Zatvori

 

Kako teče srpska tranzicija sa one strane slobode

 

Jedni gladuju, drugi hladuju

 

Kako legalna privatizacija zatvorskih ekonomija u Srbiji nije moguća, krenulo se putem: sve je moguće kada se hoće! U zatvoru u Nišu, u toku je veliko uništavanje kompromitujuće dokumentacije koja dokazuje kako su se pojedini funkcioneri obogatili potkradajući budžet i uništavajući nekada poznato preduzeće Deligrad koje posluje u okviru zatvora

 

Igor Milanović

 

U okviru Kazneno-popravnih zavoda (KPZ) nekada su postojale Proizvodne jedinice (PJ), u suštini preduzeća čiji je osnivač i vlasnik bio matični zavod. Kasnijom reorganizacijom PJ su preimenovane u Službu obuke i upošljavanja (SOU), na čelu koje nije više direktor već načelnik, a i svi bankovni računi se objedinjuju sa onima KP Zavoda i njima može da upravlja jedino upravnik zatvora. U suštini, sve je ostalo isto, samo što SOU za razliku od PJ nije više bio posebno pravno lice.

SOU, isto kao nekada PJ, upravlja kompletnom proizvodnjom u KP Zavodu, preko te službe idu i sve nabavke. SOU je, dakle, ekonomski veoma važan segment svakog zatvora u Srbiji. A ono što je ekonomski bitno brzo zapadne za oko nekom od dežurnih muljatora koji bi da se obogate preko noći.

U okviru KPZ Niš postoji SOU Deligrad, poznat po izuzetno kvalitetnim bojlerima, ali i šporetima na čvrsta goriva i struju, kao i još po nekim proizvodom.

Ugovorom o zajmu broj 338-618/2003-02 sklopljenim između Republičke direkcije robnih rezervi i tada još PJ Deligrad, privrednoj jedinici KPZ Niš je dostavljeno 144.250 kilograma lima. Do vraćanja ili isplate cene Deligrad je bio u obavezi da plaća kamatu koja je septembra 2007. iznosila 71.519,15 dinara. Posle toga je Republička direkcija za robne rezerve prestala da dostavlja zaduženja za kamatu. Ostaje, međutim, pitanje šta se desilo sa preko 144 tona lima.

 

Krivično delo ili greška u radu?

 

U svojoj naredbi od 4. jula 2012., Pov.-5249/2012-01/1-2 zamenik upravnika KPZ Niš, koji vrši dužnost upravnika, Gordan Božić, u tački 6 konstatuje:

"Odsek materijalno-finansijskih poslova izvršiće detaljan uvid u poslovanje metalske proizvodnje od 2003. do danas i utvrditi ko je potpisivao netačne popisne liste o postojanju lima na skladištu, a istog nije bilo po izveštaju Valentine Krstić."

Pomenuta Valentina Krstić je u tom trenutku bila načelnica SOU Deligrad i zaslužna je za to što je komisija Ministarstva pravde utvrdila da lima zaista nema na skladištu. Istog dana kada je izdata ova naredba, Božić je revnosnu načelnicu premestio na drugo radno mesto, a za načelnika SOU Deligrad postavio Tomislava Mitića, šefa komercijale.

Mitića ceo Niš zove "Toma 10 odsto". Pre dolaska u Deligrad u stečaj je oterao Niške narodne novine, Žitopek i Angropromet. Zamenik upravnika Božić pre penzionisanja i prelaska u KPZ Niš bio je načelnik policije u Lazarevcu, poznat po svojoj inertnosti za vreme afere "Kolubara". Njih dvojica danas upravljaju svim ekonomskim i finansijskim poslovima KPZ Niš.

Greh Valentine Krstić nije bilo samo otkrivanje nestanka 144 tona lima, već i druge prijave kojima je, očigledno, zasmetala Tomi i ostalima koji nose nadimke po procentima za koliko se ugrađuju u poslove Zavoda.

U zatvore, po prirodi stvari ne može neopaženo da uđe niti da izađe ni čovek, a kamoli kamion sa više tona tereta. U KPZ Niš sve je moguće, pa i to. Tako u već pomenutoj naredbi od 4. jula Božić zahteva u tački 3: "Načelnik službe obezbeđenja otvoriće knjigu u kojoj će se voditi evidencija o ulasku robe na kapiji 17..." To do tada, očigledno nije bio slučaj.

Zato je i moglo da se desi da 29. decembra 2010. u pogon Deligrada uđu tri kamiona sa ugljem preduzeća Ineks Morava, a da se predaju četiri dostavnice, među kojima i ona za kamion registarske oznake NI 163-39 sa 11.420 kilograma uglja. Taj kamion, naravno, nije ni prišao KP Zavodu, a prevaru je otkrio jedan revnosni službenik i o svemu obavestio načelnicu Krstić, a ona Ministarstvo pravde.

U izveštaju o izvršenom nadzoru Ministarstva pravde od 27. marta 2012, Pov. br. 9/12, u tački 7. se navodi: "KPZ Niš je primio obaveštenje Osnovnog javnog tužioca 14KtBr 1419/11 u kome se navodi da prijavljeni događaj nije krivično delo već greška u radu."

 

Tominih deset odsto

 

I nadzor Ministarstva, kao i OJT se pozivaju na to da je izdati račun u saglasnosti sa isporučenom količinom uglja, zanemarujući činjenicu da spornih 11 tona uglja nije ni moglo da bude fakturisano, budući da je nadležni radnik Deligrada odbio da potpiše dostavnicu. Posle ovoga se postavlja pitanje koliko je fantomskih kamiona prošlo kroz kapiju 17, pre nego što se Božić dosetio da i tu postavi rigoroznu kontrolu?

Posle sprovedenog tendera 2004. od privatne firme Mat-Ing iz Malče kod Niša nabavljene su kuhinjske mašine, za koje je petočlana komisija KPZ Niša 13. februara 2012. utvrdila ne samo da ne poseduju tehničku dokumentaciju, već i da se redovno kvare.

 I tu članice nadzorne komisije Ministarstva pravde, Natalija Mladenović i Snežana Milivojević, nalaze solomonsko objašnjenje. Mašine se, istina redovno kvare, ali ih dobavljač i redovno popravlja u sklopu date garancije. Pitanje je samo šta će biti kada garancija istekne. Što se tiče nedostajuće tehničke dokumentacije, članice komisije  u tački 9. konstatuju da je dobavljač predao tehnička uputstva za korišćenje i upravljanje. Kako su Mladenovićka i Milivojevićka došle do zaključka koji se kosi sa izjavama članova zatvorske komisije, ostaje misterija.

Neprikosnoveni šef svih nabavki u KPZ Niš je "Toma 10 odsto". Istovremeno on ima i jake veze u Ministarstvu pravde, a što se vidi iz činjenice da je pitanje dana kada će da bude potpisano rešenje o njegovom postavljenju za novog upravnika KPZ Niš.

Ovo će da se desi bez obzira što je i sama nadzorna komisija u tački 8. svog izveštaja otkrila niz nepravilnosti u "tenderima" koje je sprovodio upravo Tomislav Mitić. Tako se navodi da su pojedini računi plaćani pre nego što bi bili i dostavljeni, a da su sredstva iz budžeta trošena mesecima pre nego što bi došlo odobrenje Ministarstva...

Mitić, u suštini, samo sprovodi plan za čiji uspeh su zainteresovani mnogi u Ministarstvu pravde i među tajkunima. U KPZ Niš se dnevno sprema 5.000 obroka, a jedna trećina hrane potiče iz proizvodnje ekonomije kojom upravlja SOU Deligrad. Kod trošenja sopstvene hrane, za razliku od kupovine, nema nikakvih provizija. Zato treba do kraja uništiti ne samo SOU Deligrad, već i sve slične službe po ostalim zatvorima, i sve potrebno kupovati uz zaračunavanje provizije.

U Srbiji trenutno ima preko 12.000 osoba lišenih slobode, za koje se dnevno sprema više od 40.000 obroka. Ako uzmemo u obzir da je vrednost jednog obroka u proseku 150 dinara, to znači da se samo za hranu dnevno troši šest miliona dinara, odnosno 180 miliona dinara mesečno, što će reći skoro 1,5 miliona evra. Pri proviziji od "Tominih 10 odsto" to bi značilo da bi odabrani iz Ministarstva pravde samo na hrani mesečno zarađivali oko 150.000 evra. A gde su ostali troškovi ustanova za boravak lica lišenih slobode?

To su dovoljni razlozi da se sa položaja uklone svi sposobni i marljivi službenici, a da se dovedu klimoglavci i oni koji su već "u sistemu".

U ovom trenutku se u SOU Deligrad sprovodi veliko uništavanje materijala koji bi mogli da kompromituju Tomu 10 odsto i njegove saradnike. Čim je postao načelnik SOU Deligrad on je naredio da se od bivše načelnice Krstić oduzme sva dokumentacija i to bez da se prethodno izvrši popis dokumenata.  Velika pljačka se nastavlja.

 

 

 

  

Siromasi i bogataši

 

 

Budžet Ministarstva pravde je najveća stavka u republičkom budžetu, a lavovski deo odlazi na Upravu za izvršenje krivičnih sankcija. Zato je i moguće da se odabrani u tom resoru ponašaju kao mali Bogovi i nemilice troše pare,

Tako je koordinator Ministarstva pravde Velimir Vidić samo na ime korekcije koeficijenta na beneficirani radni staž svojevremeno uzeo oko dva miliona dinara.

Zamenik upravnika KPZ Niš Gordan Božić je penzioner koji funkciju u zatvoru obavlja na osnovu ugovora o povremenim poslovima. Pored mesečne penzije od 100.000 dinara on prima i nadoknadu za rad u visini od 130.000 dinara, plus dodatak za odvojeni život od 30.000 dinara, uz sve to besplatno koristi službeni mobilni telefon, auto sa vozačem i stan, ima pravo da jede i pije o trošku budžeta (takozvana reprezentacija)...

U isto vreme osuđena lica zaposlena u SOU Deligrad platu ne primaju već osam meseci, pa se dešava da odbijaju da koriste slobodne vikende i odlaze u posete porodici, jer nemaju para za put.

Poznat je najmanje jedan slučaj da je osuđeno lice bez dinara pušteno na slobodu i da su mu voznu kartu iz svog džepa platili pošteni radnici KPZ Niš kojih ima 90 odsto. Samo mali broj njih je korumpiran i sklon kriminalnim radnjama, ali, baš oni čine nesagledivu štetu toj nesumnjivoj većini...