https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Šta zapravo stoji iza simbioze korisnika zgrade nekadašnje beogradske Berze

 

Vikend na šestom spratu

 

Ko je veæ decenijama u mutualnoj simbiozi. Šta je dualizam i kakvo je njegovo pravo znaèenje. Gde su se pojavili sindromi visoke napetosti i Damjanovog zelenka. Za koje je zasluge robijaš imenovan za direktora muzeja. Ko je duo fantasticus zgrade beogradske Berze. Kome je VD direktor platio troškove doktorata. Kakva je veza Mirjane Mariæ i baštine Kosova. Ko je organizator izložbe Njegoševa kapela. Šta se zapravo nalazi u tajnom ugovoru sa štamparijom Èigoja. U kakvom su stanju muzejske zbirke i šta je sve nestalo od likovnih dela. Kakva je meðusobna veza vd direktora, bivšeg košarkaša i savremenog vajara. Kako je plaæen nepostojeæi kurs ruskog jezika i ko ima otvoren raèun u hotelu Square Nine

 

 

Stanislav Živkov

 

 

Simbioza (grè. "syin") je bliska, èesto dugotrajna interakcija dvaju organizama razlièitih vrsta, zbog koristi barem jednog od njih. Odnos organizama u simbiozi može biti: parazitski (štetan za jednoga), komenzalski (Komenzalizam: jedan ima korist, a drugi ni korist ni štetu) i mutualan (povoljan za oboje).

Najidealniji primer simbioze velikih razmera predstavlja palata nekadašnje beogradske Berze na Studentskom trgu 13 gde u skladnoj simbiozi veæ decenijama funkcionišu Etnografski muzej, nepostojeæi Muzej u Prištini i nevladina organizacija Mnemosyne pri èemu je zajednièki imenitelj za sve uèesnike ove simbioze svojevrstan dualizam (latinski dualis - dvojan, dvostruk), odnosno dvojstvo, tj umetnost sedenja jednom guzicom na dve stolice. Nedavni tekstovi posveæeni mahinacijama u Etnografskom muzeju i arèenju para na tz.v zaštitu spomenièkog nasleða na Kosovu, u ovoj zgradi izazvali su kod mnogih akutni sindrom visoke napetosti, baš kao u filmu Mela Bruksa, koji se ogleda u neprestanom meðusobnom praæenju i prisluškivanju zaposlenih, a kod nekih još i dodatni sindrom Damjanovog zelenka (legendarnog konj najmlaðeg od braæe Jugoviæa, koji je nakon Damjanove smrti neprestano vrištao godinu dana).

 

 Kurosi i Karijatide

 

 

U ovom sluèaju zavrištao je izvesni Branko Jokiæ direktor nepostojeæeg Muzeja u Prištini koji je telefonom ovih dana zvao koga god je stigao, samo zato jer su po prvi put objavljene raznorazne mahinacije uèinjene pod izgovorom zaštite kosovske baštine.

Meðutim, daleko više èudi da je Jokiæ svojedobno bio mnogo tiši kada je akademik Kosta Èavoški u pismu nedeljniku Peèat napisao da je Jokiæ nekim èudom 1998. godine, baš za vlade Slobodana Miloševiæa, postavljen za direktora Muzeja u Prištini. Uz to, Èavoški je naveo da je Jokiæ, po izdržanoj kazni zatvora u Crnoj Gori, skoro dvadeset godina živeo pod policijskom zaštitom u Mariboru! Kako ne navodi za šta je bio osuðivan, ostaje nejasno zbog èega mu je skoro dvadeset godina pružana policijska zaštita, koju èak ni Milovan Ðilas, kao najpoznatiji disident, nije uživao.

Jedna okolnost u njegovom demantiju ipak izaziva veæe podozrenje. U njemu se potpisuje kao direktor Muzeja u Prištini, dok se na impresumu brošure predstavljanja kao pripadnik nevladine organizacije Mnemosyne. To nas navodi na sumnju da je sam Jokiæ procenio da kod stranog naruèioca i finansijera ne bi bilo dobro primljeno njegovo predstavljanje kao direktora izmeštenog Muzeja u Prištini, koji je pod jurisdikcijom Vlade Srbije, pošto stranci neæe ni da èuju da je išta na Kosovu i Metohiji u nadležnosti Srbije.

Kraæe istraživanje rešilo je i enigmu Jokiæevog zatvora jer se ispostavilo da je on u prošlosti najpre odležao godinu dana zbog organizovanja nereda na prištinskom univerzitetu 1972. godine, a 1974 godine je, kao uèesnik tzv. Barskog kongresa (prosovjetske Nove komunistièke partije) i èlan tzv. "Peæke grupe", bio osuðen na sedam godina zatvora, od èega je odležao tri, jer je neoinformboroovska frakcija predstavljala jednu od društveno najopasnijih grupacija unutrašnjih neprijatelja - pete kolone koja je svoje delovanje temeljila na procenama o neminovnom krahu politike SKJ i izbijanju svetske krize koja æe izazvati spoljnu intervenciju, pre svega zemalja Varšavskog saveza.

Uglavnom, iako je i tada, kao i sada, tovariš Jokiæ bio direktor nepostojeæeg Muzeja u Prištini, aprila 2013. godine tadašnja V.D. direktorka Etnografskog muzeja Vilma Niškanoviæ, isplatila je pozamašnu akontaciju Jokiæu, odnosno radniku druge ustanove da putuje u Sarajevo radi pripreme izložbe Skriveni svet balkanskih žena, a uz Jokiæa je putovala i druga èlanica muzejskog Dua Fantasticus, odnosno mr Mirjana Menkoviæ, koja, po svemu sudeæi, u zgradi Etnografskog muzeja, baš kao i Jokiæ, uživa specijalni status, jer, prema reèima upuæenih, gotovo svake subote i nedelje, dakle van radnog vremena, zajedno sa Jokiæem dolazi u Muzej gde ostaju satima, pri èemu se jedino ne zna da li svo vreme sede u zajednièkoj kancelariji Muzeja u Prištini i Mnemosyne na šestom spratu ili usput navraæaju i do gostinjske sobe na meðuspratu, kao i da li Menkoviæka Muzeju naplaæuje svoj prekovremeni rad.

U svakom sluèaju velika je šteta što nameštaj u toj gostinjskoj sobi ne zna da prièa, jer da zna, bilo bi obilje materijala o kreativnim susretima raznih Kurosa i Karijatida.

Ono što je pak poznato, je èinjenica za koju smo doznali iz izvora na Filozofskom fakultetu, da je Menkoviæka pre par meseci, odnosno dve i po godine pred odlazak u penziju, sadašnjem v.d. direktoru Miroslavu Tasiæu- Tasketu uputila molbu za uplatu rata za odbranu doktorske teze pod nazivom Savremena žena: odnos meðu polovima u Srbiji u dvadesetom veku u svetlu antropoloških istraživanja odevanja i ženske štampe, koja je Fakultetu predata poèetkom septembra.

 

 

 Èigojine kompenzacije

 

 

Ovde se postavlja pitanje za koje je to kapitalne zasluge Etnografski Muzej trebao Menkoviæki da plati sitnicu od 300.000 dinara za sticanje nauènog zvanja, kao i još 45.000 dinara za lekturu ove doktorske teze, za koju nam na Fakultetu rekoše da ima svega 690 strana a èije prvo poglavlje nosi naziv Od domaæice do Plejboja!

Èinjenicu da je simbioza NVO Mnemosyne i Etnografskog muzeja oèito vrlo isplativa za obe strane, potvrðuju i dopisi Etnografskog Muzeja 21 i 22/2014 upuæeni Ministarstvu kulture koje smo dobili ljubaznošæu izvora u samom Ministarstvu kojima je sadašnji v.d. direktora Miroslav Tasiæ zvani Taske u ime muzeja svesrdno preporuèio projekat Mirjana Mariæ-de lux pret-a-porter srpske i jugoslovenske mode koji je po Tasketu izuzetno važan doprinos širenju i istraživanjima muzejskog znanja, kolekcija i njihovog kulturološkog tumaèenja da bi se na kraju preporuke navelo da æe to biti prvi put u kulturi u Srbiji (ali i u regionu) da se proceni moguænost i uèinak formiranja Muzeja srpske mode (The Culture of Fashion Museum) i da se razvije muzejska interpretacija novih kolekcija i njihov doprinos kulturi u Srbiji!

U drugom dopisu Tasiæ je ispred Muzeja Ministarstvu uputio potvrdu o sufinansiranju projekta po kojoj æe podržati projekat Centra Mnemosyne Mirjana Mariæ i to iznosom od 385.000 dinara koje æe Muzej opredeliti od sopstvenih sredstava zaboravljajuæi pri tome dve èinjenice i to da se modom u Srbiji veæ decenijama bavi Muzej primenjene umetnosti, te da krpetine i kožure Mirjane Mariæ, osim ako nisu istkane i uštavljene na Kosovu, nemaju ama baš nikakve veze sa oèuvanjem nasleða Kosova i Metohije, a samim time još manje sa Centrom za oèuvanje nasleða Kosova i Metohije - Mnemosyne pod kojim imenom je zapravo u agenciji za privredne registre registrovana ova parazitska NVO.

Meðutim, Mnemosyne nije jedini parazit sa kojim je Etnografski Muzej u uspešnim i ustreptalim simbiotskim odnosima o èemu najbolje govori sluèaj izložbe Njegoševa kapela na Lovæenu. Naime opskurno Udruženje za negovanje tradicije, kulturu i umetnost Knez Miroslav, sa sedištem u ulici Blagoja Paroviæa 156, svojedobno se sa predlogom za održavanje izložbe obratilo Miroslavu Tasiæu navodeæi da je veæ uraðen prelom kataloga, pedeset dva panoa sa fotografijama itd. Iz Ministarstva kulture smo dobili nastavak prièe po kojoj se Tasiæ Ministarstvu dopisom br 1021/1 obratio 4.11.2013 navodeæi da je Etnografski Muzej povodom 200 godina roðenja Njegoša pripremio izložbu Njegoševa kapela na Lovæenu naravno pritom ne pominjuæi èinjenicu da je izložbu zapravo pripremilo udruženje Knez Miroslav te je istim dopisom od Ministarstva zatražena sitnica od 791.000 dinara i to sa sledeæim zanimljivim stavkama: štampa kataloga 160.000 dinara, autorska naknada za dizajn kataloga 65.000 dinara, postavka izložbe, izvoðenje oratorijuma 150.000 dinara, 12 veèernjih programa 36000, nepredviðeni troškovi 90.000.

U retkom trenutku lucidnosti pomoænik ministra za pranje prljavog veša Miladin Lukiæ shvatio je da je u pitanju muljaža i dopisom br 631-02-288/2013 Tasiæu odgovorio da Ministarstvo kulture nema para za tako nešto, ali ni to Tasketu nije bila nikakva prepreka jer je naprosto prenamenio namenski doznaèen novac za muzejski Centar za nematerijalnu baštinu za koji je Muzej još 20 februara 2013 Godine sklopio ugovor sa Ministarstvom kulture (ugovor br 631-02-31 /2013-02) gde se taksativno navode sve aktivnosti sa stavkama doznaèenog novca.

Ono što posebno privlaèi pažnju je èinjenica da je Ministarstvo ovim ugovorom doznaèilo novac za sledeæa izdanja: Narodna religija (250.000), Tradicionalni zanati (100.000), kolekcija Marubi-Skadar (100.000), orijentalni salon ( 280.000), akvizicije (150.000), Nematerijalna baština (695.000), Gradski život u Srbiji (100.000), Dete i tradicija (80.000), Glasnik (200.000), Krsna slava (220.000), od povoja do pokrova (90.000), XXII meðunarodni festival etno filma (570.000 dinara), odnosno ukupno za izdavaèku delatnost 2 miliona 855 hiljada dinara, ali bi bilo jako zanimljivo videti gde je zapravo završio taj novac pošto je Muzej krajem 2013 godine sklopio famozni i ko zna koji po redu èetverogodišnji Ugovor o poslovnoj saradnji, štampanju publikacija muzeja, korišæenju poslovnog prostora i zaštiti zgrade Muzeja kao spomenika kulture sa štamparijom Èigoja Štampa od koje smo dobili primerak ugovora!

Prema tom ugovoru muzej po veæ ko zna koji put Èigoji ustupa ukupno 338 kvadratnih metara kancelarija i podruma uz upotrebu zajednièkih prostorija u zamenu za godišnju štampu ukupno 5 kataloga formata 21 x 21 obima 116 strana svaki, dve knjige obima 60 tabaka i tiraža 1000 primeraka i potreban broj pozivnica , memoranduma i plakata. Ako se površina od 338 kvadrata pomnoži sa poèetnom cenom za kvadrat poslovnog prostora opštine Stari Grad od 1242 dinara, Èigoja bi meseèno trebala Muzeju da plaæa fantastiènih 419.796 dinara, odnosno na godišnjem nivou 5.037.552 dinara, a Muzej umesto da naplati te pare, izdavanje poslovnog prostora Èigoji prebija štampom malog dela svojih izdanja a još pri tome za istu stvar uzima pare (2 miliona 855 hiljada dinara) od Ministarstva kulture!

 

 Graðanin-pretstolonaslednik, poèasni rotarijanac...

 

 

Postojanje ovakve finansijske akrobacije najbolje potvrðuje sam impresum veæ spomenutog kataloga o Njegoševoj kapeli gde doslovce piše da je publikacija štampana sredstvima ministarstva kulture iako je Ministarstvo ranije odgovorilo da nema para za tu izložbu!

Inaèe autor ove skaredne izložbe koja se sastoji od loše sklepanih panoa sa fotografijama je Dragomir Acoviæ, inaèe dvorski arhitekta, graðanina Aleksandra Karaðorðeviæa i poèasni predsednik Rotari kluba Singidunum gde je v.d. direktora Muzeja Miroslav Tasiæ zvani Taske èlan koji je Acoviæu odobrio isplatu honorara od 65.000 dinara. Osim toga Acoviæ je i poèasni èlan skarednog udruženja graðana Srpske kraljevske asocijacije akademika inovatora i nauènika èiji je dopisni èlan izvesni Vesko Draškoviæ, vlasnik Fitnes centra No I i predsednik Udruženja knez Miroslav koje je u Muzeju zapravo organizovalo bizarnu izložbu o Njegoševoj kapeli.

Pošto je zbog posliæa sa Èigojom u Muzeju postao evidentan sve veæi nedostatak prostora, Tasiæ je nedavno od firme Poslovni prostor opštine Stari grad zatražio da Muzej uzme u zakup lokal od 99 kvadrata u susednoj zgradi kako bi se tamo napravio magacin raznorazne opreme i proširio prostor za smeštaj muzejskih predmeta. Jedino nije jasno odakle æe muzej plaæati meseènu zakupninu od najmanje 1242 dinara po kvadratu, odnosno 122.958 dinara meseèno, odnosno 1.475.496 dinara godišnje? Da li æe možda biti sklopljen ugovor o cesiji izmeðu opštine Stari grad, Etnografskog muzeja i Èigoje?

Što se samog prostora za smeštaj muzejskih predmeta tièe, kako saznajemo, tamo je situacija zaista èudesna o èemu najreèitije govore sledeæi primeri. Tako je 10 oktobra pošle godine u prostor na 4. spratu u kome se èuvaju predmeti , tzv zbirke, ušla komisija koju su èinili preparator i kustos Ranko Barišiæ, bivši rukovodilac zbirke zanata i Tatjana Mikuliæ, radi izdvajanja predmeta za izložbu Èovek i zdravlje koja se prireðivala u Muzeju Grada Novog Sada.

Nakon 45 minuta navedena komisija izišla je iz Zbirki neobavljenog posla iz prostog razloga jer, kako se u izveštaju kaže, usled nesreðenosti zbirke zanata nije pronaðen nijedan predmet! O totalnom haosu koji vlada u zbirkama Muzeja još reèitije govori Izveštaj o stanju likovne zbirke Etnografskog muzeja koji je prošle godine podnela rukovodilac likovne zbirke Vjera Mediæ.

Izveštaj ima ukupno 11 strana i u njemu se Mediæeva nada da æe se razrešiti problem zajednièkog smeštaja, nekontrolisanog ulaska i nestruène manipulacije osetljivim muzejskim predmetima, ali se istovremeno konstatuje da od ukupno 5137 inventarisanih predmeta nedostaje 301 delo meðu kojima su i akvareli Nikole Arsenoviæa Karola Pop de Satmarija, Nikole Zege, Vladislava Titelbaha i mnogih drugih autora. Što se akvarela Nikole Arsenoviæa tièe, u planu rada Muzeja za 2013.

 

 Ne èuju, ne vide, ne govore...

 

 

Godinu predviðena je digitalizacija te zbirke akvarela, Ministartsvo je dodelilo i 50.000 dinara, pošto su u Muzeju oèito zaboravili da su za digitalizaciju te zbirke 2003 godine od Etnografskog Muzeja u Splitu naplatili više od 1500 eura. Inaèe u Muzeju se od imenovanja Miroslava Tasiæa za v.d. direktora vodi dosta neobièna politika otkupa predmeta za muzej.

Iz Izveštaja Jelene Saviæ, sekretara Komisije za poklone i otkup predmeta za 2012 godinu vidi se da je zbog nedostatka sredstava mali broj predmeta otkupljen za muzej krajem te godine za šta je plaæeno ukupno 313.000 dinara.

Meðutim, Tasiæ je sa sobom doneo i preokret u otkupnoj politici Muzeja pa je recimo 19 decembra 2013. godine, u cilju oèuvanja i zaštite kulturne baštine i obostranu želju da se dragoceni kulturno istorijski predmeti trajno èuvaju u Etnografskom muzeju, od bivšeg košarkaša Dejana Koturoviæa iz Beograda za sitnicu od 263.000 dinara, verovatno sa željom da dodatno oplemeni rerezentativne prostore Muzeja poput gostinjske sobe, otkupio 3 remek nedela vajara Ivana Graènera iz Beograda koja se sastoje od pritesanih cepanica i ostale skalamerije.

Važno je napomenuti da se u izveštaju Jelene Saviæ konstatuje kako tokom 2012 godine na terenu nije otkupljen ni jedan predmet što ni najmanje ne èudi jer je Saviæeva jesenas bila prinuðena da odustane od odlaska na teren iz prostog razloga jer je službeno vozilo Muzeja bilo prenatrpano kutijama sa kafe aparatima i kapsulama kafe koje je muzejski higijenièar Milan Èale upravo pripremio za distribuciju po terenu.

 Inaèe, prema punomoæju koje smo na uvid dobili ljubaznošæu prijatelja iz firme OMV Refining & marketing, vidi se da je Miroslav Tasiæ Èaletu još 3. septembra 2013 godine dao ovlašæenje za podizanje bonova za gorivo firme OMV Refining & marketing iako je Èale, prema informacijama iz Socijalnog u radnom odnosu tek od 1. novembra 2013. godine. Veoma je zanimljiva i poslovno tehnièka saradnja Muzeja sa samostalnom preduzetnièkom radnjom Zmajolik sa adresom Palmira Toljatija 5/70l, u prevodu stari Merkator.

Tako je Tasiæ za potrebe muzeja angažovao izvesnu Milicu Tucakoviæ da za potrebe izložbe Dete i tradicija za sitnicu od 21.000 dinara izvrši konzervaciju, restauraciju, rekonstrukciju i retuš za sedam keramièkih posuda , kao i druge manje poslove za dodatnih 19.000 dinara zaboravljajuæi pri tome da Muzej u radnom odnosu ima preparatore i konzervatore za materijal svih vrsta, da bi u nastavku ugovora Tasiæ konzervatorsko restauratorske radove preimenovao u dizajnerske poslove zaboravljajuæi da u samom Muzeju ima daleko kvalifikovanije struènjake i za to.

O tome da je atelje Zmajolik veoma podoban sa svakovrsnu saradnju svedoèi i Zmajolikova ponuda po kojoj je juna 2013 godine Muzeju predložena izrada grafièkog dizajna kataloga obima 30-40 strana, odnosno prelom iliti layout, a vlasnica Zmajolika Milica Tucakoviæ u ponudi taksativno navodi kako je za taj obim posla uobièajena cena 10 eura po strani što samo po sebi najbolje govori da je u pitanju bio pokušaj najobiènijeg pranja para, pošto cena preloma po strani za najsloženije strane sa puno ilustracija legendi i sl. ne prelazi 2 eura po strani.

Tucakoviæka je oèito shvatila da je preterala te je septembra 2013 godine sa Muzejem sklopljen novi ugovor po kome je atelje Zmajolik naprasno proglašen privrednim društvom registrovanim za poslove dizajnerskih usluga iako je registrovan kao Atelje Zmajolik: Milica Tucakoviæ pr izrada keramièkih proizvoda i druge usluge atelje Zmajolik Beograd (Novi Beograd), a u ime Zmajolika æe poslove realizacije kataloga Kolevke obima 124 strane izvršiti izvesni Zoran Živkoviæ i to za 66.000 dinara, odnosno za 5 eura po strani. Inaèi èini se da u Muzeju svako dovodi svog dizajnera miljenika pa je tako Mirjana Menkoviæ za dizajn izložbe o bulama, odnosno Skriveni svet balkanske žene, dovukla izvesni Dizajn Studio Popoviæ iz Mirijeva za šta je plaæeno 338.000 dinara.

 O tome da u Etnografskom Muzeju novca ima, samo ga treba potrošiti najbolje govore dešavanja nakon raspisivanja javnog konkursa za izbor direktora te eminentne ustanove gde se kao gotovo nerešiv problem postavilo nepoznavanje nijednog stranog jezika od strane v.d. direktora Miroslava Tasiæa Tasketa za šta je vrlo brzo pronaðeno solomonsko rešenje i to tako što je Tasiæ, navodno za potrebe struènog usavršavanja svojih podreðenih za sitnicu od 20 eura za dvoèas, za održavanje ukupno 50 dvoèasova nastave ruskog jezika angažovao izvesnu Tatjanu Jaurovu, profesorku ruskog jezika pri Ruskom domu u Beogradu, inaèe stranu državljanku sa privremenim boravkom u Beogradu a sve to u periodu od 1. Septembra do 31. Decembra 2013 godine uz isplatu dogovorenog honorara + poreza i doprinosa u tri meseène rate, što bi sve bio lep Tasiæev gest, da se nije ispostavilo da je ugovor sklopljen, honorar uredno isplaæen a Jaurovu niko nije video u Muzeju!

 Doduše to nije sve šta Muzej u poslednje vreme plaæa. Naime od svom postavljenja za v.d. direktora Muzeja Miroslav Tasiæ se sve èešæe viða kako sa biranim društvancetom ulazi u postmoderni hotel-kupleraj Square Nine direktno preko puta Muzeja koji predstavlja pravo carstvo kièa i snobizma a u beogradskim krugovima poznat je kao omiljeno stecište raznoraznih beogradskih sponzoruša, fufa i fufana.

Uglavnom, pošto za Tasketa i pajtaše èak ni susedni Aeroklub oèito više nije dovoljno dobar, prema izvorima iz samog hotela, Tasiæ tamo veæ poduže ima otvoren raèun koji se redovno periodièno podmiruje sa raèuna Muzeja, pri èemu je Tasiæ šefici raèunovodstva Ljiljani Ristanoviæ najstrože zabranio svaku komunikaciju sa kustosima i nosiocima projekata kako bi se sakrile tzv. korisne malverzacije i finansijski hokus-pokusi što je veæ tradicija Etnografskog muzeja o kojoj prièaju i vrapci na grani, a jedini neupuæeni, poput 4 majmuna, su ministarstvo kulture, budžetska inspekcija i Agencija za borbu protiv korupcije.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane