https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Milorad Ulemek iza kulisa Petog oktobra (2)

 

Predatori se prvi predali

 

Iz zatvorske knjige "Revolution - izmeðu razuma i srca", izdate ove godine, ekskluzivno prenosimo delove koji govore o kontaktima sa Zoranom Ðinðiæem 6. oktobra, u vreme kada su dogaðaji još uvek mogli da krenu u sasvim drugom smeru

...

Bili smo na Doræolu kada mi je zazvonio mobilni telefon. Broj mi je bio nepoznat. Bio je to Boško Buha, komandant Beogradskog odreda policije ili Beogradske brigade, kako su taj odred popularno zvali. Pitao me da li možemo da se vidimo...

Došli smo do kapije njegove baze. Odmah su nas pustili unutra...

- Tebi je jasno šta se juèe dogodilo - poèeo sam prvi. Klimnuo je glavom.

- I više nego jasno, bio sam tamo èitav dan i jedva sam izvukao živu glavu.

Prièao je šta se sve juèe izdešavalo i kako su prošli on i njegovi ljudi.

U glasu mu se oseæao bes, razoèarenje i tuga. Krivio je za to visoke rukovodioce i ministarstva.

- Neke od tih pizdi su se veæ ranije dogovorile, a nas su poslali u haos. Hteli su da igraju na dve stolice. To me je i najviše povredilo. Iako su se dogovorili sa "ovima", ipak su hteli da pokrenu svoje dupe, pa ako sluèajno "ovi" ne uspeju da mogu da kažu: eto mi smo uèinili to i to. Pizda im materina! - besneo je Boško koji je, inaèe, po prirodi bio staložen i miran èovek, pa je bilo pravo iznenaðenje videti ga onako uzrujanog i besnog. Ali, bio je u pravu. Vrh policije je prodao policiju. S jedne strane su svesno povlaèili poteze da puè uspe, a s druge su slali policiju na ulice, ne razmišljajuæi o tome da može da doðe do masakra...

Poèeo sam da mu prièam sve o našem uèešæu u juèerašnjem danu. Isprièao sam mu i o mome noæašnjem susretu sa Ðinðiæem.

- I šta æemo sad da radimo?

- Ništa! Ništa mi tu ne možemo, niti treba da radimo. Sada je sve na politièarima, neka se oni dogovaraju i jebavaju meðu sobom. Mi tu više nemamo šta da radimo. Jer, vidi: šta god da uradimo, jedna od strana æe biti nezadovoljna i mi æemo biti glavni krivci. Ako razmišljaš o nekom javnom redu i miru, onda nemoj mnogo da se optereæuješ. Oni koji su napravili ovaj haos i oterali policiju sa ulica neka snose odgovornost za nastali haos. Sami æe oni uvideti da ulice ne mogu funkcionisati bez policije. Što se tièe nekih drugih stvari, ja sam ih noæas jasno postavio i mislim da sam imao ozbiljnog sagovornika. Ako se nešto i desi, neæe moæi da kažu da nisu bili upozoreni. Tako da mislim da bi trebalo da ostanemo u svojim bazama.

- Najvažnije je preživeti prva tri dana - ubacio se Bracanoviæ - u svakom ovakvom sranju gde euforija vlada ispred pameti. Prva tri dana su zato najgora, tek posle, kada razum preuzme dizgine, stvari se postavljaju na svoje mesto...

- A šta je sa Vojskom? - pitao je Buha.

Došlo mi je da se nasmejem. Svi su se non-stop pitali šta je sa vojskom. Toliko je još u nama bila uvrežena misao da je vojska, nekada moæna institucija, još uvek takva, pa smo svi gledali u nju puni vere, nade i išèekivanja. Tako smo bili vaspitani od malih nogu. A ta ista vojska je podbacila veæ bezbroj puta. Naravno, nije bila kriva vojska, bili su krivi oni koji su se njome igrali svih ovih godina, pojedinci koji su po podobnosti postavljeni na njeno èelo...

 

Cena revolucije

 

U povratku ka Institutu bezbednosti, razgovarali smo o sastanku na kome smo upravo bili. Vozio sam polako. Ulice su i dalje bile puste. Tek na njima poneki prolaznik. Na njima ne vidimo vozila, kao da je uveden par-nepar. Ti retki prolaznici su se brzo sklanjali sa ulica, kada bi nailazila naša tri crna džipa zatamnjenih stakala. Kao da su i oni prihvatili onu Bracanoviæevu logiku o "prva tri dana". Ne znam zbog èega, ali mi je prijala ova vožnja praznim ulicama. Nekako sam se oseæao opušteno. Taman smo stigli do Lisièijeg potoka kada mi je zazvonio mobilni telefon. Na vezi je bio Dušan. "Taj se baš navrzao", pomislih. Javio sam se.

- Šta radiš? - pitao je.

Odgovorio sam mu nešto neodreðeno.

- Onaj, što si se sa njim video, pita da li može da se opet vidite?

 Imao sam mobilni sa zvuènikom, koji sam ukljuèio, tako da i Debeli može da sluša naš razgovor. Pogledao sam ga, i on je klimnuo glavom.

- Gde? - pitao sam.

- U Skupštini grada.

Uputili smo se ka Skupštini grada. Na ulazu u ulicu Kneza Miloša nije bilo žive duše. Stali smo ispred zgrade MUP-a i krenuli na gore. Policajci, koji su bili kod ulaza u zgradu, videæi nas u maskirnim uniformama, povikali su uglas: "Predajemo se!", na što sam ih pogledao onako belo.

- Koji vam je kurac?! - brecno sam se na njih, iznerviran njihovim postupkom.

- Mislili smo, mislili smo da ste vi ...

Odmahnuo sam rukom i produžio dalje. Onda sam zastao i pitao jednog policajca, koji je tu bio kao nekakvo obezbeðenje, koga ima gore.

- Nikog, treba da doðu - odgovorio mi je. Nisam ni hteo da se penjem na sprat. Krenuli smo dalje. Kod "Londona", ulice su izgledale kao da smo na nekom ratnom poprištu. Na sve strane ðubre, polomljeni izlozi i prevrnuti kontejneri, iz nekih se još vio dim...

Ispred ulaza saèekuje me Èume, on nas vodi gore na sprat. Ulazimo u jednu kancelariju, ili šta je veæ, u kojoj sede Ðinðiæ i Èeda, vidim i Dušana i Kuma kako stoje pored prozora. Ima tu još nekih ljudi, ali ne poznajem ih sve. Ðinðiæ mi prilazi i pozdravljamo se. Onda on kaže svima da izaðu napolje. Gleda u Bracanoviæa koji izgleda kao proleæni Deda Mraz. Ja ga predstavljam. Ostali smo nas trojica i sedamo za sto. Umorni smo i neispavani. Ðinðiæ mi objašnjava kako se nekako mora uspostaviti kontakt sa policijom i da bi ona trebalo da bar svojim prisustvom uspostavi nekakav red. Objašnjava mi da se u toku noæi desilo mnogo kraða i da su gotovo svi izlozi do Trga Republike polupani i pokradeni. Govorio je on o èemu smo mi govorili kod Buhe, kao da je slušao naš razgovor. Zato mi osmeh osvaja lice. On zastaje sa prièom i gleda me zaèuðeno. Rekoh mu zbog èega sam se nasmejao. Sada se smejemo zajedno. Bracanoviæ kaže da je to cena revolucije.

- Taèno - kaže Ðinðiæ i dodaje - ali ne bi trebalo da ta cena bude previsoka. Dovde je sve dobro prošlo. Bez žrtava i bez nekog velikog loma, tako bi trebalo i da ostane...

 

Mnogo im neprijatno

 

- Morate da napravite nekakvu delegaciju koja æe otiæi do MUP-a i koja æe se dogovoriti sa èelnicima MUP-a u vezi nekih osnovnih stvari - kažem mu.

Ðinðiæ sve zapisuje na nekom parèetu papira. Ulazi Èeda i govori mu da je vreme da se vide sa nekim ljudima i da su došli neki novinari koji traže intervju. Izlazimo iz kancelarije i on nas prati do dole. Dole, u malom holu, kod sporednoga ulaza, vidim da su vrata neke prostorije otvorena, a unutra puno oružja. Ulazim unutra i sve mi lièi na neki vojni magacin. Ima tu svega: zolja, PKT-a i bombi, najviše automatskih pušaka.

 - Iz Majke Jevrosime - kažem i okreæem se Ðinðiæu i Èedi, koji stoje u holu i deluju kao da im je neprijatno. Èeda mi objašnjava da su to pokupili od demonstranata i stavili pod kljuè (!).

- To vam neæe trebati, veæ sam vam objasnio kako sada funkcionišu stvari. Zato se opustite.

Pozdravljamo se i dogovaramo da ostanemo na vezi. Kada sam izašao iz Skupštine grada video sam da se veæ skupilo dosta naroda u ulici Kralja Milana. Vire i gledaju šta se to dešava oko Skupštine grada. Èeda izlazi sa mnom i oni poèinju da mu skandiraju: "Èedo! Èedo!", on im odmahuje. Smejemo se.

 Kao u Holivudu kaže Bracanoviæ. Odlazimo.

 

***

Treba da svratimo u MUP. Èisto da vidimo šta se dešava i da im prenesem neke stavove sa ovog sastanka sa Ðinðiæem, mada znam da postoji nebrojeno paralelnih kontakata i da je ovaj razgovor sa mnom bio jedan od mnogih. Kada smo stigli u MUP, ovoga puta nisu se predavali. Salutirali su, sada su skoro svi rukovodioci bili tu. Mada su i malore, pre dva sata, bili tu. To sam saznao kasnije.

Ušli smo u kabinet naèelnika Resora javne bezbednosti. Unutra su bile gotovo sve "njuške": Lukiæ, Roða, Stevanoviæ, Guri, tu je i Èure, i još neki. Svi su na okupu. Po osmesima im vidim da se nešto i nisu obradovali mom dolasku. Nekako su im kiseli osmesi. Svima osim Guriju i Èuretu. Oseæam kao da sam ih prekinuo u nekom dogovoru. Pozdravljamo se i ukratko im prièam šta se sve izdešavalo u protekla dva dana. Oni slušaju više reda radi, nego što su stvarno zainteresovani. Kao da hoæe da kažu kako ih sve to, što se izdešavalo, preterano ne zanima. Njih više zanima šta æe biti dalje...

 

Unapred otkazali poslušnost

 

Prièam im o mom malopreðašnjem sastanku sa Ðinðiæem i o tome kako treba da se uspostavi kakav-takav javni red i mir. Stvari mogu da se, pored ovolikog naroda, otrgnu kontroli. Vidim da ih ni to nešto preterano ne zanima. Veæ imaju kontakte po tom pitanju. Osmehuju se kao hijene. Okreæem prièu na neku bezveznu temu. Boli me dupe za to što ovi pajaci ne vide situaciju onako kako je ja vidim. Oni su sada kao psi koji su ostali bez gazde i sada èekaju da li æe neko da dohvati lanac, kojim su bili vezani, i da ih povuèe na svoju stranu. Oni su prodali režim. Oni su "preleteli"i dogovorili se i pre nego što je poèelo. Misle da æe tako steæi neki poen. Slatka su im radna mesta. Ne odlazi im se. Misle i trude se da budu zadržani i ponovo na usluzi. Ne puštaju im se kombinacije koje su do sada imali u rukama.

Èure mi pokazuje oèima da izaðemo napolje. Ulazimo u neku drugu kancelariju.

- Šta je, bre, ovima? - pitam ga.

- Ovde je totalni haos, Vlajko je nestao još juèe. Oni su mu otkazali poslušnost. Zato je juèe i bio ovakav haos. Ni sada se ne zna ko pije, a ko plaæa. Pokušavaju da urade sve ne bi li se dodvorili onima koji su do sada bili niko i ništa.

- Jebem im usta! Èekaj, da li oni misle da æe moæi da ostanu na ovim sadašnjim funkcijama?

- Neverovatno, jebote, potpuno neverovatno! - šetam po toj kancelariji i vrtim glavom. Država i nacija se nalaze pred ambisom, koji preti da nas usisa, a ovi klošari kuju planove kako da se i posle svega održe na svojim buðavim pozicijama. Da li je moguæe da nisu shvatili da niko ne voli izdajnike niti "preletaèe", pogotovo ne u ovoj našoj struci?! Pa, kako ne shvataju da æe ovi, što su sada još niko i ništa, kada sutra budu došli na vlast, upravo prvo njih poèistiti?! Ako su izdali režim, kome su bili verni skoro èitavog svog života, što ne bi izdali i ovaj, protiv koga su se tako zdušno borili poslednjih nekoliko meseci.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane