Pogledi

Uvođenje vojne uprave na Kosovu i Metohiji

Oslobođenje od okupacije

Treba proglasiti okupaciju dela teritorije Srbije i poništiti sve neustavne sporazume, koje su sa okupatorom potpisivali Boris Tadić, Ivica Dačić i samozvanac Aleksandar Vučić. Treba uvesti Vojnu upravu na Kosovu i Metohiji. Treba pozvati bivše republike SFRJ da povuku priznanje lažne države Kosovo, a, ako to odbiju, treba povući priznanja njihovih državica. Treba pozvati Tursku, kao bivšeg okupatora koji je naselio najviše albanskih porodica na srpskom Kosovu i Metohiji, da obezbedi njihovo humano preseljenje tamo odakle su došle. Sve te aktivnosti se mogu izvesti bez rata i nasilja, ali je uslov da ljudi koji vrše vlast u Srbiji budu patrioti i da imaju minimum znanja iz istorije svog naroda, a i da ne kupuju sopstvene privilegije i naklonost velikih sila prodajom sopstvene domovine na parče.

Stevan Zivlak

Dosadašnje srljanje dvojice najvećih veleizdajnika srbskog naroda u celokupnoj našoj istoriji završilo se potpunim slomom njihove veleizdajničke politike u navodnoj odbrani svete zemlje Kosova i Metohije.

Srbske države su vodile stotinama godina krvave bojeve sa Turcima, italijanskim fašistima, austrougarskom soldateskom, nemačkim nacizmom, a teritorija Kosova i Metohije je očuvana i vraćena u državne granice Republike Srbije. Sa Otomanskom imperijom imamo mirovni sporazum kojim su regulisani međusobni odnosi, Versajski mirovni sporazum je garantovao našoj državi pravo na tu teritoriju, Jaltsko-pozdamski mirovni sporazumi i dogovori su definitivno omeđili granicu prema Albaniji i ta činjenica je nesporna sve dok se ne bi održala neka nova svetska mirovna konferencija, čije rezultate bi prethodno morala da prizna i Srbija da bi se eventualno promenile granice u tom delu naše zemlje.

Granice zemlje se ne menjaju potpisom ucenjenog diktatora.

Okupacija Kosova i Metohije, koja je rezultat nelegalnog, neobjavljenog i, samim tim, kriminalnog rata koji je protiv nas vodila pre svega Albanija sa saveznicima iz NATO pakta, stvorila je nelegalnu faktičku situaciju okupacije tog dela srbske teritorije, sa kojom se naša zemlja, shodno hiljadugodišnjoj državnoj tradiciji i iskustvom nikada neće saglasiti.

kardinalnim greškama našeg samozvanca i njegovog trabanta iz izdajničke partije SPS dovoljno smo pisali, njihovo aktivno sudelovanje u izgradnji nelegalne nacističke jednonacionalne administracije na okupiranoj teritoriji je bilo ne samo van pameti već znači i teško ugrožavanje ustavnog poretka države, te je jedan od prioritetnih zadataka nove demoratske vlasti - pokretanje odgovarajućih postupaka protiv te dvojice samozvanaca i njihovih najbližih saradnika, koji su učestvovali u širenju nacističke vlasti na okupiranoj srbskoj teritoriji.

Šta raditi ?

Odgovor je jednostavan, nalazi se u mudrosti našeg naroda, sažetoj u rečenici: na ljutu ranu, ljuta trava.

Pre svega, treba proglasiti okupaciju teritorije Srbije. U tom proglasu treba navesti da se tom okupacijom grubo krše pravila ratovanja, vrše u kontinuitetu pogromi konstitutivnog naroda (srbskog ), menja se politički sistem koji je postao otvoreno neonacistički, i nabrojati sva kršenja Ženevskih i drugih konvencija koje regulišu ponašanje okupatora i prava stanovništva na okupiranoj teritoriji. Treba pozvati sve okupatore koji su se sakupili na tom području (od Turaka do Nemaca), da bezuslovno vrate okupiranu teritoriju matičnoj državi Republici Srbiji, poštujući Povelju OUN i stečena medjunarodna prava naše države.

Poništiti sve neustavne sporazume i dogovore sa okupatorom, koje su potpisivali Boris Tadić i njegova klika, te Ivica Dačić i naš samozvanac sa svojim saradnicima, a posebno poništiti sve izmene činjene od okupatora u zemljišnim knjigama i matičnoj evidenciji stanovništva na toj teritoriji.

Ukinuti sva posebna prava koja je socijalistička Jugoslavija dala albanskoj nacionalnoj manjini, ukinuti u unutrašnjem zakonodavstvu Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, pošto je ta provincija okupirana i jednostranim aktima okupatora promenjen je sistem vlasti u neonacistički, gde je okupator iskopirao sva rešenja italijanskih i bugarskih fašista i nemačkih nacista koja su primenjivali u Drugom svetskom ratu na toj okupiranoj teritoriji naše zemlje. Albansko stanovništvo se grdno vara ako misli da im je nivo ostvarenih prava u socijalističkoj Jugoslaviji zagarantovan, ali da će oni pljačkom i zulumćarenjem ostvariti i više. Srbski narod često pobeđuje agresora, to će se verovatno desiti i ovoga puta, a zloupotreba prava koja su im velikodušno data u prošlosti, može se istorijski grdno osvetiti tom zulumćarskom narodu.

