Finansije
Nova vlada Srbije još dublje æe zakopati svaku nadu o
izlasku Srbije iz duboke krize
Ni Soluna ni somuna
Pošto su opljaèkali i uništili
skoro sve što su mogli, predstavnici prethodne vlasti bi da
nastave da vladaju i da završe zapoèeto.
Ko god da formira novu vladu naæi æe
praznu kasu i puno zahteva za isplatu starih dugovanja. O investicijama u znaèajnijem
obimu ne može da bude reèi, a kada
bi se i desilo da se ponovi prošla godina i u državu
ušlo
oko dve milijarde evra svežih para od stranih ulaganja, to bi
samo malo usporilo neminovni sunovrat u potpunu nelikvidnost Srbije.
Igor Milanoviæ
Ko god da poèetkom juna formira novu vladu, neæe
imati èemu
da se raduje, a još manje æe to moæi da èini
ovaj napaæeni,
opljaèkani
i izgladneli narod. Ako na nesreæu na vlasti ostanu isti oni koji su
zemlju vodili poslednje èetiri godine spasa nam nema.
Vlasti od poslednjih 12 godina jedino su umele da troše
novac, ali nikako ne i da ga zaraðuju. Po visokoj korupciji, što æe
reæi
spremnosti najviših državnih èinovnika da
prime mito, Srbija je u samom svetskom vrhu, a po spremnosti da se obraèuna
sa tom vrstom kriminala na samom svetskom dnu.
Iz Evropske unije je nedavno stigao ultimativni
zahtev da se pod hitno preispitaju 24 sporne privatizacije (mada je spisak
daleko duži,
ali je i ovo dovoljno za poèetak). Još uvek
vladajuæa
koalicija je postupila tako da su se evropski zvaniènici
uhvatili za glavu - sve je odložila do posle izbora.
Istraga poèinjenih kriviènih
dela, meðutim,
nije politièko pitanje sa èijim rešavanjem se èeka
do formiranja neke vladajuæe koalicije. To je pitanje
zakonitosti i morala onih koji su zaduženi da se time bave, a to je na
prvom mestu tužilaštvo. Meðutim, kako
je pravosuðe kod nas daleko od toga da bude nezavisno, ne treba
nikoga da èudi što ono èeka
odobrenje sa vrha da zapoène neku istragu. Ako na vlasti
ostanu oni koji su nas i pokrali u spornim privatizacijama, neæe
biti ništa
od udovoljavanja zahtevima Evropske unije, to je bar svima sada jasno.
Zauzvrat æe EU da stopira dalje približavanje
Srbije, što æe
se dramatièno odraziti na ionako tmurnu finansijsku situaciju u
zemlji. Nisu Srbiji samo znaèajni pretpristupni fondovi, od
kojih neke znaèajnije pare možemo ionako da oèekujemo
u najboljem sluèaju tek od 2013. godine, veæ signal
koji se šalje
potencijalnim investitorima. Velika je razlika u tome da li neki evropski
ministar privrede ili finansija pozove lokalne kompanije da ulažu u
Srbiju, ili ih upozorava da to ne èine jer ovde ne postoji nezavisno
pravosuðe,
a i sve ostalo je podreðeno partijama na vlasti.
Beže i pare što u
banci leže!
Strana ulaganja su Srbiji danas potrebnija nego ikada
ranije. Ukupni javni dug Srbije na kraju marta je iznosio 14,42 milijardi evra,
od èega
je 7,14 milijardi bio dug prema inostranim poveriocima. Kada se ovome doda i
dug koji preduzeæa imaju prema inostranstvu, ukupni spoljni dug Srbije
iznosi fantastiènih 23,84 milijarde evra.
Tih preko 16 milijardi evra koje privatnici duguju
inostranstvu itekako utièe na fiskalnu stabilnost države,
jer oni pozajmice moraju da vraæaju u evrima koje kupuju na
slobodnom tržištu, što utièe
na obaranje kursa dinara. Da bi usporila sunovrat domaæe valute
Narodna banka Srbije (NBS) mora da interveniše novcem iz
deviznih rezervi. Svaka intervencija NBS-a smanjuje devizne rezerve koje se
najbrže i
najsigurnije pune inostranim kreditima, koje posle vraæamo trošeæi
devizne rezerve. Ukratko, jedan zaèarani krug...
Ova igra je funkcionisala dok je bilo investiranja u
Srbiju, ali toga više nema. Sada su jedini devizni prihodi oni koji bi nam
došli iz stranih kreditnih instituta.
Delegacija Meðunarodnog
monetarnog fonda (MMF) poèetkom ove godine do daljnjeg
obustavila pregovore sa srpskom vladom o odobravanju stend-baj aranžmana
u visini od milijardu evra, kojim bi se zapušile rupe
nastale potrebom da se na leto vrate stari dugovi. Uslov koji je MMF tražio
od Mirka Cvetkoviæa i njegove vlade bilo je smanjenje svih penzija na
maksimalno 150 evra meseèno, smanjenje broja zaposlenih u
javnom sektoru, kao i za do 50 odsto smanjenje plata onih koji bi ostali posle
ove èistke.
Ne samo zbog dolazeæih izbora, srpska vlada je odbila da obeæa
ispunjavanje ovih uslova.
Naredna vlada, meðutim, neæe
imati nekih velikih izbora ako ne želi da još pre jeseni
proglasi državni bankrot. Alternativni zahtev MMF-a jeste da se poveæa
porez na dodatnu vrednost, što bi dovelo do daljeg pada
standarda ionako siromašnog stanovništva.
Postoji, istina, i treæi put, a baš bi
njime, najverovatnije, mogla da krene vlada kojoj je na èelu
DS, buduæi
da je on klasièno pljaèkanje. Vlast može
da odbije zahteve MMF-a i da se odrekne novih kredita kojima bi vraæala
one stare i da u tu svrhu potroši devizne rezerve koje postoje.
Zatim bi, u svrhu odbrane kursa dinara, morala da posegne za svetinjom nad
svetinjama - devizama deponovanim kod Narodne banke. Ovim bi, svakako, bio
izbegnut državni bankrot još u ovoj godini, ali bi doveo i do potpunog
gubljenja svakog poverenja u Srbiju i do bezglavog bekstva svih investitora.
Mada se oni, investitori, ni danas baš ne otimaju da ulažu u Srbiju, bez obzira
šta su u izbornoj kampanji prièali kadrovi Demokratske stranke.
Ako i Bugarin tako kaže...
Prošle izbore je obeležila velika laž o dobijanju
besplatnih akcija u vrednosti od 1.000 evra po svakom graðaninu,
a ove izmišljotine o dolasku najveæih svetskih
kompanija u Srbiju, naravno jedino pod uslovom da ostane ista vlast.
U tu prièu se uklapa i laž
lansirana pred same ðurðevdanske izbore kako Dojèe
Bank (DB) planira da kupi akcije Komercijalne banke (KMBN). Po vesti koju je 3.
maja objavio dnevni list Blic, DB bi otkupila ukupno 80,89 odsto akcija KMBN-a,
od toga 42,6 odsto koje drži Republika Srbija i 25 odsto u vlasništvu Evropske
banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Veæ istog tog dana je direktor EBRD-a
zadužen
za odnose sa javnošæu Entoni Vilijams najenergiènije
demantovao da su o tome uopšte voðeni bilo
kakvi razgovori, dok je DB zvanièno izjavila kako "ne
komentariše
glasine".
Dakle, nisu u pitanju ozbiljni pregovori, veæ obiène
glasine.
DB je, inaèe, poznata kao konzervativna banka
koja do sada nije kupila ni jednu banku na ovim prostorima. U Srbiji poseduje
samo kancelariju koja posreduje kod izdavanja garancija za uvozno-izvozne
poslove. Bez obzira na sve, pomenuti dnevni list je 4. i 6 maja nastavio sa
pisanjem iste besmislice o dolasku jedne od najveæih banaka
sveta u Srbiju, ne bi li prevario još kog biraèa da svoj
glas da Borisu Tadiæu.
Slièno KMBN-u srpske vlasti su pokušale
da Dunav Osiguranje utrape Alijancu, jednom od najveæih
evropskih osiguravajuæih zavoda. Sve se završilo
na tome da su naši vukli strance za rukav, a isti su bežali glavom bez
obzira od takvih prodavaca.
Po reèima Miloša Bugarina,
direktora Privredne komore Srbije (PKS) i ove godine bi Srbija mogla da ponovi
rezultat od prošle godine kada su strane investicije dosegle 2,1
milijardu evra. Èak i kada bi se to ostvarilo, što je pod
ovom vlašæu
pre u domenu nauène fantastike, pitanje je šta bi nam
to znaèajno
pomoglo sa ovako neuravnoteženim budžetom.
Prošle godine smo se, naime, dodatno zadužili za preko 2,3 milijarde evra,
uprkos stranim investicijama.
Zaobilaznica oko Srbije
Uprkos enormnom zaduživanju u
inostranstvu (za èetiri godine prethodne vlasti javni dug se duplirao, što
je svetski rekord) u Srbiji nije pokrenuta proizvodnja. Glavni razlog za to je
neviðena
kraða
sredstava namenjenih investicijama. Za nas gotovo neverovatno zvuèi
da Bugarska planira da napravi još jedan krak auto-puta iz pravca
Istanbula i Soluna, ovog puta prema Rumuniji, u dužini od 330
kilometara, a svi radovi (ukljuèujuæi
planiranje, otkup zemljišta i samu izgradnju) bili bi završeni
u roku od tri godine. I u Bugarskoj se krade, ali toliko da se ne ugrozi
ostvarenje investicije. Kod nas se krade nemilice.
U prethodno pomenutim dugovanjima prema inostranstvu
je i dug NIS-a Rusiji za preuzete, a neplaæene
energente. Radi se o više milijardi evra èiju
naplatu je Rusija do danas širokogrudo odlagala, ali svako
strpljenje ima kraj. Može, zato, da se dogodi da uoèi
poèetka
grejne sezone ruska strana obustavi dalju isporuku gasa dok se bar ne reguliše
kada æe
stari dug da bude plaæen. Žrtve æe,
opet, da budu graðani, a ne vlastodršci koji su
radije krali pare nego da plate isporuèene energente.
Evropska unija smatra da se godišnje zbog sistemske
korupcije u Srbiji izgubi dve milijarde evra. To je svota jednaka onoj za
koliko se u prošloj godini poveæao javni dug Srbije, odnosno
istovetna celokupnim stranim investicijama prošle godine.
Za tu korupciju nije kriva svetska ekonomska kriza, veæ vlasti ove
zemlje koje nemaju nikakve mere u kraði.
Samo od svote za koju EU pretpostavlja da se u jednoj
godini sa javnih prelila na privatne raèune, mada
je pokradeno daleko više, mogla je da bude pokrenuta
srpska privreda. Mogao je, na primer, da bude završen drumski Koridor 10 i da
se zapoène izgradnja
Koridora 11. Od jednogodišnjih gubitaka za mito mogao je da
bude završen
kompletan južni poluprsten zaobilaznice oko Beograda, ili da bude
izgraðen
veæi
deo severnog poluprstena u pravcu Panèeva. U oba sluèaja
poboljšanje
infrastrukture bi dovelo do poveæanja direktnih stranih investicija
i do zapošljavanja
nekoliko desetina hiljada ljudi.
Nova vlada, ko god da je sastavi, od Mirka Cvetkoviæa
nasleðuje
i potpuno uništeno zdravstvo koje je po podacima Evropske unije na 34,
odnosno poslednjem mestu u Evropi. Da bi pacijenti u Srbiji imali makar neku šansu
da prežive
u zdravstvo je potrebno hitno investirati izmeðu jedne i
jedne i po milijarde evra. Ovo je, samo, svota potrebna da se zaustavi dalje
urušavanje
zdravstvene zaštite, dok je za revitalizaciju ovog sektora potrebno narednih
desetak godina ulagati po najmanje toliko. Pitanje je: odakle bi te pare
trebale da doðu?
Naši medicinski radnici beže u
inostranstvo, jer za sebe i èlanove svoje porodice ne vide
nikakvu perspektivu u Srbiji. Naši najbolji lekari u zemljama EU ne
prijavljuju da su doktorirali, veæ prilažu svedoèanstva
srednjih škola
ne bi li se zaposlili makar kao tehnièari i pomoæno osoblje.
I to im je bolje od ostanka u zemlji koja je rešila da se
ubije.
Sve u svemu, posle èetiri
godine liène
vladavine Borisa Tadiæa i pljaèke njegove
organizovane bande, državna kasa je prazna. Mala šansa za oporavak postoji samo
ako se Evropi i svetu pokaže ozbiljna namera da se pravdi privedu oni koji su
ovu državu bezoèno opljaèkali. Pošto je
neverovatno da æe isti oni koji trebaju da idu u zatvor izdavati i
naloge za hapšenje, postojanje ozbiljne namere pokazalo bi se samo ako
doðe
do korenitih promena u samom državnom aparatu, poèevši
od republièke vlade, posle èega bi tek mogli da uslede prvi nalozi za
privoðenje.
Ako isti ljudi i poèetkom juna
formiraju novu vladu, Srbiji više nema spasa.
Drugovi, koliko su dugovi ?
Javni dug Srbije na kraju marta bio
je oko 14,62 milijardi evra, što znaèi
da je tokom tog meseca poveæan za oko 270 miliona evra, objavilo
je Ministarstvo finansija.
Na kraju februara javni dug bio je
oko 14,35 milijardi evra, što je bilo oko 44,5 odsto bruto
domaæeg proizvoda (BDP).
Zakonom o budžetskom
sistemu javni dug Srbije ogranièen je na 45 odsto BDP-a.
Ukupne direktne obaveze Srbije na
kraju marta iznosile su oko 12,46 milijardi evra, pri èemu
je unutrašnji dug bio oko 5,32 milijardi evra, a spoljni dug
7,14 milijardi evra.
Ukupne indirektne obaveze na kraju marta bile su
2,15 milijardi evra, objavljeno je na sajtu ministarstva.
Javni dug je na kraju prošle godine
bio 14,47 milijardi evra, što je bilo 45,1 odsto BDP-a.
Javni dug je na kraju 2010. bio
12,16 milijardi evra, što je bilo 42,9 odsto BDP-a.
Na kraju 2009. godine javni dug bio
je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, a na kraju 2008. godine javni
dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 29,2 odsto BDP-a.