https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Osnovna škola kao biznis centar

Osnovna škola kao biznis centar

 

Paranormalno je kad je para da nije normalno

 

I u srpskom školstvu može da se lepo zaradi na mutnim poslovima, posebno ako nadležne institucije iz pravosuða spavaju. Sluèaj beogradske osnovne škole Bora Stankoviæ može da bude dobar primer za ovako nešto

 

Milan Malenović

 

Osnovna škola Bora Stankoviæ u Beogradu je, izgleda, specifièna ustanova na kojoj se nikada ne vijori državna zastava Republike Srbije. Specifièna je i po tome što se još od novembra 2009. protiv direktorke ove škole Zdravke Marjanoviæ vodi istražni postupak kod beogradskog Višeg tužilaštva, a da se nije mrdnulo od poèetka.

Direktorka je osumnjièena da je u više sluèajeva zloupotrebila službeni položaj.

Kako se navodi u Višem tužilaštvu, direktorka Zdravka Marjanoviæ je tokom 2009. godine bez ugovora školsku salu za fizièko izdala košarkaškim klubovima Radivoj Koraæ, Torlak i Roda. Cena po jednom terminu bila je 3.000 dinara plus PDV, a novac je u više navrata isplaæivan direktno direktorki na ruke, za šta u raèunovodstvu ne postoji evidencija.

Direktorka se sumnjièi i da je bez odobrenja nadležnih organa u okviru škole adaptirala pekaru i knjižaru, a zatim bez javnog oglasa ove lokale izdavala svojim prijateljima. Za ukupnu kiriju od 800 evra meseèno i to u toku tri godine, tvrdi se, ne postoji uredna dokumentacija u knjigovodstvu škole, tako da ne može sa sigurnošæu da bude utvrðeno gde je i kome odlazio pomenuti novac.

Takoðe u trajanju od tri godine, Zdravka je izdavala osam bilborda unutar školskog dvorišta i to bez odobrenja nadležnih institucija i bez ugovora sa vlasnicima bilborda. Cena iznajmljivanja bilborda iznosila je 64.000 dinara na meseènom nivou, ali ne postoji evidencija o naplati ovih sredstava.

Direktorka, shodno sumnjama iz kriviène prijave, nije sklona raspisivanju tendera, veæ poslove kao što je kreèenje škole ili promena elektriènih i vodovodnih instalacija radije poverava preduzeæima sa kojima se slobodno nagodi. Jedan od poslova bilo je i postavljanje ograde oko školske zgrade, a to je bilo povereno preduzeæu direktorkinog supruga.

Isto to braèno preduzeæe je bez oglasa za javne nabavke u 2008. godini u školu uvelo video nadzor. Kamere su, mimo školskih normativa, postavljene i u fiskulturnoj sali.

Direktorkin sin je, po kriviènoj prijavi, u toku 2008. godine bez odobrenja i elaborata nadležnih ustanova, a o trošku škole izmestio sat za merenje potrošnje elektriène energije i u dvorištu škole postavio dve bandere.

Dana 13. juna 2008. direktorka je bez ranije objavljenog oglasa za javne nabavke i bez ugovora o kupoprodaji blagajni škole izdala nalog o plaæanju 24.560 dinara preduzeæu Auduti za nabavku patika. Pomenuta firma je po nalazima iz kriviène prijave bila u vlasništvu Bore Marjanoviæa, a registrovana na adresi Njegoševa 14 u Kaluðerici, gde je prijavljena i sama direktorka.

Postojanje kriviène prijave ne znaèi da je osumnjièeni i kriv za dela koja mu se stavljaju na teret, ali je nezgodno da direktor jedne vaspitne ustanove bude predmet istrage. Baš zbog toga bi Više tužilaštvo u Beogradu trebalo što je moguæe pre da do kraja sprovede postupak protiv direktorke Marjanoviæ i utvrdi pravo èinjenièno stanje. Uèenici OŠ Bora Stankoviæ bar toliko zaslužuju, da znaju èime im se direktorka bavi.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane