Kradonačelnika Beograda, još uvek  nema ko da privede pravdi

  

Imamo pomenuto pismo!

 

U diskusiji koja se rasplamsala ovih dana oko poskupljenja karte za prevoz beogradskim JP Gradskim saobraćajnim preduzećem, potpuno se zanemaruje očigledna činjenica da je ovako koncipirani javni prevoz u prestonici neodrživ i da služi samo da se obogate Dragan Đilas i njegovi saučesnici.

 

Milan Glamočanin

 

   Gradonačelnik Dragan Đilas, koji sistem naplate karata nazvan Bus Plus brani do iznemoglosti, jer je i sam finansijski zainteresovan da se od građana uzimaju pare, nikako da se sabere i građanima saopšti pravu istinu: koliko se godišnje izdvaja iz gradske kase za finansiranje GSP-a.

   U svom pismu Goranu Bradiću, predsedniku Samostalnog sindikata GSP-a i Slobodanu Vasiću, predsedniku Sindikata Sloga GSP-a, od 9. avgusta 2012, zavedenim u kabinetu gradonačelnika pod brojem 5789/12-G, Đilas ističe: "...Kao što znate, grad Beograd je povećao subvencije za GSP u 2012. godini i to na ogromnih 6,5 milijardi dinara godišnje."

   U svom nedavnom obraćanju javnosti, Đilas priča nešto drugačiju priču tvrdeći kako grad za GSP izdvaja 90 miliona evra godišnje. Slično tvrdi i Mlađan Dinkić kada ukazuje da 10 milijardi dinara, sa koliko Beograd subvencioniše GSP, predstavlja dve trećine gubitaka koje pravi Železnica Srbije, jedan daleko veći i skuplji sistem od beogradskog gradskog prevoznika.

   Zna li se uopšte koliko građani Beograda putem gradskog budžeta daju za GSP?

   Krajnja cifra zavisi od toga koliko gradonačenik Dragan Đilas želi na ovaj način da pokrade za sebe i saučesnike. Po dosadašnjim procenama, ali i izjavama zvaničnika, GSP-u godišnje treba oko 90 miliona evra da bi funkcionisao. Ako upravo toliko grad Beograd izdvaja na ime subvencija za ovo javno preduzeće, onda to znači da novac koji zaradi Bus Plus uopšte ni ne ide u kase GSP-a, već završava na privatnim računima.

   Još letos su predstavnici konzorcijuma okupljenog oko Bus Plusa tvrdili da je naplata karata od uvođenja elektronskog sistema porasla za 20 odsto. Istovremeno su iz GSP-a stizali izveštaji kako su prihodi po osnovi prodatih karata opali za 15 odsto. Znači, Bus Plus prodaje za 20 odsto više karata, ali za 15 odsto para manje uplaćuje GSP-u. Svakome je jasno gde je otišla razlika od 35 odsto, s tim što se Đilas u međuvremenu okuražio da može da krade i celih 100 odsto!

   Ova mutljavina je upravo omogućena uvođenjem Bus Plus sistema naplate, gde jedna privatna firma sa beznačajnim osnivačkim kapitalom, Apeks Solušn, prikuplja novac od prodaje karata i isti zatim prosleđuje GSP-u zadržavajući proviziju za svoje usluge. Zašto GSP ne vrši naplatu, pa da onda Apeksu prosleđuje proviziju za korišćeni softver i hardver? Zato što tako Đilasovi pajstosi ne bi mogli da kradu.

   Identično rešenje je primenjeno i kada je Državna lutrija Srbije pravo na distribuciju lutrijskih proizvoda prenela na privatno preduzeće Dajrekt Lot iza koga, takođe, stoji kapital Dragana Đilasa. I tu privatna firma vrši naplatu, pa zatim po odbitku svojih provizija novac prebacuje državnom preduzeću, umesto da se ide obrnutim redom.

   Od kako je posao prodaje preuzeo Dajrekt Lot, promet se smanjio, navodno, za celih 50 miliona evra, odnosno prepolovio se. U stvari, nije opao promet, već prihodi Državne lutrije Srbije, jer Dajrekt Lot fakturiše deset puta višu svotu za uslugu "punjenja maloprodajnih objekata" nego što je činio prethodni davalac te usluge!

   I Bus Plus i Dajrekt Lot od svojih partnera, GSP-a, odnosno Državne lutrije Srbije, dobijaju i pravo korišćenja reklamnih površina kojima ova dva preduzeća raspolažu, koje se zatim po znatno višim cenama preprodaju daljim klijentima. Korisnici ovih skoro besplatnih pogodnosti su Dajrekt Medija i Multikom Grupa u vlasništvu Dragana Đilasa.

   Da Đilas svoju prvu milijardu evra neće zaraditi zato što je sposoban poslovni čovek, već zato što je ordinarni lopov i do srži korumpirani političar, vidi se i iz činjenice da su odmah posle poraza DS-a na poslednjim izborima i raskola u ovoj stranci prihodi Dajrekt Grupe znatno opali.

Mnogi klijenti, koji su tu bili samo zato što su se plašili Đilasovog političkog uticaja ili zato što su isti koristili za sopstvene potrebe, okrenuli su leđa beogradskom gradonačelniku, bar dok se ne reši borba za vlast nad Demokratskom strankom. Jedan od najvećih klijenata bila je Grand kafa, koja je među prvima prestala da koristi usluge Đilasove Dajrekt Grupe.

   Dok istovremeno puni svoje džepove, Đilas otpušta radnike: u toku su masovna otpuštanja u Dajrekt Grupi, a od GSP-a se zahteva hitno otpuštanje 20 odsto zaposlenih.

   U sakupljanje para za beogradskog gradonačelnika uključila se i komunalna policija, čiji pipadnici sve češće i bezočnije maltretiraju putnike GSP-a koji nemaju kartu za prevoz. Prihodi Bus Plusa, a samim tim i Đilasa i njegovih satrapa ne smeju ni za cent da opadnu. Oni moraju da rastu, makar za to svoje živote položili nesrećni stanovnici prestonice.