Žandarmerija: Kako državni službenici rade na crno,
bez rešenja o radnom statusu
Žandari na određeno vreme
Žandarmerija, elitna policijska jedinica Srbije, nakon godinu
dana dobila je novog komandanta, a njegovim dolaskom na površinu izbijaju stari problemi i nerešena pitanja više desetina pripadnika Žandarmerije, koji su godinama
na "privremenom radu" u državnoj službi
Mile Ješanov
U
Žandarmeriju se danas zainteresovani za rad u ovoj policijskoj
formaciji primaju putem redovnih konkursa MUP-a Srbije, na koje mogu
da konkurišu samo kandidati koji su već
pripadnici policije i koji posle
prijema moraju da prođu i
specijalizovanu obuku.
Međutim, problemi koji se tek sada
pokazuju, i to čak osam godina
nakon osnivanja, imaju korene u samom početku rada
Žandarmerije i prijemu prvih generacija
njenih pripadnika.
Od kada je osnovana, na Vidovdan
2001. godine, redove Žandarmerije popunjavali su kandidati iz
policije, ali i civili koji
su ispunjavali utvrđene kriterijume i koji su
dodatno položili državni ispit. Uz uspešno savladan
kurs, dobre ocene na testovima
i zadovoljavajuće rezultate na bezbednosnim
proverama, kandidati iz policije primani
su u Žandarmeriju uz potpis Ugovora
o radu na neodređeno vreme, dok su kandidati
iz civilstva potpisivali ugovore na period od tri godine!
Prema rečima tadašnjeg prvog komandanta Žandarmerije, Gorana Radosavljevića Gurija, ova mera s ugovorima na određeno bila
je uvedena samo kao mera bezbednosti,
u slučaju da kandidati za taj
period ipak ne pokažu visok nivo spremnosti
za ostanak u jedinici. Međutim, da li u žurbi ili
zbog nekih drugih razloga, već tada je poslodavac, koji je u ovom slučaju
država, svesno ušao u kršenje Zakona o radu koji pod "radom na određeno
vreme" podrazumeva period od najviše 12 meseci.
Većina tih kandidata, po isteku prvih,
"probnih" ugovora, ponovo je prolazila bezbednosne provere, što je
bilo neophodno za prelazak u stalnu državnu službu. Međutim, iz sasvim
nepoznatih razloga, u tom pravnom galimatijasu pojavila su se nova odstupanja.
Došlo je do izmena ugovora, ali ne kod
svih, već samo kod nekih kandidata, što na početku nije privlačilo pažnju
jer je bilo u okviru zakonskih formalnosti, te se niko nije ozbiljnije bavio
tim pitanjima sve dok problem nije postao vidljiv i dok nadležni nisu počeli da
ga prebacuju iz ruke u ruku. Sporni predmeti od tada
lutaju od stola do stola, da ne kažemo od fotelje do fotelje.
O čemu je u stvari reč? Kandidati s tim
"drugačijim" ugovorima, za razliku od ostalih, nisu dobili posao na
neodređeno vreme, već su privremeno prebačeni na čekanje do okončanja provera
za stupanje u stalni radni odnos, što opet i nije neobično jer se radilo o
rutinskim proverama i nije značilo prestanak njihovog rada u Žandarmeriji. Kako
je vreme prolazilo, a poznato je da i najdublje provere ne mogu da traju duže
od nekoliko meseci, počela su da se nižu i prva pitanja u vezi sa njihovim
"određeno-neodređenim" statusom. Odgovori su izostali.
Zvanične molbe za rešavanje statusa pripadnici
Žandarmerije godinama šalju na adrese nadležnih, ali taj problem i dalje
postoji, jer se niko do sada nije upustio u njegovo rešavanje. Rezultat toga je da Srbija danas ima nekoliko celih
timova visokoosposobljenih policajaca, pripadnika Žandarmerije,
koji svakog dana dolaze na posao, učestvuju u obezbeđivanju Kopnene zone
bezbednosti, rade sve poslove koji su u nadležnosti elitne policijske jedinice,
ali sve to bez pokrića, jer zvanično, oni nemaju važeće ugovore o radu!
Zakonski, oni ne postoje u registru pripadnika koji su u radnom odnosu na
neodređeno vreme, a što se tiče registra sa ugovorima na određeno, oni su
nevažeći još od 2006. godine, te su oni koji zakon štite istovremeno van istog
tog zakona!
Po analogiji, ako nemaš ugovor ili bar adekvatno pravno
obrazloženje, ti nisi zaposlen, a ako nisi zaposlen, pogotovo u državnim
organima, "duga cev" i drugo naoružanje koje je u svakodnevnoj
upotrebi nema šta da traži u tvojim rukama. Znači
li to da za postupke ovih momaka niko nije odgovoran? Predstavnik Nezavisnog
sindikata policije u razgovoru za Tabloid naglašava da je odgovor na ovo
pitanje, nažalost, potvrdan. On tvrdi da se propusti u slučaju ovih ugovora u
Žandarmeriji, kao i odgovornost za njihovo rešavanje, nevešto prebacuju u druge ruke.
Najblaža posledica ovakve nebrige je pojedinačna tužba,
recimo, "dobro obaveštenog"
navijača, koji jeste da je pravio nered na nekom sportskom događaju, te je zbog
toga i priveden, ali je došao do informacije da je lice koje ga je sprečilo u
remećenju javnog reda i mira, u stvari, policajac koji za državu takoreći "radi
na crno". Ako je te "sreće", navijač je uz to zadobio i neku
lakšu telesnu povredu, jer ga je "zakačila" palica dotičnog iz
Žandarmerije. Tu se pokreće pitanje odštete, ali i niz drugih pitanja koja se
tiču povreda zakona, a koje istog trena zaštitnike građana čine prestupnicima.
U svim ostalim slučajevima u kojima se radi o težim povredama, ranjavanju ili
čak i oduzimanju života, posledice mogu biti nesagledive. Nadležnima se može
slobodno postaviti pitanje, ko su ti "obični" ljudi u uniformi koji
su "jednakiji" od drugih, pa imaju prava da reaguju na terenu, mogu
da nose i koriste oružje teškog kalibra, a istovremeno, na papiru, nisu vojnici,
nisu policajci, ali ni pripadnici Žandarmerije.
Još
jedan od sramotnijih, ali slikovitih primera koliko jedinica stoji iza svojih
ljudi jeste do sada već nekoliko puta ponovljena situacija - kada neko od
njenih pripadnika želi da napreduje, ode dalje, recimo u Specijalnu
antiterorističku jedinicu (SAJ), najveći problem za to ne predstavljaju
rigoroznije provere i stroži dril od žandarmerijskog, već papiri. Naime, jedan
od uslova za prijem u SAJ je da je kandidat već u državnoj službi, što u ovom
slučaju nisu i kandidati bez rešenja.
O postojanju problema pripadnika koji u Žandarmeriji
godinama "državno rade na crno" (!?) do sada se nije javno govorilo,
njihove zarade uredno se isplaćuju iz državnog budžeta, ali je njihov ostanak u
jedinici konstantno neizvestan i, po svoj prilici, ostavljen u amanet
komandantu, pukovniku Bratislavu Dikiću.
Bezbednosne provere kojima su podvrgnuti svi kandidati
koji stupaju u redove vojske ili policije obuhvataju provere iz domena javne i
državne bezbednosti. Ukoliko ne ispunjavaju postavljene kriterijume, imaju
kriminalni policijski dosije - oni lično ili neko od bližih rođaka, kandidati
jednostavno ne mogu da prođu dalje, a o stupanju u aktivnu službu nema ni
govora. Međutim, u onim slučajevima kada se ove provere ponavljaju, prilikom
stupanja u stalni radni odnos ili ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice u
međuvremenu načinilo neki zakonski prekršaj, prosečno trajanje tih provera je
od dve nedelje, pa najviše
do dva meseca.
U slučaju Žandarmerije, iako su u aktivnoj službi, više
desetina pripadnika jedinice i dalje je u fazi provera, iako su "ona dva
meseca" odavno premašena.
Znači li to da su pod posebnom lupom službi koje ih proveravaju ili se njihov
ugled i "rad u okviru zakona" dovode u pitanje, a oni ipak nisu
suspendovani, niti odstranjeni iz jedinice?
Međutim, sporni ugovori nisu jedina nedoumica u radu
Žandarmerije. Prethodni komandant ove jedinice bio je Borivoje Tešić,
koji je pre dve godine penzionisan. Tešić je potom tužio MUP zbog nezakonitog
penzionisanja, a zakonske uslove za penziju stekao je tek nakon što je
Skupština Srbije početkom 2009. promenila zakone u ovoj oblasti. Osim ovoga,
tradicionalno se spekuliše o načinu prijema u ovu jedinicu, o raznim
"vezarenjima", koja se uopšteno
pripisuju MUP-u, a koja pripadnike Žandarmerije zbog nešto viših zarada
stavljaju na sam vrh poželjnih radnih mesta u državnoj službi, ali kako je
prezauzeta zvučnim obračunima s kriminalom i razotkrivanjem korupcionaških afera, država se još uvek, izgleda, nije odgovorno
pozabavila sopstvenim problemima.
Žandarmerija
ima odrede u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.
Dolaskom Dikića na mesto komadanta, niški odred
Žandarmerije je dobio drugu vrstu uniforme, jer je Dikić bio nekadašnji
komadant ovog odreda. Ista služba, uniforme različite.
Pripadnici Žandarmerije posebno se žale na komandanta
novosadskog odreda, pukovnika Radislava Stalevića. On je došao iz Prištine, i
brzo se okućio. Pomogao mu je žandar Dejan Kastratović, a komandant ga
je unapredio u šefa voznog parka Odreda.
Žandari iz Novog Sada žale se i na postavljanje Slobodana
Đurića na mesto šefa odseka za operacije, zaduženog za zaštitu zakonitosti.
On je poznat kao zelenaš, jer ljudima u nevolju pozajmljuje novac uz visoke
kamate.
Još je teži slučaj majora Cvetičanina, koji je
radio kao bezbednjak na graničnom prelazu u Bačkoj Palanci, a potom je, sa ženom koja je bila carinik na ovom prelazu, nakon što je
uhvaćen u zloupotrebi službenog položaja, po
isteku
suspenzije vraćen na posao. Da je običan žandar učinio nešto slično, dobio bi
višegodišnju robiju.
Žandari iz novosadskog odreda izloženi su čestim
poniženjima. Tako na vrlo arogantan način i nasilno, u krug odreda ulazi, kao
posetilac komadanta Stalevića, bivši komadant SAJ-a Branko Ćurčić.
Posebnu zabrinutost u MUP-u Srbije izazivaju namere
komandanta Dikića da u Žandarmeriji osnuje sindikat, koji će kontrolisati.
Žandare privlači nuđenjem mobilnih telefona, preko streljačkog kluba iz Niša.
Oni koji Dikića poznaju, tvrde da je obdaren fizičkom inteligencijom, a diplomu
doktora za menadžment dobio je na standardan način. Dikić - doktor pukovnik.
Da li će problemi žandarma moći uskoro da budu rešeni? Sa
Dikićem na čelu, svakako - NE!
Đavo i njegov brat
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica
Dačić je početkom juna 2009. za prvog čoveka jedinice postavio pukovnika
Bratislava Dikića, koji je do tada bio na čelu niškog odreda Žandarmerije. Pre
njega, jedinicom je komandovao Borivoje Tešić, nekadašnji zamenik komandanta
Gardijske brigade, koji je pre dve godine penzionisan, a čije je poslove do
tada obavljao zamenik komandanta Srđan Grekulović.
Novi komandant
Žandarmerije, pukovnik Bratislav Dikić, rođen je 1970. godine. Studirao je u
Novom Sadu, gde je magistrirao i doktorirao na privatnom Fakultetu za
menadžment u užoj naučnoj oblasti "Krizni menadžment". U Ministarstvu
unutrašnjih poslova radi već dvadeset godina, od kojih je deset godina proveo u
Specijalnoj antiterorističkoj jedinici. Odlikovanja koja je do sada dobio su
orden za hrabrost, orden za zasluge u odbrani i bezbednosti zemlje, Ratni krst,
plaketa Srpske pravoslavne crkve, kao i specijalna plaketa za najplemenitiji
podvig 2008. godine.
Tabloid je prošle godine objavio tekst o
problematičnoj biografiji gospodina Dikića, koji je u vreme delovanja tadašnje
jedinice SAJ-a, kojoj je pripadao, u jednoj akciji na Kosovu ubio kolegu, a
drugog teško ranio. Ovo ubistvo i ubistvo u pokušaju zataškano je tako što je
porodici ubijenog policajca saopšteno da ga je ubio neprijateljski vojnik! U
policiji je Dikić poznat pod nadimkom Đavo, a u Žandarmeriji radi i njegov
brat, o čijim nestašlucima je Tabloid takođe pisao.