https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

(H)umorna prièa

(H)umorna prièa

 

Pršti, pršti bela staza

 

Neko je smestio Deda-Mrazu

 

 

Kakvi su, ovi bi i Deda-Mrazu tražili da im nešto doturi u budžetski džak, sa rupama iz kojih curi na sve strane, kaznili ga što na sankama nema rotaciono svetlo i što nije dao žmigavac kada je sletao sa svojim sankama. Naravno da bi im Deda Mraz odmah bio sumnjiv - zamislite nosi crvenu, a ne žutu kapu

 

Piše Nebojša (èitaju oni koje još možeš zeznuti da Deda Mraz postoji)

 

Nešto mi se, posle ovog što smo pobeleli i što možemo u tu Evropsku uniju kad god hoæemo, baš nešto i ne ide tamo. Nije bilo davno kada smo èekali vize, skupljali razne papire i hteli da vidimo "svet". I danas treba preæi granicu i sresti se sa carinicima, jednim ili drugim - svejedno. Videæete, ništa se nije promenilo - i dalje trkeljisanje po kolima, istresanje iz gaæa, bez imalo poštovanja i uljudnosti, kulturnog obraæanja i osmeha na licu. Gužve, redovi, a vi baš uvek doðete u vreme kada je smena! Oduvek je bilo i ostaæe: u pokvarenoj državi i službenici su takvi, ili obrnuto - pokvareni službenici su napravili pokvarenu državu.

Mislite i da æe vas tamo doèekati sa osmehom?! Grešite - i tamo je osmeh odavno prestao da bude lajtmotiv.

Proputovao sam proletos nekoliko država. Išao sam kolima. Sva mesta na kojima su bili granièni punktovi i dalje stoje. Nisu uklonjena, potreban je samo jedan zvižduk pištaljkom pa da svi zauzmu svoja stara mesta.

Posle desetak godina primanja raznoraznih sojti i svojti u tu tvorevinu EU, još niko nije uklonio bivše barikade, još uvek stoje èak i one izmeðu Austrije i Nemaèke, samo su rampe podignute. Kao na autoputevima kada ne naplaæuju drumarinu. I uvek se trgnem kada prolazim pored bivših carinskih punktova. Jedan prolaz je važio za ostale, a mi sa belim tablicama BG, NS, NI... mi smo uvek imali svoj, poseban prolaz. No i sada su rampe spuštene i s vremena na vreme se podižu da uðete u neki bolji svet, naravno uz diskreciono pravo da vam izvrnu džepove i pitaju sa koliko para vi to ulazite u njihovu zemlju. Niko ne voli sirotinju. Džaba se hvalite, gospodo politièari, nismo mi tamo baš tako dobrodošli kao što vi prièate. Ako imate para, viza vam ni do sada nije predstavljala problem da putujete.

Televizijski programi vrve od emisija o Evropskoj uniji. Teku med i mleko. Gledao sam neku emisiju o poljoprivredi. Ovnovi ko bikovi, a svinje sa šest šunki. Pa onda uvozimo ovèetinu sa Novog Zelanda, pa rasne ovce iz Francuske, pa svinje iz Nemaèke, piletinu iz Makedonije, koja ima samo jednu farmu ali ne sa piliæima, jer nam uvaljuju piletinu iz Brazila. Dobro je da ne uvozimo piletinu iz Hongkonga, a svinje iz Meksika. Svuda u svetu ima ponešto da se kupi, jedino u divnoj i prebogatoj Srbiji torovi, svinjci i farme zvrje prazni. Kažu, ne isplati se. A isplati se držati nezaposlene i zaposlene koji ne primaju platu (koja je razlika)?!

U Lapovu zaposleni bez plate blokirali prugu. Pa šta? Kao železnica propada jer ne idu vozovi, kao da u vagonima ima nekoga ili neèega? Železnica nam je davno propala, još od onog uvoðenja posebnog poreza za njen za razvoj.

Otvoriše nam dvadeset kilometara autoputa od Horgoša prema Subotici i od Novog Sada prema Subotici, i to baš za 29. novembar, kao što je ministar obeæao. Oni otvoriše taj put, ali gle zajeba, pa deonica kod Novog Sad još nije gotova, i dalje se radi, nisu ni blizu postavljanja asfalta, a i sada je zima pa kako æe? Imam oseæaj da æe taj put ponovo biti otvoren za 1. maj. To æe biti sveèano osmo ili deveto, više se i ne seæam, otvaranje ovog istog puta.

Hteo sam da vam u ovom poslednjem broju u ovoj godini napišem nešto lepo, nešto što odiše optimizmom, nešto u šta biste mogli da poverujete. Kao da vam je nešto doneo i poklonio Deda Mraz. Kao, na primer, kada doðete na granicu sa novim crvenim pasošem: rampa se otvara, ljubazni policajac vas pozdravi i kaže - dobrodošli, gospodo iz Srbije. Pa onda, vrednost evra je 70 dinara, banke su smanjile rate kredita jer su smanjene kamate sa 50 odsto na svega pet odsto, pa su penzije poveæane (a ne ukinute) dvostruko, benzin pojeftinio na 60 dinara, plate se isplaæuju redovno, poreski inspektori i finansijski policajci dobili otkaze jer svi plaæaju poreze. Zamislite da posle primene novog Zakona o bezbednosti u saobraæaju moraju da smanje broj saobraæajnih policajaca jer savesni vozaèi primenjuju sve odredbe novog zakona, pa se policajci hvataju za glavu jer nemaju šta da rade. Da vam završe autoput Beograd-Novi Sad (pa makar ga još deset puta otvarali - svakog meseca po deset kilometara). Naprave kineski most preko Dunava, završe Prokop. Ne poveæaju PDV, pa zbog toga sve poskupi. Da vam Dinkiæ isplati hiljadu evra za akcije.

Pršti, pršti bela staza - neko je zajebao i Deda-Mraza.

Kakvi su, ovi bi i od Deda-Mraza tražili da im èak nešto doturi u budžetski džak, sa rupama iz kojih curi na sve strane.

Naravno da bi im Deda Mraz odmah bio sumnjiv - zamislite, nosi crvenu a ne žutu kapu. Naravno, odmah bi ga obavezno kaznili što na sankama nema rotaciono svetlo i što nije dao žmigavac kada je sletao sa svojim sankama.

Doduše, možda bi Ivica shvatio, jer kako nas slikaju u SUP-u za liène karte i pasoše, garant bi pomislio da je sedi bradonja Mirko Cvetkoviæ a ne Deda Mraz.

Èuo sam, doduše iz neproverenih izvora, da su èarape za poklone u naše ime okaèili na prozore svi èalanovi Vlade zajedno sa premijerom i Dijanom Dragutinoviæ. Nije provereno za predsednika. Jer misle da sedi deda stiže iz MMF-a. Jedino im on još može pomoæi, ali kako su krenuli i ako tako nastave, ni to neæe biti dovoljno. Jedino im posle ovoga ponovo ostaju šeširi i da krenu po belom svetu i skupljaju dobrovoljne priloge.

Avaj, ovo je SRBIJA.

Koliko god sam se trudio da smislim, osim onog uobièajenog puno sreæe i èuvajte se tipova spremnih na sve gadosti - ne znam šta da vam u ovoj novogodišnjoj poslanici poruèim.

Da pravimo analizu protekle godine sa lepim stvarima i lepim dogaðajima, šta vam to znaèi - to je veæ prošlost. Da pišem o sledeæoj godini - teško da mogu da prepišem onaj optimizam politièara, prošla kriza, stižu bolji dani - za koga, kome, kada, kako? Ne vredi mnogo pitanja, a odgovora nema.

Nisam još doèekao da èujem šta æe nam, osim boljeg sudstva i vakcina protiv gripa, obeæati politièari, ali što god rekli, razmislite u svakom sluèaju za koga æete glasati na sledeæim izborima. Možda i ranije nego što oèekujemo. A ako ih ne bude? Onda nam se sa ovom vladom, ovim budžetom i ovom vlašæu ni naredne godine ne piše dobro. Tražiæe ministarka Dragutinoviæ i premijer joj Cvetkoviæ pomoæ Deda-Mraza izgleda veæ u martu.

Evo, i na kraju, kandidovali smo se za èlanstvo u Evropskoj uniji. Što bi moji Sremci rekli, u svadbu se ne ide bez one stvari. (Ako ne možete da se setite koje, onda vam više ne treba ni ta stvar, a èini mi se ni Evropska unija.)

Bilo je vrlo komièno kada predsednik Tadiæ i premijer Cvetkoviæ potpisuju "aplikaciju" za kandidaturu u Evropsku uniju i predaju jedan drugom potpisane papire. Sprdaèine neviðene - došlo mi u zemlju da propadnem, a oni ništa - smešno im, i bilo bi da ovo nije tužna zemlja.

Na kraju 2009. batalite se vakcina i jedite što više kiselog kupusa i pijte vruæe rakije. Želim vam puno zdravlja i sreæe u 2010. A za ostalo ne brinite. Svega ostalog ima u Kini, na Novom Zelandu, u Japanu, Francuskoj i u Makedoniji... Ako mislite da æe vam Deda Mraz nešto doneti, onda vas je neko grdno zeznuo, odrastite i shvatite veæ jednom da Deda Mraz postoji samo u bajkama - a ovo što nam se dogaða nije bajaka - probudite se!

Ipak, na kraju ove godine ne zaboravite: zdrav èovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.

 

 

 

Evo, i na kraju, kandidovali smo se za èlanstvo u Evropskoj uniji. Što bi moji Sremci rekli, u svadbu se ne ide bez one stvari.

 

 

 

Èuo sam iz neproverenih izvora da su u naše ime èarape za poklone okaèili na prozore svi èlanovi Vlade, zajedno sa premijerom i Dijanom Dragutinoviæ.

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane