Kroz svoju istoriju mnogi narodi su se selili mirnim ali i nasilnim putem i napuštali svoje, radi boljeg života na nekom novom mestu. Takva je situacija i kod nas. Selili smo se zbog krvne osvete, plodne zemlje pod naletima Otomanana ali i Austrije, bežali od NDH, bili proterani od Hrvatske, asimilovani od Mađarske ali danas smo došli do zida. Danas bežimo od sebe - zaključuje kolumnista Ljubomir Steanović, glavni urednik kanala i portala Slavija info
Ljubomir Stefanović
Danas nam se događa tiho nestajanje. U istoriji nam nikada nije bio manji natalitet, selimo se odavde zbog boljeg života koji su nama ovde obećavali a od toga nije bilo ništa, osim za one koji obećavaju i onda na sve to dolazi stručnjak za preseljenje širokih narodnih masa Aleksandar Vučić da iseli narod zbog rudarenja litijuma.
Njegov politički uspon krenuo je sa preseljenjem Srba iz RSK za Srbiju, nastavio se preseljenjem Srba sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju i rasejanje a za to vreme i on sam se preselio u novi stan koji je dobio od države.
Danas Aleksandar Vučić najavljuje nova preseljenja za narod a može to i njemu da se desi. Danas želi da preseli građane pre svega Zapadne Srbije ali i mnogih drugih mesta u stanove koje zida on i njegovi tajkuni. Računica naravno da postoji i glasi ovako. Iz budžeta subvencije za fabriku litijumskih baterija i rudnik koji će raseliti narod.
Istom narodu se isplate neki novci za svoja imanja i narod kreće u kupovinu stanova od njegovih tajkuna. Na taj način istog čoveka praktično višestruko pljačkate. Nakon preseljenja Srba iz rubnih delova na red su došli Srbi iz centralne Srbije.
Centralna Srbija prva je oslobođena od okupatora i tu je autohtono stanovništvo koje se nije puno mešalo, tu su imanja koja postoje vekovima tu su ljudi koji žive od svog rada na svome. Kod njih je računica jasna imanje ili nemanje. Otvaranjem rudnika stradaće veliki broj ljudi direktno i još veći indirektno. Poljoprivredna prozvodanja će zamreti a životni vek biće skraćen još više.
Veliki broj ljudi nije toga svestan ali postoji i ozbilja masa koja je svesna svega ovoga. Već sada zbog ispitivanja presušuju bunari a kod pojedinih i hrana je zagađena a nije urađeno ništa sem ispitivanja tla. Kako će izgledati Srbija kad krene projekat spržena zemlja možemo samo da zamislimo ali jedno je sigurno da tu života više biti neće.
Osvešćeni ljudi koji su na vreme shvatili pre nekoliko godina su se digli napravili pobunu u kojoj su uspeli da čuju od vlasti da je projekat Rio Tinto gotov i da je stavljena tačka na to. Ali danas vidimo da nije to bila tačka već samo zarez i da Vučić želi da se to nastavi. Njemu je bitno da svi budemo u problemu dok on sa našim parama beži iz zemlje.
Ko će se njega setiti kad budemo imali veći problem, kad budemo obilazili rodbinu u prijatelje po bolnicama zbog posledica rudnika ili sami budemo smešteni. Veoma je bitno da budemo u što većem problemu kako bi on i njega banda neometano mogla da živi negde drugde bez straha od posledica. Dok su nam ovde obećavali zlatno doba sebi su kupovali nekretnine po inostranstvu, svoju decu su tamo školovali a Srbiju su doživljavali kao kravu muzaru gde je najbitnije da se za što kraće vreme što više pokrade.
Danas razmišljaju kako da u pokradenim parama uživaju negde van naše zemlje. Nema sumnje da će neki u tome i uspeti ali većini iz naprednjačkog kartela desiće se narodni odisaj i to ne bi bio prvi put da se naprednjaci jure po ulicama. U subotu je bio jedan veličanstven skup protiv rudarenja litijuma.
Okupilo se više desetina možda i pre stotinu hiljada ljudi i to u vreme odmora i velikih vrućina. Okupio se narod u želji da živi. Ovo sam tako shvatio a i ljudi sa kojima sam propričao. Režim je pre ovoga skupa uradio sve da do toga ne dođe.
Svađali su ljude po ideološkoj osnovi, poturali razne političke egzebicioniste, postavljali nekakve Dostojne predvođene Dušanom Dunđerom da ogade narodu mesto okupljanja, vršili beosmučnu propagandu na nacionalnim frekvencijama ali i u dnevnim novinama radili su apsolutno sve ali ništa im pomoglo nije. Odziv naroda bio je veliki!
Narod je shvatio da je ovo životno pitanje i pokazao spremnost da se bori i da se žrtvuje danas za bolje sutra. Organizatori su po mom mišljenju zatajili ali ne bi ih kritikovao jer niko ne zna kakve tek oni pritiske trpe. Oni nemaju poslaničke plate i imunitete, nemaju ni iskustva sa protestima imaju samo nas koji ih podržavamo i dolazimo. To što su organizatori prvi na udaru rudnika ne znači da i mi nećemo doći na red u nekoj novoj fazi proširenja istog.
