https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Biznis sa životinjama: nelegalna trgovina divljim i domaæim životinjama donosi ogromnu zaradu

 

Ima li krokodilana Crvenom trgu

 

Onaj ko je bio na takozvanoj pijaci ptica u Moskvi i drugim gradovima razumeæe o èemu je reè: na tim pijacama moguæe je kupiti bilo koju životinju koja postoji na kugli zemaljskoj. Tu se trguje èak i retkim vrstama koje su upisane u meðunarodnu "crvenu knjigu". Od tog biznisa stradaju ne samo životinje veæ i ljudi

 

Viktor Hlistun

 

Biznis sa životinjama nije razvijen samo u Rusiji. Po podacima Interpola (meðunarodna policija), nelegalno tržište egzotiènih životinja danas zauzima drugo mesto po zaradi, odmah posle trgovine narkoticima. Na treæem mestu nalazi se nelegalna trgovina oružjem. Od trgovine retkim životinjama, svake godine "biznismeni" zarade od 10 do 13 milijardi dolara. Nepotrebno je govoriti da taj biznis skoro u potpunosti predstavlja krivièno delo.

Nažalost, nema podatka o tome koje mesto taj biznis zauzima u Rusiji, ali sasvim je jasno da su Rusi na tom polju bolji od mnogih. Prvo objašnjenje: novi ruski bogataši, koji su se brzo obogatili, ne znaju šta da rade sa tolikim novcem. Drugi momenat: mnogi bogati Rusi silno žele da zadive svoje "kolege" neèim posebnim. Jahte i ekskluzivni automobili više nisu interesantni. A ako u garaži, na primer, stoji kavez sa tigrom ili u dvorištu bazen sa krokodilom, ta živa igraèka æe izazvati zavist. I podstaæi takmièenje. Zato su zahtevi za retkim životinjama u Rusiji ogromni. A gde ima zahteva, ima i odgovora na te zahteve.

Statistika potvrðuje to pravilo. Svake godine, na ulasku u Rusiju, carina zapleni oko 130.000 egzotiènih životinja prilikom pokušaja nelegalnog uvoza. Da bismo dobili realnu cifru, potrebno je pomnožiti ovaj broj najmanje sa 10, ako ne i sa 15, jer carina zadržava samo 10-15 procenata egzotiènih životinja koje se pojavljuju na pijacama u zemlji.

 

Odakle se uvoze životinje

 

Krijumèarene životinje dolaze u zemlju razlièitim putevima. Deo stiže avionima iz Jugoistoène Azije, Južne Amerike, Afrike. Druge stižu vozom ili automobilom preko Poljske i srednje i centralne Azije. Treæi put vodi preko luke u Sankt Peterburgu. Poznato je i iz kojih se zemalja i u kojem procentu isporuèuju u Rusiju egzotiène životinje: Peru 30 odsto, Vijetnam 18 odsto, Madagaskar i Jordan po sedam odsto, Turska pet odsto, Pakistan, Španija, Togo, 4-5 odsto, ostali (Indija, Kamerun, Kina, Liban, Nova Gvineja, SAD, Nova Tanzanija, Turkmenistan, Francuska) 2-3 odsto.

Mreža krijumèara je organizovana na meðunarodnom nivou. U veæini sluèajeva, krijumèari retkih životinja i biljaka koriste veæ postojeæe puteve za transport narkotika. Veoma èesto prestupnici zajedno sa životinjama prenose preko granica i narkotike. Samo se u retkim sluèajevima krijumèarenjem životinja bave turisti. U brojnim sluèajevima, carinici imaju posla sa dobro pripremljenim krijumèarima. Oni obièno prenose životinje u specijalno kamufliranim kontejnerima, termosima, kavezima, u duplom dnu kofera. Životinje prevoze u "grupama" - od 60 do 100. Pre nego što krenu na aerodrom, uspavljuju životinje. Tokom puta ili nekoliko sati po sletanju aviona, 50-70 odsto životinja ugine od nedostatka kiseonika ili hladnoæe. Životinje èekaju na transport u teretnim terminalima u kojima se tokom zime temperatura spušta na nula stepeni. Zato se èesto dešava da ugine cela pošiljka.

Ali to ne zaustavlja prestupnike. Èak i pri tako visokoj smrtnosti životinja prilikom transporta, profit ide i do 800 odsto. Evo primera: majmun makaka u Zairu košta 70 dolara, a u Moskvi od 800 do 1.000 dolara.

 

Kako se životinje prodaju

 

Evo kako izgleda struktura ruske pijace egzotiènih životinja. U Moskvi (obrt moskovske pijace predstavlja 80 odsto obrta cele zemlje) egzotiènim životinjama trguje desetak firmi. Oni rade po standardnoj šemi. Daju oglas u novinama ili putem interneta, a zatim se telefonom dogovaraju sa klijentima. Posle nekog vremena (kada se klijent proveri) dogovara se susret. Firme koje prodaju životinje teško je uhvatiti u prestupu. One su mobilne, svoj naziv menjaju po deset puta godišnje i rade pod skutom neèasnih predstavnika struktura vlasti. Proseèan profit svake firme iznosi skoro pet miliona dolara. Direktno, egzotiène životinje u Moskvi zvanièno se prodaju u 60-ak prodavnica životinja, ali glavnina životinja se prodaje na jedinstvenoj pijaci u Moskvi, tzv. ptièjoj pijaci. Ovde je moguæe kupiti kakadua (2.500 dolara po komadu), papagaja žako (300-500 dolara) i druge retkosti. Posao se razvija, pa uz ovu pijacu postoji i pijaca hrane za ptice i životinje, veterinarskih usluga, prateæih detalja itd. Nabavljene egzotiène ptice i životinje obezbeðuju trgovcima skoro 70 odsto profita, jer nisu skupe.

 

Pasoš za bolesnu životinju

 

Osim što veliki broj životinja ugine prilikom transporta, i sami kupci rizikuju kupujuæi ove životinje. Problem je u tome da su mnoge ptice, ribe i zverke koje stižu u Rusiju, bolesne. Ali svaka životinja ima sve potrebne papire u kojima crno na belo piše da su savršeno zdrave i da potièu sa dotiène farme. Naravno, nije potrebno objašnjavati da su svi ti pasoši za životinje koji govore o stanju njihovog zdravlja falsifikovani, taènije da su ih sami prodavci štampali u Moskvi.

Kakve se sve bolesti ne uvoze u Rusiju zajedno sa životinjama i pticama!? Èesto se, na primer, sreæe oboljenje ornitoza. Od te bolesti posebno stradaju egzotièni papagaji. Za èoveka, u pet odsto sluèajeva ova bolest se završava smrtnim ishodom.

A egzotiène životinje mogu da vam prenesu i druge bolesti, ne samo ornitozu. Prema reèima predsednika komiteta veterinara glavnog grada Aleksandra Tunika, životinje mogu da prenose i tuberkulozu, brucelozu, leptospirozu. U praksi se sreæu i razne helmintoze, gljivièna oboljenja. Ponekad èak i sibirska jazva (antraks).

 

Fotografija za seæanje

 

Nažalost, egzotiène i retke životinje i ptice ne kupuju samo ruski bogataši. U poslednje vreme je zapoèet još jedan sasvim unosan biznis - izrada fotografija. Da, da, najobiènijih fotografija. Možete ih videti na mnogim mestima, a kako je poèelo, još malo pa æe se pojaviti i na zidovima Kremlja. Fotografije na kojima se vide orlovi, uslikane su u centru Moskve, na èuvenom Arbatu. Mušterije koje žele da se fotografišu s orlom, krokodilom ili pitonom ima sasvim dovoljno. Ali malo ko zna da one èesto zbog tog fotografisanja stradaju. Jer, da bi bile mirne, obièno im daju narkotike. Upravo se istražuje sluèaj jednog fotografa iz Soèija. On je optužen za varvarski odnos prema životinjama koje je koristio za fotografisanje sa turistima. Otkrili su ga veterinari kada im je u ruke stigao mali dalekoistoèni tigar na izdisaju, koji je imao nekoliko preloma. (Valja istaæi da na svetu ima samo 40-ak primeraka ove lepe i retke divlje maèke.) Ispostavilo se da je fotograf unakazio jadnu životinju, neprestano je kljukajuæi sedativima. Trenutno se vodi istražni postupak, a ako se tom prilikom ne dokaže da su prelomi rezultat prebijanja životinje, sluèaj æe se raspasti. Ali nešto drugo je tužno: to je tek treæi sluèaj neèoveènog odnosa prema životinjama u Rusiji za koji se zainteresovala policija dok u SAD, na primer, vlasnik zeca može da bude kažnjen ako ga na vreme nije prošetao ili nahranio.

 

Egzotika sa ulice

 

Veæ sam govorio o tome da je loš primer "zarazan" i da ove životinje prodaju i tzv. "biznismeni" koji nemaju moguænosti da u inostranstvu kupe i donesu u Rusiju prave egzotiène životinje. Šta oni rade? Love pse i maèke lutalice i pretvaraju ih u retke primerke s pedigreom. Tako, na primer, macu farbaju u sve boje duge i prodaju je kao redak primerak sa, na primer, Madagaskara ili Sejšelskih ostrva. Kao po pravilu, takve mace ili štenci brzo umiru, jer je boja kojom ih farbaju obièno otrovna. Naravno, dokumenti za ove "egzotiène životinje" ne govore ništa o boji kojom su prefarbani.

Tužno je i to što neprodate mace i štence jednostavno ostavljaju u obližnju šumu. Ne daj bože da zaðete u šumu koja se nalazi blizu moskovske ptièje pijace - diæi æe vam se kosa na glavi kada vidite mrtve i polužive životinje.

 

Umesto komentara

 

Borci za zaštitu životinja trude se na sve naèine da spasu jadne životinje, ali su rezultati mizerni. Da bi se zaveo red i prestalo s tim zverskim (u doslovnom i prenesenom smislu reèi) biznisom, potrebno je doneti stroge zakone. Ipak, ne verujem da æe èak i zakoni, kada budu doneti u bliskoj buduænosti, delovati. Jer, ni ovi koji veæ postoje ne deluju i ne poštuju se. Trgovina životinjama se produžava.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane