Dežurna

Apsurdi srpske politike!

Što se tiče širenja defetizma tu imamo sledeće elemente. Prvo je teza da sam Vučić organizuje proteste kako bi skrenuo pažnju sa drugih važnih tema ili po drugom objašnjenju da bi raskinuo već postignute govore uz izgovor na narod. Obe teze mi ne deluju realno, prva jer uz pomoć medija skoro sve važne teme su potpuno van očiju javnosti i upravo su protesti neke vratili u fokus, dok sa druge strane Rio Tinto i njegovi pokrovitelji imaju toliko moćnu službu koja sve prati da krajnje infatilno i pomilsiti da bi oni popili priču da se projekat Jadar stopira zbog protesta koje je vlast sama izazvala. Drugi krak u širenju defetizma jeste povika na organizatore i pojedine učesnike protesta. Za ovaj posao su upregnuti bukvalno svi botovi i svi trolovi režima jer se mora pokriti dosta širok spektar imajući u vidu da su protesti i teritorijalno i ideološki krajnje decentralizovani. Tako da su recimo organizatore protesta u Topoli napadali kako su nacionalisti i teoretičari zavere, dok su organizatore u Smederevu opštuživali da su izdajnici. Iste divizije botova i trolova imaju zadatak i da na svakom skupu lociraju po nekog spornog i da onda preko njega diskredituju celu priču, zaključuje kolumnista dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Poćiću od sledeće teze. Za sve što vam u srpskom društvu deluje kao ludo i šizofreno znajte da iza toga stoji Vučić. Prosto, taj čovek je svoj karakter pretočio u stil vladanja tako da mu je tragove veoma lako prepoznati, uz preduslov da se pomirite sa bolnom činjenicom da nam je takav čovek na vlasti i da je još pride okupirao sve institicije i uzurpirao svu vlast.

Uzmimo kao primer proteste građana protiv rudnika litijuma. Jasno je da se narod digao na pobunu iz čisto egzistencijalnih razloga jer su svesni da se u kombinaciji predatorske multinacionalne kompanije kakva je Rio Tinto i korumpirane vlasti, kakva je naša, ništa dobro ne može dobiti. Rekao bih da je intezitet protivljenja i odlučnost ljudi da ne daju Jadar iznenadila i samog Vučića tako da on nije inicijalno stigao da reaguje. Pre svega, nije iskoristio svoje glavno oružje, a to je guranje parlametarne opozicije u prve redove protesta i prebacivanje teme sa ulice u bezbedne i sterilne uslove koji vladaju u Narodnoj skupštini. I onda smo dobili „plan B" koji se sastoji od dva ključna elementa. Prvi je širenje defetizma, drugi je insitiranje da tema litijuma nije politička i da nikome ko se politikom bavi nema mesta u protestima.

Što se tiče širenja defetizma tu imamo sledeće elemente. Prvo je teza da sam Vučić organizuje proteste kako bi skrenuo pažnju sa drugih važnih tema ili po drugom objašnjenju da bi raskinuo već postignute govore uz izgovor na narod. Obe teze mi ne deluju realno, prva jer uz pomoć medija skoro sve važne teme su potpuno van očiju javnosti i upravo su protesti neke vratili u fokus, dok sa druge strane Rio Tinto i njegovi pokrovitelji imaju toliko moćnu službu koja sve prati da krajnje infatilno i pomilsiti da bi oni popili priču da se projekat Jadar stopira zbog protesta koje je vlast sama izazvala. Drugi krak u širenju defetizma jeste povika na organizatore i pojedine učesnike protesta. Za ovaj posao su upregnuti bukvalno svi botovi i svi trolovi režima jer se mora pokriti dosta širok spektar imajući u vidu da su protesti i teritorijalno i ideološki krajnje decentralizovani. Tako da su recimo organizatore protesta u Topoli napadali kako su nacionalisti i teoretičari zavere, dok su organizatore u Smederevu opštuživali da su izdajnici. Iste divizije botova i trolova imaju zadatak i da na svakom skupu lociraju po nekog spornog i da onda preko njega diskredituju celu priču. Pa tako nacionalni iz mase izvlače one koji su građanski opredeljeni i šire priču kako su protesti izdajnički, dok oni liberalni koji služe Vučiću u masi nalaze neke radikalne desničare i opštužuju da iza svega stoji Rusija. Istovremeno sam Vučić u javnost plasira priče kako su u Rio Tintu đubrad, u EU bednici, kao i da Rusija ima svoj interes da minira projekat Jadar. Rečju, potpuno zaokruženo ludilo što nas dovodi do one početne teze da iza cele te orkestrirane kampanje stoji Vučić jer mu protesti smetaju.

Drugi pravac napada na ovo podizanje naroda je ubacivanje u javni prostor teze da iskopavanje litijuma nije političko pitanje te da političari nemaju mesta na skupovima. Za ovu propagandu je iskorišćeno opravdano nezadovoljstvo građana postojećom opozicijom. No, interes Vučića nije da se pročisti opoziciona scena već da uz pomoć svojih mešetara ne dozvoli da se kreira nova politička platforma koja bi artikulisala nabujalo nezadovoljstvo naroda. U tom pravcu zato još od Vidovdana i skupa u Loznici imamo snažnu kampanju na društvenim mrežama o tome da ni jedan političar ne sme ni za živu glavu da se obrati građanima. Čak je Bezbednosno informativna agencija napravila i slogan koji daje svojim saradnicima da nose na skupovima, a u kome piše „Rio Tinto marš sa Drine, a vi marš sa bine!" i ti koji nose taj slogan isključivo reaguju na one koji temu litijuma povezuju sa Vučićem. Ovo znam iz prve ruke jer su me građani zvali da na nekoliko mesta govorim kao stručnjak za energetsku tranziciju koja je neodvojiva od pitanja zaštite životne sredine i konkretno litijuma imajući u vidu da se on isključivo koristi u energetske svrhe. Na svim mestima na kojima sam govorio bila je jedna grupa tih poslatih koji su dozvoljavali da se priča uopšteno o litijumu, ali im je jako smetlo da se tema prebacije i na teren politike. U takvoj atmosferi smo stigli i do održavanja velikog skupa u Beogradu 10. avgusta. Protest na Terazijama je bio organizovan kao nepolitički od strane organizacija koje su direktno od početka uključene u zaštitu doline Jadra. Na skupu su govorile dve glumice, jedna pesnikinja, jedna naučna radnica i meštanin Gornjih Nedeljica.

Dakle, u potpunosti je ispoštovan princip za koji se zalagala ogromna većina ljudi na društvenim mrežama. Međutim, tu dolazimo do šizofrenog cepanja, odnosno do Vučićevih pristiju. Nakon impozantnog skupa koji je okupio više desetina hiljada ljudi na mrežama se pojavilo više stotina hiljada komentara o tome kako je narod prevaren jer su pozvani u šetnju do Gazele, a ne u obaranje Vučića. Prvo, koliko je bilo tih navodno razočaranih da su se svi oni pojavili na samom događaju u Beogradu bi bilo pola miliona ljudi. Drugo, oni koji su se zalagali za nepolitički princip su bili najglasniji u osudi što vlast to veče nije preuzeta. Stim da se niko ne zapita o tome ko da vlast preuzme kada niko od pretendenata nije mogao ni da priđe bini jer su pretendeti za vlast političari, a oni su bili nepoželjni.

Dakle, za sada taj „plan B" koji je vlast pokrenula funkcioniše relativno dobro i daje određene rezultate. Posejana je sumnja kod građana i proširen je i defetizam. Iz tog razloga treba pokrenuti bukvalno sve moguće snage kako bi se protesti nastavili, a od „Ne damo Jadar!" napravio simbol poput onoga koji je u Crnoj Gorio bio „Ne damo svetinje!" Jer u svakom smislu je to deo jednog te istog procesa u kojem je ovaj narod branio i odbranio svoje hrišćanske korene i tradiciju, a sada brani svoj životni prostor od nasrtaja multinacionalnog kapitala koji ne mari za život već samo za profit. Zato idemo dalje, složno i bez podele u borbu za život Srbije.