Mizerija

Kruševac: robovlasnička škola urodila plodom

 

Loše sabiranje, odlično oduzimanje

 

Kruševac većinu ljudi asocira na cara Lazara i neka davna, slavna vremena. Stanovnici ovog grada, međutim, automatski pomisle na visoku nezaposlenost, nizak standard i neke sitne duše koje im dodatno zagorčavaju ionako već dovoljno gorak život

 

Igor Milanović

 

Branislav i Nebojša Kostić upisani su kao vlasnici kruševačkog preduzeća za trgovinu na malo KTK-Komerc d.o.o. sa uplaćenim kapitalom od skoro 4,5 miliona evra. Kod radnika se kao gazda pojavljuje jedino direktor Nebojša.

KTK Komerc je svrstan među srednja preduzeća po veličini i prošlu godinu je završio sa dobitkom od 55.582.000 dinara. Direktor je prvo iskazao za nekih osam miliona niži dobitak, ali je to ispravljeno. Dešava se da se neko zabuni kod sabiranja brojki od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi.

Čudnovato je da se Nebojši Kostiću isto dešava i kod prebrojavanja radnika, i to već godinama unazad. Tako je 2008. godine prijavio da ima 67 zaposlenih da bi se na kraju utvrdilo da ih ima 78. Prošle godine je bio još zaboravniji, tako da je prijavio njih 98, a u stvari, bilo ih je 121.

Kostićeva zaboravnost predstavlja veliku boljku. Njegov bivši radnik Slavoljub Stanković ga je zbog toga 19. oktobra prijavio inspekciji rada, jer mu je satnicu stalno obračunavao umanjenu za 6,37 dinara, što je celih pet odsto. Radnim ugovorom sklopljenim 1. avgusta 2010. godine bilo je dogovoreno da Stanković od KTK Komerca kao nadoknadu dobija 129,10 dinara po radnom satu, dok je realno dobijao samo 122,73 dinara. Tako je samo u avgustu ove godine na ovaj način Stankoviću plata bila umanjena za nešto više od 9.000 dinara. Ako je isti slučaj i kod ostalih zaposlenih, onda svakog meseca Nebojša Kostić svojim radnicima zaboravi da podeli više od 1.500 evra. Nije nam poznato da li je toliko dementan a zaboravi i da pare stavi u sopstveni džep.

I kod radnog vremena Kostića izdaje sećanje. Po radnom ugovoru, ali i po Zakonu o radu, redovno radno vreme iznosi osam sati dnevno uz dva slobodna dana nedeljno. U KTK Komercu radi se devet sati dnevno uz samo jedan slobodan dan nedeljno. U platnom obračunu koji nam je dostavljen na uvid, ovih prekovremenih sati nema, pa je na taj način Stankoviću u avgustu umesto 234 radna sata obračunato samo 176. Kao što smo već pomenuli, uz ionako umanjenu satnicu od pet odsto.

Posle svega što je "zaboravljeno" ovom radniku je tog meseca isplaćeno 23.490,52 dinara, umesto 32.626,20 dinara.

Radnice u prodavnicama KTK Komerca, po izjavama svedoka, prolaze još gore. Iz nekog razloga Kostići u svojim radnjama nemaju devojke starije od 25 godina. Kada dobije prijavu na konkurs za zapošljavanje, koji je već godinama neprekidno otvoren, jer mnoge prodavačice posle kratkog vremena pobegnu glavom bez obzira, Nebojša Kostić od kandidatkinje traži i fotografiju, koju onda pokazuje ostalim zaposlenima pitajući ih: "Da li je ova dovoljno dobra za mene?"

Kada se konačno odluči koga će da zaposli, ta (ne)srećnica počinje da radi najmanje devet sati dnevno, bez pauze za obrok i bez prava na godišnji odmor. I sve to za nekih 17.000 dinara mesečno! Ona radnica koja bi da se porodi može odmah da se oprosti od svog radnog mesta. "Uvek će se naći neko ko će da pristane na moje radne uslove", priča Kostić po preduzeću.

Skoro svaki dan Kostić u svojim prodavnicama pravi popis robe. Dođe pred kraj smene, a onda radnice tera da rade inventar. Tako se radno vreme produžava i na 12 sati dnevno. Prekovremeni rad je, naravno, kuluk za gazdu i nigde se ne pominje na platnim listama.

Kada se neka radnica pobuni zbog takvih uslova, Kostić "utvrdi" da je baš u njenoj smeni nastao manjak i jednostavno je otera s posla uz istovremeno odbijanje manjka od plate. Da napomenemo, većina radnica su samohrane majke kojima je i takav ropski rad jedini način da prehrane porodicu.

Uz sva pobrojana zla, letos se na nesrećne radnice KTK Komerca obrušilo još jedno. U Kruševcu su se pojavile falsifikovane novčanice od 500 i 1.000 dinara, solidne izrade, koje golim okom nije bilo moguće otkriti. Kostić je, naravno, "zaboravio" da kasirke snabde neophodnim aparatima s ultraljubičastim svetlom, tako da jadne žene nisu mogle da utvrde koja je novčanica prava, a koja nije.

Zato je gazda to lako utvrđivao i svakoj kasirki od plate odbijao pronađene lažnjake. Većina žena je ćutala i trpela kako bi prehranile svoju decu, a one koje su se pobunile završile su na ionako prebukiranom birou za zapošljavanje.

 

 

 

Iako zaboravan kada su u pitanju plate i uslovi rada, Kostić nikada ne zaboravi da "neposlušnim" radnicima podeli - otkaze.