https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

Arheologija u Srbiji - pseudoarheologija posveæena traganjuza lokalnim verzijama Atlantide

 

Èeprkanje po lokalitetima za slavu i gomilu para

 

Na kakve se bizarne stvari zapravo arèi novac poreskih obveznika namenjen arheološkim ispitivanjima. Na šta su, u stvari, trošena sredstva pri istraživanju lokaliteta Stublina. Kako je derviška igla postala praistorijski predmet. Gde se, pod izgovorom arheoloških iskopavanja, zapravo održavaju prave ratne igre. Ko su èlanovi Obrenovaèkog lobija. Kome je fetiš military look. Ko je sve od preistorièara organizovao porodiène manufakture za pranje novca preko projekata

 

Stanislav Živkov

 

Arheologija u Srbiji, nakon dužeg niza godina, postala je nekima puki izgovor za nepotrebno arèenje novca na besmislena arheološka iskopavanja, èeprkanje po grobovima, pražnjenje rupetina, gomilanje kubika smrvljene keramike i ljudskih i životinjskih košèurina... samo kako bi se po svaku cenu pratili pomodni trendovi i dokazivale raznorazne srpske Troje u Gabeli, širenje prasrba iz Vinèe po èitavoj državi, i prepoznavala zaboravljena kolonija Atlantiðana na osnovu ornamenata mozaika u Gamzigradu! Zahvaljujuæi svemu ovome, danas se za iskopavanje i konzervaciju najznaèajnijih arheoloških lokaliteta poput Gamzigrada, Carièinog Grada, Šarkamena - koji su najvrednija arheološka baština i najveæi turistièki potencijal - jedva izdvajaju sredstva zato se neverovatne kolièine novca nemilice upumpavaju u ko zna koje po redu nepotrebno èeprkanje po Vinèi i traženje i dokazivanje novih Vinèetina, Vinèi i Vinèica, kao i ostalih praistorijskih nebuloza kojekuda po Srbiji.

 

Traktorski filter za ulje iz Atlantide

 

Poslednjih godina u srpskoj arheologiji se pojavila i prava pošast u vidu sveopšteg iskopavanja nebitnih i opskurnih lokaliteta, a sve kako bi raznorazni "veliki" i "mali" arheolozi po svaku cenu, još za života, postali "novi" Miloje Vasiæ, Branko Gavela, Milutin Garašanin ili Jovan Kovaèeviæ i sagradili sebi spomenike  neèitkim knjižurinama ili bizarnim izložbe. Naravno, ovakve stvari se dešavaju najviše u oblasti preistorijske arheologije iz prostog razloga jer se iskopava nešto što zapravo ni ne postoji, odnosno prazne rupetine i bezobliène hrpe kamenja, skamenjenog blatišta, kubici gareži i zdrobljene bezobliène keramike i spaljenih ljudskih i životinjskih košèurina.

Pošto je veoma teško predstaviti "šuplje u praznom", kapitalno arèenje para na ovakve nebuloze najèešæe se zamaskira navodno veoma potrebnom primenom najnovijih i najskupljih metoda daljinskog istraživanja poput georadara, magnetometrije, snimanja sa paraglajdera, a posebna prièa je takoðe sve prisutnija moda da se vrši celogodišnje rekognosciranje terena, najèešæe po kiši i snegu, tako da uopšte ne zaèuðuje da se vide prave horde studenata i arheologa kako se usred zime, pod izgovorom rekognosciranja terena, vucaraju po prerovanim njivama prekrivenim snegom u potrazi za nekakvom novom Atlantidom. Njihov cilj je da  potom po svaku cenu u muzejske depoe dovuku nekoliko èapara amorfne zdrobljene keramike, par košèica zaostalih od nekog davno pojedenog peèenog praseta, šaku zarðalih šrafova ispalih sa traktora, poneki odbaèeni filter za ulje, kako bi se na osnovu tako prikupljanih "kapitalnih" nalaza pripremio projekat sistematskih arheoloških istraživanja koja æe tokom narednih nekoliko kampanja u muzejske depoe dovuæi desetke kubika bezvrednih nalaza, odnosno gomiletine iste takve zdrobljene keramike ,koje po pravilu studenti moraju da peru hladnom vodom i to golim rukama, kako bi se uživeli u "delikatnu" teksturu pronaðenih èapara, da bi se u sledeæoj fazi "obrade" tako "dragocena" keramika statistièki obradila, odnosno prebrojao se ukupan broj fragmenata iz kojih se ne može rekonstruisati ni jedna jedina posuda, kako bi se kao epohalno dostignuæe izradili dijagrami koji prikazuju procentualnu zastupljenost prema broju fragmenata iste vrste (èime se èini pravi falsifikat jer ti brojevi uopšte ne prikazuju stvarno stanje iz prostog razloga što se ne obraèunava ukupna površina pronaðenih fragmenata, veæ njihov broj).

Naravno da se u najmanje 99,9 odsto sluèajeva ne pronaðe apsolutno ništa znaèajno, ali kao glavni rezultat ovakvih budalaština, muzejski depoi se doslovce zatrpavaju kubicima bezvredne keramike i košèurina koje se tamo decenijama talože kao tzv. studijski materijal. Zapravo ovo i ovakvo "rekognosciranje" terena dobar je izgovor da èlanovi istih tih ekipa, nakon sat-dva bauljanja po blatištu, diskretno preðu u birtiju kako bi vatrenom vodom i krkanlucima ogrejali promrzle kosti i razradili strategiju za što uspešnije arèenje novca tokom narednih dana! Posebna je prièa i arèenje para na skupo plaæene fizièko-antropološke analize pronaðenih košèurina kako bi se po svaku cenu odredila nacionalna pripadnost navodnih Atlantiðana, kao i boleštine od kojih su umrli pronaðeni pokojnici. Predvodnici ove forenzièke nekrofilije su dva doktora nauka - dr Živko Mikiæ, penzioner sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i dr Srboljub Živanoviæ. Naravno, kod ovakvih pseudonauènih istraživanja ponekada se desi i poneka "greškica", pa je tako zabeležen èuveni sluèaj preistorijskog "krpèeta", odnosno "senzacionalni" pronalazak navodno dobro oèuvanog komada preistorijske tkanine, pri èeprkanju i prekopavanju jedne od brojnih "Atlantida" u okolini Opova.

Naime, na dubini od 30 centimetara pronaðen je komad "preistorijske" tkanine koji je bio toliko delikatan i osetljiv da je pothitno avionom, zajedno sa danas pokojnim pronalazaèem, prebaèen ni manje ni više nego u Minhen radi forenzièkih istraživanja, da bi se na kraju ispostavilo da je u pitanju bio dobro odstajao filter za ulje od traktora! Kao rezultat ove sveopšte preistorijske pomodarije, veè duži niz godina Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta doslovce je zatrpano stotinama bezvrednih diplomskih, magistarskih, master i doktorskih radova koji do detalja i u sitna creva razglabaju opskurne, nebitne i nauènofantastiène teme pod zajednièkim imeniteljem "Prilog problema prouèavanja i relativnog datovanja nalaza vinèanske grupe sa lokaliteta XY". Sve ovo omoguæeno je u vreme sveopšte histerije koja je usledila nakon pronalaska lokaliteta Lepenski vir, kada su se horde studenata i arheologa ponadale da æe se i njima posreæiti da pronaðu, ako ne baš Lepenski vir, ono barem neku svoju malu Atlantidu ili neki lokalni Stounhendž i time se vinu u nebesa preistoriskih nebuloza.

 

Nisu preistorijske, veæ derviške igle

 

Malo je pak poznato da je tokom osamdesetih i devedesetih godina (zahvaljujuæi mahinacijama kojima su pulenima Dragoslava Srejoviæa do tada objavljeni nauèni radovi priznati kao ekvivalent magistarskom radu) više arheologa preistorièara nezakonito odbranilo doktorske disertacije bez napisanog magistarskog rada. I danas je preistorijska arheologija idealno mesto za teoretsko razglabanje o makar èemu i sistematsko arèenje novca ninašta pod izgovorom "kapitalnih" arheoloških istraživanja kojima rukovode "kapitalni" nauèni radnici. Tako je, recimo, izvesni Duško Mihajloviæ sa Filozofskog fakulteta napravio svojevrsnu porodiènu manufakturu jer njegova žena Bojana Mihailoviæ iz Narodnog muzeja radi doktorat kod svog muža, a æerka je studirala arheologiju. U Arheološkom institutu je, opet, zaposlen izvesni Miodrag Stojiæ, poznatiji kao Mile Èe Gevara, inaèe jedan od Srejoviæevih pulena, koji veæ godinama arèi novac na opskurna istraživanja na lokalitetu Hisar u okolini Leskovca, gde je èitav nauènoistraživaèki projekat takoðe pretvoren u porodiènu manufakturu.

Tako je na ovaj ili onaj naèin Stojiæ na ovom bizarnom projektu angažovao svoju kæerku, takoðe arheološkinju, zatim suprugu, inaèe daleko poznatiju kao svojevremenu mis, te i svog tasta - jer je i tazbina trebalo da bude namirena. Stojiæ se, inaèe, pre nekoliko godina "proslavio" spektakularnim pronalaskom navodne preistorijske igle - izraðene od najèistijeg meteorskog gvožða! - te je ovaj pronalazak proglašen svojevrsnom misterijom, a uzgred se nalaz dovodio u vezu sa teorijama Erika fon Denikena. Na sveopštu žalost pokazalo se da u pitanju nije nikakva preistorijska igla, veæ jedna od dve ritualne derviške igle kojima su u leksovaèkoj biblioteci prièvršæivali zavese, a koju je Stojiæ kupio od tamošnjeg trgovca i prekupca starina!

Posebna je prièa sistematsko arèenje desetina miliona dinara na tzv. nauènoistraživaèki projekat Vinèa koji je veæ decenijama privatna præija dr Nenada Tasiæa sa Filozofskog fakulteta, a pod direktnim pokroviteljtsvom njegovo oca akademika dr Nikole Tasiæa, pri èemu je ovaj "kapitalni" nauèni projekat zapravo idealan primer kako se doživotno može arèiti novac razvlaèenjem radova na traženju praznog u šupljem, a uz to još i praviti akademska karijera! U èitavoj ovoj crnoj seriji arheoloških nebuloza poslednjih godina poèasno mesto pripalo je iskopavanju na opskurnom lokalitetu Stublina, èetrdesetak kilometara udaljenom od Beograda, koje je zahvaljujuæi sistematskom spinovanju javnosti od strane režimskih medija postalo najnovija srpska Atlantida!

 

Uskrsnuli oblici prošlosti

 

Iskopavanje na lokalitetu Stublina je pravo remek-nedelo izvesnog Adama Crnobrnje iz Muzeja grada Beograda, a on je inaèe u taj muzej dospeo kao sin numizmatièara Nikole Crnobrnje koji je ranije radio u istom tom muzeju. Inaèe, javnosti je malo poznato da su ova iskopavanja zapravo rezultat udruženog zloèinaèkog poduhvata u režiji takozvanog "Obrenovaèkog" lobija, kome osim Crnobrnje, inaèe istaknutog èlana DSS-a u Obrenovcu, još pripadaju i izvesni Miroslav Laziæ iz Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta i njegov sin Zoran Laziæ, takoðe arheolog i najodaniji epigon Adama Crnobrnje, koji poput svog uzora uokolo šeta u maskirnoj uniformi i bakandžama. Na osnovu samo jedne jedine do sada istražene kuæe, gomile gromada speèenog blata, nekoliko èapara keramike i nekakvih navodnih figurina, proglašena je prava praistorijska metropola o èijoj su navodnoj istoriji svojevremeno maltene spevani pravi epovi!

Tako je svojevremeno u beogradskom Vremenu, preko liènog Crnobrnjinog poznanstva objavljen pravi panegirik posveæen navodnim senzacionalnim nalazima, samo kako bi se oprao potrošeni novac! Tako se samo na osnovu jedne jedine iskopane kuæe ispostavilo kako je "Uz miris moèvara, vetar donosio i zlokobne slutnje, oseæala se paljevina. Sela u daljini veæ su gorela. U jednoj kuæi na periferiji oko peæi je sedelo nekoliko muškaraca i pripremalo se za nadolazeæu opasnost. Ratu nisu bili vièni, ali im nije bio ni nepoznat. Razmeštali su glinene figurice ratnika sa oružjem, planirajuæi raspored klanova pred boj i spremajuæi se za ritual koji æe im obezbediti pobedu. Veliki žrtvenik iza njih bio je spreman za poèetak obreda. Šest i po hiljada godina kasnije saznali smo da taj grad nije preživeo. Hiljade njegovih stanovnika netragom su nestale. Takoðe se navodi kako su istraživanja geomagnetnim skeniranjem, koja su sproveli Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Muzej grada Beograda, 2007. i 2008. godine, uspela da uskrsnu obrise prošlosti.

Zahvaljujuæi ovoj savremenoj metodi, bilo je moguæe posmatrati tragove osnova neolitskih kuæa, i otkriti iznenaðujuæe kompleksnu strukturu naselja u kojem je živelo više hiljada ljudi, onoliko ili nešto više nego što èini današnju populaciju tamošnjih sela". O otkriæu koje je skrenulo pažnju na ovaj lokalitet, sam Crnobrnja je izjavio: "Kada su arheološka istraživanja u ovoj zemlji u pitanju, retko se dešava da dobijemo onoliko novca koliko je potrebno. Iz prostog razloga što smo raspolagali skromnim finansijskim sredstvima, odabrali smo da naše istraživanje zapoène od najmanjih, i najslabije oèuvanih objekata. Na osnovu prethodno obavljenih geomagnetnih istraživanja odabrali smo dvanaest moguæih lokacija. Buduæi da je teren na kojem se neolitsko naselje nalazi podeljen na sedamdesetak parcela u privatnom vlasništvu, imate situaciju da se poneko uvek buni ako se tu nešto kopa, tako da je preostala moguænost da iskopavamo jednu malu i trošnu vinèansku kuæu, smeštenu na samoj periferiji naselja. Iskopavanje je trajalo èetrdesetak radnih dana, a pred sam kraj radova èekalo nas je iznenaðenje. Veæ skoro da smo bili potrošili sav novac koji nam je bio na raspolaganju, bio je poèetak decembra 2008. godine i krenuo je da pada prvi sneg, kada smo pored ostataka peæi, nakon što smo podigli delove zida koji se tu obrušio, otkrili veoma neoubièajen nalaz - grupaciju od èak 46 figurina."

 

Èeprkanje nestruènjaka

 

Izvori Tabloida nedavno su nam dostavili ekskluzivan materijal iz koga se jasno vidi na šta su zapravo godinama arèena sredstva pod izgovorom arheoloških iskopavanja na lokalitetu Stublina! Pre svega, postavlja se pitanje šta se na lokalitetu Stublina zapravo dešavalo, odnosno da li su tu pod izgovorom arheoloških istraživanja zapravo organizovane svojevrsne ratnièke igre, muško druženje, neèija inicijacija ili šta veæ? O tome koliko je èitav ovaj nauènoistraživaèki "poduhvat" zapravo bio bizaran najbolje svedoèi ekipa struènjaka i "struènjaka" koji su u njemu uèestvovali! Oèito je da je uèesnicima daleko važnije bilo paradiranje i šepurenje u vojnim maskirnim uniformama raznih vrsta, ukljuèujuæi tu i kompletne uniforme Vojske Srbije sa sve "Ray Ban" tamnim naoèarima, èime su oèito leèili raznorazne frustracije, proždiranje peèenih prasiæa, gradnja preistorijske krovinjare od blata i vrljika, sve oèito dobro zaliveno pivom i vatrenom vodom! Tako je meðu opskurnim uèesnicima ovog udruženog zloèinaèkog poduhvata u kampanji 2010. godine bilo i izvesno stvorenje poznato pod imenom Ljubezni Haralampije, po vokaciji, kako sam kaže, naci-komunist, oèiti uèesnik paravojnih igara i igrica koje se neometano održavaju po raznoraznim budžacima brda i dolina, pošto su on i Zoran Laziæ tokom svih istraživaèkih kampanja prireðivali prave modne revije vojnih uniformi, a sam Haralampije je priredio i reviju bizarnih frizura u rasponu od poluobrijane glave, pa sve do obilate riðe punðe!

Kako sve ovo ne bi ostalo samo kao nekakav muški klub, odnosno kako široj javnosti ne bi palo na pamet da posumnja šta se tamo zapravo dešava u tako brojnom i èisto muškom društvu, a kako bi se i ispoštovala rodna ravnopravnost, èeprkanje po Stublini svojim prisustvom udostojila je i izvesna arheološkinja Jovana Tripkoviæ, zatim arheolog Vuk Koldžiæ iz Stare Pazove, inaèe sauèesnik u divljem prekopavanju ruševina benediktinske opatije na Prevlaci kod Tivta, koje se vrši sa ciljem pronalaženja tragova postojanja prasrba. Zatim je tu bila i Ksenija Laziæ iz Nove Pazove. Prava zvezda programa bio je veæ pomenuti Ðorðe Laziæ, koji je oèito pomešao arheologiju, manekenstvo i fetiš vojnih uniformi, te èitav niz dodatnih bizarnih likova poput zadriglog i zaraslog Marka Andriæa iz Valjeva ili Milana Markoviæa Stiflera.

Naravno, sve ovo nepoèinstvo imalo je i svoje visokopozicionirane zaštitnike, o èemu svedoèi i èinjenica da su ovako vrednu deèicu na terenu redovno obilazili i veæ pomenuti Duško Mihailoviæ, kao i predvodnik obrenovaèkog lobija Miroslav Laziæ, odnosno otac Zorana Laziæa, takoðe obožavatelj military looka, što samo potvrðuje staru poslovicu da iver ne pada daleko od klade! Naravno, legitimitet svemu davao je lièno i personalno dr Nenad Tasiæ pošto je lokalitet Stublina navodno hronološki kontinuitet njegovog lokaliteta Vinèa, koji je pak, verovatno najidealniji uzor kako arèiti novac poreskih obveznika ni našta! Na kraju se postavlja pitanje da li se ikada iko od davalaca novca za ovakva istraživanja zapitao na šta je zapravo potrošen novac. Prema onome što se zna, jasno je da nije. Novo Ministarstvo kulture imaæe pune ruke posla kako bi rasèivijalo ko je i po kom kriterijumu obezbedio finansiranje èeprkanja po svim moguæim Atlantidama u Srbiji!

 

 

 

 

Alkoholne nauke

 

Odavno je poznato da je enormna konzumacija alkohola na terenu zaštitni znak kako arheologije uopšte, tako još više arheoloških iskopavanja, o èemu najbolje govori èinjenica da je svojedobno autoru ovog teksta jedan slovenaèki arheolog na kongresu rekao da se vidi da nije arheolog jer ne pije! Gotovo svi održani arheološki skupovi praæeni su pravim pravcijatim gastronomskih bahanalijama tako da su razni eminentni uèesnici najèešæe viðani u krajnje neeminentnim stanjima, odnosno kako mrtvi pijani spavaju za stolovima ili ispod njih, neke od uèesnica viðene su unereðene, a jedna takva dama je nakon teènog ruèka viðena kako odlazi u obližnju šumu da bi usput pala i slomila kuk. Takoðe se alkohol gotovo svakodnevno konzumira i u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, a veæina nastavnika imala je priruène bifee sa po 20 i više boca najprobranijih piæa u kabinetskim ormariæima. Inaèe, odavno je poznato da je veæ decenijama najvažniji kriterijum pri izboru mesta za održavanje godišnjih skupova danas gotovo raspadnutog Srpskog arheološkog društva, pre svega kvalitet gastronomske i alkoholne ponude pojedinog grada, a prema svedoèenju oèevidaca, brojni èlanovi ovog društva bi za svoje zasluge u uništavanju alkoholnih piæa s pravom trebalo da dobiju poèasne doktorate iz oblasti alkoholnih nauka!

 

 

Misterija

 

Veæ pomenuti Milorad Stojiæ svojedobno se "proslavio" i svojom teorijom kojom je pokušao da dokaže kako ornament trokrake spirale (Triskeles) navodno predstavlja veoma stari motiv na evropskom prostoru, posebno omiljen kod Kelta, koji su njime ukrašavali gotovo sve vrste predmeta. Sluèajni nalazi u Pomoravlju i basenu Mlave, kao i na deset lokaliteta u srednjoj Evropi, ukazuju da su pronaðena bronzana dugmad i trolisni razvodnici za kožnu opremu ukrašeni ovim motivom trokrake spirale, osim svoje praktiène upotrebe, imali i oèigledno simbolièko znaèenje i svojevrsnu kultnu ulogu. Naravno, Stojiæ nigde nije dao neko suvislo objašnjenje kakve meðusobne veze imaju ovaj ornament i njegova teritorijalna rasprostranjenost sa simboliènim znaèenjem i kultnom ulogom, veæ je sve podigao na viši nivo ezoterije tumaèeæi pojavu kalotastog ispupèenja u sredini kruga simbolikom povezanom sa nebom i, verovatno, najmarkantnijim telom na nebu - Suncem! Ovde samo još nedostaje Erik fon Deniken, pa da se snimi nova serija o nerešenim svetskim misterijama!

 

 

U ramu

 

Što se tièe objavljivanja denikenovskih nebuloza i skribomanije generalno, izbor za pobednika u ovoj oblasti bio bi veoma težak jer ima veoma mnogo gotovo ravnopravnih kandidata. Ipak, po opskurnosti svojih knjiga istaknuto mesto trebalo bi da pripadne izvesnom dr Radmilu Petroviæu koji se "proslavio" pisanjem pseudoarheoloških knjiga tipa Romuilana - arcane, što veæ poodavno spadaju u omiljeno štivo raznoraznih lokalnih obožavatelja Erika fon Denikena i Troje u Gabeli. Inaèe, sam Petroviæ je krajnje bizaran lik, koji se osim nastavom na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, veoma poznatom po "kvalitetu" predavanja i "renomeu" predavaèa, bavi i uramljivanjem slika u Beogradu, a sluèajni prolaznici su ga u više navrata zaticali kako u majici na tregere pretura po obližnjim kontejnerima - verovatno tražeæi neke dragocenosti! 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane