https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Milorad Ulemek iza kulisa Petog oktobra: svedoèenje iz prve ruke o kontaktima sa Zoranom Ðinðiæem i ulozi "službi" u oktobarskom prevratu 2000.

 

Èume i Spasojeviæ s mašinkama u Ðinðiæevoj straži

 

Veæ je dokazano da je za tumaèenje dogaðanja od 5. oktobra 2000. godine važnije ono što se dogaðalo iza scene nego ono što se dogaðalo na ulicama. Najrelevantniji moguæi svedok tog zakulisnog "5. oktobra" bio je, svakako, Milorad Ulemek, od èijih je poteza i ponašanja, verovalo se, zavisio tok oktobarske revolucije. Iz njegove zatvorske knjige "Revolution - izmeðu razuma i srca", izdate ove godine, ekskluzivno prenosimo delove koji govore o kontaktima sa Zoranom Ðinðiæem 6. oktobra, u vreme kada su dogaðaji još uvek mogli da krenu u sasvim drugom smeru.

...

 

Meni je šesti oktobar poèeo na neobièan naèin. Išao sam na sastanak sa èovekom koji je bio glavni organizator "državnog udara". Jer, ako neko zaista misli da se Peti oktobar desio spontano i voljom naroda, taj je ili mnogo glup ili je neviðeni licemer.

Dok su tri mercedesova džipa klizila skoro pustim ulicama, ne znam ni sam zbog èega sam se setio dvadeset i sedmog marta uoèi Drugog svetskog rata. Možda zbog neke sliènosti kojom su podstaknuti dogaðaji. I onda, kao i sada, strana agentura je platila odreðenu grupu uskogrudih ljudi da izvedu ono što im je odgovaralo i što su hteli da se desi. I desilo se. Tada su platili Englezi, a Petog oktobra, možda su oni opet bili na spisku koji su bili zainteresovani da se ovde promeni vlast. Uostalom, Englezi su to stalno radili i u proteklim vremenima. Jednostavno, moglo im se. Tako je, na kraju krajeva, i izgraðena njihova imperija, u kojoj se, sve doskoro, nikada nije ratovalo.

Kao što su Englezi onog dvadeset i sedmog marta uspeli da pronaðu one koji su bili spremni da "prodaju veru za veèeru", tako im ni sada nije bilo teško da opet ponove isto, samo što je sada spisak onih koji su bili zainteresovani za promenu, odnosno obaranje režima u Beogradu, bio mnogo duži od onog ranijeg. Onda su komunisti taj dogaðaj dvadeset i sedmog marta pripisali u svoju zaslugu. Da ima ironije u tome, pa èak i u istoriji, pokazuje i ovaj današnji dogaðaj - sada dok se vozim opustelim ulicama veæ jušerašnji, to æe kao zaslugu sebi pripisati njihova deca, mislim od onih komunista, od onomad. Zašto mi je sve to palo na pamet, dok sam išao na sastanak sa Zoranom Ðinðiæem?! Onako. Ko ono reèe da se istorija ponavlja?!

 

Spasojeviæ posrednik

 

Vozio sam polako, hteo sam da malo saberem utiske koji su se danas uvukli u moju glavu. Pre polaska sam popio tri "red bulla" da bih odagnao pospanost i umor, koji su me ogrtali svojim nevidljivim plaštom, sve više kako je vreme zalazilo u noæ. Sastanak je ugovoren na vrhu Dobrinjske ulice. Bila je to jedna slepa ulica, koja je išla pored Skupštine Srbije i završavala se trotoarom. Preko puta je bio Evrosalon. Znao sam da su namerno izabrali tu ulicu. Em je bila "slepa", em u centru grada. Ne znam èega su se plašili, nisam razmišljao da je to možda neka zamka za mene. Èemu, nije bilo svrhe da se taj sastanak organizuje juèe, pre Petog, onda bih još možda i pomislio da to može da lièi na zamku?! Ovako danas, kada je sve bilo gotovo, ne radi se o zamci. Ipak, iako sam pokušao da ostanem potpuno neutralan u vezi sa dešavanjima oko izbora, nije mi to baš pošlo za rukom.

Negde u prvoj polovini septembra, Dušan Spasojeviæ je tražio kontakt sa mnom, i to posredstvom Aleksandre, premda je to mogao da uradi i drugaèije, ali valjda je išao na sigurno, jer su se on i Aleksandra poznavali i bolje i duže, nego on i ja. Na toj liniji smo prièali, a o èemu drugom nego o izborima. Pitao me je za mišljenje: šta i kako. Nisam se tada mnogo otvarao. Prvo, nisam znao iz kakvih pobuda je došao na taj sastanak i ko ga je poslao, odnosno u èije ime nastupa. Drugo, u to vreme je, kako u državi tako i u Službi, vladala opšta paranoja, skoro su svi sve gledali nekako popreko. Vrteli smo se u krugu. Kada je video da ne može da me otvori i da neæe od mene dobiti nikakvu informaciju, onda je ispalio konkretno pitanje. Pitao je da li bih pristao da se vidim sa Ðinðiæem? Tajno, nakratko?! Odbio sam. To je bilo zato što sam znao da ne može ostati tajna. Barem ne za Službu. Drugo, da sam hteo da se tada vidim sa Ðinðiæem, uradio bih to preko meni mnogo sigurnije veze, braæe Veruoviæ. Znao sam se sa njima èitav svoj život, i znao sam da su radili i bili bliski sa Ðinðiæem. Takoðe, nisam imao razloga da se viðam sa njim. Ja sam bio pripadnik Službe i jedno takvo viðanje bi bilo ravno izdaji. Mene politika nije zanimala i uopšte nisam hteo da se petljam u te stvari. Nisam hteo da budem bilo èiji jezièak na vagi. Zahvalio sam se Dušanu na ponudi i tako smo se rastali.

Desilo se još jedno slièno cimanje, mada je ono bilo posle izbora, kada je veæ bilo oèigledno da æe se desiti nekakav pièvajz. Sada, dok pišem ove redove, ne mogu da se setim da li je do kontakta došlo preko mog roðenog brata ili preko jednog pripadnika Jedinice. Nije ni bitno, bitna je suština dogaðaja. To se desilo možda treæeg ili èak èetvrtog oktobra, dobio sam poruku da Mali Burgija mora da se vidi sa mnom. Mali Burgija je bio Milan Veruoviæ, onaj mlaði od braæe Veruoviæ. Odmah mi je bilo jasno zašto hoæe da se vidimo, kao i to ko ga šalje na taj sastanak.

Viðenje smo zakazali u kafiæu Firma, kod Politike. Namerno sam odabrao javno mesto, zato što je u tim danima paranoja dostigla vrhunac. Kako smo se poznavali èitavog života i pri tom bili u dobrim odnosima, nismo se mnogo odmeravali niti nešto okolišali. Ja sam znao i to ko ga je poslao i zašto, a on je znao da ja to znam. I zato, èim nam je stiglo piæe, ja sam mu rekao da preðe na stvar. On mi je rekao da njegovog šefa zanima da li je Jedinica dobila nekakve posebne zadatke, a koji su vezani za Peti oktobar, odnosno za velike demonstracije, koje bi trebalo da se održe?! Rekao sam mu da ne mogu da mu kažem, a stvarno sam tako i mislio. Zašto bih ja nekom iz opozicije prenosio šta se dešava u Službi?! Sebe nisam smatrao režimskim èovekom, ali sam se smatrao pripadnikom Službe, i nisam hteo da kršim naša pravila. Malo zateèen ovakvim mojim odgovorom, Milanèe nije dalje navaljivao. Malo se bio smorio, jer je, koliko sam mogao da procenim, bio siguran da æe od mene dobiti neki konkretan odgovor, koji æe moæi da prenese svom šefu, koji ga je poslao sa konkretnim zadatkom. Ja sam znao da se oni najviše plaše Jedinice. Najviše zbog toga što smo bili totalna nepoznanica. O nama se malo znalo van redova MUP-a, a i u samome MUP-u nisu baš imali neke informacije. To je i bio najveæi razlog zbog koga su nas se plašili. Èuo sam da su nas zvali "pretorijanska garda", ali to nije bilo taèno. Takve glasine mi nikada nismo demantovali, tako da je i samo naše izbegavanje od pojavljivanja u javnosti samo još više doprinelo toj nekoj misteriji, koja je bila širena oko nas.

Nas dvojica smo stajali pokraj šanka i priseæali se nekih naših doživljaja iz detinjstva. Došlo je vreme da se rastanemo.

I šta da kažem šefu? - nije izdržao da me ne upita na samom kraju našeg viðenja.

Kaži mu da on radi svoj posao, a ja æu svoj.

 

Anarhija ne sme proæi

 

Iz Kneza Miloša ulice skrenuo sam u ulicu Narodnog fronta, u kontrasmer. Parkirali smo se kod bioskopa Odeon. Ovde je bilo poprilièno gužve. Pojava tri crna džipa, koja skreæu u jednosmernu ulicu, nije prošla nezapaženo. Ljudi su odmah poèeli da se skupljaju i da zagledaju. Preko veze sam rekao momcima da ostanu u vozilima. Kako smo svi bili u maskirnim uniformama, znao sam da bi to, ukoliko bismo izašli, samo privuklo dodatnu pažnju. Ovako sam izašao sam. Masa je malo ustuknula, kada sam se pojavio. Na glavi sam imao crvenu beretku. Krenuo sam lagano ka Dobrinjskoj. Deo one mase, koja se veæ skupila, krenula je za mnom. Kada sam stigao do æoška, video sam nekoliko naoružanih ljudi, koji su stajali pri dnu ulice i zabranjivali da bilo ko uðe u ulicu. Meðu njima sam prepoznao Nikolu Bajiæa, koga sam poznavao godinama ranije, jer je dolazio u moj stari kraj da se kocka. Kada sam video da drži automatsku pušku mogao sam da se samo nasmejem.

- Pazi da ne upucaš koga sa tim!

- Ma tako su nam rekli - odgovorio mi je smušeno.

Nisam ga pitao ko mu je to rekao, niti ko mu je dao pušku. Ionako je bilo ludo i haotièno vreme. On me je poveo uzbrdo; negde na polovini puta su me nasred puste ulice saèekali Dušan i Èume. I oni su u rukama imali puške. Hteo sam da ih pitam da li su i njima "tako rekli", ali sam se suzdržao.

Penjuæi se na sam vrh ulice, primetio sam kako po ulazima njenih kuæa stoje neke prilike u senkama. Valjda im je to bilo obezbeðenje?! Kada smo došli do vrha ulice, tu je stajao isti onaj džip kojim su Dušan (Spasojeviæ) i Èume došli onaj dan na Institut bezbednosti. Kasnije sam saznao da je to bio džip koji je pokojni Skole naruèio pre nego što je ubijen. Kada smo skoro izašli u ulicu Kralja Milana, tu sam video veliku gužvu. Bilo je kao na korzu. Doveli su me do džipa, tada je Èume poèeo da se dere i da maše onom puškom na neke momke, koji su stajali blizu džipa, da se sklone. Valjda se oseæao jako važnim, pa je morao da skrene pažnju na sebe. Krajièkom oka sam uoèio da je meðu tim momcima, na koje se Èume drao, bio i Nikola Sanduloviæ, za koga sam znao da je u Ðinðiæevom obezbeðenju. U tom trenutku mi je Èume bio potpuno smešan. Nikolu sam poznavao još iz klinaèkih dana i znao sam da bi Èumeta mogao da nosi samo sa svoja dva prednja zuba. Zato sam rekao Èumetu da malo "smiri doživljaj" i da ne skreæe pažnju. Otvorili su mi zadnja vrata džipa i ja sam uskoèio u njega. Odmah sam "izvalio" da je blindiran. Zbog uliène rasvete, unutra je bilo dovoljno svetla. Ðinðiæ je sedeo naslonjen na suprotna vrata, nekako poluokrenut prema meni. Na vozaèevom sedištu je sedeo Dragoljub Markoviæ. Ðinðiæ ga je zamolio da izaðe i da nas ostavi nasamo. Ono što sam odmah primetio u Ðinðiæevim oèima bio je strah kakav sam mnogo puta prepoznavao i kod mnogih drugih ljudi. Nije to bio strah od mene niti od ovog susreta, jer ja nisam dolazio na ovaj sastanak da bih mu naudio na bilo koji naèin, niti sam to mogao s obzirom na poziciju u kojoj sam se nalazio, osim ako nisam bio suicidan, ali nisam. To je bio strah od onoga što se desilo u proteklih dvadesetak sati. Strah od onog što je uèinjeno. Strah od nepoznatog, koje æe se možda dešavati.

- Ja sam Milorad - pružio sam mu ruku.

- Zoran - odgovorio mi je i široko se nasmejao. Æutali smo nekoliko sekundi.

- Šta se dešava? - probio je on prvi nastalu tišinu.

- Dešava se to da je sve otišlo u kurac. Razjebali ste celi sistem i Miloševiæ je totalno aut - odgovorio sam, gledajuæi ga pravo u oèi. On je imao ozbiljan izraz lica, kao da sad vaga, meri ili uporeðuje ove moje reèi sa nekim informacijama koje je imao ili nije.

- I šta sad? - pitao me je.

- Pre nego što ti odgovorim, moram da te pitam nešto, èisto da bi neke stvari bile jasnije i postavljene na pravo mesto.

Klimnuo je glavom.

- Hoæu da te pitam da li si ti inicirao ovo naše viðenje?

Gledao me je malo zaèuðeno.

- Pitam te to zbog toga, jer ne bih želeo da bilo ko zloupotrebljava celu ovu "prièu".

- Ne razumem.

- Vidi, ne bih voleo da su ovi, koji su meni preneli poruku da si tražio da se vidimo, sami to smislili. Meni kažu da si ti tražio da se vidimo, a tebi da sam ja tražio, i da tako iskoriste celu ovu situaciju, praveæi poene za sebe.

- A to, pa ne, ja sam tražio kontakt, ali dobro razmišljanje, nisam mislio da bi neko to zloupotrebio na takav naèin.

- Svašta se dešava, pa sam samo hteo da odmah na poèetku proverim kako stvari stoje i ništa više - rekao sam, a on se osmehivao. - E, a sad za ono " i šta sad?" Malo je èudno da ti mene to pitaš.

- Pa pitam te zato što je sve ovo išlo nekako brzo. Mislio sam ta sad" u smislu da li se sprema nekakva intervencija ili æe nekakve snage da izaðu na ulicu, ili tako nešto?!

Sad sam ja morao da se nasmešim. Ovi oèigledno još uvek nisu shvatili šta su zapravo uradili.

- Nema nikakvih snaga i niko neæe intervenisati protiv vas.

On me je gledao u neverici,

- Zajebavaš! - nije mogao da izdrži.

- Ne, ne zajebavam, ali morate da znate i da sada ovakva anarhija ne sme da se nastavi.

- Šta predlažeš?

Objasnio sam mu da ni sluèajno ne upadaju u policijske stanice, niti da se, pod bilo kakvim uslovima ne približavaju vojnim objektima.

 

Pavkoviæ cinculira

 

- Sada treba da pod hitno uspostavite red na ulicama. Ako imate neku redarsku službu ili nešto slièno, onda neka oni vode raèuna da se noæas ne pali i ne pljaèka. I pod hitno morate da uspostavite kontakt sa nadležnima u policiji, policija mora da se vrati na ulice i da nastavi da obavlja sve svoje aktivnosti. U suprotnom, imaæete anarhiju. A ona vodi samo u jedno...

Prekinuo me je: - Znam, vodi u haos! - na šta sam ja kimnuo glavom.

- Šta je sa vojskom? - pitao je.

- Ništa, vojska neæe intervenisati. Jer, vidi, ako do sada nisu izašli, onda neæe ni izlaziti. Pavkoviæ cinculira kao i obièno, èeka i gleda kako bi mogao da uradi nešto, zbog èega bi baš on bio spasitelj. To je tako sa njim.

- A ako ipak, izaðu?!

- Neæe, ali opet ponavljam, nemojte da cela ova "prièa" potone u još veæi haos od ovog sada. Ono sa upadom u policijsku stanicu Stari grad vam nije trebalo. Imali ste sreæe. Da je poginuo samo jedan policajac, ti i ja ne bismo ovako sedeli i prièali, a naš današnji izlazak ne bi sigurno izgledao ovako. Ali, dobro, sad bi trebalo samo spustiti loptu - zastao sam, a on je kimao glavom.

- Još nešto, kad sam veæ poèeo. Nemoj sluèajno da dozvolite da neka usijana glava pozove rulju na Dedinje, pa onda ona krene. Nikakvog linèa neæe biti, niti æe to biti dozvoljeno. Ovde se sigurno neæe ponoviti Rumunija. Nema šanse da nam se to desi, pa da nam se smeje ceo svet.

- Ne, to se sigurno neæe desiti. Nije planiran nikakav odlazak na Dedinje. Mi smo hteli da se izborimo za pobedu, koju smo ostvarili na izborima, a sad neke stvari æe se odvijati svojim tokom. Meni je najvažnije da znam da nikakve snage neæe intervenisati protiv nas...

- Neæe! - ponovio sam, presekavši ga upola reèenice. Prièali smo još nekih desetak minuta o nekim neobaveznim temama, kojih se sada, dok ovo pišem, ne mogu baš da setim. Na kraju našeg susreta, pitao me je da li mogu da dam reè da neæe biti nikakve intervencije.

- Vidi, ja mogu sada da garantujem samo za sebe, mada ne znam ko bi drugi mogao da interveniše, jer je policija u velikom rasulu.

- A ako vojska izaðe?! - izgleda da mu to pitanje u vezi sa vojskom nije dalo mira.

- Rekao sam ti da ne verujem da æe vojska da izlazi. Prosto, oni nemaju koga da izvedu na ulice, a ne verujem da bi ih ona deca poslušala ...

- Dobro, evo, je l' možemo ovako da se dogovorimo - presekao me je. - Ako se desi da kojim sluèajem vojska interveniše i upotrebi prekomernu silu, da li mi možemo da raèunamo na tebe i tvoju Jedinicu?!

Htedoh da ga upitam koji to "mi", ali sam odgovorio više diplomatski.

- Ako vojska bude udarila na narod, mi æemo stati izmeðu i neæemo to dozvoliti, mada opet ponavljam da je to skoro neverovatno.

Video sam da mu je laknulo.

- Reè?!

- Reè!

Rukovali smo se.

 

Šta se može za jedan dan

 

Kada sam se vratio na Institut bezbednosti bilo je veæ prošlo pola tri. U povratku sam vozio polako. Hteo sam u svojoj glavi da na miru saberem utiske i da složim pojedinosti iz ovog susreta.

Prvo, bilo mi je jasno da ovi iz DOS-a nisu baš svesni šta su uradili i šta se to dogodilo, odnosno do koje je mere država, a samim tim i vlast, uzdrmana. Drugo, oni su bili u velikom strahu od nepoznatog i od toga šta æe se sada dešavati. Verovatno su bili u èudu kako su tako lako uradili sve ovo danas, a da im policija, praktièno, nije pružila nikakav otpor. Zato su bili u nekoj paranoji, misleæi da sada vlast sprema neki kontraudar. Treæe, oni nisu znali šta da rade sutra, kada svane dan. Bio sam siguran da su se oni spremali za proteste, koji bi trebalo da traju možda nedelju dana, pa i duže, i da æe se tako natezati sa državom. Ovo od jednog dana, pa èak ni od jednog dana, zasigurno ih je iznenadilo i malo im poremetilo planove. Morao sam da se nasmejem, kada sam se setio koliko sam puta ranije govorio: "Jebeš državu ako nešto može da je sruši za nekoliko sati". To bih uglavnom odgovarao, kada bi mi ovi iz Službe tražili kontakt gde mogu da me naðu, ako se desi nešto nepredviðeno. Tako je bilo godinama unazad. I, evo, sad se desilo. Država se bukvalno raspala za nekoliko sati. Dobro, bilo je jasno da se nije sve dešavalo baš tako spontano i da su odreðene struje u policiji odradile medveðu uslugu ovima iz opozicije. Mada sam nekako znao, dok sam vozio praznim ulicama, da je ovo bilo neminovno. Imao sam utisak da se Miloševiæ više svima smuèio. I da su svi bili potpuno ravnodušni prema onome što se danas odigralo. I to redom: od visokih funkcionera, pa do onog zadnjeg policajca. Jednostavno, ljudi su se smorili. Miloševiæ se malo preraèunao da ne kažem zaigrao u ovom poslednjem ratu. Kao da nije bio svestan da se sada taj rat odvija tu, kod kuæe. I da one snage, koje nisu gotovo ni osetile rat koji se odvijao u Hrvatskoj i Bosni, sada i te kako uèestvuju u ratu. Kovèezi su razaslati po Srbiji. Devedeset osme i devedeset devete mnogi su policajci rat osetili na svojoj koži. Videli su šta znaèi uložiti i žrtvovati sebe, a onda biti izigran, izdat, samo jednim potezom olovke, od onog koji te je u taj rat i poslao.

Miloševiæ je baš to uradio, ovom zadnjom kapitulacijom je izdao sve one koji su bili spremni da se bore do poslednjeg. I mislim da mu se to, barem što se tièe policije, obilo o glavu. Ti ljudi jednostavno nisu više imali motiva, niti vere da brane njegovu politiku. Sa druge strane, što se tièe svih onih funkcionera koje smo mogli videti uz njega proteklih godina, mislim da su i mnogi od njih postali totalno ravnodušni prema Miloševiæu, pogotovo od momenta kada je JUL poèeo da "kosi i vodu nosi".

Sve mi je to prolazilo kroz glavu dok sam u njoj otvarao fioku za fiokom i razgledao njihovu sadržinu i pravio analize. Morao sam to da uradim, jer od sutra, kada svane, sve æe biti drugaèije. Moraæu da budem naèisto sa situacijom koja æe se ukazati preda mnom.

Kada sam ušao u zgradu Instituta u hodnicima je još bila gužva. Momci su stajali onako u manjim grupama i verovatno "bistrili" situaciju. Iako sam rekao da ne gluvare i da iskoriste ovo zatišje pred buru da se odmore, jer se ne zna šta æe doneti jutro, adrenalin koji je bio podignut toga dana izgleda da se još nije spustio. Bracanoviæ je bio u svojoj kancelariji sa svojim ljudima. Kada me je video samo je odahnuo.

- Gde si, èoveèe, mislili smo da su te oteli za taoca?

- Ne verujem da bi im trebao neko kao ja. Samo bi se još više uvalili - probao sam da okrenem na šalu, ali nije išlo. Nije baš bio momenat, a ni vreme. Svi su bili ili slomljeni ili zabrinuti. Isprièao sam Debelom šta je sve bilo i kakvi su moji utisci.

- I šta æemo sad da radimo?

- Koji to mi?

- Pa, mi, Jedinica?!

- Ništa, šta mi imamo da radimo, sada æe politièari da se prenemažu i da 'vataju što bolje pozicije za sebe?! Šta mi imamo sa tim?! Pravo da ti kažem, ne znam ni koji smo kurac uopšte i išli danas meðu onu rulju?! Na sekund sam do odluke da izdam nareðenje da se potrpamo i vratimo u Kulu. Nemamo mi ovde šta da tražimo.

- Nemoj to da radiš, ko zna šta može sutra, odnosno danas da bude. Nego trebalo bi da odemo do naèelnika. Trebalo bi da mu isprièaš sve to sa viðenja sa Ðinðiæem.

Okrenuo je broj naèelnikovog kabineta, sekretarica je rekla da nije tu. Debeli je rekao da mu obavezno javi kada se naèelnik vrati.

- Sigurno je da nije otišao kuæi. Verovatno je otišao do predsednika - mudrovao je Debeli.

Rekao sam mu da idem malo da legnem, jer sam bio potpuno slomljen. Sve ovo što se izdešavalo u poslednja dvadeset i èetiri sata totalno me je slomilo. U kancelariji sam na pod prostro vreæu za spavanje i ispružio se onako obuèen. Tek tada sam osetio koliko sam bio napet. Dao bih godišnju platu za jednu dobru masažu, ne mora ona da bude tajlandska.

 

Kafe kuvar Bagzi

 

Nisam osetio trenutak kada me je savladao san. Jedva sam èuo zvonjavu mobilnog telefona, kao da je dolazila sa kraja nekog tunela. Bio sam potpuno dezorijentisan od umora i spavanja na podu. Kada sam nekako uspeo da se usmerim prema zvonjavi i zgrabim telefon, zvonjava je prestala. Pogledao sam na sat, bilo je taèno pet sati. Taman sam hteo da se okrenem na drugu stranu, kad se telefon ponovo oglasi. Javio sam se. Bio je to Dušan (Spasojeviæ). Samo mi je rekao da moramo hitno da se vidimo. Na brzinu sam se spremio i pozvao svoju pratnju. Ušao sam u kancelariju kod Debelog, on je spavao na stolu. Morao sam da se nasmejem. Kada sam ga probudio umalo nije pao sa stola kako se trgnuo.

- Pokrivaj me u narednih sat vremena! - rekao sam mu.

Kada me je pitao šta se dešava objasnio sam mu da ne znam ni sam. Sa Dušanom sam se sreo na istom onom mestu na kome smo se videli i prvi put, kada je pokušavao da nešto izvuèe iz mene. Kum (Lukoviæ) je bio sa njim. Zapravo, Kum je uvek bio sa njim. Rekao mi je da je Ðinðiæ tražio da se hitno vidimo. Pitao sam ga da li se nešto desilo od kada sam se sa njim rastao. Nije znao. Krenuli smo prema Surèinu. Kako sam ja sa svojom pratnjom bio suviše upadljiv, prešao sam kod njih u auto, a pratnju sam ostavio u nekoj ulièici na Novom Beogradu.

Dovezli su me do neke kuæe u Surèinu. Ðinðiæ je veæ bio tamo. Sedeo je u nekoj maloj kuhinji i pio kafu. Videlo se na njemu da je umoran. Oèi su mu bile crvene, kao da je plakao. Pomislio sam kako ni ja ne izgledam bolje. Neki momak me je pitao da li bih želeo kafu. Zamolio sam ga za èaj, ako mu nije teško. Kasnije se ispostavilo da je taj momak bio Dejan Milenkoviæ Bagzi i da smo se nalazili u njegovoj kuæi.

Pitao sam Ðinðiæa šta se to desilo.

- Nije se još ništa desilo, ali se nešto sprema.

Mozgao sam, preturao po glavi šta bi moglo da se dešava, a da ja to ne znam. Onda je on nastavio.

- Vojska je juèe i noæas dovukla neke silne jedinice, gore na Banjicu. Helikopteri su non-stop sletali i uzletali. A dobili smo i neke informacije da bi mogle da se dese neke likvidacije.

Sada sam se ja zamislio: ili je Pavkoviæ uzeo stvari u svoje ruke, pa je hteo da uradi ko zna šta, ili ih opasno neko plaši i loži, puštajuæi im ovakve prièe?! Taèno je da je juèe popodne i uveèe sletelo nekoliko helikoptera na heliodrom VMA, tipa M18. Ali, nije se moglo govoriti o dovlaèenju nekih brojnih jedinica. Sto, dvesta ljudi uvrh glave. I to najverovatnije momaka iz 63. padobranske iz Niša.

- Dobro, nema mesta panici, ništa krupno ne može da se desi, a da ja za to ne znam. Ti se, Zorane, malo primiri, pa æemo se èuti oko podne. Je l' imaš gde da se skloniš? - pitao sam ga.

- Imam, veæ nekoliko noæi spavam ovde u Surèinu. A ovi - pokazao je prema prozoru - momci iz Surèina brinu se da se ne dogodi nešto nepredviðeno.

- Dobro.

Sedeli smo u tišini, svako u nekim svojim mislima i srkali svako svoje piæe.

- Šta misliš o Jovici Stanišiæu? - upitao me je on iznenada.

Ovo pitanje je postavljeno tako iznenada da me je malo zateklo.

- U kom smislu?

- Pa, šta misliš o njemu, ovako? - pitao me je.

- Pa, ne znam. Ja sa njim nisam imao nekih bitnih kontakata, osim službenih. A od kada je smenjen, nisam ga ni video ni èuo. Što me to pitaš?

- Ništa, onako, pojavljuje se u nekim prièama, pa sam èisto hteo da te pitam.

Video sam da je izbegavao da mi da potpun odgovor, ali nisam dalje navaljivao. Pogledao sam na sat, bilo je šest sati i deset minuta. Rekao sam mu da moram da se vratim. Dok su me vraæali ka mojim vozilima, nismo ništa prièali, iako je Dušan pokušavao da me pita o èemu se radilo. Smatrao sam da on ne treba da zna, pa mu nisam ni rekao o èemu smo prièali. Brzo sam stigao u Institut. Hteo sam da se vratim pre, kako se to kaže, buðenja, mada sam znao da je te noæi retko ko spavao. Debeli je bio budan. Purnjavio je cigaretu za cigaretom. Bio je sam u kancelariji. Isprièao sam mu ceo razgovor koji sam vodio sa Ðinðiæem.

- To njih neko loži, nije iskljuèeno da meðu njima imaju nekog lika koji radi ili je èak operativac Vojne službe i on im potura sve te podatke. Ja imam informacije da Pavkoviæ jedino što trenutno radi, to je da štiti svoje dupe. A usput gleda kako da i on malo, od cele ove situacije, uæari, pošto je juèe propustio svoju priliku - mleo je Debeli kao navijen.

Inaèe, on je imao veoma jake i dobre informacije. Bio je veæ dvadeset i pet godina u Službi i više puta odlikovan. Znao je da napravi procenu, a to je u njegovom poslu bilo važno. Dok mi je sve ovo deklamovao, shvatio sam da se neka moja procena poklapa sa svime što je govorio. I to me je malo smirilo. Sada, kada je situacija u smislu "jebe lud zbunjenog" i obrnuto, važno je ostati smiren i imati dobru procenu.

 

Na pragu izdajništva

 

Kada me je pozvala naèelnikova sekretarica i rekla mi da odmah doðem pozvao sam Debelog da ide sa mnom. Bilo mi je važno da uz sebe imam nekog sa kime mogu posle da se konsultujem i da izbistrim sve ono što bude reèeno. Naèelnik je bio umoran, a i mi nismo bolje izgledali. Istina, uspeo sam na brzinu da se obrijem, da baš ne izgledam kao kakva baraba u uniformi. Isprièao sam mu šta se sinoæ desilo na sastanku Ðinðiæa i mene. On je slušao ne prekidajuæi me. Kada sam završio vladala je tišina nekoliko minuta. Taman je hteo nešto da nam kaže, kad mu na radnom stolu zazvoni telefon. Po prièi smo odmah shvatili da je sa druge strane bio Miloševiæ. Debeli i ja smo se samo pogledali. Èekali smo da nam Markoviæ pokaže da izaðemo. Meðutim, on je stajao iza svog radnog stola i slušao šta mu onaj prièa i povremeno bi samo tiho odgovarao sa "da" ili "ne". Razgovor je trajao oko deset minuta. Dok sam sedeo, setio sam se da nisam isprièao o svome jutrošnjem susretu sa Ðinðiæem u Surèinu. Motao sam po glavi da li to uopšte da pominjem. Razmišljao sam da to sve ne bude pogrešno shvaæeno. Sad odjednom Ðinðiæ i ja kao najroðeniji viðamo se svakih nekoliko sati. Tumbalo mi se u glavi i to što mi je jednom Debeli rekao da nešto treba zadržati i za sebe. I tako sam taj susret preæutao.

Kada je završio razgovor naèelnik je seo s nama. Bio je zamišljen. Nisam motao u glavi šta mu je to Miloševiæ rekao. Mogao je da mu kaže svašta i ništa. Onda je on rekao da mu je Miloševiæ preneo da se ovi iz DOS-a spremaju da emituju program iz studija RTS-a na Košutnjaku i da bi to trebalo spreèiti. Na ovo poslednje morao sam da se nasmešim. Izgleda da Miloševiæ još nije shvatio da je gotovo. Naèelnik me je pitao šta mislim o tome i ja sam mu rekao da je to besmislica. Veæ je u toku noæi odozgo emitovan neki program. U rukama DOS-a veæ su bili TV Politika i Studio B, i sada neko upadanje u Košutnjak ne bi imalo nikakvog smisla. U sebi sam mislio da bi se agonija samo produžila.

Dok sam to izgovarao, bio sam svestan po kako tankom ledu hodam i da ove moje reèi mogu pogrešno da se shvate. Nisam imao pojma kakvi su planovi Službe, niti šta naèelnik misli o svemu ovome što se izdešavalo. Sama èinjenica da sam se, posle svega, u noæi sastao sa voðom "državnog udara", mogla je da me okarakteriše kao državnog izdajnika. To su neki, u danima koji su dolazili, i pokušali da urade, u nastojanju da sa sebe skinu krivicu, opravdaju svoju nesposobnost, strah i histeriju, u koju su upali pre nego što su poèeli da okreæu džempere naopako.

U kancelariju je ušao Frenki. Seo je i slušao ono o èemu se prièalo. I on je, kada je èuo o èemu se radi, rekao da se u to ne bi trebalo mešati. Rekao je da sada treba da se koncentrišemo na to da spreèimo da ne doðe do eventualnih pokušaja upada u zgrade u kojima je bila razmeštena Služba. Ona je, inaèe, što se tièe toga, bila malo u nepovoljnom položaju. Kako je zgrada Saveznog MUP-a, u kojoj je pre rata bila smeštena glavnina Službe, bila pogoðena, sve uprave su bile razmeštene na nekoliko lokacija u gradu. Samo sedište Službe bilo je smešteno na Institutu bezbednosti i tu nije pretila nikakva opasnost od napada, zato što su oko èitavog Instituta bili vojni objekti. Najveæa opasnost je pretila onoj upravi u zgradi Ineksa, koja je bila u centru grada, u ulici 27. marta. Takoðe je u nezavidnom položaju bio i Beogradski centar, koji se smestio na Novom Beogradu, u staroj zgradi SIV-a. U ništa boljem položaju bila je i Sedma uprava, smeštena u jednoj zgradi preko puta hotela Metropol. Sedma uprava je možda bila i najveæa meta, jer je preko nje išlo sve prisluškivanje. Ja sam ponovio ono što sam noæas rekao Ðinðiæu, a to je da im sluèajno ne padne na pamet da napadaju Službu, jer to neæe biti dozvoljeno. Nije mi padalo na pamet da dozvolim tako nekim polupijanim likovima da upadaju u objekte Službe i da ponove ono paljenje, koje se desilo u Skupštini.

Naèelnik me je pitao koliko se Ðinðiæu može verovati.

- Ne znam koliko mu se može verovati, video sam ga na pola sata i prvi put u životu, ali sam mu ozbiljno predoèio šta može da se desi ukoliko neko bude pokušao da napadne objekte Vojne policije, posebno Službe. Mislim da me je on ozbiljno shvatio.

Predloženo je da pošaljemo nekoliko timova na te lokacije, ali sam ja zastupao to mišljenje da ne bi trebalo usitnjavati brojnost Jedinice, jer nas ionako nije bilo mnogo. Na tome je naša prièa i završena.

Dok smo se vraæali nazad ka zgradi u kojoj smo bili stacionirani, video sam da me Bracanoviæ gleda ispod oka.

- Šta je bilo, šta me gledaš tako? - morao sam da ga upitam.

- Nisi pomenuo svoj jutrošnji izlet u Surèin.

- Pa, ti si mi rekao da nekad nešto treba ostaviti za sebe.

- Ja ti rekao?! - izbeèio se na mene.

Potapšao sam ga po leðima i zagrlio ga. Tako smo i ušli u zgradu, u kojoj su nam bile kancelarije.

 

Kraj u sledeæem broju

 

 

 

 

 

 

 

 

PORUDŽBENICA

 

Knjigu Milorada Ulemeka "REVOLUTION - Izmeðu razuma i srca" možete poruèiti pouzeæem, preko Tabloida, Savski trg broj 9/2, Beograd, ili na telefon (011) 7610-208, ili na internet adresi: tabloid"verat.net po ceni od 399 dinara plus troškovi poštarine.

 

 

 

 

"Sada je sve na politièarima, neka se oni dogovaraju i jebavaju meðu sobom."

 

 

"Kada ste se pojavili sa onim vašim èudovištima od vozila, svima se smrzlo govno."

 

 

Dok sam sedeo, setio sam se da nisam isprièao o svome jutrošnjem susretu sa Ðinðiæem u Surèinu. Motao sam po glavi da li to uopšte da pominjem. Sad odjednom Ðinðiæ i ja kao najroðeniji viðamo se svakih nekoliko sati.

 

 

Devedeset osme i devedeset devete mnogi su policajci rat osetili na svojoj koži. Videli su šta znaèi uložiti i žrtvovati sebe, a onda biti izigran, izdat, samo jednim potezom olovke, od onog koji te je u taj rat i poslao.

 

 

Prepoznao sam Nikolu Bajiæa, koga sam poznavao godinama ranije, jer je dolazio u moj stari kraj da se kocka. Kada sam video da drži automatsku pušku mogao sam da se samo nasmejem.

 

 

 

Negde u prvoj polovini septembra Dušan Spasojeviæ je tražio kontakt sa mnom... Pitao je da li bih pristao da se vidim sa Ðinðiæem. Tajno, nakratko?!

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane