Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (3)
Sudije, sve suludije...
Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I
uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj
strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži
veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji
svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno
samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde
tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.
Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz
partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga
ludim, oduzmu mu starateljstvo, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve
dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno,
a za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge
privilegije. U ovom nastavku opisujemo zlodela sudija Višeg suda i Apelacionog
suda u Beogradu
M.
Brkić
Nekažnjena
rasprodaja pravde počela je ''reformom pravosuđa'' koju je započela pre pet
godina Vlada Srbije, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Sumanutim
insistiranjem da se, po svaku cenu, Srbija mora pridružiti, kao članica
Evropskoj uniji, osokolilo je bandu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa
Tadića da krene u institucionalnu zaštitu interesa upravljačke klase, koja
je bila koncentrisana u vrhovima Demokratske stranke.
Ministarka
pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen, pod
upravom Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, ušla je u
''reformu pravosuđa'', sa ciljem da ga potpuno stavi u službu svojih
interesa.
Uz
pomoć kartoteka Bezbedonosno informativne agencije (BIA) i Uprave
kriminalističke policije (UKP), nakon što je usvojena zakonska osnova za ''reizbor
sudija i tužilaca'', čija funkcija je, prema Ustavu Srbije, stalna, počelo je
čišćenje pravosuđa od sudija i tužilaca koji su, barem većina njih,
profesionalno, i nezavisno, sprovodili zakone.
Reforma
pravosuđa imala je za cilj da se sudovi i tužilaštva za duži period, liše
svakog atributa nezavisnosti, i podrede interesima bande Borisa Tadića i
Demokratske stranke.
Demokrate
su u opoziciji, naročito u Srpskoj radikalnoj stranci, a potom i u poslaničkom
klubu Napred Srbijo, koji je formiran od radikalskih poslanika koji su
osnovali Srpsku naprednu stranku, imali pseću podršku. Bilo je dovoljno da se
Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću plati pristojna svota, i oni bi izašli
iz sale kada se odlučivalo o važnim pitanjima o reformi pravosuđa.
Montiranje
procesa, primanje mita, falsifikovanje isprava...
Nekoliko
stotina sudija i tužilaca zamenjeno je novoizabranim deliocima prave,
koji su kandidovani za ove javno-tužilačke i sudske funkcije u odborima
Demokratske stranke.
Od 1.
januara 2010. godine, pa do danas, nijedan sud u Srbiji nema izabranog
predsednika suda! To v.d. stanje traje do danas, i ni posle tri godine i
šest meseci nema ni naznake da će se, makar i formalno, ozakoniti sadašnji
status onih koji predstavljaju sudove, a sve po volji i odluci bivše
predsednice Vrhovnog kasacionog suda, ili sadašnjeg vršioca te funkcije Dragomira
Milojevića.
Reforma
pravosuđa donela je veliku nesreću Srbiji. Sudije i tužioci su upregnuti u
zaštitu interesa klike koja je u izvršnoj vlasti i upravljačkim centrima
vladajuće stranke. Dužnost sudija i tužilaca utvrđena je kao njihova obaveza da
sprovode direktive koje im daju vršioci funkcija predsednika suda!
Lišeni
svih moralnih skrupula, veći broj tužilaca i sudija, presuđuje danas po
svojim kriterijuma. Nekažnjeno krše zakon, odugovlače postupak, a mnogi od njih
imaju i svoje menadžere u redovima advokata, takođe članova žute partije, a
danas i Srpske napredne stranke. Od kada je ''reforma pravosuđa'' okončana
organizacijom mreže sudova i tužilaštava i reizborom nosilaca pravosudnih
funkcija, rasprodaja pravde prerasla je u najstrašnije nasilje nad građanima.
Za četiri godine nijedan tužilac ni sudija nije pozvan na disciplinsku
odgovornost zbog teških propusta u radu!
Umišljajno
kršeći zakon na štetu građana, sudije su postale najgori nasilnici. Što su drskiji,
i bezobzirniji, delioci pravde brže napreduju u službi. Doskorašnji vršilac
funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić postavio
je svoju suprugu za predsednicu vanraspravnog krivičnog veća, koja je
odlučivala o produženju pritvora, potvrđivala optužnice i rešavala o molbama za
uslovni otpust.
Albijanićeva
zamenica Jasmina Vasović se naročito isticala u maltretiranja advokata,
koji joj nisu po volji, osuđujući, mimo svakog zakonskog osnova njihove
klijente. Zbog nasilja koje je iskazala ova priprosta žena, njen bivši muž je
tražio da više ne nosi njegovo prezime. Posebnu mračnu ulogu odigrala je sudija
Mirjana Ilić.
Ona se
proslavila osudivši navijače Partizana na 240 godina zatvora, zbog
navodnog ubistva navijača iz Francuske Brisa Tatona.
Apelacioni
sud u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Savka Gogić, sa članovima
veća Mirom Popović i Snežanom Dimitrijević, prvo je ukinuo ovu
presudu, a onda je, pod pritiskom, preinačio odluku o kaznama, smanjujući
izrečene kazne za 120 godina zatvora! Sada je slučaj rasvetljen, i očekuje se
ponavljanje postupka, koji je, po nalogu Borisa Tadića, okružni sudija Mirjana
Ilić, u saradnji sa tužilaštvom i policijom, na najbrutalniji način montirala,
osuđujući 14 mladih ljudi za ubistvo koje nisu počinili.
U
svakoj pravnoj državi, sudije ovog suda Danko Laušević, Zorana
Trajković, Snežana Marković, Vladan Ivanković, Jelena
Vasović, Nataša Albijanić, Vladimir Mesarović, Maja Ilić i Mirjana Ilić,
bile bi uhapšene i suđene zbog kršenja zakona od strane sudije, za primanje
mita, za falsifikovanje isprava, i kao članovi organizovane zločinačke grupe.
Srećom,
pod pritiskom međunarodne zajednice i Zaštitnika građana Saše Jankovića,
sudije Ustavnog suda Srbije oglasile su sve odluke o nereizboru sudija i
tužilaca kao neustavne! Ustavni sud je naložio povratak sudija i tužilaca na
svoja radna mesta, tako da ih očekuje i naknada izgubljenih plata i naknada
nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.
I kada
se činilo da će nove vlasti makar pokušati da utvrde odgovornost onih koji su
razorili nezavisnost sudova i tužilaštava, Aleksandar Vučić je, postavljajući
životnog i profesionalnog marginalca Nikolu Selakovića (29) za ministra
pravde, jasno stavio do znanja da se zločinački podvig njegove velike ljubavi Miodraga
Rakića, Snežane Malović i Slobodana Homena ne sme
dovoditi u pitanje.
Naprotiv,
krenuo je dalje, u nameri da se, zauvek, ozakoni zavisnost sudstva i tužilaštava,
i da oni budu puki izvršioci zločinačkih planova izvršne vlasti...
Kleptomani,
alkoholičari, nasilnici...
Poseban
napada na pravnu sigurnost građana je Tužilaštvo za organizovani kriminal, i posebno
veće Višeg suda u Beogradu koje sprovodi istragu i donosi odluke u predmetima
''mafijaških grupa''.
I
tužilaštvo i posebno sudsko odeljenje su zločinačka organizacija! Po broju
predmeta i ''organizovanih kriminalnih grupa'' koji se vode pred ovim sudom u
poslednjih devet godina, ispada da je u Srbiji više mafijaških organizacija
nego u celoj Evropi zajedno!
Ovo
tužilaštvo i sud služe vlastima da se obračuna sa političkim
neistomišljenicima, ili da banda u izvršnoj vlasti, počev od Borisa Tadića,
Miodraga Rakića, Snežane Malović, pa do Aleksandra Vučića, natera one koji
imaju para da ih njima predaju. A sudilo se zemunskom klanu, drumsko,
građevinskoj, duvanskoj, carinskoj i još desetine ''mafija''.
Od
kada je pre deset godina osnovano Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno
veće Višeg suda u Beogradu, nasilje je, ''u ime naroda'', postalo nesnošljivo,
a budžet Srbije je olakšan za stotinu miliona evra, koliko je Srbija morala da
isplati bivšim žrtvama ovog tužilaštva i suda.
Sudija Maja
Kovačević Tomić je portparolka ovog odeljenja i predsednik je sudskog veća.
Inače, ona je izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, i onda vraćena da
nastavi da sudi u odeljenju za organizovani kriminal. Šta je ovu ženu preporučilo
da sudi mafiji?
Gospođa
Kovačević-Tomić je kleptomanka! Sa dosijeom! Razvedena je. Težak je duševni
bolesnik! Idealna da saopšti presude koje se donesu na drugom mestu.
Aleksandar
Vujičić je devet godina, dakle mimo svih propisa, istražni sudija ovog
odeljenja. Težak je alkoholičar, u teško pijanom stanju saslušava one koji su
dovedeni da im odredi pritvor. A u pritvoru drži osumnjičene onoliko dugo
koliko mu se kaže!
Maji
Kovačević Tomić pridružila se i Mirjana Ilić, nakon obavljenog zadatka osude
navijača Partizana. Sada ova korumpirana i besprizorna žena treba da nastavi da
saopštava presude koje Vučićeva banda želi da čuje.
U ovom
odeljenju je i Vladimir Mesarović, sin doskorašnje predsednice Vrhovnog kasacionog
suda u Beogradu. Njegov kolega Aleksandar Trešnjev se proslavio po
drskosti i nasilju, pri izricanju presuda u Drugom opštinskom sudu u Beogradu,
a za kratko vreme je u Višem sudu u Beogradu dobio reputaciju Roja Bina i
unapređen je za sudiju posebnog odeljenja za organizovani kriminal.
Visoki
savet sudstva još nije raspisao konkurs za izbor predsednika sudova u Srbiji!
Bolje reći, nije okončao izborni postupak, po konkurs.u koji je savete bio
raspisao, ali je, u promenjenom sastavu, od te odluke, po svemu sudeći,
odustao.
I ako
odlazeći šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer tvrdi da
je stanje pravosuđa u Srbiji katastrofalno, može se očekivati i pogoršanje.
Novi
vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudija Duško
Milenković, koji je, neočekivano, postavljen na ovu funkciju po nalogu
Aleksandra Vučića, doneo je 22. aprila rešenje o izmenama rasporeda sudija ovog
suda.
Sudija Slavka
Mihajilović, koja je bila predsednica krivičnog veća, koje se pokazalo
potpuno nezavisnim od politike, odbijajući svaku vrstu pritiska, nakon što je
ovo veće ukinulo rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbijen zahtev za
ponavljanjem postupka, postavljena je za drugog člana veća, kojim će sada
predsedavati sudija Olivera Anđelković, dosadašnji sudija odeljenja za
ratne zločine u Višem sudu u Beogradu.
Gospođa
Anđelković je u sud došla iz advokature, a proslavila se kao konkubina
uticajnih političarima, i po surovim kaznama koje je izricala optuženim Srbima.
I sudija Dragoljub Đorđević, čije veće je po drugi put ukinulo rešenje
kojim je odbijen zahtev za ponavljanje postupka navijačima Partizana, sada je imenovan
za četvrtog člana veća koje presuđuje po žalbama osuđenih za organizovani
kriminal, a ovaj sudija je poznat kao čestiti čovek i dobar pravnik.
Žuti
kao dukati
Vršilac
funkcije predsednika Višeg suda u Požarevcu Dragan Vučićević je na ovu
funkciju postavljen kao kadar Demokratske stranke. A upućeni veruju da zaslugu
za njegovo postavljanje najviše imaju dukati! Niskama dukata gospodin Vučićević
je kupio sebi položaj. Zanimljivo je da u reizboru nisu prošle dve bivše
predsednice suda - Svetlana Gaco i Milica Milosavljević. Gospođa
Milosavljević je ugledni sudija u ovom gradu, i poznata je kao nepristrasni
delilac pravde. Umesto nje, za sudiju ovog suda izabrana je izvesna Svetlana
Savić. Ona je podobna. Bog se, u njenom slučaju, pokazao kao šaljivdžija.
Gospođa Savić izgleda kao Frankeštajn! Takva kakva je, dobra je. Piše presude
kako joj se kaže. Da li su dukati pomogli i ovom prilikom gospodinu Vučićeviću,
koji nedeljama po Beogradu kupuje sebi mesto predsednika požarevačkog suda.
Tarife za presude će postati sada mnogo veće, da čovek izvadi štetu.
Veliko
iznenađenje izazvala je odluka sudije Duška Milenkovića da sudiji Biljani
Spasić produži mandat na mestu vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u
Valjevu.
Zanimljivo
je istaći, da je za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
izabran sudija Dragomir Milojević, koji nije bio prošao reizbor, a njegovim
rešenjem je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu
postavljen sudija Novica Peković, koji, takođe, nije prošao reizbor. Nijedan
predsednik suda, koji je pao na reizboru, nije postavljen ponovo na tu
funkciju. Prednost i dalje imaju oni kojima su ruke krvave do lakata.
A
sudije, da ponovimo, koje služe režimu, a ne zakonu, mogu da budu spokojne.
Disciplinski tužilac je i dalje Mirjana Ilić, a bez njenog predloga, sudija ne
može biti pozvan na odgovornost!
Predsednica
Drugog osnovnog suda u Beogradu je i dalje Ljiljana Brkić. Ona je bila
predsednik Opštinskog suda u Mladenovcu. Protiv nje su zaposleni podnosili
krivične prijave zbog prikrivanja 47 predmeta, koji su zastareli, jer je ona od
stranaka primala apanažu. Šef pisarnice suda osuđena je na četiri godine i šest
meseci zatvora, zbog pronevera, ali je Ljiljana ostala na svom položaju.
Ovih
dana inspektori Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u pisarnici prebrojavaju
predmete. Ljiljana zna kako se pravi para, kome treba oprostiti, kome kazna
treba da zastari, kome oteti kuću, dete, traktor, imanje. Iako je ispunila
uslove za penziju, sudija Ljiljana Brkić i dalje je na čelu ovog suda.
Apelacioni
sud u Beogradu je posebna priča. Sudije su došle s konopca i koca, po volji
opštinskih i gradskih funkcionera Demokratske stranke, prethodno se dokazavši
da su kadri doneti svaku presudu, da mogu oterati nevine na tešku robiju,
ostaviti ih bez imovine, porodice...
(Nastavak
u sledećem broju)
A 1.
Što
si gori, to si bolji
Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS",
br.116/2008 i 104/2009) propisano je da za sudiju višeg suda može biti izabran
državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim
organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je
stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije i koji ima šest godina radnog
iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita Stručnost
podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje
sudijske funkcije.
Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju
efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Dostojnost
podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu
sa tim osobinama.
Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su:
poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a
ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u
službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti,
pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za
unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti. Kriterijume i
merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki
savet sudstva, u skladu sa zakonom.
GLOSA
Od
kada je pre deset godina osnovano Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno
veće Višeg suda u Beogradu, nasilje je, ''u ime naroda'', postalo nesnošljivo,
a budžet Srbije je olakšan za stotinu miliona evra, koliko je Srbija morala da
isplati bivšim žrtvama ovog tužilaštva i suda.