Nismo mi od juče

Epizoda 147

Zoran Milojević

Na Božić, u jutarnjem programu RTV Pink, gost je bio Bolani Vučić. Sa svakom rečenicom, menjao je izraz lica. Osmeh, gorčina, ljutina, zadovoljstvo, nadmenost, optimizam, pesimizam...I sve je to darivao narodu u najradosnijem jutru. Sa tim čovekom, nešto nije u redu, u to duboko verujem. Nama je sve teže sa njim, a njemu sve lakše sa nama. Hristos se rodi!

"Moram da verujem u Vučića", poručio nam je srpski patrijarh Irinej. A, kad su četrdeset treće godine prošlog veka, pitali patrijarha Gavrila Dožića, veruje li u sposobnost đenerala Mihailovića da spasi Srbiju, od je odgovorio: "...Ja verujem samo u Hrista!".

"...Evropa će biti jedna, jedinstvena, cene će biti svuda iste, valuta će biti ista. Ovo će važiti za zemlje Evrope, samo za njih, ali ne i za sve zemlje Evrope!".

Ovako je nemački general, Gleze fon Horstenau, citirao Hitlerovu izjavu iz aprila meseca 1943. godine, prilikom razgovora sa poglavnikom NDH, Antom Pavelićem. Svaka sličnost sa Evropskom unijom je neverovatna!

Kad se levičar komunističke provinijencije doseti da je Srbin, onda se Srbima desi ono što im se desilo devedesetih od Miloševića, Šešelja, Draškovića, pa kasnije i Đinđića.

Osnivač novinske agencije TANJUG, Moša Pijade, osnovao je, po ugledu na sovjetske boljševike, telegrafsku agenciju, pošto je prethodno, 1919. godine, srdačno ljubio ruku Kralja Aleksandra Karađorđevića. Moša i njegovi pajtaši srušili su prvu, pa i drugu Jugoslaviju, ali je TANJUG ostao. Ostavljen je Srbima, kao zametak zlog semena, ubica Jugoslavije koji će dokusuriti i Srbiju.

Najgori agitpropovci, doušnici, srbomrsci i srbožderi, godinama su kroz TANJUG trovali srpsku krv. Od nje i danas žive.

Krajnje je vreme da neko prozove jezikoslovce iz SANU: zašto ćute na tvrdnje zvanične politike federacije BiH, koje se serviraju celom svetu, da se Andrić, Kočić, Dučić i ostali srpski pisci, pisali "bosanskim jezikom"?

Srpski jezik je naše neodbranjivo blago koje danas otimaju. Zato je važno novim pokolenjima da znaju da je, recimo, 1890. godine, Dubrovnik imao 11.177 stanovnika, katolika Dubrovčana, koji su listom govorili-srpski!

Švedska vlada plaća samo jedan čas nedeljno na jezicima nacionalnih manjina. Ako je Srbija decenijama plaćala kompletno školovanje Albancima na maternjem jeziku, a oni izlazili sa školovanja bez znanja srpskog jezika, zašto danas Mađarima u Senti, Crnogorcima u Lovćencu, Muslimanima u Novom Pazaru ili, Albancima u Bujanovcu, država Srbija ne plati jedan čas nedeljno na maternjem jeziku?

Akademici SANU moraju da progovore ili neka zauvek zaćute i daju priliku za reč nama koji nećemo i ne možemo da ćutimo!

Takođe, krajnje je vreme da akademici SANU i istoričari, izađu pred narod i obelodane postojanje masovne grobnice, u kojoj je sahranjeno deset hiljada civila, koje su pobile jedinice KNOJ-a. Ta grobnica je bila nemački rov za odbranu, dugačak jedan i po kilometar, a nalazio se na starom kragujevačkom drumu, na skretanju za Ralju.

Od kako sam upoznao Bojana Pajtića devedesetih godina, sve više mi je izgledao kao "lice sa falinkom", a takve žalim i ne podsmevam im se. On je sad postao i smešan. Čovek ujedinjuje opoziciju sa svrgnutim Veroljubom Stevanovićem i tetoviranim Čedom u Kragujevcu!

Setih se, tim povodom, reči mojih rođaka iz Niš(a): "...Kad se sojtarija vaća u oro, u toj će si oro svaki za seb' da trupa!".