https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stvaraoci

Stvaraoci

Pariz: nezapamæen uspeh jednog srpskog vajara

 

Genije sa Ciganskog brda

 

   Po prvi put posle dugo vremena jedan vanserijski umetnik iz Srbije, vajar Dragan Radenoviæ, fascinirao je Pariz i svojim delima na velika vrata ušao u prostor Gran palea i Luvra

 

Piše: Jovanka Lazarov-Ðorðeviæ,

  specijalno za Tabloid

 

Likovna publika u Parizu, prestonici evropske kulture, imala je nedavno zadovoljstvo da, pred kraj prošle godine, vidi èetiri skulpture Dragana Radenoviæa, srpskog vajara koji je izlagao u okviru izložbe Art en Capitale u Gran paleu i Luvru. Radenoviæevo Oko svevideæe i Eol dominirali su izložbom.

Kada je primenjena umetnost u pitanju, uvek probirljivi Parižani nisu se mogli naèuditi monumentalnoj skulpturi Oka svevideæeg, svemoænog, kome ništa nije moglo da promakne.

Bio je istaknut i Eol, bog vetra (skulptura u bronzi) i nije se pritajio meðu eksponatima. Uspostavio je ritam kroz tragove umetnikovih dlanova i prstiju. Oni su ga oživeli dajuæi mu erotièni naboj. Pariski ljubitelji umetnosti uvereni su da je skulptura velika zagonetka. Nešto što traje veèito i komunicira i sa nama a i sa svojim stvaraocem, tražeæi istinu.

Radenoviæevi umetnièki nemiri nikako da se skrase. Raskošni talenat pretoèio je u skulpture neviðenih razmera, snage, energije.

- Koju moæ i magiju imaju dela ovog Srbina - glasno je rekla jedna Izabel, dodirujuæi skoro pobožno Draganovog gavrana Ananda izloženog u Luvru.

A sam umetnik kaže da su dve izložbe na kojima je izlagao, najpre Gran pale (pokrovitelj francusko Ministarstvo kulture i ministar Frederik Miteran), i salon Luvr Karusel (pokrovitelj francuski predsednik Nikola Sarkozi), donele lepo iskustvo i ogromne moguænosti za njegov dalji rad.

 Ovogodišnja nagrada fondacije Tejlor za skulpturu, koju je naš vajar dobio meðu hiljadu izlagaèa, priznanje je i potvrda njegovog talenta i istrajnosti.

Na vest o nagradi, èestitke su stizale sa svih strana: od pariskih umetnika Jarmile Vešoviæ, Zlatka Glamoèaka, Petra Omèikusa, arhitekte Tome Garevskog, ambasadora Srbije Dušana T. Batakoviæa i mnogih drugih.

 Iz Beograda, prof. dr Radmilo Petroviæ traži odgovor na pitanje - šta je to pariski umetnièki svet toliko zanelo u monumentalnoj skulpturi Oka svevideæeg.

 On, izmeðu ostalog, kaže: "...Radenoviæeva èarolija kojom je skulpturalnom simbiozom udružio do sada neviðen spoj oka viènog gledanju i noge viène hodu. Ta metafora pokazuje da oku ne može ništa promaæi niti mu se suprotstaviti u Vaseljeni".

   U Luvr je Radenoviæ doleteo sa gavranovima. Veèita tema koja nas navodi da umetnièko delo i objasnimo i razumemo.

 Prisustvo gavrana ne može da se otme utisku zloslutnosti, prema verovanju u srpskom narodu. Ali tema gavrana može imati i druga znaèenja. Ona nas vraæa u period koji je prethodio istoriji i predstavlja princip stvaranja koji u umetnièkom smislu premošæava prostor i vreme.

 Radenoviæev gavran kao svojevrsni duhovni most nalazi se u sadašnjosti, a vezuje se, uz pomoæ prošlosti, za buduænost.

Francuski struènjaci iz Akademije lepih umetnosti (Beaux-Arts) izjasnili su se o umetnikovom stvaralaštvu u katalogu pod nazivom Ecce homo ("Evo èoveka", prim. red.), u odliènom prevodu Milana Ðorðeviæa: "...Radenoviæeva skulpturalna gavranolika magija i jezik neprièave kao da tematski potražuju konaènu suštinu èovekovog biæa na Zemlji. Sledstveno tome, i njegova umetnièka uloga gavrana kao posrednika pomaže da utvrdimo ko smo, odakle smo i kuda idemo".

   Sa moænim talentom u rukama, Srbijom u srcu a šajkaèom na glavi, Radenoviæ je osvojio Luvr. Ništa posle ovoga neæe biti isto. Balkan je pobedio, a Evropa je postala bogatija. Srpski vajar, koga su naši ljudi nazvali Raden poredeæi ga sa èuvenim skulptorom Ogistom Rodenom, dobio je ponude da izlaže u galerijama Mona Lisa, Rembrandt, a umetnièki prostor Everarts u prestižnom umetnièkom kraju na desnoj obali Sene uvrstiæe Draganove skulpture u svoju kolekciju. Dela izložena u Luvru, Ananda i Gopat Sah, smeštena su u rezidenciji srpskog ambasadora u Parizu.

   Radenoviæ se, tokom svog boravka u francuskoj prestonici, sreo sa profesorom Fransisom Kontom, pri èemu su dogovorena struèna predavanja na katedri za doktorske studije. Do ovog susreta došlo je posredovanjem Aleksandra Protiæa iz delegacije Srbije pri UNESKO. Takoðe, Radenoviæu predstoji sastanak sa porodicom De Gol i unukom Šarlom, kada æe biti dogovorena izrada portreta slavnog francuskog generala Šarla de Gola.

   Inaèe, Dragan Radenoviæ živi i stvara u svom ateljeu nadomak Beograda, u naselju Cigansko brdo, gde se nalazi i park skulptura.

Po obrazovanju je filozof, sa diplomom Pravnog fakulteta, likovno obrazovanje stièe na Fakultetu primenjenih umetnosti, magistar je i doktor nauka Svetske obrazovne organizacije u Njujorku i Državnog univerziteta u Moskvi.

Poèasni je doktor nauka za oèuvanje intelektualnih sposobnosti èoveka (Moskva) i èlan Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine èlan je i Akademije lepih umetnosti Pariza (Beaux-Arts). Takoðe je osnivaè i skulptorskog udruženja vajara SAD, meðunarodne asocijacije likovnih umetnosti pri OUN.

 

 

 

 

 

Višestruko nadareni vajar Radenoviæ nastavlja putem onih koji su tradicionalnim jezikom skulpture govorili o velikim temama, a vekovima potvrðena trajnost bronze u skulpturi donela je Parizu duboko skrivene ideje ljudi koji potièu sa Balkana a veruju u kosmièku istinu. Radenoviæev umetnièki izraz  nesumnjivo ga svrstava u najznaèajnije savremene vajare.

 

 

 

 

 

Radenoviæ o svojoj kreativnoj avanturi

 

 

Uèestvovao sam na mnogim izložbama, dobijao nagrade, priznanja, ali Luvr je u poèetku lièio na moju kreativnu avanturu. Da bi mi se i takvi snovi ostvarili, bilo mi je potrebno da se probudim. I to se dogodilo u ovom muzeju nad muzejima.

 Ovom prilikom dobio sam još jednu profesionalnu i liènu satisfakciju, èlanstvo u Akademiji lepih umetnosti Pariza (Beaux Arts), a ušao sam i u porodicu Fondacije Tejlor sa svim privilegijama koje ona donosi: ponudu za izložbu u galeriji Mona Lisa u Parizu, i dogovore da izlažem na Kubi, u Johanesburgu i Dominikanskoj Republici...

  

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane