https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

(Ne)dela

Uloga žmirkave gradonačelnice u otimanju hotela

Volela ga jedna Maja

Direktor preduzeća HTDP "TVRĐAVA-VARADIN" koje je sa sedištem na PETROVARADINSKOJ TVRĐAVI uspešno poslovalo PREKO 40 GODINA , dok politika Maje Gojković i njenih saradnika, nije umešala prste, opisuje hronologiju nasilja nad zaposlenima i otimanje eksluzivnog hotela:

***

Dana 3.12.2005. godine na osnovu pravosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu- dogodilo se izbacivanje radnika i oduzimanje pokretne i nepokretne imovine koju su radnici društvenog preduzeća sticali preko 40 godina.

Dakle gradu N. Sada smo smetali od 1996 godine, pa je grad raskinuo ugovor sa preduzećem i podneo tužbu za iselenje.

Ugovor koji smo imali sa gradom Novog sada je UGOVOR SA NEOGRANIČENIM PRAVA KORIŠĆENJA - DOŽIVOTNO.

Nakon presude 2005 godine grad Novi Sad predaje sudskim izvršiocima i daje nalog policiji da nas izbace iz prostorija hotela i restorana 13.12.2005 godine, bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu i bez ODLUKE VLADE REPUBLIKE SRBIJE.

Bez obzira na odluku Osnovnog suda, grad Novi Sad je morao imati odluku države- saglasnost. Za te radnje Vlada Republike Srbije, nije bila upoznata.

Kada smo izbačeni napolje, na ulicu, ostao je hotel, restoran , diskoteka, magacini i bar, sve sa pokretnim stvarima. Tada su sudski izvršioci na čelu sa gradskim pravobraniocem Olgom Zdjelar, izvršili popis nameštaja i svari, bez komisije radnika, mada smo mi zahtevali da neko bude od nas prisutan.

Tada je Maja Gojković bila gradomačelnik N. Sada i sve je bilo smišljeno sa njene strane, a to je, isterati radnike na ulicu, preuzeti hotel, kompletno namešten pun stvari i predati ga pokojnom RATKU BUTUROVIĆU. Mi smo tada tražili da nam grad Novi Sad nađe-preda neku halu u gradu da možemo da iselimo stvari i nameštaj ,ali smo od rukovodstva grada Novog Sada i gradskog pravobranilaštva dobili odgovor, da nebrinemo, da ćemo svi dobiti posao i novčanu pomoć dok se situacija ne reši"!

Dakle oduzeta je pokretna i nepokretna imovina na površini od 5.405,86 kvadratnih metara. Glavna u popisu stvari je bila desna ruka Maje Gojković, gradski pravobranilac Olga Zdjelar .

Ukupna vrednost pokretnih stvari je bila po zadnjem popisu u iznosu od 600.000 evra od 31.12. 2004 koja je na osnovu popisa predata Agenciji za privatizaciju. Nepoketna imovina NIJE procenjena, jer preduzeće, još uvek u to vreme nije bilo u stečaju.

Sve se dogodilo pre pokretanja stečaja, Dakle objekti se nisu smeli oduzeti i zbog toga i nije došlo procene kapitala.

Naše stvari koje su bili u hotelu su predali firmi REVNOST IZ NOVOG SADA NA ČUVANJE I NJIHOVI LJUDI SU 6 MESECI ČUVALI I OBEZBEĐIVALI OBJEKTE I STVARI.

Na mesečnom nivou čuvanje stvari je bilo 424.000 dinara x 6 MESECI U IZNOSU OD PREKO 2..500.000 dinara, te je suma čuvanja stvari i inventara stavljena na teret preduzeća, koje od dana oduzimanje hotela i restorana nije poslovalo, jer su ti objekti bili jedini u preduzeću.

Kada smo se obratili gradskom pravobranilaštvu da nam predaju nameštaj, Gradski pravobranilac Olga Zdjelar je odgovorila "isplatite nam dug od 2.400.000 dinara i možete preuzeti pokretnu imovinu. Od popisa stvari su popisali nekoliko soba od ukupno 50 soba i malo nameštaja i odmah procenili na 1.600.000 dinara. Do procene kapitala u Preduzeću nije ni došlo jer se sve dogodilo pre pokretanja stečaja. Nad preduzećem je Agencija za privatizaciju pokrenula stečaj u 2009. godini, a preduzeće je ugašeno 2014. godine.

A 28.08.2006 godine na raspisanom tenderu u Novom Sadu, je bio jedini pokojni Ratko Buturović koji je preuzeo objekte od grada Novog Sada pod ugovorom o zakupu na 30 godina, uz neku minimalnu cenu , a dugovanja gradu na osnovu ugovora o zakupu nije plaćao sve od 2006. godine pa nadalje, pa je grad utužio njegove naslednike za isplatu dugovanje zakupnine od 2006. godine. pa do danas, gde se pred Privrednim sudom u Novom Sadu vodi spor između njih, a nas 50 radnika koji smo suvlasnici imovine u državnoj svojini na ulici.

Od države do danas nismo dobili ni jedan dinar. Nisu nam isplaćene presude, otpremnine,nismo dobili socijalni program,.Mnogi su radnici još uvek radnosposobni a bez posla i na ulici. Za ovo smo se niz puta obraćali Vučiću , njegovim ministrima, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću , ali bez odgovora i bilo kog rešenja.

Godine 2014. smo imali proteste pred gradskom kućom i 16.06. 2014 razgovarali sa gradonačelnikom Milošom Vučevićem i tražili smo da nam grad isplati milion evra na ime štete za minimalnu štetu, kako bismo radnicima isplatili otpremnine i presude.

On se složio da smo u pravu, ali da obavestimo Vučića i Nikolića i ukoliko bi država bila saglasna, grad Novi Sad bi rešio problem sa nama.

Mismo se Vučiću obraćali niz puta , na stranku na Vladu Republike , ministarstvima , ali bez odgovora. Jedini odgovor smo dobili od Generalnog sekretarijata Vlade i Direkcije za imovinu da Vlada nije o tome upoznata , niti je doneta bilo kakva odluka. Do danas su radnici nezaposleni, bez otpremnine, isplaćenih presuda, i zarada, bez socijanog programa i povezanog radnog staža.

S poštovanjem,

Vladimir Ilčešin

1

Žena koju su smestili u novu bolnicu u Batajnici umirla okružena smećem, a pre smrti poslala je slike iz ovog logora smrti

Kako su je umrli?

(TV N1 nije objavila ovaj prilog koji je snimila pacijentkinja bolnice u Batajnici, koja je umrla u sobi punoj smeća. Glavni u ovoj televiziji je Jugoslav Ćosić)

BATAJNICA-Blok intenzivne nege PIN 9, gde moraju biti uslovi na najstrožijem nivou higijene, jer tu leže teški pacijenti u veoma osetljivom stanju. Slika govori više od hiljadu reči. Da li će neko odgovarati za ovo?

Ove prljave, prašnjave kutiješine sa nabacanim đubretom i otpadnim materijalom su danima tamo stajale, a sve to je slikala moja pokojna mama dok je tamo ležala bolesna i živa. Horor.

Žalila se da joj stalno gube analize krvi i rentgen snimke, da joj niko ne govori o stanju njene bolesti, da svim pacijentima daju istu bocu terapije, bez odgovora šta je unutra, da niko ne prilazi satima da pita treba li šta.

Čovek je pored nje u mukama umirao držeći se za srce, nikog nije bilo satima, a tek uveče su mu neki klinci dali neku injekciju u srce da bi umro tog trenutka.

Potresno nam je to ispričala ne sluteći da i nju čeka smrt par dana kasnije. Tražili smo odgovore, da nam daju sve njene analize i snimke i čime su je lečili, šta su lečili, ali dobili smo odgovor da im je zabranjeno da to daju.

Pronašli smo slike u njenom telefonu, koje objavljujem jer to smatram moralnom obavezom. Gde dalje potražiti pomoć? Imamo pravo da znamo od čega je umrla i kako je lečena?

Platili smo privatni transport od Infektivne Klinike do Batajnice, jer se Hitna pomoć čeka predugo. Platili smo i pre toga bezbroj pregleda na privatnoj klinici. Budi veliku sumnju šta se u toj bolnici dešavalo. Budi sumnju i da li je imala kovid i od čega je lečena.

Trebala je da izađe kući jer je ozdravila, pričala sa nama telefonim, potpuno svesna, sama odlazila do toaleta i brinula o higijeni. Nije bila na kiseoniku, očekivao se otpust kući, što su nam u informacijama telefonom i najavili, jer je oporavljena. Nismo to dočekali.

Preuzeli smo je ali u kovčegu. Umrla je dok smo satima okretali telefon, jer nismo znali šta je sa njom. Isto kao što smo i telo preuzeli posle mnogo dana i mnogo čekanja.

Da mogu da vratim vreme nikad je tamo ne bih pustila. Zašto se u toj bolnici dešavaju ovakve stvari, a i mnogim drugim, jer čitamo svaki dan o sličnim sudbinama.

Mi kao pošteni građani zahtevamo objašnjenje. Takođe, nije bio red da na kraju nedostaje puno njenih ličnih stvari koje je unela u bolnicu, kao i novac koji je imala sa sobom. Da li je to normalna pojava? Na kraju veoma škrta otpusna lista, bez ijednog laboratorijskog nalaza, a znali smo da je ušla sa nalazima koje je trebalo ispratiti. Da li su to sanirali?

Red je bio da i to napišu ili su otpusne liste običan šablon. Ne mogu biti jer se moraju navesti sve bolesti i tok lečenja, kao i svi rezultati tokom hospitalizacije. Ovako napisana ispada da je lečena samo od kovida i da ništa drugo nije i ne treba lečiti.

Odgovor nismo dobili znači nigde, kao ni jednu lepu reč, niti reč utehe. Neka majka počiva u miru, a nama preostaje da se izborimo za istinu. Tuga je ušla u mnoge porodice ovih dana, kojima su se slične stvari dešavale sa članovima porodice.Tražićemo odgovore od nadležnih i nećemo stati.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane