suda U SAD-u, ulazio kao u svoj posed, uoči mnogobrojnih suđenja koje je vodio protiv urednika i Magazina Tabloid.

Tako je 2. jula, javni izvršitelj Slavica Spasić rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, obustavila izvršenje po nalogu Prvog osnovnog suda u Beogradu, zbog plaćanja kazne do 150.000 na ime penala, zbog pominjanja Nikolinog imena u Magazinu Tabloid.

Pet dana kasnije, dakle 8. jula ona donosi novo rešenje - zaključak o izvršenju. Oba rešenja se nalaze uz ovaj tekst skenirana.

Na pitanje šta se to desilo sa njom, rekla je da joj je tako naredila predsednica Prvog osnovnog suda sudija Snežana Stevović, pozivajući se na ministarku pravde.

Sva pravosudno-tužilačka mašinerija upregnuta je protiv urednika i Magazina Tabloid!

Svakog dana dolaze poštari, sudski pozivari, polcijski službenici. Čovek koji je dolaskom njegovog kuma Vučića, a i sebe na vlast, postao težak oko 500 miliona evra (bio je više od pet godina direktor Elektromeže) ostavljajući je u dugu od 12 miliona evra, postao je vlasnik vile na Dedinju, vredne 4 miliona dolara, DIPOS-ove vile na Košutnjaku, vlasnik aviona, najskupljih automobila na svetu, postao je vlasnik nekoliko mini hidroelektrana, preko kojih naplaćuje, uz pomoć Zorane Mihajlović i Aleksandra Vučića petostruko veće iznose za isporučene kilovate.

Majka Nikole Petrovića je bila državljanka Francuske, a njena baka je rođena u braku između afroamerikanca i belkinje, tako da Nikola ima i Francusko državljanstvo i Južnoafričke republike. Tako je na sudu izjavio a je diplomirao na crnačkom duhovnom univerzitetu. U toj zemlji je, međutim, ulagao novac i belo zlato u prahu. Često je boravio u ovoj zemlji.

Potpisani novinar je u više od 20 nastupa na You Tube televizijama optužio i dokazao da je Petrović odgovoran za smrt pevačice Jelene Marjanović, ali je, zahvaljujući javnoj tužiteljki Nataši Krivokapić uspeo da na optuženičku klupu, nakon devet meseci, izvede njenog muža Zorana. Posle devet meseci pritvora veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo je Marjanoviću pritvor, preinačivši rešenje Višeg suda u Beogradu, navodeći da u krivičnim spisima ne postoje ni indicije da je Marjanović ubio svoju suprugu.

Ponekada bi Informer spektakularno najavio ‘’preoket u slučaju pevačice Jelene Marjanović’’ Ovim naslovima urednik Informera Dragan J. Vučićević je plašio Nikolu, tražeći veći novac, kao ‘’njegov doprinos da se zataška ovaj slučaj’’.

Uloga Dragana J. Vučićevića u stradanju Srbije je vrlo značajna.

Tako je, na molbu Nikole Petrovića, a za 200.000 evra, Vučićević krenuo u akciju ‘’privođenja pravdi Milovana Brkića’’.

U četvrtak 8. jula, u večernjem dnevniku on je organizovao trominutni prilog na TV PInk, u kojem su ‘’stručnjaci’’ Nebojša Krstić, Dejan Vuk Stanković i izvesni Milenko Matić, opisali moj ‘’poziv na ubistvo Vučića”. Dakle na nepostojeći poziv. Krstić je rekao da sam ja kurir i da mi centri moći daju zadatak da to objavim, dok je izvesni Milenko Matić, jedva da ima trideset godina, tvrdio da sam još devedesetih godina uzimao za tekstove po 500 evra. Da li ovom gospodinu treaba reći ko bi to za 500 evra objavljivao tekstove protiv vlasti!

Već šest dana traje besomučna hajka u režiji Dragana J. Vučićevića. Ovaj nesrećnik je služeći Vučiču i vlastima zaradio nekoliko stanova, spisak je objavio profesor Vladimir Vuletić, potpredsednik FK Partizan. Vučko je zgrnuo do sada više od 54 miliona evra, plus nekretnine, firme...

Nikoli Petroviću je uzeo 200 hiljada, valjda će ga posebno častiti.

Više od 200 infromacija ili toliko puta je ponovljen poziv za mojim hapšenjem.

Željko Mitrović je rekao ovom novinaru da tu akciju sprovodi Vučićević, smatrajući da je on najuticajniji u odbrani Vučića. “tako je i mene napao na drugoj televiziji, tvrdnjom da moja televizija ima dvostruko umanjeni uticaj od njegovog Informera’’- tvrdi Mitrović.

Vučićević se ovih dana razvodi. Sa prvom ženom ima troje dece, sa drugom dvoje. On je nekoliko godina mlađi od oca sadašnje žene, čiji roditelji žive na Malti i vrlo su bogati. Želeli su da im kćerka živi onako ko su je iškolovali, ali se, kukaju, udala za zlog čoveka. Otac njegove sadašnje žene je dobio visok šećer i teško se razboleo.

Sa Banjice su nam stigli izveštaji o ovom čoveku, koji su, njegova lična stvar, a opljačkani novac treba da oduzme sud, u zakonitom postupku.

U blaćenju mog života i rada najdalje je otišao izvesni Zoran Đorđević. On je počeo kao vozač Jorgovanke Tabaković pa je iz njenog kreveta postao ministar odbrane, pa potom ministar za rad, socijalna i boračka pitanja. Danas je direktor JP Pošte Srbije. Završio je redovno osnovnu školu, a Jorgovanka ga je častila diplomom srednje. Tako je i Nikola Petrović postao akademac, ne znajući da na sudu pogodi ime fakuklteta koji je završio i naziv zvanja koje je dobio. Kod kuma Vučića mu ni diploma ni znaje nisu bili potrebni.

Više desetina građana se javilo sa zabrinutošču za moj život i sudbinu lista. Neki nude da oni reše te probleme.

Da li diplomatski kor podržava dikatorove zločine, da li prelazi preko ubistava, pljačke, nasilja, razaranja, šverca narkotika, oružja, zlata.

Imamo li pravo na samoodbranu.

Ostaje mi da odgovorim Vučićevoj i Petrovićevoj mafiji, rečima ruskog pesnika - Oprostite mi ako možete, govorio sam istinu’’. Hvala onima koji se nude da pomognu. Neka učine ono što misle da je najbolje.

A1

TV B 92 13. jul

Đorđević: "Da li je Milovan Brkić zaista lud?!"

(stranu lista "Tabloid").

Kako je naveo u saopštenju, "tamo je objavljen 'poziv' za odlazak u nekakav boj, uz napomenu da 'jedan pucanj može da probudi okupiranu Srbiju', i sliku predsednika Aleksandra Vučića pored toga".

"Trebalo bi da bude dovoljno svakom (a naročito nadležnim državnim organima, tužilaštvu pre svih) da shvati (i reaguje, shodno ovlašćenjima i nadležnostima) o čemu se tu zapravo radi... i da je ovaj put prepunila preko svake mere, i one novinarske (iako to, o cemu i kako piše ta pomijara, nikada i nije bilo novinarstvo), i one moralne (iako tu nikada ništa, uključujući i vlasnika i glavnog urednika i pisca svih tekstova, pod svojim ili izmišljenim imenima, Milovana Brkića, moralno i časno nije ni bilo), pa i one ljudske, shvaćeno u najširem smislu tog pojma", naveo je Đorđević, a stoji u saopštenju.

"Milovan Brkić, poznat i kao Milica Grabar, ali i kao još mnogi drugi 'novinari' 'Tabloida', pod čijim izmišljenim imenima objavljuje svoje opskurne i raznih laži prepune tekstove, ovaj put je prešao sve granice, ako se tako nešto uopšte i može reći - jer za njega odavno nikave granice ne postoje, a patološka poremećenost njegove ličnosti odavno nema obzira ni prema kome i ni prema čemu", objasnio je on.

Đorđević je istakao da je "bolesna mržnja koju ispoljava prema predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, uključujući i malog Vukana čak" i istakao da je to jedini "uređivački koncept i jedina tema u senkrupu od njegove novine".

"Ono što Brkić i njegova, 'nezavisna i slobodna' kobajagi novina rade, samo je ogoljena, bulažnjenjima različite vrste puna i ikakve istine lišena verzija sinhronizovane medijske kampanje koju protiv predsednika Vučića, ali i njegove porodice, vode tzv. 'profesionalni' mediji, finansirani novcem kojeg je njihov vlasnik, tajkun ovdašnji i političar u pokušaju, 'časni, čestiti i prepošteni' Dragan Đilas pokrao od građana Srbije u vreme dok je bio perjanica bivšeg režima. To što Đilas i njegova uzdanica, Marinika Tepić, kažu (zapravo - slažu, a lažu čim usta otvore) koliko-toliko pristojnijim rečima, Brkić i svi njegovi pojavni oblici... dodatno 'oplemene' gomilom budalaština i uvreda, najprizemnijih i, mora se priznati, vrlo bolesnih u svakom smislu, izmišljotina - koje onda pokušavaju da prodaju, iako im to i ne ide baš od ruke, jer - kako neki mediji navode, novina 'Tabloid', nalazi se u stečaju, zbog dugova, što je, verujem, samo dodatni razlog da Milovan Brkić, i svi dvojnici kroz koje se njegova poremecena ličnost oglašava, do kraja ogole svoje prave namere i priznaju da im je Aleksandar Vučić jedina meta i da im on, i samim tim što je uopšte živ, smeta, pa je, po njihovoj umobolnoj logici, sasvim razumljivo i da pozovu na njegovo ubistvo", istakao je Đorđević u saopštenju.

"Istine radi, to im nije prvi put, ali je prvi put to učinjeno tako da - bio Brkić lud ili ne - ne ostavlja nikakvu sumnju u stvarne želje i namere, mada nameće dilemu - da li je to samo njegova, i jedino njegova bolesna želja, ili ima još onih kojima Vučić, živ, smeta, a koji ne mogu tu svoju tajnu patologiju tako javno da ispolje kao što to cini imalac uverenja o poremećenosti", dodao je on.

Đorđević navodi da "Brkićev poziv da mu se uplati novac, kako bi se 'Tabloid' spasio stečaja pokazuje... koliko je bezobrazan i koliko potcenjuje druge ljude".

"Pokazuje i koliko je bezobrazan i koliko potcenjuje druge ljude, želeći da ih napravi budalama koje bi trebalo da pomognu 'borcu za istinu', a zapravo prevarantu... da nastavi da na stranicama (lista) blati i vređa sve one koji nisu spremni da mu plate reket da o njima ne izmišlja i objavljuje najgnusnije laži i uvrede. Da li je Milovan Brkić zaista lud?!", istakao je on.

A.

Tiranin je iskusan u hajkama na kritičare

Vučić je iskusan u ovakvim hajkama, kao što se videlo u vreme progona Slavka Ćuruvije, koji je okončan sa 18 metaka u leđima glavnog urednika Dnevnog telegrafa.

Vučićevim rukopisom na beogradskim zidovima ispisani su grafiti upravo s tom porukom - Brkić će proći kao Ćuruvija. Za Vučića, ovo je samo repriza. Druga je meta, sve ostalo je isto. Motiv progona je isti - objavljivanje istine o njegovom kriminalu. Način vođenja hajke je isti - političkim, pravosudnim i medijskim sredstvima. Da ne bi i konačan rezultat bio isti neophodno je što pre oboriti diktatora i njegovu mafijašku piramidu. Jer mnogi su platili glavom, počev od Vladimira Cvijana, Olivera Ivanovića...