https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

 

Krvava mafija: Isisavanje krvi Srbima

 

I kod vampira bi prošli bolje

 

  Ništa u vezi sa Ministarstvom zdravlja nije pošteno. U krvavom poslu prodaje naše krvi u inostranstvu pa uvozu gotove plazme, Tomica Milosavljeviæ i G17 plus zaraðuju milione evra godišnje   

 

Milan Malenoviæ

 

Krv je jedan od glavnih strateških proizvoda svake zemlje. Koristi se kako za transfuzije prilikom operacija, tako kao osnovna sirovina u proizvodnji važnih lekova. Samo iz plazme, odnosno veæ frakcionisane sirove krvi, dobija se oko 90 proteina koji se koriste u farmaciji, a godišnja vrednost tih preparata u Srbiji je oko - 25 miliona evra.

Krv je, zato, i veoma vredan proizvod oko koga se otimaju i oni èije interesovanje ne doseže dalje od sopstvenog džepa.

Svojevremeno je beogradski Institut za transfuziju bio peti u svetu koji je osvojio proizvodnju intravenskog gamaglobulina, nosioca imunogenog odgovora, odnosno univerzalnog prirodnog antibiotika. Danas gamaglobulin nabavljamo od èak 19 razlièitih inostranih proizvoðaèa, a niko sa sigurnošæu ne može da kaže da li su ovi preparati potpuno ispravni.

 

Crvena roba

 

Juna 2002. Evropska komisija je pokrenula program pomoæi nacionalnoj službi za transfuziju krvi Srbije (ESNBTS). Projekat je finansiran u visini od 5,5 odnosno 7,5 miliona evra (jedan podatak daje Europaid, drugi EAR). Za rukovodioca programa biva postavljen Serž Hajman, 26-godišnji sociolog?! Bilo je to vreme kada su od krvi iz uvoza u Srbiji bebe  zaražene HIV virusom, a neki odrasli hepatitisom.

Èudnovato je da je prvobitno planirana pomoæ osavremenjavanju Nacionalnog centra za transfuziju krvi naknadno promenjena u delu koji se tièe frakcionisanja ljudske plazme, što je dovelo do uslovljavanja izvoza plazme na obradu u komercijalne centre. Srbiju ova obaveza godišnje košta preko sedam miliona evra, dok je za revitalizaciju našeg nacionalnog centra dovoljno izmeðu 10 i 12 miliona evra.

Prilikom donošenja zakona iz domena zdravstva, svi naši politièari su se pozivali na uputstva Evropske komisije, iako je tadašnji direktor direktorata za Zapadni Balkan pri EK Rajhard Pribe u jednom pismu izneo da je EU uložila 150 miliona evra u primarnu, sekundarnu i u tercijalnu zdravstvenu zaštitu, ali ne i u izradu zakona. Sam Pribe je ubrzo posle toga naprasno penzionisan, mnogi sumnjaju zbog korupcije, a Srbiju je Svetska banka postavila na visoko èetvrto mesto u svetu po korupciji u zdravstvu. I organ Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO oznaèio je srpsko zdravstvo kao najkorumpiraniji društveni segment.

Od pomenute donacije EU za pomoæ Nacionalnom centru za transfuziju (pet ili sedam miliona evra), najmanje 1,5 miliona je otišlo konsultantskoj firmi Sofreco, koja je zdušno agitovala za izvoz naše krvi na preradu u inostranstvo. Od ostatka su nabavljeni aparati koji ili su lošiji od onih koje veæ posedujemo, ili nam nisu potrebni jer imaju prevelike kapacitete, ili se dobijaju - besplatno.

Jedan od nepotrebnih ureðaja je onaj za automatsku kontrolu krvi. Nabavljena su èetiri ovakva ureðaja iako jedan ima dovoljno kapaciteta za državu velièine Ukrajine (sa 47 miliona stanovnika). Zbog nerentabilnosti, oni se ne koriste. Najèudnije je to što pomenuti opremu proizvoðaèi ne prodaju, veæ poklanjaju da bi se koristili njihovi reagensi.

Francuski informativni sistem MAC plaæen je 200.000 evra i nikada nije korišæen. Kada je nabavljeno 16 kombija sa navodno posebnom opremom za prenos krvi i krvnih preparata, postalo je jasno šta se Srbiji sprema.

 

Bez krvi do ivice života

 

Sledeæi korak ove svojevrsne krvave mafije u sprezi sa politièarima bilo je ukidanje regionalnih centara za prikupljanje krvi i svoðenje njihovog broja na èetiri. Pošto je naèelnica iz Užica, dr Radmila Smiljaniæ, javno postavila pitanje ko æe da odgovara ako zbog èekanja dostavljanja krvi iz Beograda umre neki pacijent u Užicu, ne samo da je odmah smenjena veæ je i dan-danas izložena šikaniranju. Plaæenici "krvave mafije" javno su je proglašavali ludom, a policija je protiv njenog maloletnog deteta podnela kriviènu prijavu, jer je druga pogodilo grudvom snega.

Konaèni rezultat rada Tomice Milosavljeviæa i njegovih "krvavih mafijaša" je nestanak ne samo domaæih instituta za preradu krvi veæ i samih dobrovoljnih davalaca krvi. U najskorijoj buduænosti Srbija æe zapasti u potpuno ropstvo prema zemljama koje su sposobne ne samo da prikupe dovoljno krvi nego i da je obrade.

Kako su veæ pokazala iskustva Rumunije i Bugarske, dobrovoljno davanje krvi skoro potpuno zamire kada dobrovoljni davaoci shvate da se njihovom krvlju trguje, upozoravao je pre nekoliko godina predsednik Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi (UDDK) Stevo Požega. Slanje krvi na obradu u inostranstvo je komercijalni posao, koji nema nikakve veze sa humanošæu ili altruizmom. Zbog toga u Srbiji veæ postoje tri grupe davalaca krvi: dobrovoljni, prinudni i plaæeni.

Prinudni davaoci krvi su oni koje sam pacijent mora da dovede ako želi da se nad njim izvrši operacija koja zahteva transfuziju. To su obièno pacijentovi roðaci i bliski prijatelji. Onaj ko nema moguænosti da se tako snaðe može da se prošeta do nekog od sabirnih mesta srpske najamnièke sirotinje, kao što su Vukov park ili Panèevaèki most u Beogradu. Meðu do gladi dovedenim radnicima koji tamo nude svoje usluge uvek æe se naæi dovoljno onih koji su u stanju da prodaju svoju krv. Pola litra se plaæa stotinak evra, pa pošto u Srbiji nema centralnog registra dobrovoljnih davalaca krvi, mnogi od siromaštva skoro izbezumljeni nesreænici preèestim davanjem krvi svesno sebe dovode do ivice smrti.

Da je krv i te kako vredna roba pokazuje i primer privatnih klinika koje uvek imaju dovoljne zalihe krvi. Krv, istina, po zakonu mora da bude prodavana iskljuèivo po nabavnoj ceni, ali se zato papreno naplaæuju usluge koje nužno prate transfuziju.

Trenutno u Srbiji ima oko 200.000 dobrovljnih davalaca krvi koji mogu da podmire potrebe Srbije, a one iznose izmeðu 50 i 60 tona plazme godišnje. Pitanje je samo koliko dugo æe oni pristajati da besplatno daju svoju krv na kojoj kasnije mnogi enormno zaraðuju.

 

 

 

 

Ne diraj mi u krv

 

Koliko Tomica Milosavljeviæ, nesmenjivi ministar zdravlja, nema pojma o èemu prièa neka posluži i ovaj primer. Narodna poslanica NS-a Zlata Ðeriæ postavila je negde 2003. poslanièko pitanje šta æe Ministarstvo da uèini povodom sluèaja kada je devetomeseèno dete dobilo hepatitis transfuzijom krvi iz uvoza.

Ministar Milosavljeviæ je tada javno obeæao da æe obeštetiti roditelje nesreænog deteta. Problem je bio u tome što je pomenuto dete iz Zveèanske i što mu se ne znaju roditelji. Umesto da dobro prouèi ceo sluèaj, Tomica je hteo da obešteti roditelje deteta bez roditelja!?

Kao odmazdu, G17 plus je kasnije pri formiranju koalicione vlade sa narodnjacima insistirao da Zlata Ðeriæ nema nikakvu državnu funkciju. Nedodirljivi Tomica i njegova "krvava mafija".

 

 

 

 

Brojke dovoljno govore

 

Vrednost ESNBTS programa - 5,5 ili 7,5 miliona evra jednokratno.

Ugovorno frakcionisanje krvi u inostranstvu preko sedam miliona evra godišnje.

Provizija konsultantu koji je lobirao za izvoz krvi po ESNBTS programu je 1,5 miliona evra, zvanièno. Realno je isplaæeno preko dva miliona evra, što znaèi da je razlika otišla u džepove visokih funkcionera Ministarstva zdravlja.

Kompletna revitalizacija našeg Centra za frakcionisanje krvne plazme pri Institutu za transfuziju krvi u Beogradu iznosila bi 12 miliona evra, što znaèi da bi se isplatio posle godinu i po.

 

 

 

Vozanje

 

U skidanje kajmaka sa krvi svojevremeno se ukljuèila i televizija B92 koja je skupljala priloge za kupovinu posebnog vozila (autobusa) za transfuziju.

Predsednik UDDK Srbije Stevo Požega, koji je sam preko 180 puta dobrovoljno dao krv, tvrdi da je na taj naèin prikupljeno 200.000 evra. Autobus nikada nije nabavljen, niti je ikada više pomenut.

Niko od nadležnih tokom cele akcije prikupljanja para, a koja je trajala nekoliko meseci, nije se ukljuèio da nam objasni ko je uopšte doneo odluku o neophodnosti nabavke ovog, inaèe, potpuno izlišnog vozila.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane