https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kragujevaèka vlast na èelu sa Veroljubom Stevanoviæem davi grad na Lepenici 

 

Jeste li mi rod, siroèiæi mali?

 

   Kragujevac je u haosu. Gradska vlast otima atraktivne lokacije za gradnju, mafija reketira gazdu Gnezda špijuna, a iz vitrine je izvaðena prašnjava plaketa Grada bezbednosti dodeljena Kragujevcu. Slovenaèki Merkator je propao. Kragujevac je bankrotirao i materijalno i moralno

 

Miodrag Milojeviæ

 

Blatara u Kragujevcu, to je kuæa Ðure Jakšiæa. Otkad se zna - spomenik kulture, decenijama pod zaštitom države. Zidovi su se ljuštili, blato otpadalo, krov se krivio, ispadale su krive pregrade od drveta, kao kad zemlja izbacuje kostur dopola zakopane životinje, pa bela, kriva rebra svetle na suncu. Pacovi su potkopavali, izvlaèili kamen po kamen.

Pravda je spora ali dostižna. Nedavno je utvrðeno da je to ruglo grada, nije nikakav spomenik kulture. Nije ni prava kuæa Ðure Jakšiæa, nego se Ðura potucao po Kragujevcu od gaze do gazdarice. Nije nosilac ni stanarskog prava, nego je stanovao kao podstanar.

Da bi bili uverljiviji, pronašli su pravu kuæu Ðure Jakšiæa. - Šta æe u Kragujevcu? Neka ide svojoj kuæi, ženi i deci.

- Jeste li mi rod, siroèiæi mali...

Ðura Jakšiæ ovih dana ode iz Kragujevca. Proteran, nije imao prijavu prebivališta.

Radi se o tome da se kuæa nalazi na atraktivnoj lokaciji, da su se uticajni ljudi nameraèili na lokaciju idealnu za stambeno-poslovni prostor. Ekspresno je nadležna institucija saopštila: nije spomenik kulture. Kad nije, zašto uopšte visi tabla na kojoj piše da je u toj kuæi živeo Ðura Jakšiæ, te i te godine? Kuæa odjednom postade opasnost za prolaznike. Brzo je postavljena ograda da neko ne strada.

Pešaci, kreæite se drugom stranom ulice! Ovo nije ta kuæa za koju smo decenijama mislili da jeste. Ðura Jakšiæ nas je obmanuo.

Ako koza laže, ne laže rog: - Nek podnese posedovni list i dokaže da je vlasnik kuæe!

Kakav spomenik kulture, ta kuæa je puna pacova! Koliko je poznato, pacovi ne šire kulturu, pre su izvor zaraze.

Pre kuæom bandera, nategnuta telefonska žica. Na banderi èekaju ptice.

- Æijui, æijui - Ðuro, idi kuæi! Ðuro, idi kuæi!

- Jeste li mi rod, siroèiæi mali? - Nisi nam ni rod, ni pomozi bog!

- Ana toèi, Ana služi - a za kuæom srce tuži...

Decenijama su uèitelji dovodili ðake, pokazivali kuæu u kojoj je živeo Ðura Jakšiæ! Imali su šta i da vide.

 

Mafija ne vodi parnicu

 

Gnezdo špijuna - originalan naziv za kafanu, restoran, za kojim bi se okrenuo svaki prolaznik. Naziv pivnice u Kragujevcu napisan je na engleskom tako da graðani prolaze nezainteresovano. Pored naslova koji iritira, pažnju privlaèi izgled zgrade išarane lakiranim drvetom. Vlasnik pivnice slikan je za novine, pokazao je originalnost. Otvorio evropsku pivnicu usred Kragujevca. Usred sveta!

Pivnicu Gnezdo špijuna pohodili su pravi špijuni, nedavno se saznalo za dvostruki život vlasnika pivnice. Uspešan sugraðanin ali šikaniran, iznerviran.

Desilo se ono što ne treba, beogradizacija pivnice Špijunsko gnezdo u Kragujevcu.

Beograðane Aleksandra Æatiæa, 44 godina, Sašu Neškoviæa, 47 godina, i Matu Trlaju, 54 godina, uhapsila je kragujevaèka policija. Postoji osnovana sumnja da je troèlana banda u dužem periodu pretila vlasniku pivnice N. Z. i nanosila mu telesne povrede, da bi sve to kulminiralo 30. jula kada su pokušali da preotmu celu pivnicu.

Pomenuta grupa kriminalaca je od vlasnika pivnice veæ uspela da iznudi, zahvaljujuæi stalnim pritiscima, više od dvesta hiljada evra.

Budimo objektivni. Policija ne navodi o kom vremenskom intervalu je reè, ali koja pivnica može zaraditi dvesta hiljada evra ukoliko se vlasnik dodatno nije bavio još nekim poslom? Makar u pivnici sedeli sve sami lokatori, što danonoæno loèu pivo i spavaju za stolom.

Šta se dogodilo? Klasièna kriminalna prièa. Vlasnik pivnice N. Z. je od uhapšenih pozajmio izvesnu kolièinu novca uz kamatu, ali pošto nije mogao da ispoštuje ugovorene rokove, osnovica duga sa kamatama vrtoglavo je rasla. Kad u dužem periodu dug nije otplatio, došlo je vreme da trojica kriminalaca preuzmu svoje, znaèi celu pivnicu. Vlasnik je dužan koliko je težak. Dokumentacija je unapred pripremljena. Potrebno je samo da vlasnik stavi svoj potpis da im prepisuje preduzeæe, zbog èega ih je prijavio policiji. Dvadesetak specijalaca upalo je u lokal, odmah pošto je N. Z. predao prethodno obeležene novèanice.

Ovde se mora stati. Vlasnik predaje kompletan lokal sa inventarom. Kad gubi ceo lokal, šta æe mu novac? Ili vlasnik plaæa što se oslobodio lokala? 

Kad neobavešten èitalac proèita tekst pisan u policiji, steæi æe utisak kako taj vlasnik restorana ponekad ima a nekad nema mašte. Imao je mašte kad je svom restoranu dao ime, nije imao mašte da pretpostavi od koga pozajmljuje novac. Crno-belo prikazivanje pokazuje na jednoj strani trojicu opasnih kriminalaca - na drugoj poštenog i naivnog preduzetnika.

To su prièe za malu decu. Kako su se privatnik iz Kragujevca i beogradski mafijaši upoznali? Da li su se upoznali u biblioteci, u vozu ili sasvim sluèajno na autobuskoj stanici? Oni su se lažno predstavili tako što su ga obmanuli, on nije znao da su kriminalci. Da li je vlasnik znao od koga uzima novac? Da bi se uzeo novac potrebno je poverenje, znaèi da su izvesno vreme bili bliski. Preokret nastupa onog trenutka kada su  kriminalci svom prijatelju okrenuli leða.

U gradu je cenjen kao uspešan ugostitelj, sa lakšim ili malo težim telesnim povredama. Kad je povreðen, tad je na kuænom leèenju tako da niko u gradu ne zna za povrede.

Zašto vlasnik sluèaj nije odmah prijavio policiji? Pravovremenom prijavom uštedeo bi dvesta hiljada evra, a to nije malo. Jedno krivièno delo je iznuda, drugo zelenašenje. Kad je o zelenašenju reè, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod kamatu, krivièna su dela.

Završilo se kako se završilo. Iznuðivaèi su iza rešetaka, vlasnik pivnice æe, u svom Špijunskom gnezdu, nastaviti borbu protiv špijuna.

Neobavešten graðanin prolazi pored Špijunskog gnezda. Osuðuje kriminalce koji su nasrnuli na jednog èasnog, poštenog èoveka koji prodaje pivo i uz pivo mleko.

Šta æeš mafijašima? Nisu te oni bili po ušima da uzmeš pozajmicu. A mafija ko mafija. Mafija ne vodi parnicu, kao što reèe jedan bivši ministar.

 

Stranaèko plivanje

 

Grad Kragujevac u svojim vitrinama veæ nekoliko godina drži plaketu Grada bezbednosti. Niko ne zna da objasni zašto je gradskim èelnicima dodeljeno ovo priznanje, ne znaju ni oni sami. Kada je Zapad delio priznanja poslušnim gradonaèelnicima - privilegije, emocije, simpatije - podršku je uživao bivši  gradonaèelnik Zrenjanina. Pored njega se nije moglo, ali hartija trpi sve. Trebalo je i Kragujevac utešiti nekom nagradom.

Pre mesec dana se saznalo zašto je Kragujevac grad bezbednosti. U jezeru u Šumaricama izvaðen i spasen utopljenik, i to na dubini od èetiri metra. Uèinile su to spasilaèke ekipe koje u gradu bezbednosti vode brigu o svim kupaèima.

Pojavila se, jednovremeno, u nekoliko listova, slika spasilaca. Najstarijeg po èinu odmah prozvaše i  "kraljem jezera". Kragujevac ima dve nedeljne novine. Na naslovnim stranama - slika jezera.

Meðutim, pravi spasilac je pripadnik Žandarmerije sa sedištem u Kraljevu, on je zaronio više puta i izvadio deèaka. Spasioci, prozvani "kaljevima", i oni su nešto pokušavali, u granicama moguænosti.

Bio je to dan opšte euforije, slavio se kraj školske godine i ujedno pobeda srpske fudbalske reprezentacije nad Nemaèkom. Bilo je mnogo radosti i alkohola.

Ko zna šta se dogodilo? Verovatno se postavilo pitanje šta pripadnik Žandarmerije traži meðu kupaèima,  bez opreme i u kupaæim gaæama, bez obzira na to što jezero nema nudistièku plažu.

Pravom spasiocu je bilo neprijatno, povukao se, novine ne mogu bez fotografije. Objavljene su slike spasilaca sa jezera, iako oni ništa nisu uèinili. Osim što su pokušali sa reanimacijom i veštaèkim disanjem.

Evo pravog spasioca opet meðu kupaèima, njega opet niko ne poznaje. Deèak je zaronio deset metara od obale, voda ga je povukla još nekoliko metara. U novinama piše da žandarm Slobodan Mikiæ ima 34 godine iako izgleda nešto stariji. Ili je Mikiæ skroman ili je, mada je to neverovatno, zbog podviga koji je naèinio imao problema na poslu. - Zaronio sam, možda peti put, dohvatio za nogu. Odmah sam ga poneo, da mi ne pobegne.

Odbio je plaketu Veèernjih novosti. Prepustio je drugom da ga ne zamara put do Beograda, gde bi se opet, na trenutak, našao u gužvi i centru pažnje. Kad to proðe, svi te odmah zaborave ako nisi iz njihove stranke.

Nije èlan nijedne stranke, ni Verkove Koalicije za Kragujevac. Još gore je što je Mikiæ raseljeno lice sa Kosova, odrastao pored Belog Drima. Kosovare bije loš glas da Kragujevèanima otimaju posao; sada se pojavio još jedan, jedan koji otima hleb spasiocima.

Posle tog dogaðaja sa sreænim ishodom, što je neverovatno kada se zna da ronioci sa opremom mesecima pretražuju jezero da pronaðu utopljenika, poèela je euforija bezbednosti. Pojavili su se novi spasioci, èlanovi Verkove stranke koji dobro stranaèki plivaju.

Na jezeru je još dvadesetak stranaèki podobnih ljudi, u kupaæim gaæama. Jedan iznajmljuje èamac. Jedan je zadužen za pedaline. Jedan raznosi ležaljke po jezeru. Ostali zijaju, sunèaju se i šetaju pored vode. To su  nerasporeðeni èlanovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu. Njihove zasluge su dvostruke. Prvu privilegiju stekli su kao èlanovi i aktivisti Srpskog pokreta obnove. Druga zasluga im je što su napustili Vuka Draškoviæa, stali uz Verka. Ljudi sa takvim zaslugama imaju pravo na plaæeni odmor u letnjim mesecima.

Ovog leta kupaèa je izuzetno malo. Broj spasilaca se poveæava. Izbrojano je šest metalnih osmatraènica. Grad bezbednosti mora da se dokaže. Jeste se žandarm na plaži pojavio sluèajno, akcija koju je izveo pokazuje da ništa ne treba prepuštati sluèaju. Nije sluèajno plaketa bezbednosti došla u prave ruke. Zaposliti još desetak aktivista sa liste èekanja!

Neka šetaju pored vode, neka se rashlaðuju.

 

Put u bankrot

 

Kud vodi ovaj put? Ne znam, pokretne stepenice vode u bankrot.

Krila slovenaèke Rode podrezana u Kragujevcu. Sve govori, sve kazuje - samo u Kragujevcu. Roda se nudi po gradu. Na šta je spala slovenaèka Roda.

Nina Milanoviæ, direktor kragujevaèke Narodne biblioteke, izjavila je da ni lokacija ni ponuda Merkatora ne zadovoljavaju. Ne može se tu tražiti rešenje za izmeštanje biblioteke.

Šta ovo znaèi? Znaèi da je Merkator propao u Kragujevcu, da se supermoderni tržni centar pretvara u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne dešava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za školsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam traži profit. Koliko mi je poznato, knjige, ukljuèujuæi i kapitalna dela, nisu za poslovne ljude.

 Naravno, u pitanju je ogroman prostor, biblioteci bi bio dovoljan samo jedan deo. Ali sve govori da taj prostor stoji neiskorišæen, da je Kragujevac materijalno krahirao kao Dolina gladi.

Gradski èelnici, koji su Slovence namamili u Kragujevac, u velikoj su neprilici. Da bi se opravdali pred investitorom, guraju mu u naruèje biblioteku. Meðutim, direktorka to ne prihvata. Slovenci su birali lokaciju u Kragujevcu. Izabrali su mesto bivše šarene pijace, u centru grada, upravo zato što su graðani navikli na ovaj prostor. Kragujevac je pre dolaska Merkatora imao tržni centar Metro, sagraðen na poljani van grada, koji je kao prvi sebi prokrèio put. Slovenci su to znali, ali su raèunali na atraktivnost lokacije. To što se prostor nudi biblioteci govori koliko je sati - Slovenci su napravili promašenu investiciju. Roda centar ima nekoliko kafana. Ima stolova. Koje bi, prema planu, zauzeli ðaci i studenti. Uèiti, uèiti i samo uèiti...

- Za sve neuspehe krivi su novinari. Mene lièno novinari ne zanimaju, nego pretnje: - To nema veze sa novinarstvom, to je bezobrazluk. Koji mora biti sankcionisan. Stiæi æu ih ja, iako su promenili adrese. Mi bar ovde znamo gde živite, mislim, kada bi bilo potrebno da kažemo sudu gde ste - izjavio je Nebojša Vasiljeviæ. Prvo ide reèenica koja najavljuje kuænu posetu, posle mala ograda, kao, radi suda. Stiæi æu ih ja, to može znaèiti svašta, znaèi metak, a ne znaèi ništa.

- Ja vrlo dobro znam gde se novinarka kreæe, znam koliko je obaveštena, jer su mi o tome govorili svi ljudi od kojih je tražila informacije - izjavio je gradonaèelnik Stevanoviæ.

Znaèi, zna kuda se kreæe. To može znaèiti svašta, pored ostalog zasedu. Može, a ne mora. Gde si pošla sa cvetom u kosi?

- Bespovratni kredit, bespovratni kredit, bes-po-vra-tni kredit!

Rade Æup neæe da odbije. Platio je u Kragujevcu hiljadu evra mito, dobio je dvadeset hiljada evra, bespovratni kredit. Kredit je dobio za neku namenu, za pokretanje proizvodnje, ispalo je za farmu ovaca.

Rade Æup nema nikakvu farmu, ovce su postojale samo na papiru.

Nije Rade ništa krio. Nudio je i Žikincu - daj hiljadu evra, dobijaš dvadeset hiljada evra kredita. Bespovratni kredit.

Automehanièar, u kanalu briše ruke masnom krpom, kaže: - Šta država ima s tim? Bespovratni kredit se ne kontroliše, jer je bespovratni.

Što je Rade Æup kupio na ime dizanja nepostojeæe farme, to je bilo novo, odmah je prodao. Po neèijoj dostavi, poèeše kontrole.

Rade Æup pronaðe jednu dotrajalu zgradu bez prozora, objekat propale Zemljoradnièke zadruge. Kao, to je farma koju je pokrenuo. Ovce æe pokupiti po selima, dovesti kamionom, koliko da se napravi farma od 50 ovaca, dva-tri dana, dok traje kontrola. Posle æe ovce natrag u kamion, vratiæe ih prijateljima. Vremena su teška. Kad su teška, treba širiti prijateljstva na sve strane. Po gradu i po selima.

Poèeše problemi. Rade Æup je dao hiljadu maraka, misli sve je rešeno. Sestra iz Nemaèke pomaže koliko može. U Nemaèkoj, ni tamo prilike nisu sjajne. Rade Æup prodaje parèe po parèe nasleðene zemlje. Sve do praga. I kuæa æe na doboš.

Žikinac reèe: - Otac mu, Iva Æup, nije bio kriminalac. Bio je èovek klikeraš, ali neradnik.

Prosu se preraðeno ulje, Žikinac poèe prièu o Radetu Æupu.

- Bio je najbolji limar, autolimar - majstor se èudio.

- Ovo æe da bude majstor, ovi drugi, piši propalo, sve invalidi.

Kod majstora Dragana Šaška, u automehanièarskoj radnji, prièalo se da ima majstor, autolimar, boli glava.

Rade Æup kao limar, bolji je od drugih, a isto je plaæen. Težak, dosadan posao koji je Æup brzo savladao. Æup odmah poèe da otvara i krpi rezervoare. Otvori ga, pa ga zatvori, zavari, podeli na dva dela, jedan za gorivo, drugi je za drogu. Izglaèa, izglanca i ofarba.

Za drogu je Rade Æup platio debelo. Uhvaæeni su i izdani on i Sava sa trinaest kilograma droge. Rade Æup odležao sedam godina u Zabeli. Za obijanje prodavnice, pre toga, pet godina. Sad je zapoèeo novi život, agrobiznis, bespovratni kredit. To ga je zavelo. Bespovratni, znaèi ne vraæa se, znaèi poklon od države.

Žikinac nije uzeo. Mogao je da pozajmi ali obazriv je. Gleda ko nudi. Rade Æup uvek padne, pre ili kasnije.

Kad se desilo sa drogom, Rade i Sava Droga bili su samo sporedni nosaèi, treæa ili peta ruka. Žrtvovani su kao sporedni igraèi, sestra iz Nemaèke hitno poslala advokatu deset hiljada evra.

Sad su mu uzeli celo imanje. Æup je raèunao - to je bespovratni kredit. Bespovratni - sama ti reè kaže, to se ne vraæa. Pa? Ne vraæa se. Kad se ne vraæa šta ih se tièe namena, kako æe Rade Æup potrošiti dvadeset hiljada evra?

Da prepravlja rezervoare, da crta i šparta pregrade po njima - Rade Æup je majstor, nije majstor nego majstorèina!

Mogao je da bude. I bio bi, samo da je hteo.

U Kragujevcu ponekad èekaju na autoputu ispred semafora. Nedaleko od tržnog centra Roda. Dobro je kad stoje pored tržnog centra. Ali sada, kad se tržni centar otvori za sve graðane, kad postane biblioteka, da vidimo hoæe li tada stajati?

 

 

 

 

 

Na jezeru je još dvadesetak stranaèki podobnih ljudi, u kupaæim gaæama. Jedan iznajmljuje èamac. Jedan je zadužen za pedaline. Jedan raznosi ležaljke po jezeru. Ostali zijaju, sunèaju se i šetaju pored vode. To su nerasporeðeni èlanovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu.

 

 

 

Kad je o zelenašenju reè, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod kamatu, krivièna su dela.

 

 

Merkator je propao u Kragujevcu. Supermoderni tržni centar pretvara se u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne dešava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za školsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam traži profit.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane