https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kragujevac

Kragujevac

 

Sve sa predznakom šumadije umire na politièkoj sceni Srbije

 

Još jedan glas za stranaèki spas

 

 

enica je klasala - šumadija glasala, šumadija, naša dika - biæe republika. Pesma  izvorna, narodna, izvire iz srca naroda, iz dubine narodnog biæa, pesma komunistièka. Komunisti su, po direktivi, poèeli, narod je prihvatio. Pesma ne kaže šta je bilo dalje, zašto šumadija nije postala republika, danas bi se sigurno zvala država, država sretna, prosperitetna, uvažena, cenjena u Evropi i svetu. Pomenutu pesmu, pomenutu politièku opciju, pokušala je da aktuelizuje i preobuèe u demokratsko ruho takozvana Liga za šumadiju ili Koalicija šumadija, koja ovih dana umire na politièkoj sceni Srbije

 

 

Miodrag Milojeviæ

 

 

Gasi se jedna stranka. Gasi se zbog potpisa.

Branislav Kovaèeviæ lider je Lige za šumadiju, lideru DOS-a traže potpise za registraciju?  Treba sakupiti deset hiljada potpisa.

Da jedan lider ide od kuæe do kuæe, od vrata do vrata, da bi skupljao potpise? Zar takva može biti sudbina lidera?

Zar lider nema preèe poslove i zadatke? Da graðanima Srbije donese boljitak, da Srbiju uvede u Evropu, da odredi generalnu strategiju i politiku stranke.

Bio je poslednji meðu jednakima, sedamnaesti lider DOS-a. Zašto poslednji meðu jednakima? Zato što su svi bili poslušnici, znaèi jednaki, on je bio poslednji u jednakosti.

- Halo, s kim razgovaram? Kakvi potpisi? Znate li vi s kime razgovarate? Ja sam jedan od lidera DOS-a. Jedini koji je na predsedništvo DOS-a odlazio bez telohranitelja i u farmericama. Vi sada od mene tražite deset hiljada potpisa!

- Ako si bio lider DOS-a, znaèi doneo si demokratiju Srbiji. Za tebe ne važi 10.000 potpisa. Dovoljno je hiljadu potpisa.

Lider je stavio prst na èelo. Razmišljao je. Gde da naðe hiljadu potpisa?

Možda meðu Albancima na Kosovu? Zalagao se za nezavisno Kosovo.

Ali oni su se sada otcepili. Imaju oni svojih briga. Imaju oni svojih lidera. Albanija, Velika Albanija, umorna je od lidera, kao što je i Srbija umorna od lidera.

 

 

Kiselo grožðe

 

Branislav Kovaèeviæ Cole, lider Koalicije šumadija, borac za autonomiju šumadije, lider DOS-a, na velikoj je muci.

Bio je lider, lider bez èlanstva, kuæi i porodièno su ga smatrali liderom. Gde æe lider, bez stranke i liderstva, šta æe lider da jede?

- Sve stranke su liderske! - izjavio je Kovaèeviæ. Povlaèenjem lidera, dezorijentisano èlanstvo luta kao stado po planini.

èlanstvo moli lidera da ne gasi stranku i stranaèku infrastukturu, da ne baca stranaèku i drugu literaturu.

Kovaèeviæ bi, uz veliki rad i veliki trud, mogao da sakupi stotinu potpisa. Uèestvovao je u Kragujevcu na izboru za gradonaèelnika, nahvatao je, uz podršku medija, nekih 300 glasova. O tome danas može da sanja.

Zato je potrebno krenuti u kampanju od vrata do vrata. Ali treba stiæi do vrata preko kapije. Svaka treæa kuæa drži pseto. Pas laje, vetar nosi. Na gvozdenoj kapiji piše - "pas ujeda", "opasan pas" i slièno.

Tako su psi, rotvajleri, dobermani i domaæe džukele, uništili jednog autentiènog lidera.

Ideje su najvažnije u politici. Neko mlad i zdrav, ko ima ideje, nema ništa drugo, teško æe  bez podrške medija sakupiti 10.000 potpisa. Znaèi, zakon o potpisima konzervira postojeæe stanje, unapred eliminiše nekoga ko tek treba da pokaže šta zna.

Branislav Kovaèeviæ, lider li je? Lider je. On sebe tako naziva. Lider bez èlanstva, bez stranke, pred kojim su se vrata lokalne televizije sama otvarala.

Može da sakupi sto popisa, meðu èlanovima stranke, meðu roðacima i poznanicima. Hiljadu potpisa? Mogao bi ako zaposli hiljadu ljudi, on to ne može, ne želi i ne treba.

Odluèio je da se ne bruka nego da ugasi stranku. Stranku koja je uvela demokratiju, ukinula diktaturu, oborila Slobodana Miloševiæa.

- Naš program je bio da ukinemo diktaturi i oborimo Miloševiæa!

U psihologiji, taj nagli obrt zove se - kiselo grožðe.

Kad se nešto ne može, kad se dalje ne može - sve dalje je kiselo, nije vredno truda.

- Halo! Stranku možete ugasiti! Prethodno morate platiti sedam hiljada dinara.

èlanstvo moje snom mrtvijem spava. Umesto da žari i pali politièkom scenom, lider gasi stranku što se izpilila iz pesmice: - Pšenica je klasala - šumadija glasala - šumadija, naša dika - biæe republika!

Branislav Kovaèeviæ. Roðen... od oca... i majke Ružice. Devojaèko prezime Laziæ, službenice u penziji. Sestra Nina, profesor književnosti.

Tu u pesmi je ceo politièki program. Ko ima sluha za poeziju, shvatiæe. Jelena Markoviæ, posle Trivan, napustila je stranku. Zatim je napravila karijeru, postala portparol Demokratske stranke. Jeleni je Koalicija šumadija odskoèna daska, draga uspomena, zato Jelena ne da sedam hiljada dinara da se ugasi Koalicija šumadija, jedino svetlo u tunelu usred mraka, sija zvezda petokraka.

Lider Koalicije šumadija zove Džordža Soroša. Traži od prijatelja demokratije, otvorenog društva, otvorenog novèanika, od svog prijatelja, sedam hiljada dinara. Ali Soroš nikad nije èuo za prijatelja, Soroš nikad neæe da èuje za Koaliciju šumadija. Neèuveno!

- Za lidera DOS-a, Džordže Sorošu, nisi èuo?!

- Jeasam èuo za lidere DOS-a.

- Ja sam jedan od mnogih, a to nije malo!

- Veliko, malo i ostalo. Ja pare ne dajem!

Soroš ne daje sedam hiljada dinara. Skupo je da se stranka ugasi, jeftino je da se stranka zapali, flaša benzina 150 dinara, èlanstvo se oglašava, para je u pitanju. Svetlo se gasi.  Poslednja solucija je da lider plati iz svog džepa. Ali on je lider, neæe iz kaprica da plati, zima ide, cipele su èetiri i po hiljade dinara. Lider u èarapama ne bi bio lider, kupiæe cipele za predstojeæu zimu. Ko zna šta se tokom zime može dogoditi. Mogu se desiti pištaljke, može se desiti neka šetnja. A lidera koji šeta u èarapama bez cipela? Koji bi ozbiljan èovek tog lidera smatrao liderom, ako nije èlan te stranke, simpatizer dotiènog lidera?

Na predsedništvo DOS-a odlazio je bez telohranitelja. Nisu hteli da mu daju. Jer ko bi njega i zašto? Koga on predstavlja, kome on smeta? On predstavlja lidera koji ne ometa ostale lidere.

O potpisima više ne razmišlja: - Neæu sakupljati potpise. Neæu ni deset potpisa.

- Pa šta æete bez potpisa?

- Ostaæu lider bez potpisa. Ostaæu lider. Ništa drugo ne umem da radim. Mogao bih da donesem sreæu Srbiji. Ja nemam rezervnu otadžbinu. To je nezavisna šumadija.

Mogao bi da skupi 10 potpisa, ali on neæe da skuplja potpise. On neæe ništa, on mora ostati lider.

Labudova pesma bio je nastup na lokalnoj televiziji. Izjavio je da je ateista ''ako to danas sme uopšte da se kaže.''

Kao što je poznato, ateisti najviše brinu o crkvi. Religija je opijum za narod! Oprostio se prigodnom prièom. - Dobar dan. - Dobar dan! æerka mi se udaje! - èestitam! Ali se udala za èoveka koji je razveden! - Unapred èestitam.

- Ali taj je Srbin, pravoslavac.

Gde to ima da se pravoslavac žali ateisti na Srpsku pravoslavnu crkvu?

- Ali on, da bi se venèao... razumete... treba da plati 50.000 dinara da bi se ponovo venèao u crkvi.

Ako je ateista, što bi se venèao u crkvi? A ako mu treba venèanje u crkvi, što bi se žalio deklarisanom ateisti?

Jedini lider DOS-a u trapericama, sad u istim farmerkama treba da ode iz politike. Soroš neæe da kupi druge farmerice, marke levis.

Neko æe se s pravom upitati što mu ljudi iz DOS-a nisu kupili odelo?

Odelo DOS-a košta. Demokratija ništa ne košta.

Neko je pomislio - kakav glupak! Prvo se deklarisao kao ateista, posle je isprièao prièu o venèanju u crkvi. Ako jesi ateista, šta æe ti venèanje u crkvi?

Niko živi se ne seæa da je Branislav Kovaèeviæ ikada išta studirao. Bio je sin lokalnog glumca, partizana. Do èetrdeset i neke Kovaèeviæ je direktor Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu, bez položenog semestra. Tu ga je, po planu, èekala penzija.

Onda je, bez obzira na to što u fotelji nije napunio pedesetetu, smenjen godine 1993. od diktatorskog režima Miloševiæa. Postaje borac za demokratiju. Kragujevaèki SKC imao je ozvuèenje za koncerte, za folklor, književno veèe, za grupu Smak i R. M. - Toèka.

Misteriozno i neobjašnjivo, ozvuèenje je ostalo u rukama Branislava Kovaèeviæa. Ozvuèenje - to je kapital, jedini politièki kapital. Zbog ozvuèenja, primljen je u opoziciju. Tako poèinje politièka karijera. Poèeli su njegovi nastupi. Preko ozvuèenja se nije pevalo: - Pšenica je klasala - šumadija glasala...

Kad su ga pitali šta treba uraditi za Zastavom, imao je spreman odgovor, proveo je sedam dana na kursu: - šta mi, ako smo poljoprivredna zemlja, ima da razmišljamo o Zastavi?

Partizanski otac je sa petokrakom odnekud stigao u Kragujevac. Mogao je da bude komesar, ali su ga instinkti terali putevima glume. Kovaèeviæ, piše u biografiji, nije roðen u Kragujevcu. Zbog èega je postao lokalpatriota? Uvek je u džepu imao sedam hiljada dinara, nikad nije video Segedin, pare su same dolazile.

Danas nema sedam hiljadarki, da ugasi stranku, da je ne bruka. Danas je svetska ekonomska kriza, koja gaða u lidere.

Na Predsedništvu DOS-a podržavao je, kako kaže, veæinom Zorana ðinðiæa, a nekoliko puta nije.

Sad mu traže sedam hiljada. Velike su to pare. Objektivno, stranka koja bi mogla da donese prosperitet i boljitak Srbiji, nema te pare.

Kovaèeviæ je pitao da li se Koalicija šumadija može registrovati tako što æe se ponovo uèlaniti u DOS? Odgovor je bio neodreðen. I DEPOS i DOS još uvek postoje u registru stranaka. - Ali zašto da se ponovo uèlanite kad ste bili u Predsedništvu DOS-a? I DEPOS-a?

- Zato što nemam sedam hiljada dinara.

- Dosta mi je DOS-a. Brišite Koaliciju šumadija iz registra stranaka!

- Uplatite sedam hiljada dinara!

Cipele su se ispreèile. Cipele su bile preèe od prosperiteta, od demokratije.

Dokon ateista jariæe krsti!

Kako je ozbiljno poèela danas smešna karijera Branislava Kovaèeviæa?

- Ideja Lige za šumadiju je da Kragujevac bude protokolarna prestonica, a onda da i Vlada delegira odreðena ministarstva u Kragujevac. Beograd bi ostao glavni grad, a Kragujevac bi bio administrativni centar države. Bilo bi to novo iskustvo za Srbiju, ali ne i za svet. U mnogim zemljama najveæi gradovi nisu administrativne prestonice, a nedavno se po tom pitanju oglasila i konzervativna Velika Britanija, predlogom da umesto Londona centar ove države bude Liverpul.

I sadašnja ideja da Kragujevac postane prestonica opravdava se, izmeðu ostalog, ekonomskim procvatom, kako grada tako i cele šumadije. Ideja Lige za šumadiju je da se, pored protokolarnih zasedanja Skupštine Srbije i svih stvari koje se vezuju za protokol države, u Kragujevac preseli nekoliko ministarstava. I to Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo za prosvetu i Ministarstvo za kulturu.

- Ima i onih lidera koji, poput Nenada èanka, smatraju da bi tu trebalo da bude sedište predsednika Republike, ukoliko bi Srbija bila republika, sedište Vlade, da bi tu trebalo da budu sve ambasade ili bar treba organizovati njihovo funkcionisanje.

Na kraju krajeva, mnoge politièke stranke koje su htele da se deklarišu na politièkom nebu polazile su iz šumadije, pa je ovo prilika da oni potvrde iskrenu ljubav prema Kragujevcu i šumadiji, tako što æe podržati ovu našu inicijativu. Ne mislim da je ovo ekskluzivno pravo naše stranke ili bilo koje partije, mislim da svi treba da podrže ovu inicijativu.

- Pšenica je klasala - šumadija glasala. šumadija, naša dika - biæe republika!

- Kragujevac bi doprineo da se bolje uspostavi odnos izmeðu ostalih delova države, jer ne bi imao megalopoljski prezir prema okruženju kakav je u Beogradu veoma viðen.

Dobijanjem statusa prestonog grada problemi ovog grada postaju problemi države, a Kragujevac postaje atraktivan za ljude koji nisu poreklom odavde. Otvaraju se vrata za dolazak najkvalitetnijih kadrova kojima raspolaže ova država i mislim da je to veoma dobro da Kragujevac, kao i država, mogu da pronaðu mnogo toga pozitivnog. Samo je pitanje da li æe biti dovoljno volje i dovoljno mudrosti da se odupre nekim prolaznim otporima.

 

 

Drugi sluèaj

 

Oktobra 2001. godine potpisana je Deklaracija o šumadiji. Potpisnici su Liga za šumadiju, NVO šumadijska regija Borivoja Radiæa, lokalna kancelarija G17, i udruženje privatnih preduzetnika Sloga iz Kragujevca. Zatim sindikat UGS Nezavisnost.

èitav dogaðaj, koji po reèima Kovaèeviæa ima istorijski znaèaj, propratilo je nekoliko novinara.

Tužan je, mnogo je tužan taj trenutak! Sad dogaðaj, koji je imao istorijski znaèaj, ide na smetlište istorije. 

Deklaraciju o šumadiji podržavaju i pravnici Beogradskog centra za ljudska prava.

Drugi sluèaj, sluèaj Borivoja Radiæa.

Veteranom politièke scene Kragujevca ekskluzivno se smatra Borivoje Radiæ, prvi predsednik i osnivaè Demokratske stranke u Kragujevcu. Najbolja preporuka za mesto predsednika žute strane bio je njegov dugogodišnji rad i èlanstvo u Savezu komunista. Prema kuloarskim prièama, koje mudri Radiæ nikada nije demantovao ni potvrðivao, Borivoje Radiæ  sin je popa koji je streljan od komunista. Istog trenutka shvatio je ko je i šta je, da je mantija prepreka prosperitetu i karijeri.

Odrekao se mantije. Pored crkve prolazio je samo ako je moranje. Znao je da nije moralno, da nije podobno, nije ni politièki.

Radiæa, zbog godina i politièke mudrosti, zbog dugogodišnjeg staža u Savezu komunista, u Kragujevcu smatraju odmerenim èovekom i politièkim autoritetom.

Ovaj bivši komunista prvi je predsednik nekomunistièke vlade u Kragujevcu u tandemu sa Veroljubom Stavanoviæem.

Kakav je politièar Borivoje Radiæ? Mudar, iskusan, gubi redovno. Pretplaæen na poraze, veèiti gubitnik.

Pred lokalne izbore 2000. godine iz DS-a prelazi na listu Zajedno za Kragujevac Veroljuba Stevanoviæa. Gubi izbore. Zaradio iskljuèenje iz Demokratske stranke.

Kad je na sledeæim izborima pobedio Stevanoviæ, Borivoje Radiæ na vreme ga, pre pobede,   napušta, prelazi u G17. Znaèi, opet gubi izbore. Pre toga ili posle toga našao se u Narodnoj stranci Slobodana Vuksanoviæa.

U Kragujevcu kažu da je mudar - treba im verovati. Polaznici Specijalne škole gledaju biografiju, misle suprotno. Mogao je uvek da pobedi, on je uvek izgubio!

Kao politièko siroèe menjao je partije, ali je ostajao svoj. Svoj na svome.

šta je ono što karakteriše politièku mudrost Borivoja Radiæa? Uvek je ispuštao sigurnu pobedu, i uoèi izbora, iz tabora pobednika preveslavao u tabor gubitnika gde je priman otvorena srca.

Zato ga smatraju za mudrog èoveka, što, kad može da pobedi, on stalno gubi.

Izgubljen u svemiru, otišao je u politièku penziju. Taèan je i pedantan, graðani su po njemu navijali satove, merili politièko vreme, orijentisali su se prema njemu. Bežali su prema njemu. Nikad nisu pogrešili. Kad on kaže dan - sigurno je noæ!

Na kaju se toliko iskompromitovao da se više nije imalo kud: - Nikada više u nijednoj partiji. Pre donošenja konaène odluke nisam ni s kim razgovarao. Mislim da sam doneo èasnu odluku. Moj politièki angažman je završen.

Do kraja ostaje veran ideji autonomne šumadije.

 

Ludilo u Kragujevcu

 

Kragujevac juèe, danas, sutra.  Ko je luði, a ko je najluði? Stalo asfaltiranje, poèelo navodnjavanje.

Ne mestu gde se danas nalazi Skupština opštine, nalazila se u starom Kragujevcu stoèna pijaca. Jaganjci, krave, žuta živina. Džeparoši, kockari, šibicari, šetali su ravnom zemljanom pistom. U šaci su nosili èièak. èièak nisu žalili. Osmatrali su naokolo, pucali su, gaðali su èièkom debele seljaèke gunjeve. Sledeæa grupa posle prati seljaka sa èièkom na gunju ili šajkaèi. Zatim ga izdžepare uz piæe u kafani ili presretnu u saèekuši. Prebiju ga ili otmu pare. 

Posle godine 1945. takvi su došli na vlast.

Taraba starija od opštine! Avalska ulica u Kragujevcu starija je nego opština. U ulici su pre  sto godina veæinski živeli Romi. Na jednoj strani ulice do danas su ostali veæina.

Kragujevac na dva kilometra iz pravca Topole i Batoèine gradi èetiri trake. To je zbog izvoza, da bi krenuo izvoz. Kad investitori vide èetiri trake, biæe impresionirani. Nema veze što su trake dva kilometra. Neæemo im pokazivati dalje.

Lako je sa sirotinjom. Ponuðeno je 800 evra po aru. Graðani periferijskog naselja Sušica su se pobunili.

Nebojša Vasiljeviæ, struènjak za gradske resurse, majstor je za otimaèinu: - što je u gradu, to je gradsko zemljište. Ne može biti seosko! Tu se radi o bespravnoj gradnji.

Kako bespravna gradnja može biti nešto sagraðeno pre sto godina?

Po istoj logici bespravna je gradnja i Amidžin konak u Kragujevcu. Radovi su stali. Meštani æe leæi pod bagere. Izgradnja je zaustavljena na 500 metara do centra.

Stalo je asfaltiranje? A navodnjavanje? Posle Novaka ðokoviæa, novi senzacionalni transfer! Velika Morava u Kragujevcu! U prelaznom roku.

Kakvo navodnjavanje? Navodnjavanje preko Velike Morave. To je izvršeno! Veroljub Stevanoviæ je kupio, platio je seriju Selo gori a baba se èešlja. Znaèi, ideja da Morava navodnjava Kragujevac, realizovana je kroz seriju.

Istorija ludaka  - treæi deo. Veruje se da su Veroljub Stevanoviæ i kopmanija autentièni i neponovljivi. Ali ludilo u Kragujevcu ima predistoriju. Davno se, još pre 60 godina, u vreme  crvenog Kragujevca, javila ideja da se otrgne deo Velike Morave i pretoèi u reku Lepenicu. Kako bi kroz Kragujevac protekla jedna velika reka. Da se prokopaju kanali. Da li bi teklo uzbrdo, drugo je pitanje. Postojala je ideja da se voda napumpava, da se prokopaju tuneli.

U Beogradu postoji Udruženje Kragujevèana u Beogradu, da se u Beogradu bore za Kragujevac, za to da Kragujevac bude prestonica. Traže da im se otkupi zemljište, ambasada, rezidencija, iz šuplje gradske kase.

Veroljub Stevanoviæ prodaje gradske parkove, deèja igrališta, graðani ga jure i teraju sa brda na brdo. U pomoæ mu je stiglo Udruženje Kragujevèana u Beogradu: oni traže da se ukloni ovo malo bele vode, ova sramota od reke, Lepenica, ili da se dokupi Velika Morava.

Oni su stigli u kabinet gradonaèelnika, oni ultimativno zahtevaju: - šta je bilo sa idejom 60 godina starom, da se otrgne rukavac Velike Morave, da voda potekne kroz Kragujevac? Da Kragujevac, konaèno, dobije reku kakvu zaslužuje?

Postoji reèno korito, vodotokovi, moæna reka bi ostavila utisak na investitore.

Gradonaèelnik nije ostao ravnodušan. Nasmešio se. Pozdravio je genijalnu ideju.

Stalo asfaltiranje, poèelo navodnjavanje.

Udruženje Kragujevèana u Beogradu prestavljaju bivši udbaši, likvidatori iz Drugog svetskog rata, sa svojim potomicima. Kad su obavili zadatke u Kragujevcu, prebaèeni su u Beograd, da budu sklonjeni - na visoke položaje. Nikad nisu zaboravili grad, nikad nisu prestali da vole grad u kome su umazali prste, zapoèeli karijeru.

Sad je obnovljena ideja Velike Morave. Sad Velika Morava treba da krene prema Kragujevcu, da podrži ugovor sa Fijatom. Reka Lepenica se, inaèe, uliva u Moravu. Mada, treba da bude obratno. Kragujevcu æe konaèno da krene. Kad Morava krene pravim putem. - Oj Moravo, èekam te odavno!

To mora uæi u seriju Selo gori a baba se èešlja. -  Je l' tako da Velika Morava teèe kroz Kragujevac?

- Tako! Tako je tata, tako, tako!

U Kragujevcu rade kafane, sa muzikom. Penju pevaèice na stolove, one se zmijski uvijaju. Plaæaju pesme! Neæe da plate sedam hiljada dinara da se sveèano, zvanièno ugasi Liga za šumadiju. Niko ne da iz svog džepa. Borivoje Radiæ, on je penzioner. Ne da ni on od svoje penzije.

- Pšenica je klasala  - šumadija glasala - šumadija, naša dika - biæe republika! Ili Lige za šumadiju neæe biti! æao, nema više!

Jedna dobra ideja, ideja autonomne šumadije, odlazi u aut!

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane