Do koske

Novim talasom nasilja Aleksandar Vučić najavljuje svoj pad

Zatvor ili Terazije

Uplašeni diktator pojačava torturu. Policija je potegla duge cevi na građane koji su protestovali zbog parade pedera i pendrecima nanela povrede prof. dr Dejanu Miroviću i dr Miroslavu Paroviću. Zbog objave na Tviteru uhapšen je i pritvoren bivši narodni poslanik Srđan Nogo. Po nalogu Željka Mitrovića u tužilaštvu je saslušavan influenser Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase. Aleksandar Vučić je dokazao da će se na sve načine, pa i oružjem, obračunavati sa svima koji se, i kritikom suprotstavljaju njemu i njegovom kartelu.Na isti način je pao i njegov idol Slobodan Milošević. Diktator, odbačen od svojih stranih mentora, opstanak na vlasti može da produži samo nasiljem nad političkim protivnicima i nepodobnim medijima, nad Nogom, Mirovićem, Parovićem, novinarima You Tube kanala i Magazina Tabloid.

P. Popović

Noć je najhladnija pred svitanje. Isto tako, diktator je najopasniji pred pad. Aleksandar Vučić to dokazuje ličnim primerom. Po njegovom naređenju policija prebija građane, tužioci i sudije progone opozicionare i kritičare režima, čiji mediji satanizuju svakoga ko neće da pogne glavu.

Srđan Nogo, bivši narodni poslanik s liste Dveri, uhapšen je zbog tvita u kome se obratio Vladimiru Đukanoviću, advokatu mafije na vlasti. „Kad si bio mlad i švorc patriota, nisi se plašio ni trećeg svetskog rata, ni rata zvezda. A sad, kad si buržuj, u lovi i na funkciji, bulja žvaće gaće. Gubitak para, funkcija i moći vodi pravo u zatvor ili na Terazije", napisao je Nogo na Tviteru jedne septembarske večeri, uz fotografiju na kojoj su on i Đukanović, kolege s beogradskog Pravnog fakulteta, pre petnaestak godina pozirali u Bratuncu.

Sutradan, ujutru, policija je upala u njegov stan, izvršila pretres, oduzela telefone i kompjuter i uhapsila ga. Na zahtev Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, određe je dvodnevni pritvor Nogu, koji je osumnjičen da je objavom na društvenim mrežama ugrozio bezbednost Vladimira Đukanovića i Aleksandra Vučića. Policajci, tužioci, sudije, svi znaju da u tom tvitu nema inkriminisanog dela, ali svesno pristaju da izvršavaju naloge uplašenog diktatora i učestvuju u torturi nad građanima.

„Upravo me hapse. Došli su mi u pretres stana. Već mi je doneseno rešenje o zadržavanju, otkucano, a još me nisu priveli. Po nalogu Vladimira Đukanovića i Aleksandra Vučića. Zbog tvita. Evo i ovim putem da im poručim da mogu samo da me uhvate za k...c, i to ako im dozvolim", napisao je Nogo neposredno pred hapšenje.

Đukanović je na Pinku rekao da Nogo privlači pažnju javnosti ekstremističkom pričom o vešalima i streljanjima: „Nisam ja prijavio tu osobu, koja je bila vrlo talentovana, ali zašto je skrenula u to ludilo koje se zove Magazin Tabloid, Brkić i slično, to meni nije jasno".

Đukanoviću je jasno da služi ludom diktatoru Vučiću, koji svaki intervju ili konferenciju za medije koristi za izlive patologije u kojoj preti građanima samoubistvom. Vučić je obećavao da će skočiti sa četvrtog sprata zgrade na Studentskom trgu 15, pa s Brankovog mosta u Savu, da će se obesiti o vetrenjaču kod Alibunara ili za najveći luster u zgradi Predsedništva Srbije. Iako bi realizacija tih ideja obradovala mnoge žrtve Vučićeve tiranije, urednici i autori Magazina Tabloid u stotinama tekstova su iznosili stav da bi za sve, i za Vučića i za Srbiju, bilo bolje kad bi mirno sišao s vlasti i iskoristio pravo da odgovara u poštenom sudskom postupku.

Uostalom, Vučić je, zbog navodnog ugrožavanja njegove bezbednosti, naredio hapšenje oko 700 građana, koji su ga psovali i vređali u objavama na Fejsbuku i Tviteru. Hapšeni su i pritvarani i urednici i saradnici Magazina Tabloid zbog objava na društvenim mrežama. Sudska tortura je završena oslobađajućim presudama, kao jedinom satisfakcijom za preživljeni progon.

Vučić je svestan činjenice da pravu opasnost predstavljaju ljudi iz njegovog okruženja. Lično je Vučić tvrdio da je atentat na njega pripremao njegov kum Slaviša Kokeza. Na to se pripremao i istaknuti član SNS-a Veljko Belivuk. U režimskim medijima su, jedno vreme, Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović takođe optuživani da rade o Vučićevoj ludoj glavi.

Vučić zna da ga neće ubiti ni Nogo, ni Brkić ili neko sličan, ali u strahu su velike oči, zato pojačava torturu. Po njegovom nalogu, kriminalci u policijskim uniformama i u civilu u leto 2020. godine prosuli su krv po beogradskom asfaltu. Združenim snagama pripadnika MUP-a i naprednjačkih batinaških odreda kasnije su još nekoliko puta građani prebijani na uličnim protestima. To se dogodilo i u vreme Evroprajda, kad je 6.000 policajaca obezbeđivalo šetnju 500 pedera beogradskim ulicama. Vučićevi organi sile brutalno su se obračunavali s građanima koji su protestovali što vlast ne poštuje sudsku odluku o zabrani gej parade.

novinar Kad su se prof. dr Dejan Mirović, dr Miroslav Parović i Ljubomir Stefanović približili jednom kordonu, policajci su potegli oružje. Podigli su cevi pušaka prema mirnim građanima, koji ih ničim nisu ugrozili. Ipak, policajci nisu pucali, zadovoljili su se prebijanjem dr Mirovića i dr Parovića. Profesor Mirović je zadobio teške povrede ruku, nanete pendrecima Vučićevih uniformisanih kerbera.

Pravosudnoj torturi izložen je jutuber Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase. Postupajući po krivičnim prijavama, koje je protiv njega podneo Željko Mitrović, Ilić je pozvan na saslušanje u Tužilaštvo. Po Mitrovićevom nalogu postupao je tužilac Ljubivoje Đorđević, koji bi, kad bi Srbija bila pravna država, i sam bio predmet istrage. Đorđević vrši dužnost tužioca iako ima lažnu diplomu s nepostojećeg fakulteta u Prištini. Međutim, ako nema važeću diplomu, ima važnog kuma, Nenada Kovača, zvanog Neša Roming, jednog od najmoćnijih i najbogatijih tajkuna u Srbiji. Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv Ilića, ali ne i po Ilićevim optužbama da je Mitrović ubio svoju ljubavnicu Ivanu Bodrožić. Ipak, Bogdan Ilić je, zasad, dobro prošao. Kampanju, kakvu sad preko Pinka i pratećih režimskih medija, vodi protiv njega, Mitrović je nekada vodio protiv Olivera Ivanovića. Ta kampanja je završena sa šest metaka u Ivanovićevim leđima, a Baka Prase je izložen samo rafalima uvreda, pretnji i tužbi.

Dizanjem tenzija i povećanjem nivoa torture nad političkim protivnicima Vučić pokazuje koliko je slab i uplašen. Diktatori takvog psiho-patološkog profila povećanjem nasilja najavljuju svoj kraj, kao što se videlo na primeru Slobodana Miloševića.

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Miloševića su zapadni centri moći nagradili statusom „faktora mira i stabilnosti na Balkanu". Bil Klinton, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ljubazno mu se javljao na telefon: „Lepo Vas je čuti, gospodine predsedniče". Milošević je uživao u toj ulozi.

Uveren da ima podršku Zapada, nije sputavao demokratizaciju Srbije. Režimski mediji su dali prostor liderima opozicionih stranaka, a nesmetano su radili nezavisni mediji poput Naše Borbe, nedeljnika Vreme, Pogledi, Srpska reč, televizija Studio B, kao i radio B92.

Milošević je zanemario činjenicu da u Dejtonskom sporazumu postoji odredba o osnivanju ad hok suda za ratne zločine na prostorima bivše SFRJ. Nije ni pretpostavio da će se i sam, jednog dana, naći u nadležnosti tog tribunala.

Kad je shvatio da mu se u Hagu sprema optužnica, Milošević se vratio nasilju na domaćoj političkoj i medijskoj sceni. Ubijeni su Ivan Stambolić, novinar Slavko Ćuruvija i sudija Nebojša Simonović. Svakodnevno su prebijani, hapšeni i pritvarani aktivisti pokreta Otpor-a. Na predlog Aleksandra Vučića, tadašnjeg ministra u ratnoj vladi SPS-JUL-SRS, donet je zakon protiv informisanja, koji je drakonskim kaznama uništavao medije i novinare. Po Vučićevom zakonu, Dnevni telegraf je osuđen na novčanu kaznu od 2,4 miliona nemačkih maraka zbog objavljivanja oglasa Otpora. U drugom postupku, Ćuruvija i trojica novinara su osuđeni na zatvorske kazne.

Za zločine iz tog vremena kažnjeno je samo nekoliko izvršilaca, pripadnika Jedinice za specijalne operacije, ali nijedan nalogodavac. Političari, koji su tada predvodili linč opozicionara i nezavisnih novinara, i danas se nalaze na vlasti. I danas na isti način, brutalnim nasiljem, pokušavaju da opstanu na funkcijama, da sačuvaju imovinu koju su zgrnuli i da, što kaže Nogo, izbegnu mogućnost da završe u zatvoru ili na Terazijama.

Nasilje, koje Vučić sada primenjuje, dokazuje da njegova aktuelne diktatura ulazi u poslednju fazu. Oprezniji od Miloševića, Vučić zna šta mu se sprema, zna da će morati da odgovara za najteža dela međunarodnog kriminala, za proizvodnju i prodaju droge, šverc oružja i pranje novca.

I nedavno, prilikom posete Americi, Vučić je dobio jasan signal da nije poželjan. Američki predsednik Džozef Bajden organizovao je svečani ručak za učesnike u raspravi u UN-u. Bajden je pozvao Edija Ramu i Dritana Abazovića, premijere Albanije i Crne Gore, ali ne i Vučića.

Diktator, odbačen od svojih stranih mentora, opstanak na vlasti može da produži samo nasiljem nad političkim protivnicima i nepodobnim medijima, nad Nogom, Mirovićem, Parovićem, novinarima You Tube kanala i Magazina Tabloid.

Nasilje nad građanima uvek izaziva reakciju, otpor i borbu za oslobođenje. Počeo je Vučićev kraj. Ne zna se koliko će trajati svođenje završnog računa, koliko će ljudi biti pretučeno, uhapšeno, ubijeno, ali zna se da su tako pali svi diktatori pre Vučića. Tako će pasti i on.