Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (277)

Pravda u boji Pinka

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Sudski postupak protiv Aleksandra Mitrovića, koji je osuđen za izazivanje saobraćajne nesreće u kojoj je smrtno stradala Andrea Bojanić, upotpunio je istoriju beščašća srpskog pravosuđa, i to ne samo zbog minimalne kazne, nego i zbog postupanja sudija, veštaka, svedoka, advokata sina Željka Mitrovića i njegovog zaštitnika Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Suđenje Aleksandru Mitroviću, zbog ubistva Andree Bojanić, ušlo je u završnu fazu u leto 2019. godine. Zahvaljujući sudiji Zorici Avramović, koja je dozvolila da se postupak odlaže i oteže usled neodazivanja veštaka na ročišta, Mitrović nije odgovarao za to što je pobegao sa mesta udesa. To krivično delo je otišlo u zastarevanje, a za izazivanje opasnosti u saobraćaju kažnjen je kućnim zatvorom u trajanju jedne godine i dvogodišnjom zabranom upravljanja motornim vozilima.

Posle četiri godine suđenja, odnosno šest od pogibije maloletne Andree Bojanić, 27. juna 2019. godine, stranke u postupku dobile su priliku da u "završnoj reči" iznesu svoje stavove. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje je zastupao tužilac Saša Milijanović, ostalo je pri svemu iznetom u optužnom aktu. Tužilac je istakao da je izvedenim dokazima utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret. S obzirom da je veštačenjem potvrđeno da je Mitrović vozio 80 km na sat u delu ulice u kome je maksimalna brzina ograničena na 50 km na sat, tužilaštvo je procenilo da je on izazvao opasnost, koja je dovela do smrtnog ishoda, zbog čega je zatražilo da bude kažnjen zatvorom u trajanju od jedne godine i četiri meseca. Zbog nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćaju, tužilaštvo je zahtevalo da Mitrović bude kažnjen sa godinom dana zatvora, odnosno jedinstvenom kaznom zatvora od dve godine i jednogodišnjom zabranom upravljanja vozilima.

Advokat Saša Petrović, zastupnik svoje supruge, oštećene Eme Miljković Petrović, majke Andree Bojanić, pridružio se završnoj reči tužioca, naglasivši da "jedino traži malo pravde".

- Tražimo pravdu, da se nakon svega ovoga smirimo i da se duša oštećene smiri. Sada neću analizirati dokaze, jer za to nemam snage. Smatram da je okrivljeni kriv i treba da se kazni po zakonu. Činjenica koja nas u celoj priči najviše pogađa je to što okrivljeni nakon ovog saobraćajnog udesa nije stao, što pokazuje da mu je u tom trenutku jedinobila važna njegova bezbednost - rekao je advokat Petrović.

Ema Miljković Petrović se, takođe, pridružila završnoj reči tužioca i istakla da smatra da je okrivljeni kriv.

- Dete ništa ne može da vrati. Najviše boli činjenica da okrivljeni kritičnom prilikom nije zaustavio svoje vozilo jer, iako je bilo izvesno da oštećenoj nije bilo pomoći, ljudski je bilo da se zaustavi - rekla je majka Andree Bojanić.

Savo Bojanić, Andrein otac, istakao je nadu da će "u ovom postupku presuda biti doneta u odnosu na građanina Aleksandra Mitrovića, a ne u odnosu na njegovog oca i da će sve biti po zakonu i pravdi".

Advokat Borivoje Pajović, branilac okrivljenog Mitrovića, u "završnoj reči" kompilirao je neuverljive tvrdnje o nevinosti i kajanju. Pajović je rekao da je Mitrović "nakon ovog događaja u potpunosti promenio svoju ličnost, jer nije kriv za ovu saobraćajnu nezgodu i nosiće teret i beleg ovog događaja ceo svoj život". Bekstvo s mesta ubistva advokat je objasnio stanjem šoka i stresom, koji su uticali na to da njegov branjenik ne zaustavi automobil. Pajović je konstatovao da "ne možemo nečiju bol zbog gubitka deteta pretvoriti u krivicu nekoga ko nije kriv". Pajović je svoje zaključke zasnovao na proceni da sud nije utvrdio brzinu kojom je vozio Mitrović, a da to i nije bitno, jer je nesreću izazvala žrtva, tj. Andrea Bojanić.

- Bilo koja brzina veća od dozvoljene u konkretnoj situacija, a koja je netačno navedena po optužnom aktu od 80 km/h, nije faktor nezgode kod utvrđene činjenice da okrivljeni nije mogao zaustaviti vozilo pre kontakta sa oštećenom ni u slučaju da je vozio dozvoljenom brzinom od 50 km/h, što znači da nedozvoljena brzina nije uzrokovala nezgodu. U konkretnom slučaju nezgoda se desila na pešačkom prelazu koji je regulisan svetlosnim signalima, a nije sporno da je za okrivljenog na semaforu bilo zeleno svetlo, a za oštećenu crveno svetlo u vreme kada je zakoračila iz grupe pešaka koji su stajali na razdelnom ostrvu čekajući da se za pešake na semaforu upali zeleno svetlo. Stoga je jasno da optuženi nije imao bilo kakav razlog da predvidi da će oštećena krenuti u prelazak kolovoza kada je za pešake na semaforu bilo uključeno zabranjeno crveno svetlo, pa da vožnju prilagodi eventualnoj opasnosti. Pošto nedozvoljena brzina vozila nije faktor udesa, niti je vožnja okrivljenog bila suprotna zakonu, neosnovan je navod iz optužnog akta da je do nezgode došlo zato što se okrviljeni nije pridržavao saobraćajnih propisa. Opasnu situaciju u saobraćaju je stvorila oštećena - rekao je Pajović.

Sudija Zorica Avramović je 2. jula 2019. godine "u ime naroda" donela presudu kojom je Aleksandra Mitrovića proglasila krivim jer je ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život ljudi. U presudi se ističe da je Mitrović bio svestan da usled takve vožnje - brzinom od 80 kilometara na čas u ulici s ograničenjem od 50 km/h - može doći do saobraćajne nezgode i nastupanja teže posledice, ali je držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči.

U obrazloženju presude se navodi da sud nije prihvatio deo odbrane okrivljenog da je, uočivši pešakinju koja kreće da prelazi ulicu, upotrebio zvučni signal, pa je, pošto ona nije reagovala, on počeo da koči, nastavljajući da svira. Ta Mitrovićeva tvrdnja, koju je izneo tokom saslušanja u policiji, suprotna je iskazima svedoka i nalazima i mišljenjem komisije veštaka Departmana za saobraćaj.

- Da je okrivljeni kočio pre same nezgode naletna brzina kretanja vozila bila bi znatno manja od 80 km/h, pešakinja bi na zvučni signal sigurno reagovala. Nadalje, sud nije prihvatio deo odbrane okrviljenog pred istražnim sudijom, a koji je u tom delu ponovio na glavnom pretresu, da je u trenutku neposredno pre nezgode video pešaka koji stupa na kolovoz sa njegove desne strane, koji je ugledao vozilo pa se odmah vratio na trotoar i da mu je upravo taj pešak skrenuo pažnju, pa je potom pogledao pravo i video devojku koja je bila na kolovozu u levoj saobraćajnoj traci. I taj deo se nalazi u suprotnosti sa komisijskim nalazom Departmana za saobraćaj. Prelazeći na odmeravanje vrste i visine krivične sankcije okrivljenom Aleksandru Mitroviću, sud je imao u vidu sve okolnosti koje utiču da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilo odmerena, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da isti ranije nije osuđivan, starosnu dob okrivljenog u vreme donošenja presude, kao i protok vremena od izvršenja krivičnih dela preko pet godina, dok je u osnosu na krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja našao da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma i to da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice starosti 19 godina, doprinos oštećene nastanku saobraćajne nezgode budući da je prelazila kolovoz preko obeleženog pešačkog prelaza kada joj je bio zabranjen prelaz, kojom prilikom je stvorila prepreku na putu vozača, ali ne u toj meri koja bi isključila krivicu okrivljenog, već samo doprinela nastanku nezgode - navodi se u prvostepenoj presudi, kojom je Mitrović kažnjen jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od godinu dana, "tako što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora", uz pretnju da će, ukoliko samovoljno napusti svoj stan, ostatak kazne morati da izdrži u Zavodu za izvršenje kazne.

Sud je, osim kućnog zatvora, Mitroviću izrekao meru zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od jedne godine, s tim što se vreme provedena na izdržavanju kazne ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Veće Apelacionog suda je 10. decembra 2019. godine je preinačilo presudu Zorice Avramović. Veće, u kome su se nalazili Omer Hadžiomerović, Sretko Janković i Marko Jocić, prihvatilo je žalbe Mitrovićevih advokata Borivoja Pajovića i Milenka Milisavljevića i vratilo predmet Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Osim toga, odbijena je optužba za delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi s obrazloženjem da je Andrea Bojanić "od zadobijenih povreda usled razorenja za život važnih moždanih centara preminula na mestu događaja". Veće Apelacionog suda nije objasnilo kako je Mitrović u trenutku sudara znao da je devojka bila mrtva i pre nego što je pala na asfalt, čak 29 metara dalje od mesta "kontakta".

Ponovljeno suđenje počelo je 11. marta 2020. Po utvrđenoj praksi sudije Zorice Avramović, usledila je serija neodržanih glavnih pretresa, ovog puta i zbog epidemije korona virusa. Suštinski, nova presuda se nije razlikovala od stare, koja je ukinuta. I na nju su sve stranke u postupku uložile žalbu.

Pošto Zakonikom o krivičnom postupku nije dozvoljeno oštećenima, odnosno njihovim pravnim zastupnicima da ulažu žalbu na presudu, advokat Saša Petrović se obratio Prvom osnovnom javnom tužilaštvu s molbom da njegov podnesak priloži uz svoju žalbu, kako bi Apelacioni sud mogao da se upozna šta oštećeni misle o presudi i postupku, koji joj je prethodio.

- Ne moram posebno da ističem koliko smo nezadovoljni i ogorčeni što postupak traje ovoliko dugo. Postupak je ušao već u osmu godinu i ne nazire se kraj kada će se završiti. Osam godina pokušavali smo samo da se dođe do istine i pravde, to je bila naša jedina želja i cilj. Da li smo imali previsoka očekivanja? Da li je u ovoj zemlji, u ovom pravnom sistemu, po ovom krivičnom zakonodavstvu traženje osnovne ljudske ili božije pravde nešto što je nepoželjno i neostvarivo? Naš je stav da se u ovom postupku i nije sudilo optuženom (okrivljenom) nego našem detetu. Pored sve tužne i nesrećne sudbine, kroz ceo postupak, odbrana optuženog je dokazivala da optuženi nikako ne može da bude kriv i da je samo naše pokojno dete krivo. Krivo što se našlo u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu i što je, eto, proizvelo tolike muke i nelagodnosti optuženom. Jer, eto, on ne može nikako biti kriv. to je ono što se kroz čitav postupak provlačilo i što je prvostepeni sud stalno dozvoljavao odbrani. Kao da na optuženičkoj klupi nije bio optuženi, nego naše dete. Da li je to prvostepeni sud stao na stanovište da u našoj zemlji postoje dve grupe, dva sloja ljudi: jedni na koje se zakon i to u svoj punoj meri primenjuje i na one za koje zakon, šta god uradili, ne važi. Dokazi koji su izvođeni u ovom postupku daju nam za pravo da tako mislimo - napisao je u podnesku advokat Petrović, koji je opisao i lična osećanja: "Moja supruga, majka pokojne Andree, i ja smo mrtvi. Mrtvi smo od večeri 18. jula 2013. godine. Sa smrću našeg deteta umrli smo i mi. Samo čekamo da na nas dođe red, da konačno i zauvek budemo pored nje. To nam daje za pravo da iskreno kažemo šta mislimo o presudi i kazni koja je izrečena."

U proceni samog toka postupka Petrović je istakao da je od početka vođen na "vrlo čudan i neobičan način". Istražni sudija Višeg suda u Beogradu doneo je naredbu o sprovođenju veštačenja, kojom je odredio jednog veštaka da on formira tim i sprovede veštačenje, što je bilo suprotno odredbama tada važećeg ZKP-a. Zbog toga to veštačenje nije moglo da se koristi u ovom sudskom postupku. Međutim, upravo na osnovu nalaza tog tima veštaka, koji je predvodio prof. dr Branimir Aleksandrić, Viši sud je predmet ustupio nižem sudu. Istraga je krenula iz početka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Opet su se saslušavali svedoci i opet se vršilo veštačenje, kojim su dobijeni potpuno drugačiji rezultati nego u prvom nalazu i mišljenju veštaka.

- Otkriveno je i utvrđeno da je nalaz prve komisije veštaka zasnovan na LAŽNOM NALAZU veštaka dr Aleksandrića, koji je NAMERNO zamenio povrede na detetovim ekstremitetima. Bilo je očigledno da je to urađeno kako bi se prikazalo kako je dete u momentu kontakta trčalo i da je onda isključiva krivica deteta za njegovu smrt, i da se optuženi oslobodi. Zahvaljujući zameniku Prvog OJT Mileni Božović i njenom stručnom saradniku Milanu Milosavljeviću ova preva je sprečena. Treća komisija veštaka, koju su činili veštaci sa Saobraćajnog fakulteta u Novom Sadu, u svom nalazu je, u stvari, potvrdila nalaz i mišljenje druge komisije veštaka. Ovo je vrlo bitno, jer su obe komisije utvrdile da je u momentu kontakta dete stajalo. to znači da je optuženi mogao da je vidi i da je izbegne. Sa druge strane, komisija veštaka iz Novog Sada je jasno utvrdila da je optuženi upravljao svojim vozilom u granicama dozvoljene brzine od 50 km/h mogao da na vreme zaustavi vozilo. I kako se onda može govoriti o krivici našeg pokojnog deteta? Kada se vozilo, teško skoro 3,5 tone, kreće brzinom od oko 80 km/h u naseljenom mestu, moralo se očekivati prisustvo pešaka na kolovozu, jer postoji pešački prelaz, to vozilo predstavlja OPASNOST za pešake i druge učesnike u saobraćaju. I vozač, koji je na taj način upravljao vozilom, zbog takvog nemarnog ponašanja mora da snosi odgovornost. to je suština celog ovog nesrećnog događaja. Da je optuženi upravlja vozilom u granicama dozvoljene brzine IZBEGAO BI nastanak saobraćajne nesreće - navodi se u podnesku advokata Petrovića.

Saša Petrović je ukazao i na dva sporna svedoka, Dalibora Petrovića i Minu Mitić Lazarević. Oba svedoka su se javili nakon što je izvršen uviđaj, a nisu sačekali dolazak saobraćajne policije na mesto nesreće. Dalibor Petrović se sutradan javio televiziji Pink da se prijavi kao svedok, dok je Minu Mitić Lazarević naknadno odbrana Aleksandra Mitrovića predložila za svedoka. Tužilaštvo je podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela lažnog svedočenja protiv Mitić Lazarević, ali sud je i njen iskaz koristio za utvrđivanje činjeničnog stanja, iako je bilo očigledno da laže.

- Inače, poznato je da je bilo svedoka očevidaca, pravih očevidaca. Niko od njih se nije javio da svedoči. Zašto? Zbog čega? Čega su se uplašili, ko je pretio? Sve ove stvari su zaobiđene u postupku. Zar je naš krivično-pravni sistem toliko loš da ne može da obezbedi da ljudi nesmetano svedoče o onome što su videli.Prvostepeni sud je do maksimuma iskoristio sve olakšavajuće okolnosti za optuženog i nijednu otežavajuću. a ta otežavajuća okolnost postoji - OPTUŽENI JE POBEGAO SA LICA MESTA. Optuženi je pokušao da izbegne krivičnu odgovornost. Tačno je da je optuženom pre dve godine zastarela optužba za krivično delo koje mu je, takođe, stavljeno na teret, nepružanje pomoći licu unesrećnom u saobraćajnoj nezgodi, ali činjenica da je pobegao sa lica mesta nije nestala. Ona je postojala i tada, postoji i sada. O ovoj činjenici prvostepeni sud se u presudi uopšte nije izjasnio. Nikakvo opravdanje optuženog ne može da ga opravda što je pobegao sa lica mesta i što je na taj način pokušao i da izbegne krivičnu odgovornost. I zbog toga optuženom je morala da se izrekne KAZNA ZATVORA, a ne da se nagradi "kućnim zatvorom i tzv. nanogicom". A o tome prvostepeni sud u svojoj presudi ni reči. Ovo nas teško pogađa, jer ispada da za prvostepeni sud naše dete predstavlja nešto niže od bilo kakve životinje, jer zbog gaženja životinje možete odgovarati, ali za gaženje našeg deteta ne. O ponašanju optuženog neću ni da govorim. Ni posle skoro osam godina nije našao za shodno da nam se na bilo koji način izvini zbog toga što je uništio život našeg deteta i naše živote. Optuženi za ovih sedam i po godina ni jedan jedini put nije našao za shodno da nam se na bilo koji način obrati i da kaže da mu je žao i da se izvini. Izvinjavao se sudu i sudu je govorio da mu je žao. Ali to je predstava za sud, a ne iskreno izvinjenje. To nas boli. Možda bi mu i oprostili, ali kako kad oproštaj ne traži. Jer on nije, niti može učiniti bilo šta loše, zar ne? Svi drugi mogu da budu krivi, on ne. Zato zahtevamo BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA- navodi Saša Petrović, pravni zastupnik i suprug oštećene Eme Miljković Petrović, majke ubijene Andree Bojanić.

I advokat Danko D. Cvejić, zastupnik oštećenog Save Bojanića, uputio je Tužilaštvu podnesak s molbom da ga priloži uz žalbu Apelacionom sudu. Cvejić je naglasio da je prvostepena presuda "dočekana jednodušno od strane stanovništva naše zemlje sa gnušanjem i zgražavanjem". Kaznu kućnog zatvora uz nanogicu Cvejić smatra nesrazmernom krivičnom delu i njegovim posledicama.

- Krivično delo koje je okrivljeni izvršio odnelo je sve snove, nade i maštanja jednog života koji je tek počeo. Kao da porodica oštećene treba da prihvati da je jedno delo zastarelo, a da se okrivljeni kažnjava na jedanaest meseci kućnog zatvora zto što je pukim iživljavanjem skrivio smrt učenice Četrnaeste beogradske gimnazije, koju je iza sebe ostavio na asfaltu. Izgleda da u Evropi, u vremenu demokratije i vladavine prava, život jednog deteta jedino u Srbiji vredi jedanaest meseci kućnog zatvora. Sud prilikom odmeravanja kazne nije dao pravi značaj okolnostima koje utiču na vrstu kazne. Činjenica je da je okrivljeni žrtvu ostavio na ulici, napustivši mesto nezgode, što najviše povređuje porodicu oštećene, ali i sav savestan deo sveta, ukazuje na krajnje bezbziran odnos prema oštećenoj, koji je sud morao da ceni kao otežavajuću okolnost. Okrivljeni je u svojoj odbrani izjavio da je bio uplašen i u stranju stresa, ali očigledne namere i pobude okrivljenog za napuštanje mesta nezgode mogle su da budu i želja za izbegavanjem odgovornosti. Prema nekom životnom iskustvu i zdravorazumskoj logici, vozač koji je prošao na zeleno svetlo ne beži sa mesta nesreće, već stane i pozove policiju, ako nije kriv, nije pijan ili ukoliko nema vrećicu droge u automobilu. Sud nije pravilno ocenio krivicu okrivljenog prilikom odlučivanja o kazni. Okrivljeni ništa nije preduzeo da izbegne nezgodu, ni kočenje, ni promenu pravca, ni zvučni signal upozorenja. Da je okrivljeni imao i malo koncentracije mogao je da spasi život oštećene. Na osnovu nalaza i mišljenja dve komisije veštaka, da se okrivljeni kretao brzinom u okviru zakonom dozvoljene, mogao je da kočenjem izbegne nezgodu, a Andrea Bojanić ne bi danas bila pokojna - naveo je advokat Cvejić.

Veće Apelacionog suda je 21. maja 2021. godine preinačilo prvostepenu presudu. Veće, čiji članovi su bili sudija Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Milenko Cvijović, usvojilo je žalbu Tužilaštva u pogledu odluke o kazni i meri bezbednosti. Naravno, ono najbitnije je ostalo isto - Aleksandar Mitrović je osuđen na jednu godinu kućnog zatvora. Promena se odnosi samo na dužinu trajanja zabrane upravljanja motornim vozilima. Umesto jedne, Apelacioni sud mu je odredio dve godine zabrane. Žalbe Mitrovićevih branilaca su odbačene kao neosnovane.

Na taj način je okončan spor, koji zaslužuje istaknuto mesto u bogatoj istoriji beščašća srpskog pravosuđa. Toj sramoti su pun doprinos dali skoro svi učesnici u postupku, počev od sudije Zorice Avramović, pa do poslednjeg očevica nesreće. Doprinos tome je, ne treba sumnjati, dao i Željko Mitrović, vlasnik medijske imperije čije usluge koristi Aleksandar Vučić. U takvim okolnostima ne čudi što je Aleksandru Mitroviću praktično oproštena smrt Andree Bojanić.

antrfile

Ko krije snimak nesreće?

Originalni snimak saobraćajne nesreće u Ustaničkoj ulici 18. jula 2013. godine sakriven je zato što je okrivljeni Aleksandar Mitrović vozilom prošao velikom brzinom kada je na semaforu ispred pešačkog prelaza bilo upaljeno crveno svetlo, a za pešake zeleno svetlo. To je ujedno i glavni razlog njegovog bekstva sa mesta nesreće.

Pažljivom analizom kopije originalnog snimka, koja je korišćena u sudskom postupku i bila predmet veštačenja, može se zaključiti da je BMW džip prošao kroz crveno, jer detaljno praćenje ponašanja drugih vozila u saobraćaju te noći 18. 7. 2013. to dokazuje. Po nalazu veštaka, koji nije osporavan, ceo ciklus semaforskih svetala za vozila iz pravca Bulevara kralja Aleksandra trajao je 80 sekundi (žuto 2 s, crveno 34 s, zeleno 41 s). Po tom nalazu, zeleno svetlo se upalilo u 17. sekundi snimka, te je Mitrovićev auto u 45. sekundi snimka prošao kroz zeleno. Ako se zaista to desilo, to bi značilo da je 12 od ukupno 14 vozila prošlo kroz crveno svetlo. Da se ne bi koristio kao dokaz u ovom postupku, originalni snimak s jedne bezbednosne kamere je nestao. Umesto na originalu, veštaci su svoje nalaze pravili na kopiji, za koju je utvrđeno da je jednim delom odsečena, a drugim zakrivljena.

Novinar Filip Mladenović pratio je suđenje Aleksandru Mitroviću. Na osnovu sudskih spisa i njegovih analiza, Mladenović je priredio knjigu "Andrea Bojanić - Zločin bez kazne" o tom slučaju. Posebnu pažnju je posvetio potrazi za originalnim snimkom nesreće.

- Što se tiče originalnog snimka, postoji trag u sudskom predmetu, koji put je sve prešao: bio je u Službi za specijalne istražne metode, Upravi kriminalističke policije i u Bezbednosno informativnoj agenciji, BIA. Što se tiče ljudi koji su potpisivali da su imali kontakt sa originalnim snimkom, tj. da nisu u mogućnosti da ga veštače, ispred BIA-e je šef kabineta Senka Jovanović, ispred Uprave kriminalističke policije Milorad Veljović i ispred Uprave kriminalističke policije - Službe za specijalne istražne metode, načelnik službe i glavni policijski savetnik Ljubiša Puzović. Svi oni su tvrdili da nemaju stručne ljude koji bi mogli da veštače predmetni snimak, što znači da su svi oni bili u posedu ORIGINALNOG snimka. Takođe, gde se nalazi originalan snimak i kako je kopiran moraju da znaju i Snežana Stojanović, istražni sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i Jelena Pančić, zamenica državnog tužioca prvog OJT, koje su po službenoj dužnosti, kao dežurne, bile na mestu saobraćajne nesreće te noći 18. jula 2013. godine: gde su SLUŽBENE BELEŠKE KOJE PRATE PROCEDURU POSTUPANJA SA DIGITALNIM DOKAZIMA U PERIODU IZMEDJU PROIZVODNJE SNIMKA i MOMENTA NJEGOVOG KOPIRANJA na PREDMETNI CD, kako veštak Časlav Maksić navodi u svom veštačenju.

