Na licu mesta

 

Niš: ugovori bez tendera, lažne i prave nabavke, pljačke i prevare  

 

Provizija na parkingu

 

Kada su u pitanju finansijski interesi vlastodržaca moguće je i da Privredna komora Srbije registrovana preduzeća proglasi nepostojećim. Projekat koji su studenti uradili pod sponzorstvom jednog preduzeća i poklonili gradu Nišu, kasnije se pojavljuje kao deo preskupe ponude drugog preduzeća koju kupuje ne samo Niš, već ukupno petnaestak gradova i opština u Srbiji.

 

Mersiha Hadžić

 

Tadašnji predsednik Nadzornog odbora JKP "Parking servis" iz Niša Đokica Milovanović obavestio je 19. marta 2010. Višeg javnog tužioca u Nišu kako je sistem naplate i kontrole parkiranja putem SMS poruka uveden protivzakonito. Tužilaštvo je jedno kratko vreme vodilo istragu, a onda je predmet jednostavno nestao. Pokazalo se, naime, da su u aferu upleteni mnogi poznati političari i da je istovetni model nabavke odrađen čak u 15 gradova u Srbiji.

  Nabavka je u Nišu urađena neposrednom pogodbom i to na osnovu potvrde Privredne komore Srbije koju je 12. decembra 2008. izdao i potpisao savetnik predsednika Milan Beslać. Po ovoj potvrdi Pakom solution centar (PSC) je jedini ponuđač predmeta javne nabavke.

Nasuprot tom u aprilu 2009. je Agencija za privredne registre obavestila Skupštinu grada Niša kako u Srbiji posluje ukupno 835 preduzeća koja se bave istim poslom kao i PSC.

  Bez obzira na ovu činjenicu potpisan je ugovor sa PSC-om i to bez javnog tendera. Po njegovom mišljenju je JKP Parking servis ovom privatnom preduzeću na ime provizije za usluge i pravo korišćenja programa godišnje plaćao između 10.000.000 i 15.000.000 dinara.

  Na isti ovaj prevarni način PSC je, kao navodno jedini ponuđač u Srbiji, sklopio ugovore i sa Šapcem, Somborom, Suboticom, Kruševcem, Pančevom...

  Svi parking servisi su nabavljali potpuno iste termalne štampače i uređaje za kontrolu naplate parkiranja od firme Info Kod ili direktno od PSC-a. Samo grad Niš je za ove uređaje platio više od šest miliona dinara. Nabavka je urađena kao više nabavki male vrednosti kako bi se izbeglo raspisivanje javnog konkursa.

  U osnovi ovog projekta PSC-a nalazi se studija studenata Mašinskog fakulteta u Nišu iz 2005. godine finansirane od strane Filipa Morisa. Mentor  ovog projekta bio je Miloš Simonović, kasniji gradonačelnik Niša koji je i odobrio kupovinu od PSC-a. Studentski projekat je predat gradskim vlastima, ali se „zagubio", pa je kupljen istovetni projekat od PSC-a.

  Nabavka opreme za posebno parkiralište „Skopljanka", „Čair" i „Sinđelićev trg" ide preko firme Telix iz Novog Sada, koja je samo paravan za preduzeće Mihajlović soft gradskog većnika Bobana Mihajlovića. „Sinđelićev trg" nikada nije proradio, a „Čair" je ubrzo zatvoren.

  Kratkotrajna istraga je utvrdila da iza svega stoje Boban Mihajlović i Miloš Simonović iz DS-a, Miljan Jovanović iz DSS-a i braća Pavlović iz Pakoma. Oni su uz pomoć drugih političara, od zavisnosti ko je na vlasti, uspevali da pribave potvrde Privredne komore kako se radi o samo jednom ponuđaču na teritoriji cele republike, pa se tako izbegavalo raspisivanje javnog konkursa i u drugim gradovima. Deo na ovaj način pribavljenog novca PSC je davao pomenutim političarima, a oni su novac zatim delili sa političarima na vlasti u gradovima gde se operisalo.

  Čak je i Miljan Jovanović, tada direktor JKP „Parking servis" u Nišu u jednoj televizijskoj emisiji, čiji je snimak dostavljen tužilaštvu, priznao kako su za kontrolu naplate parkiranja u Nišu bile zainteresovana i druga preduzeća, među kojima su „Parking servis" iz Novog Sada i „Manufaktura" iz Subotice. Oni, međutim, nisu prema političarima na vlasti bili dovoljno darežljivi, pa ih je Privredna komora Srbije proglasila nepostojećim.