https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stav

Stav

 

Nova Evropa

 

   Evropska unija sve više podseæa na nesreænu Jugoslaviju. Nadam se, ipak, da se neæe ponoviti nesreæa balkanskih naroda. To ponovljeno krvavo iskustvo nam zaista nije potrebno. Meðutim, moramo biti zabrinuti. Intenzitet optužbi koje poslednjih nekoliko nedelja rafalno razmenjuju istaknuti politièki èelnici evropskih naroda, postaje dramatièno opasan. Ne samo da su preðene sve granice diplomatske korektnosti nego je stvar otišla toliko daleko da je poprimila zaèuðujuæe oblike vulgarne gestikulacije.

Kada se na naslovnim stranicama uglednih i èitanih evropskih novina pojavi antièka statua sa prkosno ispruženim srednjim prstom, koji simbolizuje otpor, razoèaranje i protest, onda je to dokaz da je vrag odneo šalu i da u zajednici evropskih naroda nešto valjano smrdi. Nešto je tu, gospodo drugovi, trulo i to se više ne može sakriti.

 

Branko Dragaš

 

 

Marketinške floskule o evropskim i evroatlantskim integracijama se, gle èuda, preko noæi raspadaju. Kada bi taj visoko podignuti srednji prst bio objavljen u nekim balkanskim novinama, nadobudni briselski skorojeviæi bi to smatrali folklornim elementom divljih, primitivnih i pobesnelih balkanskih plemena koja, izgubivši pamet, nemajuæi više nikakvih razumnih objašnjenja, preteæi pokazuju srednji prst ili se šakom hvataju za genitalije, da bi, snažnim drmusanjem i teglenjem, poslednji put opomenuli svog životnog neprijatelja da æe mu, nastavi li tako, nakon ceremonijalnih vudu obreda zasigurno razbiti lobanju. Najomiljeniji i najigraniji sport u ljudskoj civilizaciji uvek je bio i ostao - razbijanje lobanja. Igrali su ga svi podjednako dobro, ali, eto, u današnje vreme javnost je spinovanjem ubeðena da to rade iskljuèivo balkanski varvari.

Svoje masovne zloèine u vreme verskih ratova, krstaške pohode na bogatstvo i civilizaciju Istoka, osvajanje, kolonijalizaciju, porobljavanje i pljaèke drevnih naroda, koncentracione logore i genocid nad nižim rasama, uspeli su da pokriju krvavim slikama iz poslednje balkanske klanice, koju su oni vešto projektovali, temeljno sazidali i disciplinovano punili topovskim mesom. Pa, taj bedni narod, ta stoka, rulja, rajetina i marva, ta podla vizantijska gomila prevrtljivaca, secikesa i patoloških lažova nisu zaslužili ništa bolje osim da ih do krvi tuku, ponižavaju, pljaèkaju i vreðaju, da bi ih na kraju, iz zabave, da se malo poigraju i da nešto i zarade, poslali u bratoubilaèki rat.

Upravljaèi sveta su uspeli da, sakriveni iza briselske vavilonske kule, isperu mozak svojim podanicima, da ih potkupe malograðanskim životnim principima i da dobiju njihov prezir prema svima onima koji ne ispunjavaju izmišljene i kanonizovane evropske standarde u kojima je krastavac mogao da se plasira na evropsku trpezu samo ako je pod odreðenim uglom bio savijen. Ako niste ispunjavali taj uslov, ako niste imali tu programiranu iskrivljenost, bili ste odbaèeni i nepriznati. I to vreðanje zdrave ljudske pameti trajalo bi sve dok poslednji balkanski kromanjonac ne bi, pod programiranim uglom, iskrivljen i savijen stajao, da se nije desila velika svetska ekonomska kriza i da ona nije pokazala pravo lice EU.     Taj nesretni srednji prst samo je svetionik u evropskoj noæi, koji ogoljeno pokazuje da je prošlo vreme laži, prevare, falsifikovanja bilansa, da je nepovratno otišlo vreme obilja i raskalašnosti, zasnovano na štampanju novih novèanica, pljaèkanju zemalja u tranzicijama i zaduživanju na tuð raèun. Sluèaj Grèke je samo poèetak velikih evropskih problema, koje je briselska birokratija dugo uspevala da vešto skriva floskulama o slobodnom tržištu i ljudskim pravima. Nije problem to što je Grèka falsifikovala svoje finansijske izveštaje, to rade gotovo sve razvijene zemlje, što je trošila mnogo više nego što je proizvodila, pa to svi oni decenijama rade, nije problem u tome što je grèki dug dostigao 300 milijardi evra, jer dug drugih je nekoliko puta veæi, problem je nastao kada su Grci bili primorani da priznaju bankrot.

Ostale evropske zemlje nisu to htele da èuju. Jednostavno, politièka kvazielita nije htela da prekine idilu o EU. Kada je postalo jasno da Grèkoj treba urgentno 55 milijardi evra da bi do sredine maja smirila finansijski požar, evropski partneri su se povukli i ostavili Grèku na cedilu. Jedni su sa gnušanjem odbijali da im pomognu, smatrajuæi Grke nižom rasom, pravoslavnim neradnicima i prevarantima, mediteranskim lenjivcima i lažovima, koji hoæe da žive na raèun evropskih poreskih obveznika. Drugi su im predlagali da prodaju Akropolj i ostrva. Treæi su im savetovali da izaðu iz evropskog monetarnog sistema. Neki su ih izbacivali iz EU. Sve u svemu, niko nije imao ni volje niti novaca da pomogne utopljeniku na Peloponezu.

Kada je vladalo obilje, evropske integracije su slavljene kao nedostižna evropska ideja kojoj su svi morali da se poklone. Danas se vidi sva promašenost loše postavljene organizacije evropskih naroda. Nije sporno da je ideja udruživanja evropskih naroda pod jednim krovom plemenita i dobra, ali takva je bila i ideja o udruživanju južnoslovenskih naroda u jedinstvenu zajednicu, koja æe svakom narodu omoguæiti da saèuva svoju osobenost i da se, istovremeno, utopi u jedinstvenu južnoslovensku zajednicu u kojoj može ostvariti, na mnogo veæem tržištu, svoj brzi privredni i duhovni preporod. Verujem da ogromna veæina ljudi u Evropi sanjaju takvu zajednicu evropskih naroda, bez granica, sa zajednièkom valutom, zajednièkom vojskom, policijom, sudovima, obrazovanjem i zdravstvom, ali sa svim onim nacionalnim, verskim i državnim obeležjima koje nose samostalne i nezavisne države.

Pošto takav koncept nije postavljen u praksi, nego smo dobili vavilonsku briselsku birokratiju koja je ugušila slobode pojedinaca, nezavisnost vlada i suverenost država, koja je potrla nacionalne, verske i klasne razlike, sasvim je prirodno da danas, u vreme velike krize, koja tek poèinje, svako prvo gleda svoje interese i pravi plan kako da prebrodi krizu. Šta je tu èudno? Niko neæe da plaæa tuðe raèune. Svako mora da saèeka svoj raèun. Grèka je prva osetila kako je teško buðenje iz pijanstva. Sada isti scenario sledi Portugaliji, Španiji i Italiji.        Recimo, Italijani su u dubiozi preko 2.000 milijardi evra i cirkusant Berluskoni, pošto nema nikavu koncepciju voðenja države, opredelio se da svojim klovnovskim nastupom zasmejava sve siromašniju i nezadovoljniju Italiju. Onda æe pod udar doæi lihvari iz austrijskih banaka koji su u dubiozi preko 300 milijardi evra. To su samo bankarske kontaminirane aktive. Na to treba dodati sve ostale dugove u državi. Potom poèinje polufinale krize, gde æe direktno igrati Francuska, Engleska i Nemaèka. To je veæ ozbiljna igra i ozbiljna kriza. A onda sledi finale. Naravno, pretpostavljate da je finale u SAD. Lokomotiva progresa više neæe imati štampane dolare u svojim peæima za loženje. Imperija u rastrojstvu æe morati da se suoèi sama sa sobom. A to je najteže i najbolnije.

Prema mišljenjima uglednih struènjaka, koji su predvideli dolazak jedne velike i razarajuæe svetske krize što æe razoriti svetske finansije ukoliko Familija -13 / F-13/ zaustavi odmah štampanje dolara bez pokriæa, kriza æe eksplodirati za 2-3 meseca. Ako bude umereno ubacivala dolare u sistem, doæi æe do sloma za 2-3 godine, a ako bude ubacivala takvim tempom da nastane hiperinflacija, onda æe se sve urušiti za jednu godinu. Znaèi, F-13 kupuje vreme i igra se životima milijarde ljudi. Briselsku birokratiju to uopšte ne zanima. Oni nastavljaju da guslaju svoju prièu. Dobro plaæeni èinovnici sprovode Lisabonski sporazum uvereni da æe tako pobediti krizu. Raduju se što su strahom, ucenama, pretnjama i manipulacijama primorali bankrotirane Irce da prihvate jaram Lisabonskog sporazuma. Misle da je to izlaz iz krize. Stavljaju na èelo EU blaziranog èinovnika države koja se raspada.Èoveka koji više lièi na šefa kontnog plana u banci, nego na vizionara i stratega koji Evropu treba da usmeri na novi put.

Da li Evropi treba nova ideja? EU je promašeni projekat. Evropi treba zajednica evropskih naroda. Ne treba joj briselska birokratija koja je obesmislila evropsku ideju. EU je suviše uska za razumevanje evropske ideje. EU nije Evropa. EU je gomila preplaæenih birokrata koji  zagorèavaju normalan život evropskom èoveku. Evropski èovek je èovek renesanse i ne može da stane u folderu EU. Nije cilj da se uðe u EU, nego da Evropa bude dostupna svakom evropskom èoveku. Nije cilj da nam plutokratija EU nameæe stroge standarde života, nego da evropski èovek živi u skladu razlièitosti. Slobodan da razvija sebe, svoju porodicu, svoju naciju i svoju državu i da tako stvori jedinstvenu Evropu. Treba nam sklad razlièitosti, a ne totalitarizam birokratije. Sloboda, umesto kontrole Velikog brata. Obaveze koje uèvršæuju evropsku ideju umesto straha od sankcija.

Istinska demokratija umesto vladavine ološa. Republika umesto feudalnog parlamentarizma. Treba nam istina umesto medijske manipulacije. Pravda umesto politièkih kompromisa. Graðanin umesto šoping konzumenta. Poštenje umesto izbornih obeæanja. Konkurencija umesto korupcije. Slobodno tržište umesto tajkunizacije društva. Profit umesto danka. Zarada umesto bakšiša. Slobodni mediji umesto medijskih mogula. Treba nam socijalna politika za sve, umesto socijalizma. Slobodan protok kapitala umesto kazino kapitalizma. Sigurnost umesto ukoèenosti. Biraè umesto otiraèa. Poslanik umesto podanika. Senator umesto seratora.Treba nam predsednik umesto manekena. Državnik, a ne poglavnik. Vizionar, a ne vezir. Trebaju nam zakoni umesto uredaba. Ljubaznost, a ne samoljublje. Vera umesto pronevere. Dobrota umesto pohlepe. Igra umesto plaæenog rada.

Treba nam sve ono što danas evropski èovek nema, što se izgubilo u podvodnim katakombama briselskih tvrðava. Treba nam otvorena ruka koja daje svima, umesto srednjeg prsta koji vreða sve. Treba da menjamo sebe i svoju okolinu da bismo stvorili Novu Evropu. Da li je to moguæe? Imate li bolje rešenje? EU je pogrešan koncept. Moramo promeniti koncept razmišljanja. Umesto da idemo po mišljenje u Brisel, ideja Nove Evrope dostupna je svima. To je evropska internet ideja. Ne morate da imate nikakvo tehnièko sredstvo da biste je ostvarili, dovoljno je da imate samo sebe. I da mislite svojom glavom. Da ste karakterni i da vas niko ne može kupiti. Pogotovo ne za štampane papire. Dovoljno je da znate ko ste, šta hoæete, kuda idete i kako delate. Dovoljno je da poènete i da zajedno izgradimo Novu Evropu. O toj Evropi hoæu da prièam. Tu Evropu hoæu da stvaramo. Ne trebaju nam plaæeni posrednici da nas spajaju.

Nova Evropa je naša nova ideja. Nova Evropa koja æe rešiti svetsku ekonomsku krizu. Nova Evropa koja daje, umesto da uzima. Nova Evropa koja otvara nove puteve izbavljenja. Verujem da evropski èovek može da izgradi Novu Evropu - i da ona bude njegovo konaèno i jedino utoèište. Ostali neka biraju za sebe svoja utoèišta. Nova Evropa im ne smeta. Sloboda naše Nove Evrope je garant slobode na planeti. Nova Evropa za novog evropskog èoveka.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane