Pravosuđe

"Slučaj Bris Taton" postaće u nastavku slučaj "srpsko pravosuđe" a možda i "B(o)ris Tadić"

 

Iznad Mire sto đavola vire

 

Zahvaljujući srpskim politikantima, kabadahijama, poltronima i samozvanim diktatorima, u slučaju ubistva francuskog navijača Brisa Tatona, koji je po svim istražnim, procesnim i pravnim parametrima jednostavan slučaj, bilo je dovoljno da se nađe odgovarajući sudija  u liku Mirjane Ilić pa da se pravo pretvori u blamažu i sramotu. Nisu bez razloga optuženi poželeli da im u sred Srbije sudi - francuski sud

 

M.G.

 

Kad je Mirjana Ilić, sudija Višeg suda u Beogradu, 25. januara ove godine pod pritiskom donela pravno neodrživu, nelogičnu i očigledno politički obojenu presudu kojom je, u slučaju Taton, trinaest navijača Partizana osudila na neverovatnih 240 godina zatvora, najmanje što su osuđeni, njihova rodbina i advokati očekivali (?) bilo je da im sud, u skladu sa zakonom, u roku od osam dana dostavi pismeno obrazloženje. Kad je taj rok uveliko prošao, a poučeni ranijim iskustvom u vezi sa ažurnošću i "zakonitim delovanjem" sudije Mirjane Ilić, grupa advokata zatražila je od vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu Radmile Dragićević-Dičić objašnjenje da li je, možda, ona produžila rok za pisanje presude. Odgovor je bio da je gđa Dragičević-Dičić odlučila da se u ovom predmetu presuda izradi u roku od 60 dana, jer se, navodno, radi o ''složenom krivičnom predmetu i da je donošenju presude prethodio obimni i složen dokazni postupak.''

Svi zainteresovani, ali i javnost, bili su šokirani odgovorom, jer dokazni postupak niti je bio složen niti obiman. Naprotiv. Zbog toga je bilo interesantno saznati na osnovu čega je sudija Mirjana Ilić tražila produženje roka za izradu presude. Isto tako, s obzirom da je glavni pretres završen u kratkom roku, pretpostavka je da u trenutku donošenja presude i njenog javnog objavljivanja kod prvostepenog suda nisu postojale dileme u pogledu utvrđene materijalne istine i zakonskih normi koje treba primeniti, s obzirom na visinu izrečenih kazni i na tada iskazanu odlučnost i spremnost da u ovom predmetu donese čak i (četiri) smrtne kazne (zamenjene vremenskim!). Zbog toga nije bilo razloga da se samo zbog diktiranje presude, kucanja, štampanja i slanja produžava zakonski rok od osam dana.

Od dostavljanja presude advokatima zavisilo je ostvarivanje prava na žalbu. Presuda, međutim, nije dostavljena pisarnici ni po isteku roka od 60 dana.

 

Sumnjivo

 

Polovinom jula ove godine, dakle pola godine posle izricanja kazni okrivljenima za ubistvo Francuza Brisa Tatona, presuda i dalje nikako da izađe iz Višeg suda. Iako su advokati svih okrivljenih podneli žalbe i na presudu i na rešenje o određivanju pritvora u zakonom predviđenom roku, spisi predmeta nisu prosleđeni na odlučivanje Apelacionom sudu, kao drugostepenom. Razlog je pomalo bizaran i u najmanju ruku sumnjiv: odlučivanje po žalbama na troškove jednog od advokata! Tako je jedna žalba povodom troškova advokata po službenoj dužnosti iskorišćena kao nerazumljiv i neprihvatljiv alibi za bahato i čudno trošenje vremena, dok se okrivljeni gotovo pola godine nalaze u pritvoru po nepravosnažnom rešenju. Stvar je bila utoliko sumnjivija jer je sudija Višeg suda prvo izrazito žurila sa procesom, navodno zbog toga što je u pitanju bio pritvorski predmet (desetak okrivljenih u pritvoru), a onda je, posle brzinske presude, doslovno svaka aktivnost stopirana, iako su svi okrivljeni i dalje bili, tačnije ostali u pritvoru. U svojim predstavkama, apelima i urgencijama Vrhovnom kasacionom, Apelacionom i Višem sudu, ali i  Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, branioci optuženih su tražili odgovor na pitanje zašto je "u pritvorskom predmetu, u kome su četvorica okrivljenih osuđena na kazne koje zamenjuju smrtnu, najhitnija odluka bila baš ona o troškovima!?".

Konačno je 15. jula, najverovatnije pre svega zbog pritiska javnosti i zainteresovanih, predmet dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu. Tako su se "zakonski uslovi" stekli posle gotovo 25 puta dužeg vremenskog roka od onog propisanog zakonom. U međuvremenu je ustanovljeno još nekoliko proceduralnih, gotovo sigurno namernih propusta Suda.

 

Istina je očigledna, ali...

 

Udruženje "Hoćemo istinu", koje su u međuvremenu osnovali roditelji osuđenih navijača, optuženih za ubistvo Tatona, formalno su 21. jula predsednici Visokog saveta sudstva Nati Mesarović podneli "Pritužbu na rad" protiv sudije Višeg suda u Beogradu Mirjane Ilić, sa predlogom da se protiv nje pokrene disciplinski postupak zbog nesavesnog vršenja sudijske dužnosti.

Prenosimo izvode iz ove pritužbe, jer sublimira ne samo karakter sudstva u celini, nego i bahatost, tendencioznost i neodgovornost u vođenju ovog sudskog postupka sa vrhunskom političkom i međunarodnom konotacijom, ali izuzetno jednostavnog po svojoj materijalnoj, činjeničnoj i pravnoj suštini.

U pritužbi se na samom početku kaže da "postupajući predsednik veća sudija Mirjana Ilić nije odobrila narezivanje kompakt diska sa audio zapisom o objavljivanju presude od 25. januara 2011. Ona to nije odobrila nijednom od branilaca, povredivši pravo branilaca i zainteresovanih da se upoznaju i koriste taj zapisnik za dalji tok postupka, čime je povredila zakonsko pravo koje imaju procesni učesnici da sve što je na glavnom pretresu pa i prilikom objavljivanja presude napisano koriste...

...U vršenju sudijske funkcije sudija Mirjana Ilić se nije ponašala kao nezavisan sudija koji bi trebalo da bude potčinjen Ustavu i zakonu zemlje u kojoj sudi. Ona je podlegla političkom uticaju izvršne vlasti i praktično donošenjem nezakonite presude ispunila politička obećanja državnih funkcionera... tako što je suđenja vršila dan za danom preko radnog vremena, istovremeno ističući značaj predmeta, težinu krivičnog dela i okolnosti izvršenja krivičnog dela po optužnici, uskraćujući reč odbrani i ignorišući apsolutno sve predloge koje su branioci u vezi sa ovim krivičnim postupkom predlagali.

Čitanjem transkripata zapisnika to se da lako uočiti, a naročito bi se to uočilo iz audio zapisa koji je sačinjen prilikom objavljivanja presude, a zatim je uskraćeno davanje ovog zapisnika koji na veoma decidan način pokazuje sve povrede etičkog kodeksa, a zatim i Zakonika o krivičnom postupku, koji kada ga primenjuje Mirjana Ilić ne pruža garanciju da se na zakonit način dođe do istine, a koji bi trebalo da pruži garanciju da niko ko je nevin ne bude osuđen. Nepridržavanje Zakonika o krivičnom postupku sudiju čini nedostojnim i time se na najgrublji način povređuje ugled sudijske funkcije i dovodi u pitanje pravna sigurnost građana.

Donošenjem presude u predmetu navijača FK Partizan, obrazloženje koje je dato u usmenoj formi, način vođenja postupka i onemogućavanje da se dođe do istine u ovom postupku u određenoj meri predstavlja i greh predsednika Višeg suda u Beogradu kome je ova pritužba i upućena. Naime, izbor postupajućeg sudije je nesumnjivo bio u rukama predsednika Višeg suda u Beogradu, i on se opredelio za očigledno najlošiju varijantu izborom ličnosti sudije kome je poveren predmet koji ima medijski značaj i u vezi kojim se digla velika galama u javnosti u kojoj su se političari prosto utrkivali da pre suda donesu presudu, oglase krivim ko god se nalazio u blizini događaja, pa je očigledno najpogodnija ličnost koja to može da izvede bez ikakvog razmišljanja sudija Mirjana Ilić.

 

Magla

 

Jedan od branilaca optuženog u ovom postupku je rekao roditeljima svoga branjenika da se izborom Mirjane Ilić za postupajućeg sudiju u ovom predmetu unapred vidi da će biti doneta osuđujuća presuda, i da bi procesni položaj njegovog sina bio mnogo bolji kada bi mu sudio francuski sud, po mogućstvu sud u mestu odakle je Bris Taton, koji je umro u Beogradu, za sada pod nepoznatim okolnostima. Tim kazivanjem se ustvari upućuje na zaključak da se suđenje poverava licu na koga je lako ostvariti spoljašnji uticaj i na taj način ishodovati željenu osuđujuću odluku, a sve pod firmom borbe protiv vandalizma, nasilja na utakmicama, borbe protiv organizovanog kriminala i sl.

...Nezakonitost u ovom postupku se prvo iskazala u činjenici da povodom događaja nije pozvan niti je na lice mesta izašao istražni sudija Okružnog suda g. Nebojša Živković, jer naprosto nije obavešten, a očigledno nije hteo da svojim naknadnim prisustvom konvalidira radnje pripadnika SUP-a koje nisu na valjan način obezbedile dokaz. Da li je baš zbog toga sudija Živković kasnije i smenjen, podnosiocima ove pritužbe nije poznato, ali je razumljivo da on posle događaja ne želi da izađe na lice mesta i nekim svojim zapisnikom "ozakoni" radnje pripadnika SUP-a. O tome, kako je Mirjana Ilić ocenjivala dokaze u svojoj presudi i kako je bezmalo na svakoj strani pobijane presude konstatovala kao "na nesporan način je utvrđeno", upućuje na to da je ona unapred znala kako će da presudi i da u činjeničnom smislu tu nikakve dileme nema. Njena ocena dokaza predstavlja predmet kojim će se baviti Apelacioni sud, kao i način na koji je postavljala pitanja koja su uvek i bez izuzetka bila sugestivna i navodila bilo svedoke bilo optužene da odgovore onako kako je to ona očekivala od njih.

Uprkos činjenici o neverovatnoj pristrasnosti na strani Javne tužbe i oštećenih, te tumačenjem i prilagođavanjem dokaznih sredstava zadatku za donošenje osuđujuće presude, Mirjana Ilić je pokazala svu svoju nesposobnost da postavljeni zadatak izvrši na način koji bi zamaglio pogled na istinu, što sa jedne strane ističe njenu nedostojnost za rad, a sa druge strane nestručnost.

U dokaznom postupku izvedeni su dokazi koje je predložila javna tužba, svi ostali dokazni predlozi su odbijeni. Primera radi, na glavnom pretresu od 11. januara 2011. godine odbijeni su predlozi branioca optuženog Ivana Grkovića i to:

 - da se pribavi izveštaj Uprave pogranične policije o vremenu i mestu kada su francuski državljani koji se pominju u spisu ušli na teritoriju Srbije, gde su ušli i gde su bili prijavljeni za vreme boravka u Srbiji,

- odbijen je predlog istog branioca da se od JKP "Parking servis" pribavi izveštaj da li je u popodnevnim satima dana 17. septembra 2009. vozilo okrivljenog Grkovića bilo parkirano u javnoj garaži u Makedonskoj ulici,

- odbijen je predlog istog branioca da se izvede kao dokaz obrada telefonskih poziva francuskih državljana koji su u vreme predmetnog događaja boravili u Beogradu, a koji su saslušani tokom ovog postupka kao i obrada telefonskih poziva sa telefona pokojnog Brisa Tatona sa dodatnim predlogom da se izradi grafički prikaz njihovih komunikacija i sadržaj SMS poruka od 16. septembra do 18. septembra 2009,

- odbijen je predlog istog branioca za pribavljanje dokaza i to odakle su pribavljeni snimci sa sigurnosnih kamera koji su emitovani, da se pribave potvrde o oduzetim predmetima, zatim predlog da se od ugostiteljskih objekata-kafića na Obilićevom vencu Okno, Ajriš Pab, Džez kafe, Zuzus i Rezime pribavi izveštaj da li poseduju video kamere i da li su one radile u vreme događaja, te da li je neko od vlasnika ovih objekata tražio i preuzeo snimke sa video kamera u vreme ovog događaja, zatim da se od hotela Mažestik pribavi izveštaj da li ovaj hotel na glavnom ulazu poseduje video kameru, da li je ona radila u vreme događaja, da li su od hotela traženi snimci sa te video kamere i da li hotel raspolaže nekom drugom video kamerom,

- odbijen je predlog istog branioca da se u dokaznom postupku izvrši rekonstrukcija na licu mesta u prisustvu veštaka trasologa.

Predhodna ilustracija sa zapisnika od 11. januara 2011. i laika bi uputila da iskaže sumnju u pristrasnost i zakonitost vođenja ovog postupka, jer je prosto neverovatno da su svi predlozi odbrane suvišni, uprkos činjenici da se ne raspolaže važnim dokazima koji bi bili pribavljeni u istrazi, čiji policijski deo je apsolutno nezakonit.

Prisustvo francuskih navijača se unapred tretiralo kao prisustvo mirnih turista koji sede na jednom mestu, ništa ne čine, nikoga ne diraju, što nije tačno, a sud to ne želi da proveri.

Važna je i činjenica za proveru Grkovićeve odbrane podatak gde mu je bilo parkirano vozilo, a on tvrdi da je bilo parkirano u javnoj garaži u Makedonskoj ulici, kod zgrade Politike. Značajna je i međusobna telefonska komunikacija francuskih državljana iz koje bi se proverilo njihovo ponašanje a itekako je od značaja da li su okolni ugostiteljski objekti imali kamere za video nadzor, da li su one radile, ako jesu gde se snimci nalaze i da li ih je neko namerno sklonio i oduzeo od vlasnika ugostiteljskih objekata da bi izuzeo iz krivičnog progona pravog izvršioca krivičnog dela. Ovo je od naročitog značaja kako bi se rasvetlilo pitanje da baš u momentu kritičnog događaja nema snimaka i nema policajaca na tako neuralgičnom mestu, gde boravi veliki broj mladih ljudi i gde je moguće da dođe do incidenta nezavisno od toga da li predstoji sportski susret u nešto kasnijem terminu.

 

Sprečila dokazivanje

 

Svojim postupkom i jednom rečenicom Mirjana Ilić to smatra "suvišnim", mada uporno traga za tim da li se na postojećim snimcima vidi i prepoznaje Veličković, pa ga u jednom momentu i pita: "Da li ste na snimku to vi, Veličkoviću?". Kakav je njen odnos prema dokazima koji su izvedeni vidi se i na primeru optuženog Stefana Veličkovića koji tvrdi da nije bio na mestu događaja, što potvrđuje i saslušani svedok Lajić, veštak policajac Prljević i svi učesnici, ali Mirjana Ilić, nemajući objašnjenje zbog čega ne prihvata njegovu odbranu i iskaze ovih svedoka, izmišlja da je "nesporno utvrđeno" da Veličkovićev alibi nije potvrđen. Ona, dakle, ne veruje optuženom Veličkoviću, ostalim optuženim licima, ali ne veruje ni saslušanim svedocima, ne veruje ni video kamerama, ni svedoku Lajiću niti izveštaju Lajićevog neposredno pretpostavljenog starešine, a uz objašnjenje da alibi "nesporno nije dokazan".

Šta dalje reći i kako da se osećaju ostala optužena lica koja tvrde da nisu imala fizički kontakt sa pokojnim Brisom Tatonom i šta reći na činjenicu da je veštak doc. Alempijević izjavio da na telu Brisa Tatona nisu pronađeni tragovi opekotina i paljevine, pa se postavlja pitanje sudbine jednog od okrivljenih kome se pripisuje da je Tatonu naneo takve povrede bakljom.

O stručnosti je teško govoriti u slučaju sudije Mirjane Ilić, mada je to neznatno manje bolno pitanje za sudbinu optuženih u odnosu na pitanje njene očigledne pristrasnosti koja je postupala kako klasičan aparatčik iz progona u sibirskim vremenima Staljinovih čistki. Naime, ona nije zapazila prejudicijalno pitanje koje se odnosi na izdvajanje zapisnika o uviđaju, fotodokumentacije i svega ostalog što je pribavljeno u nezakonitom postupku policije u fazi pretkrivičnog dela postupka. Postupljeno je suprotno odredbi člana 238. stav 3. ZKP, pa nije moguće izvoditi ove dokaze jer su pribavljeni na nezakonit način tim pre što o radnjama koje su preduzeli policijski službenici nisu odmah obavestili istražnog sudiju. Prema dokazu u spisima istražni sudija Živković koji je toga dana bio dežurni istražni sudija nije izašao na lice mesta jer o tome nije bio obavešten, a to je nesporno. O ovoj nezakonitosti su se izjasnili brojni branioci, koji su uzgred budi rečeno bili i opomenuti, ali je nakon većanja i glasanja odlučeno da se predlog o izdvajanju ovih dokumenata odbije kao neosnovan", kaže se u "Pritužbi na rad" sudije Mirjane Ilić i posebno ukazuje na kasnije nezakonito odugovlačenje, što onemogućava oštećenima da ostvaruju svoja prava.

 

 

 

 

Svaka reč, gest i postupak sudije Mirjane Ilić govorili su o tome da je presuda doneta unapred.

 

 

 

Sudija Mirjana Ilić je proces vodila pristrasno kao klasičan aparatčik iz progona u sibirskim vremenima Staljinovih čistki.

 

 

 

Iako na telu Brisa Tatona veštak nije pronašao nikakve tragove opekotina i paljevine, sudija Mirjana Ilić zaključila je kako je jedan od optuženih "nesporno" Tatonu naneo "takve povrede bakljom".

 

 

Sudija Mirjana Ilić kao da se nekome zaklela da odbrana ne sme da iznese nijedan dokaz u korist optuženih a protiv notornih neistina iz optužnice.