Pozvati sve države nastale iz nelegalne secesije iz Jugoslavije, ukoliko ne povuku priznanje nacističke nelegalne Republike Kosovo, da će Republika Srbija, kao tvorac i stvaraoc Jugoslavije, povući priznanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta tih državica.

Uvesti posebnim propisima Vojnu upravu za deo okupirane teritorije, i doneti čitav set propisa u tom smislu. Pre svega treba osnovati specijalno vojno tužilaštvo, koje će sistematski prikupljati dokaze o svakodnevnim nepočinstvima okupacione vlasti, specijalni vojni sud, uvesti smrtnu kaznu za tu teritoriju, i td. Formiranje Kancelarije za KiM je obična sprdnja, mi smo bili dužni držati sve organe i tela te naše Pokrajine, pošto to nismo učinili, vojna uprava je sasvim adekvatni državni institucionalne okvir za rešenje uprave na delu te naše teritorije.

U našim državnim arhivama, postoji brojna dokumentacija iz koje neobrazovani vlastodršci mogu naučiti kako je to Narodna vlast uradila prilikom oslobođenja, ta metodologija je izuzetno efikasna, striktno u skladu sa međunarodnim pravom i biće podržana od svih Sila pobednica u Drugom svetskom ratu.

Maršal Josip Broz Tito 8. februara 1944. godine uvodi Vojnu upravu na Kosovu i Metohiji, kako bi savladao pobunu koju su organizovali nemački nacisti, specijalisti iz grupe armija „E", pod upravom generala Aleksandra Lera. Naime, nemački nacisti su ostavili na toj teritoriji albanske vojne nacističke formacije koje su bile pretežno sastavljene od osoblja 21 SS divizije „Skenderbeg" i 13 SS divizija poznata kao „Handžar divizija". Postojale su i druge nacističke snage, tkzv.vulnetari, balisti i drugi, koji su organizovano štitili begstvo nemačkih okupatora koji su u panici pokušali da se dočepaju germanskih teritorija i na taj način izbegnu partizansku pravdu.

Oružanim borbama protiv narodnooslobodilačke vojske, rukovodila je nacistička organizacija sa nazivom Druga prizrenska liga, koja je bila obična nacistička organizacija i trabunjanja našeg samozvanca o karakteru te organizacije u nedavnoj prošlosti su potpuno nesuvisla. U pismu upućenom Rajshfireru Himleru, Bedri Pejani je tražio u ime Prizrenske lige, formiranje albanske nacističke, etnički čiste vojne formacije od 120 do 150 hiljada dobro naoružanih vojnika, koji bi bili stub odbrane nacizma u tom delu Srbije, te koji bi sledstveno tome etnički očistili čitav taj prostor i bili pouzdan saveznik nacističke Nemačke, i kao takav član Trećeg Rajha.

Sa teritorije Kosova i Metohije, ta organizacija je nastavila sa organizovanjem oružanog otpora, pobuna se morala slamati vojnom silom, te su naše partizanske jedinice za nekoliko meseci rešili tu pobunu vojnim putem.

Bez odlaganja moramo sve pripadnike današnje nelegalne kosovske administracije proglasiti nelegalnim i upozoriti da krše zakone svoje zemlje, a to je Republika Srbija, a lokalno albansko stanovništvo pozvati na lojalnost Srbskoj državi.

Treba pozvati Tursku kao bivšeg okupatora koji je naselio najviše tih zulumćarskih porodica, da obezbedi njihovo humano preselenje na one teritorije, sa kojih su naseljeni, a današnje albanske vlasti da obezbede humano preslenje svih političkih izbeglica i njihovih porodica nazad u Republiku Albaniju, oni po evropskim propisima imaju status emigranata, ne mogu biti stanovnici nikakvog Kosova. Nemačka je obavezna da primi na svoju teritoriju sve porodice njihovih saradnika iz Drugog svetskog rata, a Italija svih svojih saradnika prilikom okupacije 1941. godine. Ukoliko to odbiju da učine, mi imamo pravo da rešimo pitanje statusa tih stanovnika na način kako je to Karađorđe uradio sa turskim stanovništvom.

U ovom veku, sve te aktivnosti se mogu izvesti bez rata i nasilja, ali je uslov da ljudi koji vrše vlast u Srbiji budu patrioti i da imaju minimum znanja iz istorije svog naroda, a i da ne kupuju sopstvene privilegije i naklonost velikih sila prodajom sopstvene domovine na parče.

Pretvaranje borbe za oslobođenje Svete zemlje Nemanjića u navodno zalaganje za manjinska prava srbskog stanovništva kao nacionalne manjine u nacističkoj novoformiranoj navodnoj državi Kosovu, je politika veleizdajnika i/ili idiota, to ne sme biti zvanična politika naše države.

Na pravosudnim organima Republike Srbije, uključujući i Ustavni sud, je velika odgovornost, pošto su dopustili masovno kršenje Ustava naše zemlje, od strane likova koji su protivustavno prisustvovali raznim neformalnim sastancima tipa Ohridski sporazumi, pa i navodna Berlinska inicijativa, koja je običan pokušaj nemačkih nacista koji su uzjašili vlast u sopstvenoj zemlji, da učvrste nacističku okupaciju Balkana.

Put Srbskog naroda nije put u nacističko robstvo, već u savez sa antifašističkim snagama koje pokušavaju da čovečanstvo spasu od satanističko-nacistiških pokušaja porobljavanja ljudi na planetarnom nivou.