Slučaj ožalošćene porodice: farsa i tragikomedija, umesto NATO samita u Vašingtonu

POSLEDNJI PLOTUN PORAŽENIH

U sumrak razuma, kad globalna politika nema ni trunke ozbiljnog u sebi, kad su glavni svetski lideri fanatizovani, bolesni, izopačeni ili potpuno dementni kao američki hladnoratovski vampir Džozef Bajden, jedan sumanuti diktator sa Balkana, Aleksandar Vučić, čovek koji je poništio Srbiju kao državu, a sebe proglasio nedodirljivim, kao japanski carevi u prošlosti, bavi se izvozom oružja. U tome mu pomaže američki ambasador Kristofer Hil, čovek na zadatku stvaranja antiruske vojno-diplomatske logistike njegove vlade. U koji ambis odlazi sadašnji svet, i ko će Vučićev režim i njega lično surovo kazniti za lažnu vojnu neutralnost?

Luka Mitrović

U četvrtak, 11. jula 2024. godine, u Vašingtonu, završen NATO samit povodom 75 godina postojanja ove severnoatlantske vojne alijanse, koja je već odavno prekoračila granice interesa, postavljenih u vreme takozvanog "Hladnog rata", što je čitav svet dovelo pred mogućnost "Poslednjeg rata", u kome bi ljudska civilizacija konačno porazila samu sebe.

Ovakav kraj čovečanstva i dalje stoji kao mogućnost, uprkos nadi da će savremeni svet naći načina da izađe iz globalnog ludila u kome se nalazi.

Glavna "zvezda" samita u Vašingtonu, predsednik SAD Džo Bajden, 11. jula ove godine, prema srednjoevropskom vremenu u večernjim satima obratio se okupljenima i čitavom svetu posredstvom medija. Epilog ovog nastupa samo je potvrdio ono što svi znaju: čovek kod koga je kofer sa šiframa za aktiviranje atomskog oružja za uništenje čovečanstva, ne vlada sobom! Prisutnog vođu pronacističkog režima u Kijevu nazvao je "Putin", a svog predsedničkog protivkandidata, Donalda Trampa, "prepoznao" je kao "potpredsednika".

U atmosferi potpune konsternacije prisutnih lidera zapadnog sveta i NATO alijanse, izgovorio je još na desetine konfuznih reči i rečenica, evidentno kognitivno potpuno nesposoban da obavlja dužnost predsednika jedne od najvećih sila sveta.

Fotoreporteri agencije AP, snimili su na završetku ovog događaja Bajdenovog lekara koji stalno ide uz njega, kako zajedno ulaze u predsednički automobil. Društvene mreže u Americi i širom sveta, izvrgli su opštoj sprdnji njegov tragični pokušaj da "nastupi", a "viralna" je postala i fotografija italijanske premijerke Đorđe Meloni koja je doslovno "prevrtala očima" i pravila gadljive grimase kad je Bajden navodno pokušao da je poljubi.

Nakon 75 godina postojanja NATO pakta, može se slobodno reći da je došao trenutak da se ova vojna alijansa nalazi pred gašenjem ili pred potpunom promenom namene i smisla dosadašnjeg postojanja.

Dementni Bajden je samo simbolična personifikacija potpuno nesposobnog Zapada da se odupre svom glavnom neprijatelju, islamskom fašizmu koji je masovnim migracijama uz dobrovoljni, nerazumni pristanak Evrope, Amerike i britanskog Komonvelta, potpuno zarobio ovaj deo sveta i preti da zauvek pokopa hrišćansku kulturu i njeno nasleđe.

Uprkos tome, stara zločinačka mafija na temeljima hladnoratovskih filozofija, i dalje vidi Rusiju kao sviog arhineprijatelja. Ova fatalna greška, već je dovela Zapad u stanje beznađa i globalnog bankrota, a slučaj Ukrajine, njegova ekonomska i geopolitička grobnica.

Jedan od retkih glasova razuma koji su se čuli na samitu u Vašingtonu, bio je predsednik RH Zoran Milanović, koga ovde vredi citirati zbog važnosti trenutka u kome se sve dešavalo. Naime, Milanović kao predstavnik "zemlje saveznice", okuražio se i rekao istinu: "Ukrajini preti opasnost da se ekonomski potpuno iscrpi i demografski uništi. Moramo biti iskreni prema njima (Ukrajini) i ne davati obećanja koja nismo u stanju da ispunimo".

Ministar spoljnih poslova Mađarske, Peteri Sijarto, kazao je još nešto važnije: „Nema rešenja na bojnom polju. Nije jasno da se posle dve i po godine to ne vidi?! Međutim, nacrti rezolucija ukazuju na kompletno nerazumevanje: NATO će pokrenuti misiju podrške Ukrajini (fond od 100 milijardi dolara!). Mi ne učestvujemo u tome: ne isporučujemo oružje, ne obezbeđujemo vojno osoblje, ne učestvujemo u finansiranju"

Samitu je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, navodno u statusu predstavnika države koja je u "Partnerstvu za mir". Dakle, predstavnik diktatorskog režima Aleksandra Vučića koji je do sada, prema podacima američkog Pentagona, isporučio Ukrajini oružja, vojne opreme i municije u vrednosti od skoro milijardu evra (preciznije, preko 800 miliona evra), što je detaljno opisao i ugledni The Financial Times (FT), čime se ponovno otvorila stara priča o dvoličnosti pozicije Aleksandra Vučića u rusko-ukrajinskom sukobu.

Naime, Vučić uporno deklariše "vojnu neutralnost", te da ima "prijatelje i u Moskvi i u Kijevu" da su i Rusi i Ukrajinci "naša slovenska braća", ali i dalje prodaje oružje, (uglavnom minobacačko i artiljerijsko) preko svojih kriminalnih posrednika. I ne samo to nego licemerno izjavljuje da ga se "ne tiče šta oni rade s tim kasnije".

Vučić se nekoliko puta sastao sa Zelenskim (a njegova službena supruga sa „gospođom Zelenski"). Poslednji put je to bilo na samitu u Tirani, u februaru ove 2024. godine, gde je vođa režima u Kijevu pozvao na hitnu isporuku oružja i municije njegovoj zemlji te je govorio o želji svoje vlade da organizuje jedan stalni "Ukrajinsko-balkanski forum o odbrambenoj industriji".

Zapadni mediji opravdano smatraju da je Vučićev „supervizor" u svim poslovima, pa i u prodaji i švercu oružja „trećim zemljama", američki ambasador Kristofer Hil (Christopher Hill), koji je, podsetimo na taj podatak, u Beograd stigao samo mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, po zadatku koji od tada besperkorno obavlja.

Hil, evidentno, jeste „prokunzul" Vučićeve Srbije, a kako je jedan neimenovani diplomata, inače „pozudani izvor" Fajnenšl Tajmsa kazao, ovaj američki diplomata otvorio je sve „kanale" za prodaju oružja iz Srbije režimu u Kijevu, pa čak preko obaveštajnih i vojnih mreža SAD u Bosni i Hercegovini, „pojačao" količinu tog oružja koje Vučićev režim prodaje, narudžbinama iz bivših jugoslovenskih, a sada BiH fabrika naoružanja.

Isti izvor FT tvrdi da raspolaže obaveštajnim podacima da su već dugo vremena prekinute sve komunikacije između kabineta Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, da je njegov odlazak u Moskvu sada već nezamisliv, te da će Rusija njegovom režimu „isporučiti adekvatan odgovor" kad proceni da je za to došao trenutak.

Prošle, 2023. godine, u aprilu mesecu, iz Moskve je od Vučića zatraženo objašnjenje zbog čega najveća srpska fabrika oružja „Krušik" iz Valjeva, izvozi svoje „proizvode" u Ukrajinu. Kad je Vučić to nazvao "gnusnom laži", predstavljeni su mu ruski obaveštajni podaci o onome što je američki Pentagon već imao. Prema tim "hakovanim" tajnim dokumentima iz Pentagona koji su mu predočeni, Srbija je bila među 38 evropskih država koje su "pristale ili su već poslale naoružanje Ukrajini i imaju nameru to činiti i ubuduće", odnosno, kako je stajalo u izveštaju, Vučić je lično izjavio (na sastanku sa NATO oficirima u Briselu) da "Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da i opskrbljuje Ukrajinu oružjem". Tada su iz ruskog ministarstva spoljnih poslova zatražili "izjašnjenje Beograda".

Da Vučićeva Srbija prodaje oružje Ukrajini postalo je jasno još u julu 2022. godine, kada se u Grčkoj srušio ukrajinski vojni transportni avion sa 11 tona naoružanja, koji je leteo iz Srbije (sa batajničkog aerodroma). Uspaničeni Vučić se pravdao da se radi o oružju za Bangladeš, ali je malo ko je poverovao u tu priču. Putinova obaveštajna služba znala je za to odavno.

Kako je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ozbiljno bio angažovan da Vučića „drži na uzdi", dao mu je krajem prošle godine (prema izvorima ovog magazina), ponudu koju nije mogao da odbije. Naime, od početka ove godine vojne fabrike u BiH, ove godine u odnosu na prošlu, podigle su proizvodnju za skoro 100 odsto u odnosu na prošlu. Američki vojni magazin The Defense Post piše da je vrednost dosadašnjih isporuka (prvih šest meseci 2024) blizu 100 miliona evra. Američka vojno-okupaciona komanda u BiH, nadgleda tu proizvodnju, a sve proizvedeno, u prvih šest meseca 2024. godine, prodato je preko Srbije, tačnije, „uhodanim" kanalima Vučićevih preprodavaca. I, opet je najveći deo tog naoružanja otišao u Ukrajinu.

„Okliznuo" se u jednoj izjavi u vezi ovoga i Milorad Dodik, predsednik BiH entiteta Republika Srpska, rekavši za RTRS da njegova vlada „sprečava direktan izvoz" oružja, čemu se, naravno, najviše raduju Vučićevi posrednici i preprodavci.

Gore pomenuti „Bajdenov fond za Ukrajinu", od 100 milijardi dolara, potpuno je opčinio srpskog diktatora Aleksandra Vučića. Nisu njegove izjave da „novca ima koliko god treba", pale sa nebesa, nego na osnovu američkog vojnog budžeta.

Strategija ambasadora Hila je jasna: Aleksandar Vučić je opasan ludak, uveren da je imperator, a njegovim faraonskim projektima, to želi i da dokaže. Sa ovakvom kliničkom slikom jednog manijakalno raspoloženog diktatora, posao njegove ekselencije Kristofera Hila je olakšan.

To što je teret na leđima građana Srbije pretežak, nije njegov posao. Naprotiv, i on i njegovi prethodnici radili su sve da im zagorčaju život, onako kako to inače rade u svojim kolonijama širom sveta.