Vaša ekselencijo, poštovani g. Ekobar,

Vaše imenovanje na mesto defakto američkog izaslanika za Zapadni Balkan toplo su dočekale demokratske snage u svim zemljama regiona, u Srbiji možda još i više nego drugde. Naša očekivanja od vašeg mandata jesu velika i s velikom zabrinutošlu čekali smo da vidimo pomak u politici Sjedinjenih Država nakon starta administracije Demokratske stranke i izbora predsednika Džozefa Bajdena.

Kao što i sami znate na osnovu iskustva u ovoj zemlji i u drugim delovima biviše Jugoslavije, Srbija je prožeta nesigurnošću, s ozbiljnim pretnjama za ljudska prava, slobode i demokratske vrednosti.

Namera ovog pisma nije ponavljanje mnogostrukih manifestacija nedemokratske vladavine kojoj je Srbija podvrgnuta proteklih sedam ili osam godina već javno ukazivanje na rešenja za određene probleme. Kako vam je već poznato iz drugih krajeva sveta, naše gledište je jedinstveno na nekoliko načina, ne ponajmanje zato što mi, koji smo žrtve režima, možda najbolje razumemo njegove slabosti.

Autokratski vladar ove zemlje vas se lično plaši.

On zna da kompetentna i odlučna ličnost na čelu politike Stejt departmenta prema Zapadnom Balkanu jeste najveća pretnja za njegovu vladavinu i ambiciju. Otud, na početku vašeg mandata on će posebno biti osetljiv na odlučno delovanje i jasnu, direktnu i odlučnu politiku u skladu s gledištima predsednika Bajdena o potrebi za pravdom i odmazdom za sve političke i pravne zločine počinjene u Srbiji, posebno protiv članova manjinskih grupa i protivnika populističke autoritarne vlasti.

Držimo da je od ključnog značaja redovno osvežavanje spiska osoba na koje se primenjuju sankcije SAD-a, kao i to da taj spisak zadre dovoljno duboko u korumpirani esteblišment u Srbiji. Kao što znate, postoji spisak koji su sačinili demokratski pokreti u Srbiji koji beleži najdrastičnije prekršitelje ljudskih prava i vladavine zakona među članovima od vlade kontrolisanog pravosuđa i državnih službenika na različitim nivoima vlasti. Upravo su ti ljudi koji, putem svoje vlastite korumpirane prakse, čine mogućim opstanak nedemokratskog režima.

Biće nam potrebne međunarodne sudije i tužioci, slični onima u misiji EULEX-a na Kosovu ili upošljavanje međunarodnog pravosudnog osoblja koje je pomoglo izgradnji pravosudnog sistema u Bosni i Hercegovini. Potrebna nam je nedvosmislena i delotvorna podrška Sjedinjenih Država za uspostavljanje tranzicione pravde i, pre toga, jasna podrška Američke ambasade u Beogradu za aktivnosti i proširenje rada tranzicionog tužioca za političke i sudske zločine koji je osnovala organizacija Novi 6. oktobar. Tranzicioni tužilac sarađuje s opozicionim partijama da bi sproveo pravdu u odsustvu profesionalnog i nezavisnog sudstva u Srbiji.

U tom kontekstu, Sjedinjene Države trebalo bi da napomenu Evropskoj uniji i posebno Savetu Evrope da se napuste razvodnjene kvazikritike nepostojećih pravosudnih autoriteta u ovoj zemlji, zato što nedovoljno osmišljeni projekti nekritički se preuzimaju od zemalja Evropske unije, a Savet Evrope te lažne pravosudne autoritete u ovoj zemlji čini samo otpornijim na demokratsku kontrolu i odgovornost, uprkos svojoj temeljnoj, sveprožimajućoj i vidljivoj sinergiji s Vučićevom vladom, njegovom ideologijom i autokratskom praksom.

To se više od svega tiče pravosudne viktimizacije Vučićevih političkih protivnika i otpora izgradnji profesionalnog pravosuđa, što je delimično olakšano vrlo niskim obrazovnim i etičkim kriterijumima za imenovanje tužilaca i sudija.

Verujemo da predsednik Srbije treba da bude optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu za zločine koji obuhvataju seriju ozbiljnih kako političkih tako i pravosudnih zločina.

Slično tome, držimo da SAD treba da rade na podizanju optužnice protiv vođa srpskog pravosuđa koji su puke marionete izvršne grane vlasti.

Posebna pažnja treba biti posvećena pojedincima koji su odgovorni za organizovanu represiju protiv građana putem razaranja njihovih porodica, što je omogućeno institucionano podržanom trgovinom decom, trgovinom kada je reč o usvajanju dece, trgovinom onom koja su poverena na staranje ili su u hraniteljskim porodicama. Institucije koje podržavaju i sprovode takve zločine nisu samo socijalne službe već često i delovi pravosuđa. Ti zločini postali su raširena praksa u Srbiji tokom Vučićeve vlasti.

Optužnice imaju potencijal da reše probleme u vezi s demokratizacijom Srbije i njenom tranzicijom barem do nečeg što liči na vladavinu zakona, na isti način na koji je optužnica protiv Slobodana Miloševića pred Sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji omogućila demokratsku promenu, prozapadnu orijentaciju zemlje i privremeni napredak regiona u povećanju stabilnosti i saradnje.

Ta je promena, međutim, bila privremena: čim su politički problemi u Srbiji bili prepušteni brizi EU, počele su da se pojavljuju neprincipijelne i možda koruptivne sinergije između različitih institucija EU i srpskog režima, što je oličeno u sadašnjoj, bizarnoj neaktivnosti Saveta Evrope u odnosu na teško korumpirano pravosuđe koje, prema tvrdnjama nekih od najuglednijih sudija (kao što je Miodrag Majić), „više ni ne postoji", a „građani su prisiljeni da traže pravdu od sultana", baš kao tokom otomanske vladavine u Srbiji, naime od Aleksandra Vučića i zvaničnika koje je imenovao zbog pripadnosti njegovoj partiji.

Sve opisane okolnosti naglašavaju hitnu potrebu za brzu akciju SAD-a zarad primene međunarodne pravde nad počiniocima političkih zločina u Srbiji, kao i institucionalizacije tranzicione pravde u Srbiji, pravde s mandatom upotrebe posebnih privremenih proceduralnih i kaznenih odredbi da bi se uklonili oni koji utelovljavaju korupciju i predstavljaju opasnost po demokratiju, podelu vlasti, vladavinu zakona i pristojnost u društveno propadajućem društvu koje politički, biološki i etički odumire, postajući tako sve manje prikladno kao demokratski partner i sve problematičnije i destruktivnije kao regionalni igrač.

(Engleski original pisma )

S poštovanjem,

Prof. dr Vojin Rakić

Prof. dr Aleksandar Fatić