https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Amerika

Amerika

 

SAD smanjuju oružane snage: potrebe mira veæe od ratnih potreba

 

Sila na silasku

 

Sjedinjene Države nalaze se u ratnom stanju više od 12 godina. Vojni budžet rastao je još od 11. septembra 2011. godine, odražavajuæi èinjenicu da je Vašington vodio dva rata - u Iraku i onaj u Avganistanu. Amerièke trupe više nisu u Iraku, a planira se, ili potpuno povlaèenje vojnih snaga iz Avganistana, ili, zavisi od dogovora sa Kabulom, stacioniranje neuporedivo manjeg broja vojnika u toj zemlji. Normalno je oèekivati da se amerièki vojni budžet smanji reflektujuæi potrebu u „doba mira". Krajem februara meseca predsednik Barak Husein Obama najavio je rezanje troškova odreðenih za odbranu zemlje, koji bi ukljuèivali smanjenje broja vojnika, kao i eliminisanje nekoliko sistema oružja. Obamin plan moraæe da bude usvojen u Kongresu, i sigurno je da neæe proæi u svojoj originalnoj verziji, zakljuèuje urednik Tabloida Milan Balinda, dugogodišnji novinar amerièkog dnevnika Majami Herald 

 

Milan Balinda

 

Amerièki ministar odbrane Èak Hejgel, koji inaèe pripada republikanskoj partiji, predstavio je budžet odbrane za 2015. godinu i podvukao da æe broj vojnika na aktivnoj dužnosti biti na nivou od onog pre Drugog svetskog rata. Najveæi rez bi bio u pešadiji, koja bi, po najavljenom planu budžeta, imala izmeðu 440 i 450.000 vojnika. Takvu odluku Bele kuæe i ministarstva odbrane obrazložio je èinjenicom da se Amerika povlaèi iz, za njih do sada najdužeg rata, iz Avganistana. Predlog budžeta takoðe sadrži rezove kod specifiènih programa, kao smanjenje troškova penzionisanja, beneficija za stanovanje, zamrzavanje plata visokih oficira, ali i ukidanje èitave flote aviona za podršku pešadiji tokom borbenih akcija, takozvanih A-10 gromovnika IIs.

Inaèe, ti su avioni i osmišljeni da uništavaju sovjetske tenkove u doba Hladnog rata. Pentagon takoðe namerava da povuèe iz upotrebe èuvene špijunske avione U-2, zamenivši ih sa bespilotnim letilicama Globalni soko. Takoðe æe umesto 52 planiranih priobalnih bojnih brodova, biti naruèeno samo 35. Plan novog budžeta, sa svojih 496 milijardi dolara predviðenih za sledeæu godinu, zadovoljava zahtev Kongresa o gornjoj granici troškova namenjenim oružanim snagama.

Takoðe se odustaje od jednog tipa borbenog vozila, isto kao i što æe dva satelita biti napuštena, a lansiranje drugih dva biæe odloženo. Sve u svemu, sistem pešadijske komunikacije biæe pojednostavljen. Marinci æe takoðe izgubiti 8.000 vojnika, i broj æe im se smanjiti na 182.000.

Ukoliko amerièki Kongres ne promeni mišljenje, ta smanjenja broja vojnika nastaviæe se sve do 2019. godine. Odustalo se od nove nuklearne podmornice, tri razaraèa, tri broda za snabdevanje i namere da se izgradi plutajuæa vojna baza. Ratno vazduhoplovstvo biæe primorano da se oprosti od 80 aviona, ukljuèujuæi i èitavu flotu nešto zastarelih aviona tankera. Vazduhoplovstvo æe tokom sledeæih pet godina nabaviti 24 najnovija lovca F-35.

 

 

Budžet za kompjuterske ratove

 

Nema naznaka da se od Mornarice ili Avijacije zahteva da smanje broj vojnika na nivo od pre Drugog svetskog rata. Iz kresanja vojnog budžeta može se jasno videti da Sjedinjene Države procenjuju da se veliki kopneni rat neæe dogoditi. Poreðenja radi, Kina ima 2,2 miliona aktivnih pripadnika vojnih snaga, a Amerika 1,43 miliona, ali Bela kuæa insistira da æe njihove vojne snage imati sposobnost, odnosno kapacitet, odvraæanja od napada bilo koje druge velike vojne sile.

Najnoviji lovac-bombarder F-35 veæ se pokazao kao veoma skupo oružje. Program njihove proizvodnje i uvoðenja u vojne jedinice traje 11 godina, a cena mu je veæ dostigla cifru od 400 milijardi dolara, nekih 70 odsto više od predviðene originalnim budžetom. Pentagon je planirao da uvede u borbene formacije 2.400 ovih aviona, ali su do sada isporuèene samo 35.  To je u skladu s èinjenicom da skoro svaki novi sistem oružja košta Ameriku dvaput više od predviðenog, kao i da se na njega èeka dvostruke duže vreme od planiranog.

Tome bi trebalo dodati da, po proceni vojnih analitièara, novo oružje po svojoj sposobnosti pruža samo oko 50 odsto od onoga što se od njega oèekivalo.

Tokom sledeæih pet godina ratno vazduhoplovstvo penzionisaæe veæi broj aviona i dronova, ali æe oni biti zamenjeni modernijim letilicama. Avioni koji æe se povuæi u upotrebi su od 1957. godine (A-10) i U-2 (1977.). Nacionalna garda, vojne formacije pod komandom svake od 50 amerièkih država, tokom sledeæih par godina takoðe æe se oprostiti od nekoliko tipova lovaèkih aviona, pre svega modela F15-C. Sam broj vojnika u Gardi smanjiæe se sa 355.000 na 335.000. Rezervisti bi, po predlogu budžeta, takoðe izgubili 10.000 vojnika. Sa 205 na 195.000.

Ipak, najveæi vojni izdaci odlaze na individualne vojnike. Zvanièni podaci otkrivaju da je 2008. godine, kada je broj amerièkih trupa bio na najvišem nivou u Iraku i Avganistanu, Vašington potrošio više od 100 milijardi dolara, da bi održavao 187.000 vojnika i njihove akcije u oba konflikta. To bi u proseku bilo 532.000 dolara na svakog vojnika, a to je samo tokom te 2008. godine. Inaèe. Od 2001. godine više od dva miliona amerièkih vojnika poslato je u ratne zone; neki su penzionisani, drugi su pristupali vojnim snagama.

Prema proceni vojnog budžeta koje je Pentagon predstavio Kongresu, godišnjim troškovi po vojniku stacioniranom u Iraku, ili Avganistanu, sada bi iznosio 130.000 dolara. U ovu cifru ulaze ratna plata, prevoz do linije fronta, kao i smeštaj i hrana vojnika. Pentagon je veæ zahtevao od Amerikanaca jedan bilion dolara, da bi finansirao ratove tokom sledeæih 10 godina, ali profesor sa Kolumbija univerziteta, i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Džozef  Štiglic, tvrdi da æe prava cifra biti bliža pet biliona dolara.

U svakom sluèaju, u samom vojnom budžetu nisu predstavljene sume od desetine milijardi dolara koje Vašington daje kao pomoæ sebi naklonjenim vladama zemalja gde se odvija vojni konflikt. Ipak, novim planiranjima poveæava se broj vojnika u Trupama specijalnih operacija. To su grupe manjeg broja komandosa koji izvršavaju specijalizovane operacije, kao što je bila likvidacija Osame bin Ladena. Njihov æe se broj poveæati sa 66 na 70.000. I ovaj podatak ukazuje na znaèajnu promenu amerièke strategije u voðenju ratnih operacija. Ministar odbrane takoðe je podvukao da se smanjenjem broja trupa omoguæava brže kretanje amerièkih vojnika po èitavom svetu, ali i da æe  svaki vojnik raspolagati najmodernijom opremom osmišljenom za buduæe ratove. Hejgel nije izbegavao ni da napomene da se smanjenje troškova za vojnu silu takoðe duguje èinjenici da je amerièki budžet odavno probio plafon i da su rezovi fiskalna neophodnost. Suma materijalnih sredstava za voðenje „sajber rata", u svetu kompjuterskih komunikacija, takoðe uveæana.

 

 

Može li bespilotna letilica da preživi napad lovaèkog aviona?

 

 

Novi predlog vojnog budžeta otkriva prioritetne planove Bele kuæe i ideju Obamine administracije o strategiji ratovanja u nastupajuæem periodu. Pojavile su se èetiri najvažnije taèke te nove politike:

1) Nema više velikih kopnenih ratova

Iako je svet svakim danom sve nasilniji, uzimajuæi u obzir porast teroristièkih akcija i pojavljivanja novih centara moæi, Pentagon procenjuje da, nakon napuštanja Avganistana, Amerika neæe morati da uèestvuje u ratovima koji bi zahtevali veliki broj vojnika za kopnene operacije. Oèekuje se da mornarica i vazduhoplovstvo mogu da reše mnoge bitke bez slanja vojnika na teritoriju neprijatelja. Vašington æe odustati od takozvanih „operacija stabilizacije", kao što je bio sluèaj u Iraku i Avganistanu. Podrazumeva se da se mnogi amerièki politièari, kao i vojni stratezi, ne slažu sa ovakvom strategijom.

2) Dronovi kao leteæi vojni roboti

Visoka tehnologija, smatra Bela kuæa, buduænost je sledeæih ratova. Naoružane bespilotne letelice, dronovi, bili bi najvažnije oružje u borbi protiv terorista i drugih gerilskih formacija. Biæe to drugaèiji dronovi jer neæe više leteti po nezaštiæenom nebu. Naime, moraæe da izbegava neprijateljsku vatru, a kako se misli da æe to uspevati da uradi, za sada je vojna tajna. Takoðe je pitanje može li bespilotna letelica da preživi napad nekog lovaèkog aviona? A koliko je tehnologija napredovala da obezbedi Pentagonu robot-oružje koje oni nesumnjivo oèekuju i zahtevaju?

3) Komandosi kao udarne snage

Ministar odbrane tvrdi da su Trupe za specijalne operacije najprikladnije za veæinu buduæih vojnih sukoba. Takva tvrdnja bazira se na iskustvu iz Iraka i Avganistana, kao i iz drugih krajeva sveta gde su komandosi pokazivali svoju efikasnost. Kritièari ovakve vojne strategije takoðe tvrda da se poveæanjem broja specijalaca gubi „specijalnost". Da æe komandosi biti ništa više, a i ne mnogo bolje obuèeni, od redovnih vojnika.

4) Nema više velikih poveæanja plata

Manje više polovina novca kojim Pentagon raspolaže ide na plate vojnom osoblju i civilima koji rade za ministarstvo odbrane. Vojni analitièari tvrde da æe ti troškovi nastaviti da rastu bez obzira što je Pentagon veæ odredio zamrzavanje plata civilima tokom sledeæih tri godine. Predloženi budžet za 2015. godinu preporuèuje poveæanje plata vojnicima i to za jedan odsto, dok bi se generalima i admiralima plate zamrzle. Vojnicima bi se za pet odsto smanjilo novèano uèešæe Pentagona kada je u pitanju stanovanje. Veliki izdatak Ministarstva odbrane, oko 10 odsto, predstavlja i zdravstvena zaštita, a oèekuje se rast i tih izdataka.

 

Negodovanja iz Pentagona

 

Predlog ovog budžeta èeka teška politièka borba u Kongresu, ali je u medijima veæ žestoko napadnut. Konzervativna, i najviše gledana, televizija Fox njuz tvrdi da Obamina administracija dovodi u opasnost amerièku buduænost smanjujuæi vojne snage u trenutku kada „Putin vrši agresiju na Ukrajinu i Severna Koreja testira interkontinentalne rakete".

Fox njuz dalje argumentuje da „kostur budžet" reflektuje stavove Baraka Obama koji je tokom prethodne izborne kampanje, 2012. godine, odgovorio svom protivkandidatu iz republikanske partije, Mitu Romniju, da „Amerika takoðe ima manje konja i bajoneta" kada ga ja Romni optužio da slabi amerièku mornaricu. Pokazujuæi svoje neslaganje sa predlogom novog budžeta, koji je napisan na osam stranica, veæi broj politièara iz suprotnog tabora optužili su Obamu da onemoguæava Sjedinjene Države da se i u buduænosti nalaze na èelu sveta.

Pri tome se zaboravlja da je jedna dvopartijska komisija prošlog decembra donela odluku o maksimumu vojnog budžeta. Vojna planiranja se ne dogaðaju u vakuumu, veæ odražavaju realnost sposobnosti zemlje da plati za neophodne troškove. Budžet takoðe odreðuje strategiju, makar isto toliko koliko to rade i sami stratezi.

U oba doma Kongresa kritike stižu iz republikanskih redova, i to pre svega iz politièkih razloga, potom, iz ideoloških, i to od onih koji žele neprikosnovenu jaku Ameriku, ali su protivljenja mnogo puta više prozaièna: èlanovi Kongresa ne žele da režu programe naoružanja i smanjuju broj vojnih baza uvek i kada se te fabrike i vojne ispostave nalaze na teritorijama gde žive i rade njihovi glasaèi.

Negodovanja stižu i iz samog Pentagona, mada je Obama podvukao da æe vojni budžet polako rasti tokom sledeæih deset godina, makar prateæi rast inflacije. Takoðe je podsetio Amerikance da je budžet Ministarstva odbrane veæi od kombinovanog budžeta deset sledeæih zemalja na listi po potrošnji u vojne svrhe.

Naime, amerièka godišnja potrošnja za potrebe odbrane (ili napada) veæa je od zajednièke potrošnje sledeæih zemalja: Kine, Rusije, Velike Britanije, Japana, Francuske, Saudijske Arabije, Indije, Nemaèke, Italije i Brazila. Kao primer mogu se pogledati podaci iz 2012. godine kada su Sjedinjene Države imale vojni budžet od 682 milijardi dolara, dok je Kina, na drugom mestu po potrošnji, samo 166 milijardi dolara, a Rusija, na treæem mestu, nekih 90,7 milijardi.

 

Lekcije iz Vijetnama

 

Budžet takoðe najavljuje i izvesna rezanja u nuklearnom naoružanju, obrazlažuæi da im za odvraæanje neprijatelja nije potrebno toliko atomskih bombi. Inaèe, u nuklearnom arsenalu Sjedinjenih Država nalaze se oko 5.000 bojevih glava. Najnoviji nuklearni dogovor s Rusijom, ratifikovan u amerièkom Senatu decembra 2010. godine, zahteva od obe zemlje da se broj nuklearnog oružja, bilo na raketama ili u avionima, svede na cifru od 1.550. Bela kuæa takoðe je promenila još jednu stratešku odluku iz doba Hladnog rata - tokom decenija amerièka vojska bila je spremna da vodi dva lokalna rata istovremeno.

Nova strategija odredila je Pentagonu da bude sposoban da vodi jedan rat velikih razmera istovremeno imajuæi dovoljno trupa da se suprotstave nekom oportunistièkom agresoru u drugom delu sveta. Meðu nezadovoljnima novim predlogom budžeta mogu da se svrstaju i zemlje Evropske Unije, gde se spremaju da se oprosti od nekih 80.000 amerièkih vojnika, kao i Japan koji se u poslednje vreme stalno nalazi u kavgi sa Kinom.

Meðutim, kako Amerika smanjuje pešadiju, ali ne mornaricu i avijaciju, Japan , a i ostale zemlje u regionu Pacifika, nemaju nikakav razlog za zabrinutost. Neki evropski zvaniènici su izjavljivali da se Evropska Unija nada da je Amerika posveæena evropskoj sigurnosti i da njihova vojska neæe napustiti Stari kontinent.

Uprkos svim najavama o smanjenju troškova za vojnu silu, mornarica je poèela dvogodišnje testiranje najnovijeg nosaèa aviona. Novi nosaè, koji je kršten i porinut prošlog novembra, je prvi u seriji plovila sledeæe generacije klase Ford koja æe postepeno zameniti prethodne iz klase Nimic, u upotrebi još od kasnijih šezdesetih godina prošlog veka. Testiranje novog nosaèa USS Džerald R. Ford trajaæe duže od uobièajenog, i to zbog nove tehnologije, pre svega radarskog sistema, efikasnijeg nuklearnog pogona i novih elektromagnetskih sistema za lansiranje aviona.

Prvi izveštaji testiranja ocenjeni su kao pozitivni. Posada ovog nosaèa od 100.000 tona sastojati æe se od 4.600 èlanova posade, a brod može da primi do 75 aviona. Neki politièari kritikovali su cenu novog nosaèa koja je dostigla cifru od 12.8 milijardi dolara. Ovaj nosaè aviona uæi æe u redovnu službu 2016. godine i predviða se da æe ploviti sledeæih 50 godina. U meðuvremenu je veæ poèela konstrukcija sledeæeg nosaèa aviona koji æe nositi ime USS Džon F. Kenedi.

Vašington procenjuje da æe se buduæi ratni sukobi voditi u Azija-Pacifik zoni gde æe zbog ogromnog prostranstva mobilnost mornarièke flote i avijacije biti najvažniji faktor.

Ovaj predlog budžeta u neku ruku nagoveštava sasvim novu vojnu strategiju Sjedinjenih Država. Naime, ukoliko se s kresanjem sredstava nastavi, do 2021. godine amerièki vojni izdaci biæe samo jedna treæina sadašnjih. Èak i sa neogranièenim budžetom, bez nove tehnologije oružja i komunikacija ne bi moglo mnogo više da se postigne. Kako je to veæ neko ilustrovao: 100 konjanika sa sabljama u rukama bili bi nekorisni u sukobu s modernim tenkom.

Hiljadu konjanika, koji bi koštali mnogo više, ne bi ništa bolje postigli protiv savremenog tenka. U èitavom svetu, pa i u Americi naravno, radi se na što komplikovanijim robotskim sistemima oružja. Danas su roboti koji uèestvuju u vojnim operacijama još u svom primitivnom periodu, ali najnoviji dronovi uveliko ukazuju šta nas èeka u buduænosti. Isto tako, amerièki bojni brodovi veæ su opremljeni odbrambenim sistemima koji automatski reaguju na približavanje rakete ili aviona i to mnogo pre nego što bi to obuèeni vojnik mogao da uradi uz pomoæ, na primer, radara.

U svakom sluèaju, najnovija amerièka vojna strategija bazira se na lekcijama još iz rata u Vijetnamu. Tamo je amerièka vojska imala velikih taktièkih uspeha tokom niza godina, ali je Vašington izgubio rat jer im taktièke pobede nisu èinile jednu jasnu stratešku celinu.

 

A 1.

 

Kina poveæava vojni budžet

 

Kina je poèetkom marta meseca objavila da æe poveæati svoj vojni budžet za ovu godinu za 12,2 odsto u odnosu na prošlu. Za 2013. godinu poveæanje budžeta iznosilo je 10,7 odsto u odnosu na prethodnu. Inaèe, vojni troškovi najmnogoljudnije zemlje na svetu nalaze se na drugom mestu, odmah iza SAD. Strani analitièari tvrde da je vojni budžet Kine veæi od cifre koja se zvanièno objavljuje. Inaèe, znaèajan deo viška novca u novom budžetu biæe upotrebljen za poveæanje plata oficira.

Veæi deo novca upotrebiæe se za „bolje, realnije vežbe" kao što bi bio sluèaj s mornaricom koja bi vežbala dalje od kineskih obala, što je mnogo skuplje od manevrisanja u lokalnim vodama. Tokom poslednjih nekoliko godina Kina je u svoju flotu uvrstila i jedan nosaè aviona, kupljen kao polovan od Ukrajine i renoviran. Takoðe je testirala najmanje dva „nevidljiva" borbena aviona. Novi budžet odražava velièinu kineske ekonomije, druge na svetu, i globalni politièki uticaj Pekinga.

U svakom sluèaju, jaèanje kineskih vojnih snaga pomno se prati u susednim zemljama, isto kao i od strane Sjedinjenih Država koje superiorno kontrolišu Pacifik. Kina ima manje teritorijalne sporove sa Japanom i sa Južnom Korejom, sporove koji bi mogli da prerastu u vojne sukobe u sluèaju nekog nesmotrenog poteza bilo koje od zainteresovanih strana. Moguæe je, na primer, da se dva ratna broda sudare, i da to preraste u pomorsku bitku.

Prošlog novembra Kina je iznenadila Japan, Južnu Koreju i Sjedinjene Države kada je objavila takozvanu Zonu identifikacije vazdušne odbrane. Naime, kroz taj vazdušni koridor morao bi da se prijavi svaki vojni i civilni avion ukoliko hoæe da ga preleti. Ipak, od tada amerièki ratni avioni preleæu naznaèenu zonu i to bez prijavljivanja i takav akt nije izazvao reakciju Kine.

 

 

A 2.

 

Led se topi, mornarica plovi

 

Još od kada su sedamdesetih godina prošlog veka sateliti poèeli da mere velièinu snežnog pokrivaèa na Arktiku, on je sada najmanji. Oèekuje se da æe tokom letnjeg perioda u potpunosti nestajati veæ sredinom ovog veka. Brodovi sada intenzivno koriste nove plovne puteve koji su najkraæa veza izmeðu Atlantika i Pacifika. Isto tako zapoèela je kompetencija za arktièki gas i naftu èija se kolièina procenjuje na 15 odsto, za naftu, i 30 odsto za gas, od ukupnih svetskih rezervi.

Ratne mornarice, pre svega amerièka i ruska, veæ su modifikovali svoje strateške planove koji su ukljuèili nove plovne površine. Prošlog septembra ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da Rusija ponovo otvara mornarièku bazu na Arktiku preostalu iz sovjetskih vremena. Ruski predsednik je najavio da Moskva namera da uspostavi redovnu brodsku plovidbu i da vojno obezbedi velike regionalne rezerve energije.

Istovremeno, Sjedinjene Države su prisutne u arktièkom podruèju sa  27.000 vojnika, specijalnim avionima, kao i da jedna atomska podmornica veæ decenijama manevriše polarnom zonom. Da ne bi došlo do neželjenih situacija, Moskva i Vašington veæ neko vreme održavaju tesne vojne veze i saraðuju u regionu koji svakim danom postaje ekonomski sve interesantniji. Osim nafte i gasa, tamo se razvija ribarska industrija i turizam.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane