Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (3)

 

Vladino smetlište sudstva

 

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovog Voljenog vođe Borisa Tadića, čiji kabinet donosi ili povlači optužnice i presude, vrši postavljenja sudija i tužilaca, njihove smene i tumači pravila lojalnosti njegovoj stranci i njemu lično

 

Milovan Brkić

 

Zaštitnik građana Saša Janković uputio je 12. januara ove godine Visokom savetu sudstva (VSS), Narodnoj skupštini i Vladi Srbije mišljenje kojim je sugerisao da je rad VSS-a postao nelegitiman i preporučio da bi trebalo da prestane sa radom u sadašnjem, nepotpunom sastavu.

Zaštitnik od građana, kako su jedno vreme novinari oslovljavali gospodina Jankovića, smatra da VSS u takvim uslovima ne može izvršiti ustavnu i zakonsku dužnost da garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, što je osnov za zakonito i pravilno ostvarivanje prava građana na fer i pravično suđenje.

On je preporučio da VSS treba da prestane sa radom u sadašnjem, nepotpunom sastavu, i da svi nadležni državni organi preduzmu sve kako bi se njegov sastav uskladio sa odredbama Ustava, a pre svega obezbedila većina sudija u njemu. Zaštitnik građana smatra da sve odluke koje je VSS doneo u nepravilnom sastavu, bez većine sudija u svojim redovima, treba da budu poništene!

Zaštitnik prava građana (ombudsman) Saša Janković je to mišljenje izneo povodom pritužbi Društva sudija Srbije da je VSS u punom sastavu radio samo na jednoj od 16 održanih sednica u postupku revizije reizbora sudija, odnosno da je odlučivao bez kvoruma pošto je jedan njegov član suspendovan posle hapšenja, drugi je podneo ostavku, a treći je, prema tvrdnji Agencije za borbu protiv korupcije, u sukobu interesa.

Početkom oktobra sudija iz reda prekršajnih sudova Blagoje Jakšić je uhapšen, dok je sudija iz reda apelacionih sudova Milimir Lukić 23. novembra podneo neopozivu ostavku. Dekan Pravnog fakulteta u Nišu profesor Predrag Dimitrijević, kako je pravnosnažnim rešenjem utvrdila Agencija za borbu protiv korupcije, ne može da bude član VSS-a zbog sukoba interesa.

 

EU zabrinuta, Boris spokojan

 

Misija Evropske unije u Srbiji, u saopštenju izdatom 15. januara, zabrinuta je stanjem u Visokom savetu sudstva posle mišljenja zaštitnika prava građana Saše Jankovića da je rad tog saveta u nepotpunom sastavu nelegitiman, izjavio je šef te misije Vensan Dežer.

"EU će veoma pažljivo razmotriti mišljenje ombudsmana. U prvoj reakciji možemo da potvrdimo da delimo njegovu zabrinutost u nekoliko stvari, posebno kada je u pitanju nedostatak kvoruma u Visokom savetu sudstva", kazao je Dežer, ističući i da su predstavnici EU u Srbiji "već nekoliko puta poslednjih meseci pokrenuli to pitanje ponovo u pismu srpskim zvaničnicima 14. decembra 2011. i urgirali na njih da osiguraju što veću transparentnost u radu Saveta".

Šef misije EU je podsetio da je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku 2010. godine ukazala na nedostatke u procesu reizbora nosilaca pravosudnih funkcija. "U reakciji na to srpske vlasti su pokrenule reviziju otpuštenih tužilaca i sudija. Komisija vrlo pažljivo prati tu reviziju. Kad god uočimo mane, upozoravamo srpske vlasti i ohrabrujemo ih da preduzmu mere da to poprave", kazao je Dežer.

 

Rogovi u vreći

 

Ali, koji Ombdusman, koji zaštitnik prava građana, koji šef misije EU? Ko su oni, pitaju se u kabinetu Voljenog vođe (predsednika Republike Srbije). Na konsultacijama UKT-a (užeg koordinacionog tela), našmrkani, puni kokaina i razulareni, oni uveravaju svog Voljenog vođu da će Evropska unija zažmuriti na oba oka, samo da on prihvati sve njihove zahteve oko preostale rasprodaje srpske imovine, i ako nastavi da veliča rad i postojanje EU i Srbiju učini nemačkom kolonijom.

Nažalost, ima istine u verovanju skotova koji savetuju Voljenog vođu. Istina je da neki centri moći u Evropi pokušavaju da pomognu srpskom predsedniku, da sam, bez ikakvog mišljenja građana i ustavnih institucija, potpiše sve srpske kapitulacije i rasprodaje, uključujući i delove zemlje. Kakav je, a nikakav je, srpski predsednik, koga strani listovi označavaju kao retardiranog predsednika Srbije, može još da posluži nekim centrima moći u Evropi i Vašingtonu.

 S druge strane, njegova bolest, koja je u završnoj fazi, kao i činjenica da on nema nikakva ustavna ovlašćenja, a da za mesec dana moraju da se raspišu izbori, i da sve njegove odluke mogu biti ništavne, primoravaju evropske zvaničnike da nastave da insistiraju i na usaglašavanju ustavno-pravnog poretka Srbije sa evropskim zakonodavstvima i uspostavljanju nezavisnih institucija, kao što su sudska vlast, državna tužilaštva i nezavisnost u radu policije.

Pitanja kojima se u Evrospkom parlamentu traži da se Evropska vlada odredi prema skandaloznoj reformi srpskog pravosudnog sistema i reizboru sudija tužilaca, imaće, nema sumnje, uticaja da se Voljenom vođi otvoreno stavi do znanja da se cirkuska predstava oko preispitivanja reizbora okonča po pravilima propisanim u Briselu.

Visoki savet sudstva, koji je, u stvari, Vladino Smetlište Sudstva, služi Voljenom vođi i njegovoj kamarili  da preko pravosuđa zaštite svoj biznis i kriminal, da opljačkaju sve što se opljačkati može, da pohapse opoziciju, konkurenciju u biznisu.

Malo je poznato da su članovi Visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca kao rogovi u vreći. Međusobno posvađani, ljuti protivnici, svako sa svojom organizovanom kriminalnom grupom i interesima. Ali, i tako posvađani, oni zdušno služe Velikom vođi.

Ni trojac iz Niša u Visokom savetu sudstva nije složan. Dok Boško Ristić Boca, advokat niški i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu u Narodnoj skupštini Srbije, zajedno sa kolegom iz kancelarije  Dejanom Ćirićem, koji je u VSS-u ispred Advokatske komore Srbije (a advokati uglas kukaju da nije njihov predstavnik), lobira za sudije i tužioce koji su mu odani, upućeni tvrde da dekan Pravnog fakulteta u Nišu profesor Predrag Dimitrijević nije član Bocinog klana.

 Profesora Dimitrijevića opisuju kao čoveka koji pati od ekstremnog nedostatka hrabrosti, ali da nije u kriminalim Bocinim planovima.

Kao čovek iz unutrašnjosti, Boca ima i uticaja u DS-u i stranačkim organima. Ipak, ministarka pravde tvrdi prijateljima da je Boca odvratni gad koji je opsednut parama. Maca i Boca na sastancima Visokog saveta sudstva, u razgovorima jedno drugom persiraju.

Nije nikakva tajna da je Boško imao ambicije da potisne uticaj Snežane Malović na rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (oboje su članovi oba ova organa, po funkcijama koje obavljaju), ali da je, uz pomoć tužioca Miljka Radisavljevića i načelnika SBPOK-a Svetislava Bate Đurovića, Maca došla do podatka da je Boško Ristić prinudio direktora Simpa iz Vranja da mu isplati 600.000 evra za njegove advokatske usluge, kojim je izdejstvovao da ZOIL Dunav isplati fabrici odštetu od 13 miliona evra zbog požara u fabrici. Stranačkim i kriminalnim uticajem Boška Ristića, šteta je desetostruko uvećana, i potom isplaćena.

Koliki je stvarni uticaj Bocine organizovane kriminalne grupe na rad pravosuđa, i uopšte na život u niškom regionu, govori i podatak da je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Nišu, sudija Bata Cvetković, sredinom prošle godine obavestio Visoki savet sudstva da više nije u mogućnosti da obavlja ovu dužnosti, vrativši se u Beograd, u Vrhovni kasacioni sud, u kojem je nastavio rad kao predsednik veća.

Sudija Cvetković je bio šokiran stanjem u sudovima koji su pod nadležnošću Apelacionog suda u Nišu. Nepotizam, nestručnost i korupcija delilaca pravde, njihova slepa poslušnost partijskim oligarhijama i kriminalnim grupama, naterali su sudiju Cvetkovića da iz Niša pobegne koliko ga noge nose. 

Na taj korak se odlučio i prvi tužilac Apelacionog tužilaštva u Nišu Krsman Ilić, koji je, takođe iz Beograda, poslat da uvede red u tužilačku organizaciju. Uvidevši da je đavo odneo šalu, i gospodin Ilić se pokupio i vratio za Beograd.

Boško Ristić Boca je capo di tutti capi (don svih donova) u Južnoj Srbiji. Veruje se da on aktivno učestvuje u destabilizaciji rada Policijske uprave u Nišu, koja više od dve godine nema načelnika, a da u ovom periodu Boca ojačava rad kriminalnih grupa, od kojih, kao njihov navodni advokat, uzima dobar deo zarade od trgovine narkoticima, oružjem, hranom i drugom robom koja se švercuje na Kosovo i Metohiju.

U Visokom savetu sudstva postoje još dva klana. Prvi predvodi ministarka Snežana Malović Maca, drugi predsednica VSS-a i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović. Njih dve su žestoko posvađane, i interesi su im u sukobu. Naravno, one mogu da se sukobljavaju, ali da ne ugrožavaju interese Voljenog vođe i njegove kamarile.

Oni koji po službenoj dužnosti prate rad VSS-a i Državnog veća tužilaca, tvrde da je razlaz između predsednice Vrhovnog kasacionog suda i ministarke pravde počeo nakon što je Maca brzopleto reagovala na prozivku da je naplatila dva miliona dinara za rad u Republičkoj izbornoj komisiji, vrativši taj novac na račun budžeta, a gospođa Mesarović je još veći iznos zadržala na svom računu, ignorišući ogorčenje građana.

Još veći Macin prezir Nata je izazvala kada je sebi podigla platu i odredila razne prinadležnosti, do kojih je javnost došla, a i mogla je lako doći. Suprotno tome gospođa Malović je mišljenja da plate ne treba da su im velike, već ukupni prihodi koje mogu lako ostvariti u koruptivnom i kriminalizovanom društvu, u kojem se danas nalazi Srbija. Vremešnoj Nati očigledno nije do tih kombinacija, pa je odlučila da zahvati iz budžeta, kad joj se može.

Kada su sudije Blagoje Jakšić i Milimir Lukić, kao članovi VSS-a, odlučujući u veću koje je preispitivalo ustavne žalbe tretirane kao prigovor neizabranih sudija, doneli odluke da veći broj sudija vrate u sudnice, i Nata i Maca su, zdušno, osudile njihovu drskost.

Iza ministarke pravde stoji lobi iz DS-a, tužilac za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine i načelnik Službe za borbu za organizovani kriminal MUP-a Srbije, dok je iza Nate Mesarović, kao potporni stub, privremeni direktor srpske policije Milorad Veljović.

Ostale sudije, članovi VSS-a, glave su bez jezika. Prisutni su građani u zgradi u kojoj rade, a koja je izrađena donacijom dobijenom od Nemačke. Ipak, predsednica Vrhovnog kasacionog suda ima više uticaja među sudijskim članstvom u VSS-u, je su sudije ipak svesne da će u voj godini biti izbora i da ministarka može i da se promeni, a da će gospođi Nati mandat još da traje.

I predsednica VSS-a i ministarka pravde podjednako su gadljive Voljenom vođi, ali on smatra da treba da budu na tim mestima jer odlično služe njegovoj politici. Zato i Nata i Maca imaju drugi nivo zaštite, koji im, osim policije, logistikom pružaju i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije.

Visoki savet sudstva, a ništa bolje nije ni Državno veće tužilaštva, jeste Vladino smetlište sudstva! Članovi ovih tela su kao toalet-papir. Čim za Voljenog vođu odrade što je od njih traženo, baciće ih na smetlište.

Ipak, učinak Visokog saveta sudstva je koban po budućnost Srbije. Ministarka pravde, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i VSS-a i predsednica Državnog veća tužilaca Zagorka Dolovac, isplele su mrežu u kojoj su njihovi ljudi i saučesnici na ključnim mestima, sudskim većima i javnim tužilaštvima.

Gospođica Zagorka Dolovac je, ipak, prvi tužilac u Srbiji, koja u ključnim istorijskim događajima može da destabilizuje Srbiju. Na ovo mesto postavljena je po nalogu Bojana Pajtića! Gospođica Dolovac je registrovana duševna bolesnica.

Vršeći dužnost prvog tužioca Srbije, ona se prošle nedelje u Moskvi srela i sa predsednikom Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevim, a takav susret naša diplomatija nije uspela da obezbedi ni Voljenom vođi!

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca organizovali su mrežu sudova i tužilaštava isključivo po nalogu iz Demokratske stranke, urušavajući jedinstveni pravni sistem, stvaranjem četiri vrhovna suda u Srbiji.

Narodnoj skupštini Srbije Ministarstvo pravde svake godine dostavlja izmene i dopune zakona, koji su pre toga usvojeni od istoga saziva srpskog parlamenta. Tvorac tog stalnog menjanja zakona je državni sekretar Slobodan Homen. Za sve te izmene i dopune zakona postoji ''stručna grupa'' kojoj Ministarstvo pravde poverava izradu nacrta menjajućih zakonskih akata, i za taj rad dobijaju visoke naknade.

Sa duge strane to treba da pokaže kako Srbija užurbano prilagođava zakonsku regulativu onoj iz Evropske unije. A, u stvari, sva usvojena zakonska rešenja uglavnom su u suprotnosti i sa Ustavom Srbije, a i sa međunarodnim konvencijama.

Stručna javnost uzalud ukazuje da silne zakonske izmene i dopune zakona, koje je usvojio prošli saziv Narodne skupštine, predstavljaju napad na osnovna ljudska prava i slobode. Prema do sada usvojenim zakonima, građaninu je moguće prodati i dečja kolica iz stana, ako se iz njih, pre toga, ne podigne dete i preda roditeljima, pod uslovom da su izvršitelji milosrdni. A po našim zakonima na to nisu obavezni.

Nakon što je saopšteno da je nađen mrtav profesor dr Nenad Borojević, kome se sudilo pred većem Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, osim otvorene sumnje javnost u njegovu samoubilačku smrt, sve je glasnije i otvorenije razmišljanje ko će sada platiti njegovu unapred otetu i rasprodatu imovinu. Jer maloumni državni sekretar Slobodan Homen je stvorio zakon po kojem, čim osumnjičeni bude stavljen pod istragu zbog sumnje da je izvršio krivično delo ''organizovanog kriminala'', može mu se privremeno oduzeti sva imovina kojom raspolaže on, članovi njegove uže, a i šire porodice! Oduzeta imovina se odmah može raspodati, bez obzira na to da li je optužnica podignuta, a o donošenju pravnosnažne presude i da ne govorimo.

U slučaju pokojnog Borojevića postupak se obustavlja po sili zakona, te se sva oduzeta imovina mora vratiti njegovim naslednicima. Od kojih para će se nadoknaditi šeta? Ko će biti odgovoran što će iz budžeta Srbije kad-tad morati da se plate milionski iznosi?

Oduzimanje imovine osumnjičenim za organizovani kriminal do sada su pratile kamere državne televizije, kao i raspodaju te imovine, odevenih predmeta, pokućstva... Šta će se desiti ako se ispostavi da, recimo, Darko Šarić nije više u životu (autor se izvinjava njegovoj porodici na ovim pretpostavkama)? Da li je srpski budžet bure bez dna, da se iz njega, parama poreskih obveznika, isplate stotine miliona evra za oduzetu imovinu, bez pravnosnažne presude?

Do sada su samo u dva slučaja donete dve pravnosnažne presude za organizovani kriminal i oduzimanje imovine. Šta je sa ostalih stotinu slučajeva?

Prema sadašnjim zakonskim rešenjima, većina krivičnih dela može se suditi pred specijalnim većem. I to u zgradi suda u kojem postoje samo dve sudnice, u kojima se sudi i osumnjičenima za ratne zločine. Zato  i suđenja osumnjičenima za organizovani kriminal, po dužini trajanja, sve više podsećaju na suđenja u Tribunalu u Hagu.

Politikom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, promovisani su sudije i tužioci koji su spremni da s ponosom saopšte svaku presudu koja od njih vlast očekuje.

Prošle nedelje vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić doneo je rešenje kojim je četvoro sudija uputio na rad u specijalno odeljenje koje se nalazi i u zgradi u Ustaničkoj ulici.

Oni su ovu nagradu, po rečima Albijanića, zaslužili kao dokazani poslušnici. Sudija Maja Ilić je, bez ikakvih dokaza, osudila Sretena Jočića na 15 godina zatvora zbog navodno naručenog ubistva od pre dvadeset godina, a Aleksandar Trešnjev se dokazao osudom navijača Uroša Mišića na kaznu od 10 godina, koju je, ipak, Apelacioni sud u Beogradu prepolovio. Treći sudija, Dušan Milošević, bio je Albijanićev zamenik, ali i član vanraspravnog krivičnog veća, kojim predsedava Albijanićeva žena Nataša.

Zbog čestog Natašinog odlučivanja u četiri oka sa sudijom Miloševićem, vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu odlučio je da svog zamenika nagradi, ali i udalji od Nataše. Sudije posebnog veća imaju dvostruko veće plate, službena kola i celodnevno policijsko obezbeđenje! Istom odlukom blago retardirani sudija Albijanić unapredio je i sudiju Vladimira Mesarovića.

Jer,Vladimirova mama je Nata Mesarović, predsedava Visokim savetom sudstva koji gospodina Albijanića treba da postavi za predsednika Višeg suda u Beogradu, kao jedinog kandidata. Kad onu učini nešto mami, i mama će da se seti njega. A svi koji uđu u zgradu Plate (ne)pravde znaju da je sudija Albijanić nadobudna budala.

Kadrovanje u srpskom pravosuđu, koje se sprovodi među uskim krugom ljudi, paralisalo je rad sudova i tužilaštva, a pravdu izložilo na rasprodaju. Bez nade da se, bez nasilne promene vlasti, može išta promeniti.

                          (Nastavak u sledećem broju)

Bog prašta, Boris ne

 

O životinjskoj poslušnosti nekih reizabranih sudija svedoči i proces optuženima za navodno ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona. Odam nakon što je Taton povređen u napadu navijača Partizana, a kamere RTS-a pokazale Brisa i njegovu izjavu koju je dao na nosilima ispred Urgentnog centra, oglasio se Veliki vođa pretnjom da će svi oni koji su učestvovali u napadu biti surovo kažnjeni. Ali, izgledalo je da će gospodin Taton brzo izaći iz bolnice, ali su ga u toj nameri i želji sprečili naši lekaru. Posle 14 dana on je umro, nakon ishitrene operacije. Jer samo ako je Taton mrtav, navijači mogu dobiti doživotnu robiju. A kada Veliki vođa obeća, tako mora biti.

I sudsko veće Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Mirjana Ilić, bez ikakvih dokaza osudilo je navijače na 240 godina zatvora. Desetoro je osuđeno na najteže kazne, kao da je svaki od njih ubio Tatona. A nesrećni mladić je, zbog nesnalaženja u gradu, previđajući visinu, skočio preko žardinjere i povredio se. Lekari su mu nakon toga pomogli da umre.

Na ovu skandaloznu presudu branioci optuženih su izjavili žalbe, prilažući i neoborive dokaze da navijači nisu bacili Brisa Tatona preko žardinjera.

O žalbi je 24. oktobra prošle godine počela sednica pred većem Apelacionog suda u Beogradu, koja je trajala pet dana. Očekivalo se da veće odmah po zaključenju sednice objavi i odluku koju je donelo.

Da slučaj ne bi izmakao kontroli, predmet je dodeljen poverljivom veću. Član veća je sudija Snežana Dimitrijević iz Uba, rođaka ministarke pravde (Rođena 2. januara 1954. godine na Ubu - gde i minstarka - a do izbora za sudiju Apelacionog suda u Beogradu bila je sudija Opštinskog suda u Lajkovcu, a potom u Ubu.) Poverljiva sudija Nate Mesarović u ovom veću je sudija Mira Popović, koja je sudila u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a delila je kabinet sa Natom Mesarović.

Njeni lični podaci nisu na sajtu ovog suda! Većem je predsedavala sudija Savka Gogić, bivša sudija Okružnog suda u Beogradu (Rođena 1. januara 1947. godine, bez navođenja mesta rođenja, mada joj ime govori da je rođena u Bjelom Bregu.) U trenutku kada je referisala o ''...stanju u spisima, kao predsednica veća, gospođi Gogić do odlaska u penziju, po sili zakona, ostalo je još samo dva meseca".

Dakle, nađeno je idealno veće koje će presudu potvrditi!

Iako je prošlo skoro tri meseca od dana održavanja sednice žalbenog veća, Apelacioni sud još nije saopštio kakvu je odluku doneo. Ali nije teško pretpostaviti da je veće u ovakvom sastavu potvrdilo prvostepenu presudu. Ona je pravosnažna, i osuđeni više nemaju prava ni na žalbu, ni na vanredne pravne lekove. Sve dok se vlast ne promeni i iz života ne ode čovek koji je sa svog položaja javno obećao da će ih sud osuditi na najteže kazne. Jer je on tako obećao odlazećem francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju.

 

 

 

 

 

Prekršajne sudije već zaboravljene

 

Na (re)izboru su pale i mnoge sudije za prekršaje. Po partijskoj direktivi. Nažalost, njih više niko i ne pominje. Kakav je njihov pravni položaj, objašnjava u pismu bivši prekršajni sudija iz Sremske Mitrovice Sanja Rogulja-Veljanoski

......

 

Poštovani gospodine Brkiću, molim Vas da mi omogućite da pojasnim situaciju revizije i popravke reizbora sudija iz 2009. godine.

Revizija izbora sudija, koju pod pritiskom Evropske komisije sprovodi naša vlast, neće se odnositi na nereizabrane sudije za prekršaje, iako se član 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama odnosi i na sudije za prekršaje.

Na ovaj način moguće je u reviziji otkloniti sumnju u odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva (VSS), jer se svakom sudiji stavi ponešto na teret (odluka doneta preko roka od 30 dana i slično), a ne porede se sa izabranima.

Međutim, kada bi i sudije za prekršaje ušle u reviziju, pošto se biraju na prvi mandat kao i kandidati koji nisu bili sudije, morali bi se porediti sa drugim kandidatima, a onda sav "rad" VSS-a dolazi do izražaja. U VSS-u nisu pribavili mišljenja o osposobljenosti i stručnosti i dostojnosti (bar ne po Zakonu o sudijama i Odluci). Nisu pravili rang-liste sudija za prekršaje, kako su ih poredili, kad se i na prvi pogled vidi da su izabrani lošiji (rezultate rada imam za sve sudije za prekršaje na teritoriji Srbije od VSS-a, osim za KIM jer mi je VSS odgovorio da za njih nema rezultate, samo nije odgovorio kako je neko od njih izabran, a neko nije). Birane su sudije sa rezultatima nula za period 2006-2008. (sudije za prekršaje koji su izabrani 2009. za sudiju za prekršaje, pa konkuriše sa mesta sudije za prekršaje, ali nema rezultate rada za period koji se uzima u obzir prilikom izbora). Nama koji smo tražili, VSS je odgovorio da nema razloga za neizbor. Za sudije koje su izabrane u sudove gde sam konkurisala, na pitanje koji su razlozi za njihov izbor VSS mi je odgovorio da "...ne raspolaže razlozima za izbor sudija"?!

Ustavni sud ćuti dve godine (u januaru 2010. su podnete Ustavne žalbe), da bi na 32. redovnoj sednici održanoj 15. septembra 2011. godine kojom je predsedavala dr Marija Draškić, zamenica predsednika suda, Ustavni sud počeo da odbacuje ustavne žalbe iz procesnih razloga.

Moje su dve odbačene (Už. 1154/2010 i  Už. 3921/2010), iako su u podnete u roku, niti imaju neke nedostatke koji se ne bi mogli otkloniti, što bi Ustavni sud morao i naložiti podnosiocu u tom slučaju. Prva je izjavljena zbog povreda ljudskih prava po konkursu od 15. jula 2009, kada mi je prestala sudijska dužnost 31. decembra, po Zakonu o sudijama, ali VSS kaže da nije tad već 27. decembra 2009. pa nisu nadležni da mi dostave odluku o prestanku funkcije oni, već Vlada, jer mi tad ističe mandat od osam godina na koji sam imenovana, ali sam stupila na dužnost 14. januara 2002. kad sam položila zakletvu. Druga je na konkurs iz februara 2010. na nepopunjena mesta, koja su i posle toga ostala nepopunjena - definitivno nisam stručna, osposobljena i dostojna, jer nije izabran ne bolji, nego niko.

Izgleda da nisu uspeli oko mesta da se dogovore, čija je kvota neispunjena, šta drugo? Pošto Ustavni sud sada odbacuje ustavne žalbe, a pisani otpravci ne stižu, bojim se da će kasnije obraćanje biti kasno. Ovo je način da se skrene pažnja sa reizbora, odnosno da se revizijom ništa i ne ispravlja. Jer bi Ustavni sud morao utvrditi iste nedostatke kao i u slučaju sudija Tasić i Saveljić. Ali to, izgleda, ne sme više u javnost - rad VSS-a je neprikosnoven. Pa ni revizija se po mišljenju ministarke pravde ne sprovodi radi ispravke već da se otkloni sumnja u rad VSS-a, a to će najbolje sam VSS da utvrdi!

Kao poslednja brana protiv suđenja u nerazumnom roku, Ustavni sud Srbije sad, posle dve godine, odbacuje predmete. I to po nekoliko žalbi, da se Vlasi ne dosete. Imam nezvaničnu informaciju da će ustavne žalbe biti proglašene nedopuštenim, jer nismo iskoristili sva pravna sredstva koja su nam bila na raspolaganju!

Naročito nas 50-ak koji nismo nikakvu odluku dobili, a radi se povredi ljudskih prava.Od momenta kad nam Ustavni sud dostavi odluku, imaćemo rok od 30 dana da se obratimo sudu koji je po njima nadležan -Upravnom sudu. Ja sam konkurisala u Upravni sud i kandidati koji su na rang-listi iza mene, izabrani su. Pošto nemam odluku, da neće možda umesto VSS da biraju oni, i sebe usput ne izaberu? A neki su napredovali odmah, ni stolicu nisu ugrejali u Upravnom sudu (Đokić Bratislav - izabran na trogodišnji mandat sa mesta pomoćnika ministra, gde je stigao sa mesta zamenika predsednika opštine, što je postao 2000. godine), "ali je možda ovo politička veza? Njegovo mesto na rang-listi koju Vam šaljem govori da je bio na 104. mestu. U svakom slučaju, Upravni sud se oglasio stvarno nenadležnim po tužbi koleginice sudije za prekršaje na Odluku VSS-a o neizboru (od 13.01.2010. - u prilogu) i ustupio Ustavnom sudu kao stvarno nadležnom (u prilogu).

Šaljem Vam dopis VSS-a da nema razloga zašto ja nisam izabrana, a nema ni razloga zašto je izabrao kandidate koje izabrao u sudove gde sam konkurisala. U prilogu su dve rang-liste za Osnovni sud Sremska Mitrovica, jedan (na kojoj su sudijski pomoćnici) dobilo je Društvo sudija od VSS-a preko Poverenika, a druga rang-lista, gde su svi kandidati zajedno, dobila sam ja od VSS-a, preko Poverenika, nakon što je VSS-u zapretio novčanom kaznom.

Šaljem Vam pismo Evropske komisije, iz kog se vidi koga smatraju nadležnim za rešavanje po našim predmetima, i da su srpske vlasti odlučile da nas (nereizabrane sudije za prekršaje) isključe iz revizije. Kao i drugo pismo EK da smatraju da je Ustavni sud dužan da obezbedi za ove slučajeve suđenje u razumnom roku, što već nisu učinili, jer do sada nisu rešili predmete, a pogotovo što nas kao ping-pong lopticu bacaju na drugu nadležnost, i to posle toliko vremena.

Koleginica, čija je prva žalba odbačena, dobila je u petak odluku Ustavnog suda, (odbacuje kao nedopuštena), a daje se neki novi rok da podnesemo tužbe (ko ne digne ruke) Upravnom sudu, pa novi postupak... Baš efikasni pravni lekovi i postupanje Ustavnog suda.

 

                               Sanja Rogulja-Veljanoski,

                         nereizabrani sudija za prekršaje