Đilas
Zašto kradonačelnik Beograda više ne vlada
sobom, ali i dalje vlada medijima
Stari Đido oslobodio
Beograd, mladi ga porobio
Skoro jednu deceniju, srpskim
medijima i politikom hara Dragan Đilas, čovek iznad svake vlasti, koga je
javnost upoznala početkom devedesetih kao siromašnog i snishodljivog studenta,
člana Saveza komunista i korisnika "studentskog standarda". Ali, od
onog do ovog Đilasa, proteklo je puno vode Savom i Dunavom, pa je bivši omladinac-aktivista
postao tajkun-optimista, koji veruje da je "Srbija najbolje mesto za
ulaganje", ali ne i građani Beograda i Srbije koje je njegova politika
dovela do prosjačkog štapa. Ovih dana, Đilas je i konačno izgubio kontrolu nad
sobom, zaoštrava medijsku diktaturu, preti novinarima i pravi crne liste ako
ispričaju ono što svi znaju-da je do bogatstva stigao privilegijama i pljačkom
i traži milijardu evra odštete kako bi umirio svoju senzibilnu dušu i osetljivi
džep
Vuk Stanić
Odmah, na početku 2013. godine, u
stanju panike zbog mogućnosti da i on postane žrtva Vučićeve
"sablje", gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izašao je pred javnost
serijom demantija, pa je tako negirao da je kupio vilu i da se seli na
Dedinje, nego se pohvalio da trenutno živi u iznajmljenom stanu u ulici
Patrijarha Varnave. Ubrzo je u programu RTS-u, gde i dalje caruje sa reklamnim
prostorom, demantovao da su njegove firme nastale na monopolu i kriminalnom
poslovanju, te je počeo da ih blagosilja i besramno hvali ("prosečna
plata u mojim firmama je 1. 000 evra, one su najveće u regionu, ja sam ponosan
na moje uspehe..."). Tom prilikom, počeo je da zapomaže i da dirljivo
govori o svojim "ranim radovima" pominjući i svoje poslovne početke u
Češkoj republici, gde je navodno sve pošteno i po zakonu radio (i zaradio).
Nešto ranije, u septembru prošle
godine, Đilas je demantovao tvrdnje dnevnog lista "Danas" da pravi
novu stranku i da je dao nalog "oficiru za vezu" Goranu Vesiću
da mu napravi program i strategiju javnog delovanja političke partije koja je
trebala da bude nalik britanskim laburistima. Uzalud je i to demantovao, jer
njegov najbliži saradnik, Tabloidov izvor, poseduje dokumenta koja jasno govore
da je "operacija" bila spremna u slučaju da Boris Tadić ne preda Đilasu
svu vlast u stranci! Naravno, bilo je i dogovora "sa prijateljima u SNS",
ali, to je stvar koja je još na probi, na iskušenjima i na čekanju...Prilike su
varljive, sreća može i da se okrene...
Stanje u kome se Dragan Đilas
danas nalazi, dovelo ga je dotle da svakodnevno javno izgovara laži, u nadi da
će i drugi poverovati u njih...Tako je godinu i počeo lažima o članstvu u
Demokratskoj stranci "od devedesetih", mada je dobro poznato da je
pristupio DS-u tek 2004. godine, gde je kasnije postao član Izvršnog i Glavnog
odbora. U tom periodu, sve do 2007. godine, obavljao je funkciju direktora
Narodne kancelarije predsednika republike, a u drugoj vladi Vojislava Koštunice
bio je ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog
plana. Otvarajući širom Srbije ispostave Narodne kancelarije, Đilas je mislio i
na svoju političku budućnost pa je, istovremeno, stvarao paralelne odbore
Demokratske stranke i širio svoju "bazu" koristeći ovu budžetsku
ustanovu za ličnu promociju, što mu je bilo od koristi i u privatnim poslovima
koje je vodio i koje i danas vodi. Čega god se Đilas dohvatio, bilo je njemu
lično od koristi. Monopol koji danas ima nad medijskim prostorom u Srbiji počeo
je da širi i na druge države u regionu. Možda baš zahvaljujući nečuvenom pljačkaškom
potencijalu, na sednici Skupštine Demokratske stranke, 18. februara 2006.
godine, izabran je za člana Predsedništva DS za beogradski region, a u junu
2006. godine i za predsednika Gradskog odbora Demokratske Stranke na teritoriji
Beograda. Sledeća stepenica bilo je mesto gradonačelnika.
Njegova politička karijera kreće
kao na ubrzanoj traci nakon dolaska iz Češke republike 2004. godine, sa ušteđenih
5.000 evra, ali tim kapitalom nije mogao postati glavni medijski tajkun u
Srbiji, nego je protivzakonitim i monopolskim ugovorima sa televizijama RTS i B92
(kasnije i sa drugim medijima), zajahao slobodno informisanje, zavodeći
neviđenu, staljinističku kontrolu nad njima.
Za vreme predizborne kampanje uoči parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji u maju 2008.
godine, dnevni listovi su počeli
slobodnije da pišu o tome kako Dragan Đilas poseduje veliko lično bogatstvo i da se u ličnom
bogaćenju koristio svojim političkim položajem. Danas bi pred
nadležnim tužilaštvom o Draganu Đilasu i njegovom medijskom kriminalu,
ponajviše mogao da govori bivši direktor RTS-a, Aleksandar Crkvenjakov,
za čijeg mandata je ovaj "žuti junoša" i krenuo na svoj put bez
povratka. Odmah za njim, mogao bi da svoj iskaz da i Aleksandar Tijanić, koji
je Đilasu i konačno predao RTS u ruke. Obojica, i Crkvenjakov i Tijanić, po
osnovu ovoga bi takođe mogli da se pridruže Đilasu u najbližem "sivom
domu".
Đilas ucenjuje Kurir
Ali, umesto da se "skloni ili
pokloni", nakon svega što je o njemu i njegovim pljačkama rečeno i
dokazano, Dragan Đilas početkom 2013. godine ulazi u nove
kriminalne radnje! Naime, kao još važeći gradonačelnik Beograda, ponudio je
veliki novac vlasniku dnevnog lista Kurir, Aleksandru Rodiću, ali pod uslovom
da novinari zaposleni u tom listu prestanu da pišu o njegovim prljavim
poslovima!
-Aco Kurir će imati tri puta veći
prihod od oglašavanja, ali moraš zauzvrat da mi obezbediš neke ustupke u uređivačkoj
politici, rekao je Đilas Rodiću, na sastanku 13. decembra 2012. godine.
Rodić je nakon toga odmah sazvao
konferenciji za štampu, gde je pozvao i predstavnike svih drugih medija, da
čuju kako njemu i novinarima Kurira, konstantno prete. Zbog pretnji bombama,
ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo dežura ispred njihove redakcije, priča
Rodić. Na pitanje novinara da precizira kakve ustupke je Đilas tražio od njega
na sastanku u decembru, Rodić je doslovno rekao: "...Tražio je da
utičem na novinare da ne istražuju teme o njemu! Đilas gotovo sve medije u
državi kontroliše, koristeći se uticajem koji imaju njegove marketinške
agencije, on kontroliše koliko će oglasa odnosno novca kom mediju biti preusmereno...".
Na žalost, naglašava Rodić, gotovo niko
nema hrabrosti da objavi bilo šta o njegovim prljavim poslovima. Mediji koji se
drznu da pišu protiv gradonačelnika Beograda dolaze na crnu listu. Crna lista
znači da će novina ili TV stanica biti u finansijskim problemima jer se kod
njih ubrzo niko neće oglašavati.
-Pozivam Komisiju za zaštitu
konkurencije da napokon reaguje i preispita monopol koji je Đilas napravio na
tržištu zakupa medijskog prostora. Očekujem i da reaguje Agencija za borbu
protiv korupcije, rekao je Rodić i podsetio da je Đilas monopol u oblasti
marketinga uspostavio zahvaljujući političkom uticaju koji je imao kao Tadićev direktor
Narodne Kancelarije.
Istina je da u oblasti zakupa medija, sve
do 2005. godine, gotovo da nije bilo monopola, ali...
Tada su osioni i nadobudni savetnici
Borisa Tadića polako, polako ali sigurno zakupili gotovo sav prostor u
elektronskim medijima i onemogućili kompanije da same stupe u kontakt sa
medijima. Oni koji su pokušali da pregovaraju direktno sa medijima, suočili bi
se sa tri puta većim cenama od onih po kojima je prostor moga da se kupi kod Đilasa
i "prijatelja".
Drugi korak u uspostavljanju monopola bili
su ugovori o marketinškom zastupanju sa svim velikim kompanijama u državi.
Realizacija prvog koraka značila je da se nikome ne isplati da zakupi oglasni
prostor mimo "Tadićevog savetničkog lobija", dok je drugi korak Đilasu
i ekipi doneo mogućnost da utiču u koje medije će bit preusmeren novac koji oni
na bazi godišnjih ugovora uzimaju od klijenata. Potom je usledio tajni rat
između Đilasa i drugih Tadićevih savetnika koji su imali marketinške agencije.
Đilas je njih, ali i vlasnike agencija
bliske Mlađanu Dinkiću i Tomislavu Nikoliću, u tom ratu doslovno razbio
"kao Rusi Nemce u Staljingradu". Preuzeo je kontrolu nad oglasima
velikih kompanija i zakupom prostora na nacionalnim medijima, dok je
konkurenciji dozvolio da sarađuju samo sa lokalnim medijima.
Konačno, u godini potpune poslovne i
političke neizvesnosti, Đilasu nije ostalo ništa drugo nego da javno nariče nad
svojom imperijom, da podanički koketira sa naprednjačkim vođama ne bi li ih
"omekšao" i tako sačuvao i sebe i svoje milione. Od kolike je
važnosti prodaja njegove sve skuplje kože, govori i podatak da je sveo
Demokratsku stranku na klub očajnika, podeljen na one zastrašene i one koji se
spremaju na bekstvo i da svakog jutra ustaje sa nadom da će mu neko
"ponuditi otkup". Koliko je spreman da plati?
A 1.
Đilasova crna lista
Đilas je krajem januara ove godine
podneo tužbu protiv dnevnog lista Kurir sa neverovatnim odštetnim zahtevom od
milijardu evra! Suprotno svim demokratskim načelima, Đilasovi advokati tražili
su da sud izda privremenu meru kojom bi Kuriru i glavnom uredniku Saši
Milovanoviću, bilo zabranjeno da objave da je Đilas tajkun i milijarder.
Prema rečima tuženog Milovanovića, svi
zaposleni Kurira su pod stalnim pritiskom i ponovo moraju da prolaze pored
policije kada dolaze na posao.
-Napravljena je atmosfera u kojoj su svi novinari u
strahu i ne smeju da prijave da imaju bilo kakav tekst o Đilasu! Mada je i
sam nekada bio novinar, ovaj podivljali tajkun zavodi danas strahovladu u medijima
i kreira crne liste za novinare koj su se drznuli da o njemu pišu kritički i
istražuju njegove pljačke.
GLOSA
Đilas: "Platiću dobro ako novinari
Kurira prekinu da istražuju moje prljave poslove!"
GLOSA
Rodić: "Ponudio nam je tri puta više reklama, ako
prestanemo da ga kritikujemo!"
GLOSA
"...Tražio je da utičem na
novinare da ne istražuju teme o njemu!"