Okupio se fin svet, došli su i mladi i stariji, porodični ljudi. Prosto je bilo prelepo videti toliki broj ljudi sa jednim ciljem. Ovde je po ko zna koji put došla do izražaja jedna lepa osobina kod Srba koja se najčešće javlja u ratnim zbivanjima a to je sabornost. Sabrali smo se ne samo kako bi sprečili kopanje litijuma već kako bi rekli ne Aleksandru Vučiću i njegovom kartelu. Slično se dešavalo u Crnoj Gori pre nekoliko godina kada su krenule litije.
Povod je bilo oduzimanje imovine Srpske Pravoslavne crkve ali onda se desila neverovatna stvar a to je da su i pripadnici drugih vera krenuli na litije i od toga napravili ozbiljnu pobunu koja je dovela do rušenja režima. Ključ je bio u upornosti organizatora i naroda. proradila je druga osobina koja kod nas postoji a to je inat. Tamo je bilo nećeš uspeti nakon svega što je Milo Đukanović uradio od razbijanja zajedničke države preko priznanja Kosova i Metohije kao nezavisne države do učlanjenja Crne Gore u NATO i mnogih drugih stvari ali zbog inata je na kraju pao.
Ovde je povod rudarenje litijuma ali ljudi dolaze i iz drugih razloga a njih je mnogo i kako vreme odmiče sve više i više. Vučić je udario na tvrd orah na kome će definitivno slomiti zube. Na sve to uradio je par loših poteza od onoga da je na rudnik stavljena tačka do toga da će stradati veći broj ljudi nego što je predviđeno prvobitnim planom. To mu se omaklo u javnom nastupu a građani su to upamtili. E sad je već dosta. Dosta je bilo stradanja naroda.
Ovde narod strada vekovima ali od spoljenje okupatora ne moremo da stradamo i od domaćeg unutrašnjeg neprijatelja kome je cilj profit i problem. Za njega profit a nama problem. Ovde je i dodatno pogrešio što je hteo da uvuče priču o koroni kako bi se okupio manji broj ljudi ali kao i sve ostale i ova je priča izlizana i može poslužiti samo za jutarnje programe i senilne penzionere koji svejedno neće dolaziti na proteste.
Sada sve što uradi samo dodatno iziritira narod da izađe. Sve češće čujem sada već čuvenu rečenicu da zdrav čovek ima hiljadu želja a bolesnik dve da kopa litijum i da se obrati naciji. Ovde se on obraćao naciji non stop beljezgajući gluposti i to maltene da je to dobro za nas samo mi to ne znamo a on stručnjak koji naravno sve zna iako nikad ništa konkretno nije radio. Sva njegova propaganda sada se okreće protiv njega a njegovi ljudi već šuškaju o tome da je gotov i kreće lagano distanciranje od Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Osim toga kreće distanciranje i zbog bahatosti ljudi iz njegovog okruženja, jer se neke stvari poput gaženja ljudi po ulicama ali i besomučna pljačka smučila čak i njegovim pristalicama. Sve ovo podseća na pad! Njegove priče o budučnosti za dve tri godine postaju najobičnije budalaštine jer su ljudi sve više svesni da možda neće vladati duže od dva tri meseca.
On je stvorio iliziju da je nepobediv ali takvu su ilizuju stvari i mnogi pre njega a dobar primer je Slobodan Milošević za koga su svi mislili da će doživotno vladati pa i za Mila Đukanovića su ljudi isto mislili. Tako danas mnogi misle i za Aleksandra Vučića ali taj broj sve više opada a on pod pritiskom pada rejtinga sve je luđi i luđi i sad je to sve očiglednije. Da stvar bude gora umesto da spusti loptu on nastavlja sa svojim terapijama u vidi pojavljivanja na nacionalnim frkevencijama.
Ovde se postavlja pitanje gde je jedina globalna institucija kod Srba Srpska pravoslavna crkva. Pa zar je moguće da nema više vladika i sveštenika da se pobuni. Realno od Porfirija Perića nije za očekivati da će nešto uraditi. Podsetio bi čitaoce da je on taj koji je davao dozvole za ove skaradne telvizije i nije bacio anatemu na Aleksandra Vučića nakon svih izdaja koje je počinio.
Čak mu je prepustio da pregovara o imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Ali ono što je neshvatljivo da nema masovne podrške sveštenih lica ovom protestu. Vučiću ovoga puta nije uspelo ni da baci lalvoima nek svoje ministre a pokušao je to sa Milicom Stamenkovski da uradi kroz temu njenog laganja o završenom fakultetu. Ali ni to nije upalilo kod naroda, Vučić je krivac ostali su samo sitne duše.
Više su pristalice zamerili Milici Stamenkovski što je kako bi rekao Dragoslav Bokan izdajniku Aleksandru Vučiću oči videla nego što nema diplomu.
Pokušaće ubuduće da Zlatibora Lončara i Bratislava Gašića baci lavovima ali kao i sve drugo što mu ne uspeva neće mu ni ovo uspeti. Narodu je jasno ko je glavni krivac a čijom smenom će dobar deo problema otići. Narod svoju pobedu od pre par godina neće lako prepustiti. Pobedili smo ga tada možemo i danas.