Bez pardona

Vučić je hodajuća nesreća dobra za izbegavanje

Uspon i pad baksuza

Srpski vladari kroz istoriju poznati su ostali u narodu više po nadimcima nego po delima. Tako je narod prozvao Stefana Prvovenčani, Dušana Silni a Uroša Nejaki.U dvadesetom veku postojali su drugačiji pa je Petar Karađorđević bio Oslobodilac a Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj, navodi kolumnista Ljubomir Stefanović urednik YouTube kanala i portala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Danas imamo drugačije nadimke pa je Aleksandar Vučić u narodu poznat kao peder, lažov, izdajnik, Aleksandar bez Kosova, žvalavi, ludak, psiho, hulja i još mnogo toga negativnog. Kako bi se odbranio od ovoga i u istoriji bio upisan drugačije terao je svoje članove preko koordinatora da ga zovu Aco Srbine. Ovo mu nije pošlo za rukom najviše zbog činjenice da je izdao sve što je izdati mogao ali i zbog činjenica o poreklu koje nikada nije demantovao.

Kad kažem nije demantovao mislim na DNK test ne na reči jer njemu to nije problem da slaže. A niko se nije zapitao da čovek koji je svaki dan na televiziji, kome su konferencije pred kamerama nešto poput terapije, kome je Pink omiljena televizija sa koje u društvu Jovane Jeremić čestita Božić, koji je gostovao u emisiji Plesom do snova a da nikada nije bio gost u emisiji koje se najviše plaši na istoj toj televiziji. Emisije DNK gde bi se jasno utvrdilo čiji je on mali. Mali miš u ovom slučaju do sada nikada nije imao nadimak baksuz, a realno više bi mu stajao od prethodno navedenih, a i činjenice govore da jeste. Da je čovek hodajuća nesreća dobra za izbegavanje. Neko ko je njega birao znao je zlu kob Aleksandra kod Srba.

Zla kob je ta da vladar po imenu Aleksandar vlada doživotno što i nije baš tako dobro za narod, ali i da se završi atentatom. Istorija se poigrava sa nama pa su i prethodna dvojica bili u ne baš sjajnim odnosima sa Rusijom a Karađorđević je čak slao i vojsku za borbu protiv Sovjeta.

Vučić nije poslao vojsku ali je po sopstvenom priznanju poslao municije za više od osam stotina miliona evra Ukrajini. Pravda se time da možemo da zaradimo na ubijanju Rusa. Samo je smrt siguran posao i profit iznad svega. Profit za koga i po koju cenu. Kada sam pre više od godinu dana javno istupio i rekao činjenice da se naša namenska oprema nalazi kod Ukrajinaca mene su tada svi demantovali. Demantovao me Vučić, Vučević, Siniša Mali ali i mnogi drugi manje vredni pomena čak i od ovih. Dan nakon mene gospođa Marija Zaharova postavila je javno isto pitanje. Takođe je bilo demantovano da bi nedavno bolesna lažovčina Aleksandar Vučić koji je to u martu prošle godine demantovao pre mesec dana priznao. Ali vratimo se na početak i zašto tvrdim da je baksuz. Pa kad je on u pitanju podsetio bi čitaoce da je služio vojsku u Sarajevu koji je malo nakon toga bio jedan od najrazrušenijih gradova Evrope nakon Drugog svetskog rata, a za Sarajevo vezuje ga i snimak na kom je nosio dok je bio profesionalni Srbin pričao je pušku, a otkako je umereni Srbin i evropejac kišobran ili stalak za kameru. Priča se menja u zavisnosti od okolnosti ali je i tada bio vešt da uspe da se sakrije da ga kamera skoro i na zabeleži. Uvek je mislio par koraka unapred. Drugi veliki baksuzluk desio se kad je postao ministar protiv informisanja. U vreme kada je gušena sloboda medija, kada su ubijani novinari poput Slavka Ćuruvije kome je javno pretio osvetom, u vreme kad je bio baš ministar informisanja bombardovana je zgrada RTS i još mnogo toga.

Da nesreća ide u paketu i da nije on sam kriv već da postoji čitava grupa koja donosi zlo govori i podatak da je predsednik stranke dok je on bio sekretar završio u Hagu a on je nastavio dalje da rukovodi strankom uz Tomislava Nikolića poznatog po nadimku Grobar. Naravno naš narod je sklon i tome da svakakve ljude nagradi i da ni slučajno ne prepozna nesreću pa je ovakvima dao najviše poverenja na izborima. E tada nesreća dobija na zamahu. Po ustoličenju Aleksandra Vučića i priroda u Srbiji dala je svoje mišljenje. Nažalost priroda nas je upozorila poplavama da nije dobro. Voda je simbolično problem i nesreća a mudri ljudi su već tada shvatili da neće ovo na dobro izaći. Tada se on čuo na jednom sastanku kako opominje svoje sa rečima "tišina tamo", a meni je prošlo kroz glavu sad je "tišina tamo" a na kraju će tišina kod njega doći...

Poplave u mestima gde ih nikad nije bilo nisu jedini problem sa vodom. Tada je počeo da gradi nesrećni projekat takozvani Beograd na vodi. Neki fušeraj od zgrada na mestu gde bi svako iole normalan napravio park i pustio grad da diše on je poređao neke blokove zgrada. Naravno sve je zabeleženo satima snimanja kamera i okićeno plus i noću osvetljeno da ljudi pomisle da je nešto bitno a ne isto kao bilo koji blok na Novom Beogradu ili malo ulickanije naselje Karaburma ili Braće Jerković.

U to vreme kad je kretao Beograd na vodi Užice je po prvi put ostalo bez vode. Simbolično sa vodom je došao, ali sa zagađenjem može otići. Konkretno sad je u Užicu problem regionalna deponija koja gori nedeljama unazad i koja je napravila odron od smeća koje su gasili blatom. Da je baksuz i po sebe ne samo po druge govori i njegova međunarodna politika.

Neću zaboraviti da je na izborima između Hilari Klinton i Donalda Trampa on bio za Hilari čak javno podržao i donirao naravno pošto je baksuz pobedio je Tramp. Da bi kasnije opet baksuz pokušao, da se umeša u međunarodnu politiku, gde ga obično drže po strani i izbegavaju kao kugu, i to na način što je takozvanim Vašingtonskim sporazumom iz septembra 2020. godine podržao Donalda Trampa koji je tada izgubio izbore. Naravno de će da izgubi kad ga Aleksandar Vučić podrži tu sigurno sreće nema.

Najgora stvar koja je mogla da se desi u mirnodopskom period jednom narodu je masovno ubistvo dece. Naravno da se desilo za vreme njegovog mandata. Direktne krivice njegove možda nema niti je on nalogodavac ali indirektne da je dozvolio da mejnstrim mediji podstiču nasilje, da je uveo princip nekažnjivosti za članove da je podsticao netoleranciju on a još više njegovi analitičari i da se opšte stanje u društvu postalo teže sa nedostatkom empatije i tolerancije jeste.

Za vreme njegove vladavine ostali smo i bez dva patrijarha SPC i jednog mitropolita što se nikada u istoriji nije desilo. Možemo prepisati Koroni delom ali i Korona se desila u vreme njegove vlasti. Sve što je radio bilo je pogrešno i pogubno. Uglavnom po građane, a istorija će zabeležiti i da nas je zadužio kao što niko nikada nije uradio. Zabeležiće i da je izdao Kosovo i Metohiju i prepustio narod režimu u Prištini, a kleo si da će poništiti Borkove sporazume.

Ostaće zabeleženo i da je govorio o Velikoj Srbiji a u nasleđe će ostaviti malu i zaduženu zemlju i poprilično zatrovanu. Da nada postoji da ga se rešimo postoji. Vidim pobedu naroda kada je problem zagađenja u pitanju. Projekat Rio Tinto po svemu sudeći zbog otpora naroda ima da propadne a sa propašću toga ide i on u propast. Kakva će biti ne znam ali znajući istoriju ali i karmu ne baš svetla. To što on hoće da vlada doživotno uopšte ne znači da će još dugo.

Stranci, ali ovoga puta sa istoka, imaju drugačije planove i veoma su nezadovoljni njegovim izjavama kad je trgovina namenskom opremom u pitanju. Znamo da nisu poput onih sa Zapada da prave revolucije i slična scenarija ali da će neko rešenje naći hoće. Ali vratimo se na baksuzluk na koji možemo dodati i neveru kod Aleksandra Vučića, čoveka koji nas je učio protestantskoj etici, čoveka za koga je Murat veliki i naravno čoveka koji nam je Božić čestitao na Pinku.

Nedavno je bio u poseti manastiru Studenici. Bez obzira na izdaje koje je počinio nije bio anatemisan od strane SPC, a vidimo i da su ga pustili da uđe u manastir. To njemu naravno nije bilo dovoljno nego je kao što se vidi na snimku uzeo pare na ulazu u manastir, koje je verovatno trebao da ostavi na ikonu kao donaciju ali je on čak i te pare zadržao stavivši u svoj džep. E to je njegovo pravo lice. Malom detetu lupa bananu na basketu, pare koje je dobio da donira stavi u džep. Naravno sve ovo su kamere zabeležile ali nažalost nema adekvatne reakcije javnosti. Retko ko se danas usuđuje da javno kritikuje ne samo njegovu politiku koja se svodi kao što vidimo na snimku na levu ruku i desni džep već da kritikuje njegovo brukanje svih nas.

Bez obzira što ne poštuje Ustav i zakone zemlje pa je samim time izgubio funkciju Predsednika po međunarodnom pravu već nas i bruka na svaki mogući način gde god stigne. Nadao se da će biti upisan kao reformator obnovitelj Srbije, nešto poput kralja Milana ali biće upisan kao izdajnik i mali miš.

Niko kralja Milana ne pamti po železnici koja je za vreme njegovo napravljena već po državničkim potezima tj po Tajnoj konvenciji. Tako će biti i kod Aleksandra Vučića.

Niko ga neće pamtiti po putevima već će ga pamtiti po izdajničkim sporazumima poput Briselskog i Vašingtonskog, pamtiće ga po Nemačko - Francuskom sporazumu po slanju oružja i municije NATO i drugim lošim stvarima a dobrih skoro pa da nije ni bilo. Osim toga pamtiće ga i po nadimcima kojih on ima u izobilju i uglavnom se odnose na njegov karakter. Pa ako je ona baš toliko u pravu za sve, ako već ima skoro sve medije pod svojom kontrolom kako narod već deset godina ne prepoznaje takav talenat i ne ceni uspeh?! Ili je možda narod prepoznao da ipak nije on baš takav kakvim ga mediji prave. Sada kad je na kraju karijere kad je pitanje nedelje ili meseca koliko će vladati počeće sva prljavština da izlazi na površinu a pacovi koji uvek nepogrešivo prepoznaju da brod tone polako će se udaljavati. Njegovi su zabrinuti najviše zbog dešavanja u Crnoj Gori jer je sve izvesnije da će scenario takav doći i kod nas.

Sad se prisećaju da je tako bilo i u Hrvatskoj i u Rumuniji ali im to tada nije toliko privlačilo pažnju. Ovo je sad već ozbiljnije i samo se čeka početak odmotavanja klupka. Na kraju je Aleksandar Vučić koji budno posmatra pad Mila Đukanovića i gleda kako da izbegne svoj. Ali kako je sejao tako će i pobrati.