Tabloid je pozvan
Kako su bivši kadrovi
"Elektrokosmeta" postali zaštićena vrsta u EPS-u i EDB
Život počinje u šezdesetoj
Grupa zaposlenih u Elektrodistribuciji
Beograd ne želi više da ćuti, pa se otvorenim pismom obratila Ministarstvu
energetike, generalnom direktoru EPS-a i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Dok su cene električne energije sve više u EDB-u se nemilice troše milioni na
prohteve male klike rukovodilaca povezanih zavičajem. Veliki broj njih nema
nikakve kvalifikacije osim partijske preporuke. Tabloid prenosi ovo otvoreno
pismo bez komentara
...
Preduzeće "Elektrodistribucija-Beograd"
(EDB) ove godine proslavlja 120 godina svoga rada i svoga postajanja. U
toku svog dugog perioda razvoja, ista se sukobljavala sa brojnim problemima,
ali ih je sa uspehom savladavala i pobeđivala, zahvaljujući prvenstveno svojim
zaposlenima, koje je negovala, obučavala i usavršavala. Preduzeće "Elektrodistribucija-Beograd"
je oduvek bila sa najjačom kadrovskom bazom u okviru sistema Elektroprivreda
Srbije, što je i razumljivo s obzirom na mesto i ulogu koju je imala.
U ovom privrednom društvu ima preko 300
zaposlenih sa fakultetskom diplomom, a od toga nekoliko njih sa zvanjem doktora
nauka i par desetina sa zvanjem magistra nauka raznih zanimanja. Svi oni su
novim kadrovskim kombinacijama i nakaradnim političkim odlukama do te mere
poniženi i uvređeni da je to zaista neviđeni skandal i neviđena bruka i
sramota. Na čelo pet najznačajnijih funkcija u ovom društvu postavljeni su
kadrovi koji su došli sa Kosova. Kakva slučajnost. Na četiri ključne funkcije
postavljeni su izvršioci sa diplomama "prestižnog prištinskog
koledža". Nije nam poznato da bilo ko u svetu priznaje ove diplome. O
njihovom znanju i stručnosti suvišan je bilo kakav komentar.
Ono što je kod svih zaposlenih u ovom društvu
izazvalo neviđeno zaprepašćenje i ogorčenje jeste nerazumna, nakaradna i
skandalozna odluka da se tri ključne funkcije u društvu (direktor privrednog
društva, pomoćnik direktora za tehnička pitanja i pomoćnik direktora za
ekonomska pitanja) popune sa osobama iz jedne rasturene, uništene i opljačkane
firme, u čijem su uništavanju isti imali zapaženu ulogu.
Radi se o firmi "Elektrokosmet"
koja je oduvek bila nerešiva enigma i nerešiv problem za svaku rukovodeću
garnituru Elektroprivrede Srbije. Najveći problem uvek su predstavljali
rukovodeći kadrovi, koji su za sve nedaće uvek optuživali albansku stranu, a istovremenu
su sebi obezbeđivali neviđeno bogatstvo i po Beogradu i drugim mestima Srbije
kupovali stanove i druge nekretnine u kojima danas udobno žive.
Dok su im radnici završavali u
izbegličkim kampovima i u srpskim enklavama na Kosovu, oni su odseli u komfornim
stanovima u Beogradu i to mahom u krugu dvojke.
Ko je i na bazi kojih kriterijuma,
pored toliko stručnih, časnih i sposobnih kadrova u EDB-u predložio gospodina Zorana
Rajovića na mesto direktora EDB-a? Zašto se nije išlo na javni konkurs?
Verovatno zato što tim putem ne bi došao,
ne samo na to, već ni na daleko niže radno mesto. Da li je jedini kriterijum
bio taj što je označen kao "zapaženi aktivista stranke"?
Šta je i gde je gospodin Rajović
radio u poslednjih 12 godina? Platu je redovno primao od EPS-a, a istovremeno
je posedovao privatnu firmu koja je u međuvremenu propala i iza koje su ostala
velika dugovanja. Zna li gde su mu ostali radnici i imovina sa kojom je
rukovodio? Bitno je da je on sebi obezbedio pozamašnu imovinu i da ga u opšte
nije ni malo dotakao egzodus bede i sirotinje sa Kosova.
Koje firme je on bio tehnički direktor kad
više od 10 godina ne postoji ni firma ni njena imovina? Za "izvanredne
zasluge" još je nagrađen i funkcijom člana u Upravnom odboru EPS-a. Na
bazi kojih kriterijuma i kojih konsultacija je gospodin Rajović izvršio kadrovska
pomeranja u EDB-u i sa kim je ta razmeštanja dogovorio? Jasno je svima da je
taj plan skovao "vrhovni štab" u trojnom sazivu: Rajović,
Stevanović, Vujanac.
Kadrovski raspored izložila je i
predložila gospođa Kaćuša (Slavica Stevanović) inače kuma
gospodina Rajovića. Ona je u početku svakoga dana trčeći, ne dodirujući tlo, sa
fasciklom punom dokumentacije, pod miškom, i tašnom okačenom o ramenu odlazila
u pravcu Zelenog venca, i ako ranije tuda nikada nije išla, a gde bi drugo nego
kod kuma na sednicu štaba.
Izgleda da je kum bez bilo kakvih primedbi
prihvatio sve njene predloge, tako da su kuma i gospodin Branislav Vujanac
zauzeli prve položaje, odnosno prvi ešalon. Kuma je odmah postavljena za
pomoćnika direktora za ekonomske poslove, a Vujanac za direktora Direkcije distributivnih
usluga, da bi odmah posle toga bio postavljen za pomoćnika direktora za
tehnička pitanja. U tom krugu donose se sve ključne odluke u EDB-u. Kolegijum
direktora koji je ranije odlučivao o svim bitnim pitanjima sada je u potpunosti
istisnut iz tog procesa. Glavnu reč o svemu sada vodi Slavica Stevanović u
duetu sa "vrsnim" pravnikom Sonjom Milojević.
Ona je mnogo poznatija po svojim
bujnim ljubavnim avanturama nego po znanju iz prava. Gospodin Vujanac je odmah
zaposlio svog sina, a gospođa Stevanović svoju ćerku i zeta. Posao je obezbeđen
i bližoj i široj rodbini uprkos zabrani zapošljavanja.
Svima je poznato da je gospodin Vujanac
1996. godine, zbog bahatog ponašanja i rasipanja sredstava Elektrokosmeta
smenjen sa mesta direktora. Zbog pretnji koje su upućivane pobegao je, gde bi
drugo nego u Beograd, gde je imao već obezbeđenu solidnu imovinu i gde se odmah
zaposlio u Direkciju za distribuciju električne energije. Ni tu nije ostao
dugo, jer su svi želeli da ga se što pre reše, jer više od 70 odsto radnog
vremena je provodio van radnog mesta. I tada mu je bitan bio privatni biznis.
Utrapili su ga kome drugom nego EDB-u. Ni
u tu se nije proslavio kao veliki radnik. I ovde je više od pola svog radnog
vremena provodio van radnog mesta, zbog čega nam nije jasno šta ga je preporučilo
za ovakvo radno mesto. Izgleda da su ovim namirivana neka međusobna dugovanja
iz prošlosti, za šta se pružila izvanredna prilika.
Što se tiče gospođe Stevanović njen
najveći posao, kao izbeglice: tračarenje, ogovaranje i produkovanje laži, zbog
čega je postala jedna od najomraženijih osoba u EDB-u. Za svakog direktora koji
je odlazio govorila je sve najgore, a o dolazećem sve najbolje. Gazila je preko
leševa da bi se dokopala odgovarajuće pozicije na koju se bila nameračila.
Sa dolaskom kuma na čelo društva to joj je
konačno i uspelo. Kod kuma ima poseban tretman i posebne nagrade. Putuje gde
poželi Nedavno je bila i vođa grupe na poseti sajmu tehnike u Hanoveru.
Pored toliko nas inženjera i tehničara
primat su dobili novozaposleni "zapaženi aktivisti stranke"
iako sa tehnikom nemaju nikakve veze. Kuma, kažu neki koji su bili na sajmu,
nije ni bila tamo. Išla je u šopingovanje i da uzme dnevnice, a ne da bi
prisustvovala sajmu.
Da bi još bolje ojačali svoju poziciju za
zamenika direktora stiže još jedan od plejade stručnjaka sa Kosova. U Beogradu
i u Elektroprivredi Srbije nije bilo kadra već je on angažovan da dolazi
iz Pančeva za šta mu je obezbeđena i kupljena, bez postupka javne nabavke, novo
vozilo, Škoda Oktavija Super B koju je u međuvremenu slupao i na istoj
napravio štetu od preko pola miliona dinara. Sve o trošku EDB-a.
Za ovakve štete ostali bez problema
dobijaju otkaz. Pošto je prešao iz Findomestik banke sa sobom je doveo i
jednu bitangu koju je smestio u Sektor materijalnog snadbevanja,
verovatno da bi lakše sprovodio neke prljave radnje.
Sa sobom je istovremeno doveo i kompletnu
građevinsku operativu iz Pančeva i to bez postupka javnih nabavki. Takođe je
depozite iz nekih od banaka, sve bez javnog tendera, prebacio u korist Findomestik
banke. Ovim su se želele kompenzovati neke od pristiglih, a neizmirenih
obaveza po kreditima koje su privatne firme, vlasnika sa Kosova uzimale, a nisu
vraćale.
Nakon prijema članova sopstvene familije i
članova bliže i dalje rodbine usledila je prava najezda gusara i pirata svih
mogućih zanimanja i nivoa stručne spreme na zauzimanje radnih mesta na kojima
su godinama radili izvršioci koji su korektno i pošteno radili svoj posao. Svi
su se predstavljali kao "zapaženi aktivisti stranke".
Dovoljno je pogledati njihove biografije i
čuti mišljenje zaposlenih iz sredina iz kojih su odlazili pa da do kraja bude
jasno o kakvim se prevarantima i hohštaplerima radi.
Oni su samo maheri za promenu radnih mesta
i zauzimanje što povoljnijih položaja na kojima se može ugodno živeti bez rada
i znanja.
Na kraju je započeo progon svih onih koji
su stekli uslov za odlazak u penziju po osnovu radnog staža, tako da je onaj
koji je radio u Mladenovcu sada radi u Obrenovcu, onaj koji je radio u
Obrenovcu sada radi u Mladenovcu, onaj koji je radio u Sopotu sada radi u
Grockoj i obrnuto. Sve se ovo radi da bi posao našao još jedan broj ličnih
prijatelja i poklonika stranke.
Na ovaj divljački način kažnjeno je više
od 100 zaposlenih. Od ovog procesa izuzeta je kuma, iako ima 40 godina radnog
staža, kao i još nekoliko ljudi. Radi se o "perspektivnim" kadrovima
od 60 i više godina starosti. Svi novopostavljeni dobili su na ličnu i privatnu
upotrebu i nove Škode za koje društvo plaća sve troškove.