I najzad, predsednica Prvog osnovnog suda Snežana Stevović, inače sudija Apelacionog suda u Beogradu, i predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, takođe moraju da budu upućeni u to gde se nalazi originalan snimak ove saobraćajne nesreće. Službenik menjačnice "MIP" Goran Volaj predao je policiji 19. 7. 2013. originalan snimak ove saobraćajne nesreće, pa bi i on mogao da zna nešto o tome - navodi Mladenović, koji je uzalud pokušavao da otkrije ko je sakrio ključni dokaz, koji otkriva da li je Mitrović prošao kroz crveno ili zeleno, kao što se tvrdi u presudi.

antrfile

Pinkoidna analiza

Dugogodišnji sudski veštak Milan Vujanić u postupku protiv Aleksandra Mitrovića imao je ulogu stručnog savetnika odbrane. Toliko je stručno preterivao u odbrani svog klijenta da čak ni sudija Zorica Avramović nije mogla da prihvati njegov iskaz.

- Stručni savetnik odbrane Milan Vujanić, izjašnjavajući se u vezi brzine kretanja vozila okrivljenog odredio je brzinu koja je znatno manja od brzine kretanja vozila, koju je prema pravilima struke i nauke utvrdila komisija veštaka Departmana za saobraćaj u osnovnom pisanom nalazu, koji je sud prihvatio, nalazeći da je brzina pri naletnom sudaru iznosila 80 km/h. Pošto je stručni saradnik Milan Vujanić svoju prostorno-vremensku analizu bazirao na brzini kretanja od 73 km/h, dalja analiza po proračunu daje druge parametre. Nadalje, izjašnjavanje stručnog savetnika u pogledu reagovanja vozača na NN pešaka, koji je stupio na kolovoz, dolazeći vozaču sa desne strane, proračunom vremena reakcije a zatim vremena reakcije i na pešaka - poginulu - i njegov zaključak da ni u kom slučaju vozač ne bi mogao izbeći nezgodu i da se kretao dozvoljenom brzinom, sud nije prihvatio, budući da je analiza u tom delu bazirana na neutvrđenim činjenicama i na hipotezi, i analiza je zasnovana samo na odbrani okrivljenog datoj pred istražnim sudijom i na glavnom pretresu, pri čemu je jedino sud ovlašćen da utvrđuje činjenično stanje. Nadalje, analiza stručnog savetnika je u suprotnosti sa dopunskim analazom i mišljenjem komisije veštaka, iz koga je sud utvrdio da analizom video snimka i utvrđenog vremena boravka NN pešaka na kolovozu do trenutka kada je automobil okrivljenog prošao pored njega iznosilo tri sekunde, na tri sekunde pre trenutka kada se automobil BMW (Mitrovićev, nap. au.) pojavljuje u kadru, ovo vozilo se od mesta naleta nalazilo na udaljenosti od 66,7 metara. Izostanak bilo kakve reakcije okrivljenog, dakle bez forsiranog kočenja, bez nagle promene pravca kretanja, ulevo ili udesno, bez upotrebe zvučnog signala, ukazuje na to da okrivljenom NN pešak uopšte nije odvratio pažnju, da na njega kao savestan vozač nije reagovao već je, po sopstvenom kazivanju, okrivljeni nastavio pravo da se kreće - navodi se u presudi, kojom je odbačena analiza Milana Vujanića, koga je angažovao tim advokata Aleksandra Mitrovića.

(Kraj)