Policija
Ko je u ovoj zemlji zaštićen - oni naoružani
i bahati ili oni nevini
i nemoćni
Nema zaštite od štićenih lica
Poslednji slučaj u kome je glavni akter ponovo bio Milan
Obradović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, kada je gotovo unakazio svoju prijateljicu
Aleksandru Jelovac, i to u prisustvu
svojih telohranitelja, koji su nemo posmatrali događaj, postavlja pitanje da li
je aktuelna vlast demokratska ili doslovno - teroristička
Milovan Brkić
Malobrojna srpska policija uglavnom je angažovana na zaštiti takozvanih
štićenih lica, zaštićenih svedoka i svedoka saradnika.
Dok pustim ulicama srpskih gradova nasilnici i lopovi
svih boja mogu slobodno da
ordiniraju, bolje obučeni i utrenirani
policajci služe kao gorile srpskim
političarima, stranačkim funkcionerima i bašibozluku koji
je dobio status svedoka saradnika ili zaštićenih, uglavnom
lažnih svedoka.
U MUP-u Srbije formirana
je Uprava za zaštitu imovine,
objekata i ličnosti (Peta uprava), koja broji oko dve
hiljade policijskih službenika! Oni danonoćno štite ministre, njihove stanove, vikendice, ljubavnice, porodice, limuzine, privatne i službene,
dečicu...
Najviše je štićenih ličnosti
iz okruženja Borisa Tadića. Predsednika, po potrebi, na masovnim
skupovima, pogotovo u poslednje vreme, otkada se teže razboleo i upao
u paranoju, čuva i po 200 pripadnika
vojno-policijskih snaga. Njegove savetnike, stručne saradnike, sekretarice i partijske
drugove, takođe obezbeđuje srpska policija, jer i
oni imaju status štićenih ličnosti.
Zbog nedostatka policije u Petoj upravi MUP-a Srbije, u pomoć im priskaču pripadnici
Brigade policije sa Banovog brda u Beogradu, a u Novom Sadu i Nišu pripadnici
odreda Žandarmerije. Zaštićene
svedoke - mafijaše obezbeđuje posebna policijska služba - Jedinica za zaštitu svedoka i
žrtava!
U zaštitu štićenih ličnosti
uključuje se, po potrebi, i Specijalna
antiteroristička jedinica
(SAJ), zatim PTJ, kao i žandarmi koji
su stacionirani u više gradova, a u Beogradu u bazi u Lipovici. Imajući u vidu
da se broj štićenih ličnosti
udesetostručio, u pomoć
priskače i lokalna policija iz policijskih stanica ili Uprave
policije PU Beograda i drugih većih gradova.
Dečkiće Bojana Pajtića, pa i njegovu službenu
suprugu, takođe danonoćno čuvaju jake policijske snage. Policija danonoćno čuva njihove stanove, kola, vikendice... Uz njih su tokom
obavljanja službene dužnosti, tokom praznika...
U proseku, jednu štićenu ličnost
obezbeđuje najmanje 20 policajaca! Oni koriste službena kola, sistem veza...
Kojim se to opasnim poslovima, za račun države,
bave, recimo, savetnici predsednika Srbije, ili savetnici
premijera, ili ministara i njihovih
savetnika, zamenika, pomoćnika, ili
njihove ljubavnice i stranački funkcioneri!
Koliko košta zarada
za nekoliko hiljada policajaca, njihova oprema, upotreba automobila, benzina, i sistema
veza, dnevnice!
Da li siromašna
Srbije može da odvoji toliko
novca i policijskih
službenika da čuva srpsku političku
elitu, koja bi, zbog svojih kriminalnih
aktivnosti, trebalo da je u zatvoru?
Nezamislivo
je da, na primer, nemačke ministre danonoćno obezbeđuje po 20 policajaca i specijalaca. Kada bi komesari Evropske unije uzeli olovku i
sabrali koliko kriminalnu družinu Borisa Tadića obezbeđuje
policajaca, ostali bi šokirani. Sve evropske
vlade, njihove ministre i predsednike,
obezbeđuje manje policije nego što MUP Srbije angažuje svojih službenika da štite gospodu
iz stranaka srpske vladajuće koalicije.
A štićene ličnosti su baš
zaštićene.
Jer, ustvari, od njih nema zaštite,
ako se one namerače na građanina.
Policijski
službenici koji štite štićena
lica mogu samo nemo da
posmatraju kako oni koje oni
čuvaju, mlate građane, svoje ljubavnice ili goste u lokalima.
Tako je, u večernjim satima 24. jula ove godine,
Milan Obradović, direktor
Uprave za izvršenje krivičnih
sankcija Ministarstva pravde,
fizički nasrnuo na svoju prijateljicu
Aleksandru Jelovac
i propisno je izmlatio, i to u prisustvu svojih telohranitelja, koji su nemo posmatrali
događaj. Unakažena devojka je pozvala policiju, stigla je i hitna pomoć
koja je insistirala da povređenu odmah
preveze u Urgentni centar, jer su
otoci bili vidljivi, a modrice su išarale
njeno telo. Pristigla je i policija, ali je unesrećenoj javljeno
da zadrži jezik za zubima
ili će je pojesti mrak.
Obradović
je poznat kao ovejani kriminalac, bio je član zemunskog klana, posle smene sa mesta
načelnika beogradske policije bio je i uhapšen, ali je posle dva meseca
pušten da se brani sa slobode.
Iza njegovog nasilja i bahanalija
stoji ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Tabloid je opisao
i Obradovićevu tuču u restoranu
Tabor 31. decembra prošle godine,
kada su građane koje je napao, legitimisali njegovi čuvari, policajci, pozivajući dežurnu službu
da napadnute goste privedu sudiji,
jer su se branili i nisu
dopustili pijanom Obradoviću da ih
izmlati. A čovek voli da bije
one koji mu nisu simpatični.
U Novom Sadu, kada u kafićima primete Nenada Čanka, beže koliko ih noge
nose. Kada se ukoka, Čanak odmah traži da njegove gorile biju goste, ili zove
ministra policije da njegovim gorilama šalje pojačanje.
Štićene ličnosti voze se u skupocenim, često u blindiranim službenim
vozilima, naravno o trošku građana Srbije.
Urednici Tabloida tražili su nekoliko puta zaštitu od ministra
policije Ivice Dačića, kada su dobijali ozbiljne pretnje da će biti
ubijeni, a koje su im upućivali i visoki funkcioneri njegovog ministarstva. Ministar
ih nikada nije uzeo u zaštitu.