https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Govoreæi otvoreno

Govoreæi otvoreno

 

U senci novog Zakona o informisanju, traje i represija nad sportskim novinarstvom

 

 

Žare, gde su pare?

 

 

Otkako je usvojen novi Zakon o informisanju, ne prestaju polemike o tome koliko je on restriktivan i represivan. èak se i OEBS konaèno oglasio - da su medijske slobode ozbiljno ugrožene u zemlji Srbiji. Ali, mimo svih zakona, veæ odavno traje teror jednog èoveka nad fudbalom i nad sportskim medijima u Srbiji. Njegovo ime je žarko Zeèeviæ.

 

 

Nikola Simiæ

 

 

Iluzorno je dalje pisati i spekulisati ko, u stvari, stoji iza nakaze od Zakona o informisanju, jedne praktièno staljinistièke tvorevine koja je došla od nekih èudnih evropejaca, kojima - o kakve li ironije! - više nije bitno šta to Evropa misli o demokratiji i slobodi medija u Srbiji.

Neki razumniji, meðutim, predlažu da se pristupi izradi novog zakona o informisanju, da se u njegovo poraðanje ukljuèe staleška udruženja, jer javna rasprava nije ništa drugo do civilna kontrola vlasti, kategorija na koju se, nažalost, u ovoj nesreænoj zemlji naprasno - zaboravilo.

 Ali nisu ovde samo nesreæni tvorci Zakona o informisanju jedini krivci za gušenje medijskih sloboda. Kako stvari stoje u sportskom novinarstvu, to nas ovom prilikom posebno interesuje. èinjenica je da u sportskim medijima nema istraživaèkog novinarstva, nema dubinskih tema od suštinskog znaèaja za prosperitet srpskog sporta, ali zato i sportski mediji imaju svog Dinkiæa.

 Verovali ili ne, to je homo duplex srpskog fudbala - žarko Zeèeviæ, kobajagi bivši generalni sekretar Partizana, sada nekakav sekretar Upravnog odbora Jugorosgasa.

 Možda ovaj èovek može da radi na dva razboja, u Partizanu i u rusko-srpskoj kompaniji, ali ono što on nema pravo (a nema ni moralni ni struèni kredibilitet) jeste da ureðuje srpske sportske medije. A to radi godinama, sada ozbiljno izgubivši strpljenje, manirom iz krimi-filmova poziva pojedine beogradske redakcije, ucenjuje i - preti. želi da uæutka sve one koji o Partizanu, klubu koji se raspada po svim šavovima, pišu kritièke osvrte. Dakle, pišu pošteno i realno.

 

 

"...Ukloni Simiæa ili više nismo prijatelji"

 

 

 Nikada u svojoj dugoj novinarskoj karijeri nisam pisao u prvom licu jednine. Ne smeta mi, inaèe, kada drugi tako pišu, ali lièno, mislio sam, i još uvek mislim, da je to pomalo pretenciozno. Meðutim, nije ovde bitno šta ja mislim, važno je da pošteno, bez ostrašæenosti, iznesem neke èinjenice koje sportska javnost u Srbiji treba i mora da zna.

 Radim na jednoj televiziji kao komentator, pokušavajuæi otvoreno da govorim o svim anomalijama u srpskom sportu, posebno fudbalu. I da se malo i pohvalim - TV gledalište me je odlièno prihvatilo, bez obzira na to što istina u fudbalskom miljeu nije na nekoj visokoj ceni.

  Meðutim, ovih dana javio se žarko Zeèeviæ, èovek koji, kako sam kaže, "nema nikakve veze s Partizanom" i ozbiljno zapretio redakciji, uredniku, da imaju vremena da me za mesec dana skinu sa programa, ili... Ostalo nije za preprièavanje ako se poštuje pristojan, graðanski ukus èitalaca.

  Kako sam tu intervenciju doživeo? Moram odmah da priznam - vrlo teško. Odmah me je spopao neki neobjašnjivi strah. Evo i danas se tresem od silnog straha. Tresu mi se i noge i ruke. Prišao sam kompjuteru da bar dam neke oduške sebi, da se smirim, kad ono, meðutim... od straha se trese i moja "kibernetièka naprava".

Od straha, neæe ništa da prihvati što se odnosi na sivu eminenciju (i danas) Partizana, žarka Zeèeviæa.

Ne zna jadni kompjuter da je žarko Zeèeviæ sada gori i goropadniji od Mlaðana Dinkiæa, za kojeg se, inaèe, vezuje donošenje ovog novog Zakona o informisanju. Dinkiæ disciplinuje politièke novinare, a žarko Zeèeviæ - sportske?

 Ne bi bilo velike štete da svojim uticajem, svojim univerzalnim manirima pokupljenim od strasnog gledanja kriminalnih filmova, uæutka mene.

Nažalost, Zeèeviæ bi da uæutka i kompletnu sportsku javnost primenjujuæi mafijaški zakon æutanja, omertu - da praktièno niko ne vidi, ne komentariše, ono što on radi, a da i dalje rukovodi iz senke fudbalskim klubom Partizan, iako tamo ima svega nekoliko svojih proverenih ljudi - Petriæa, Tomiæa, Grubora, Drljaèu, ðuriæa - i nikog više. Ali, dobro su razmešteni, drže sve poluge vlasti, pa u toj zanesenosti ne vide, nesreænici, da se Partizan bruka i na meðunarodnoj i na domaæoj sceni.

 Javljao se "urednik" žarko Zeèeviæ i redakciji Sporta. Zasmetala mu je prièa o tome da je on autor strašnih podela u klubu, odnosno u Upravnom odboru. Pokušao je da uæutka i glavnog urednika Sporta, da ne piše o njemu na negativan naèin, ali je - govore naša saznanja - naišao na tvrdo.

Prosto, zaboravio je Zeèeviæ da, iako iz Partizana cedi suvu drenovinu, on više u sportskoj javnosti Srbije nema nikakav ugled, nikakav kredibilitet, niti bilo koga ko bi mu poverovao.  Izgubljena moæ i ugled optereæuju ovog èoveka do psihijatrijskih razmera, pa se, jadnik, ponaša kao slon u staklarskoj radnji.

 

 

Neron stanuje u Humskoj jedan

 

 

 Ako bi me eventualni èitalac upitao šta ja to imam protiv žarka Zeèeviæa, kakve mi dodirne taèke u životu imamo - skoro da ne bih umeo da odgovorim. Zapravo, ja se kao novinar koji neæe da misli glavom nesreænog Zeèeviæa, samo branim od svog progonitelja. Drugo je pak pitanje što se ja veštije, i mudrije, branim nego što on napada.

 Godinama pišem o fudbalu i pokušavam da ga odbranim od Zeèeviæa i njemu sliènih. Bivši gensek Partizana, a i sada alfa i omega ovog kluba, živi od fudbala. I to dobro živi. Ni Interpol ne bi mogao da popiše njegovu imovinu, steèenu od skromne plate generalnog sekretara Partizana. Uz to je izveo i pravi podvig - izdržavao je porodicu, školovao decu u inostranstvu...

 Ja sam u svojoj novinarskoj karijeri afirmisao preko 200 srpskih fudbalera. žarko Zeèeviæ ih je, po sopstvenom kazivanju, prodao 140. Gde su pare, žare?!

 Ja sam se iz sve snage trudio da se obraèunam sa svim anomalijama u srpskom fudbalu, napisao sam i knjigu "Fudbalska mafija u Srbiji", da bih ukazao na jedan poguban manir da se pare od transfera igraèa prelivaju u privatne džepove.

 Za rekordno kratko vreme, u potpunosti je Partizanu vratio duh pokojnog Mirka Marjanoviæa, svog vrlog mentora, zbog èega crno-beli doživljavaju golgotu na svim frontovima. Ili smo mi u grdnoj zabludi?

 O tome koliko uticaja ima žarko Zeèeviæ na ukupne odnose u srpskom fudbalu, kako preko Saveza traži da mu se nadoknadi 400.000 evra koje je svojevremeno privatno pozajmio svom sabratu po poslovima u fudbalu, pokojnom Branku Bulatoviæu, sledeæom prilikom... 

U ovom trenutku raduje to da u odbranu FK Partizan ustaju i njegovi bivši asovi, Savo Miloševiæ, Dragan æiriæ, ðorðe Tomiæ, Bata Mirkoviæ i mnogi drugi ugledni partizanovci,  ozbiljno spremajuæi "puè" i preuzimanje vlasti u svom klubu. Taj dan obraèuna u Humskoj jedan približava se brže i silovitije nego što sadašnji kvazirukovodioci o tome mogu i da sanjaju.

  Znaju ti èestiti asovi, koji su pronosili slavu Partizana, a zna to i kompletna fudbalska javnost Srbije, da ako oni ne uzmu stvar u svoje ruke (baš kao što je to uèinjeno i u sluèaju Crvene zvezde), Partizan æe nestati sa fudbalske mape Srbije.

  Nije ovde samo problem to što Zeèeviæ i kompanija èine pravi genocid nad Partizanom (navodno su mu navijaèi Partizana, Grobari, razbili i kola, mada nipošto ne odobravamo nasilje) veæ što njegovi podanici u samom klubu èine pravi genocid i nad srpskim fudbalom.

  Uništavanje Partizana, jednostavno, mora da se zaustavi. Ne može jedan èovek da glumi ludilo i da sve ostale ljude koji vole fudbal i navijaju za Partizan, vuèe za nos zarad svojih liènih interesa.

  I da zakljuèimo: za žarka Zeèeviæa se slobodno može reæi da je Neron srpskog fudbala. On, tragièno osrednji košarkaš.

 

 

 

 

 

 

Otišao i ðorðe Tomiæ

 

 

èestiti ljudi, oni koji neæe da služe gorem od sebe, polako napuštaju Partizan. Otišao je, na dostojanstven naèin, Zoran-Bata Mirkoviæ. Za njim je, tek što je postavljen na mesto zamenika direktora omladinske škole, crno-bele napustio i ðorðe Tomiæ, jedan sjajan mlad èovek, nekada veliki igraè Partizana i nekoliko evropskih klubova. Oba ova odlaska, i Mirkoviæev i Tomiæev, imaju istu poruku - "neæemo da služimo kao lutke o koncu žarka Zeèeviæa". Ako tako govore èestiti bivši fudbaleri Partizana, koga to još žarko Zeèeviæ može da ubedi da iz senke, iz mraka, da ne vodi Partizan? I sigurno ga on nikada neæe napustiti ako Grobari, kao nekad, ne uzmu stvari u svoje ruke i ne krenu u žestoke demonstracije. Pa i pred Vladu Srbije, što da ne?

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane