Prosveta

I vrhunski naučnici u Srbiji nisu sigurni na svom radnom mestu zbog terora Vučićevih mediokriteta

Vođa se pita, a ne naučna elita

Slučaj dr Dragana Petrovića, autora trideset knjiga - naučnih monografija, koji je došao u situaciju da strepi za opstanak na radnom mestu zbog samovolje birokratskih funkcionera Ministarstva prosvete, rečito govori o potpunom raspadu svih vrednosti u državi. Da su diletanti odlučili da sahrane srpsku nauku, potvrđuje se i na ovom primeru

Milica Grabež

Kriza promašenog makroekonomskog modela, kulture i društva u celini, ima svoj odraz i na nauku, za koju su budžetska izdvajanja ispod 0,5 odsto domaćeg bruto proizvoda, dok je to u zapadnoevropskim zemljama i do desetak puta više.

Međutim, nije materijalna situacija jedini, pa možda čak ni glavni razlog problema koji postoje u domaćoj nauci. Naročito kada su u pitanju društvene nauke, postoji upliv politike, loših kadrovskih rešenja, zloupotreba različitih vrsta...Naročito su na udaru naučni instituti, čiji kadrovi po pravilu najviše stvaraju, okrenuti su pisanju naučnih monografija, saradnji sa inostranim naučnim kućama, imajući u obzir da se univerziteti najviše bave edukacijom. Poslednjih godina se pojačava pritisak na institute, tako im je od 2010. godine pooštrena mogućnost za donošenje naučnih zvanja, tako da retko koji institut može učestovati u procesu donošenja najviših naučnih zvanja, zbog nemogućnosti da raspolaže najmanje sa po sedam naučnih savetnika (u rangu redovnih profesora). Pored toga se stalno povećava broj bodova i drugih kriterijuma za dobijanje naučnih zvanja. Ti procesi traju i do godinu, pa i više dana i svoje finale imaju u mnistarstvima prosvete i nauke (Matični odbor i Komisija).

U pripremi su nove promene pravilnika gde bi se između ostalog tražilo kao najvažniji i neizostavan faktor objavljivanje i za društvene nauke radova na Sci listi, odnosno listi gde su uglavnom američki i britanski naučni časopisi. Treba se zapitati: kako bi bilo moguće predstaviti u društvenim naukama realno situaciju u savremenom svetu, uključujući američku hegemoniju, pogubnost neoliberalnog modela, a da se to dopadne urednicima američkih i britanskih časopisa, i kakvu prednost bi tu dodatno imali soroševci i atlantistički istraživači u srpskoj nauci.

Uprkos raspadu svih vrednosti, još uvek u srpskoj nauci, posebno u društvenim naukama, imamo više značajnih stvaralaca, od kojih i nekoliko giganata sa impresivnim rezultatima u edukativnoj i stvaralačkoj ulozi, koji su uglavnom dobrim delom skrajnuti iz šire javnosti i medija. Jedan od njih, možda i vodeći u srednjoj-mlađoj generaciji je dr Dragan Petrović.

On je diplomirao na četiri fakulteta u okviru državnog Univerziteta u Beogradu, na kojima je prethodno paralelno studirao i to: na Ekonomskom (1999), na Sociologiji (2000), na Istoriji (2000) i na Političkim naukama (2002). Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija i odbranio magistarsku tezu "Razvoj i razmeštaj industrije Beograda u XIX i XX veku" 2003. godine. Završio je Postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi i odbranio je magistarsku tezu "Francusko - jugoslovenski odnosi u vreme Alžirskog rata 1952-1964." 2008. godine. Doktorirao je na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, oblast Politička geografija 2007. godine sa temom disertacije "Rusija na početku XXI veka - geopolitička analiza" i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Istoriji, oblast Istorija Jugoslavije 2015, sa temom disertacije "Jugoslovenska politička javnost i SSSR 1922-1941".

Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao Viši naučni - saradnik, gde se pored celine međunarodnih odnosa bavi posebno Rusijom i postsovjetskim prostorom kao primarnom oblašću, a potom i Francuskom. Pre toga više godina je radio u Institutu za političke studije gde se bavio političkim sistemom (domaćim i međunarodnim), međunarodnim političkim odnosima i političkom, ekonomskom i kulturnom istorijom.

Bio je koautor više od dvadeset međunarodnih naučnih zbornika, zatim u tridesetak domaćih naučnih zbornika, a objavio je i preko šezdeset naučnih i stručnih radova u domaćim naučnim časopisima. Autor je i četrnaest leksikografskih enciklopedijskih odrednica. Ono što je posebno impresivno i gotovo unikatno je to što je Petrović objavio do sada i trideset knjiga - naučnih monografija.

Petrović je nakon što je stekao vremensku obavezu proteka od pet godina od poslednjeg zvanja ušao u proces za dobijanje sledećeg, odnosno najvišeg zvanja za naučne istraživače - naučni savetnik (recipročno redovnom profesoru), što je ostvario na PMF u Novom Sadu, oblast Društvena geografija, sa respektabilnom multidisciplinarnom petočlanom komisijom.

Završivši uspešno proces za dobijanje zvanja na PMF, Geografski fakultet, proces je nastavljen u Ministarstvu prosvete i nauke. Na Matičnom odboru, gde su najistaknutiji stručnjaci iz oblasti kojima se bavi dr Petrović, jednoglasno je prošao, uz vrlo afirmativan izveštaj izvestioca, koji je u ovom slučaju bio prof. dr Sreten Vujović, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Dr Petrović je ostvario više nego dupli, a u nekim parametrima i više nego tri puta ostvarenih naučnih bodova od potrebnih, i pa je izvestioc zaključio da ispunjava sve zakonom predviđene kvantitativne i kvalitativne uslove u izbor u zvanje naučnog savetnika, što je bio prethodno zaključak i naučnih veća i katedri na Geografskom fakultetu u Novom Sadu, kao i renomiranih potpisnika uže komisije za zvanje.

Međutim, na sednici Komisije za zvanja, koja je poslednja instanca ovog maratonskog procesa za dobijanje naučnih zvanja za naučne radnike u institutima, teško je oštećen. U ovom telu od petnaestak članova, gotovo da nema ni jednog predstavnika društvenih nauka, uglavnom su to naučnici iz medicine, hemije, fizike, biologije, matematike...

Postoje doduše dva pravnika, od kojih je jedan prof. dr Đorđe Ignjatović, profesor kriminalistike sa Pravnog fakulteta (veći deo karijere je predavao na višoj policijskoj školi), bio izvestilac 25. februara na sednici na kojoj je bio i zahtev za Petrovićevo zvanje. On je teško oštetio kandidata, jer je svih sedamnaest primeraka knjiga-naučnih monografija, koje Petrovića verifikuju za ovo zvanje, i koje je zadužio za ovu sednicu u Ministarstvu ostavio kod kuće, dakle nije doneo na sednicu na uvid ostalim članovima Komisije za zvanje, već je ukratko referisao svoje utiske o kandidatu i napisanim knjigama, i to prilično neobjektivno.

Komisije mu načelno prihvata zvanje, ali pod uslovom da donese na uvid par dokaza iz referata, konkretno za koautorstvo u odbranama doktorata i magistratura, kao i rukovođenje projektima. Petrović to potom prilaže, da bi na sledećoj sednici 25. marta Ignjatović izvestio da po pitanju komentorstva to nije urađeno u adekvatnoj formi, i Petrović je odbijen. Drugi pravnik iz Komisije za zvanja prof. Dr Jovan Ćirić, inače direktor Instituta za uporedno pravo, je na sednici direktora društvenih instituta Srbije 30. marta rekao da je Petrović teško oštećen i da je u pitanju izuzetna nepravda, u odnosu na činjenice. Kako naučni radnici u institutima ne mogu da budu mentori doktorata, već samo stalno zaposleni profesori na fakultetima, njima se traži neki oblik neformalnog komentorstva, odnosno da je osoba koja je odbranila doktorat dala pismenu izjavu - dokaz da joj je dotični sve vreme izrade i odbrane doktorata stručno pomagao, jer je iz te naučne oblasti, i to može izdati samo za jednu osobu. Petrović je doneo čak tri takve potvrde, ali je odbijen. Iako ima pravo na žalbu, u Ministarstvu mu referenti tvrde da je zakasnio i na reizbor u isto zvanje (iako je zakon jasan da ima pravo na reizbor), pa mu preti opasnost, nakon žalbenog postupka, ako se potvrdno ne završi, da ostane u pravnom vakuumu i čak privremeno bez ikakvog zvanja.

Ovih dana je izašao iz štampe tematski zbornik Srpske akademije nauka, odeljenje Društvenih nauka, ekonomska tema, o strategiji ekonomskoj za izlazak Srbije iz krize, gde su svoje elaborate dali vodeći stručnjaci ekonomskih i graničnih naučnih oblasti (redaktor akademik Časlav Ocić), gde je zapažen i Petrovićev rad. Petrovićeva poslednja knjiga "Geopolitika Balkana", objavljena proleća 2014. u izdavaštvu Instituta za međunarodnu politiku i privredu, a kao i gotovo sve ostale objavljene monografije dobijena su prethodno sredstva u dugačkoj proceduri na konkursu Ministarstva prosvete i nauke, rasprodat je ceo tiraž za svega nekoliko meseci. Posebno je interesantno poglavlje analize Briselskog sporazuma, gde Petrović na argumentovan način, analizom tačke po tačke, dolazi do zaključka da je u najvećem suprotan postojećem Ustavu Srbije, ali i elementarnim srpskim nacionalnim interesima i da zbog međunarodnih i unutrašnjih okolnosti nije ni morao biti donešen, već se mogao zadržati status kvo, kao što je to za sever bilo već deceniju i po.

Treba napomenuti da je Petrović bio član glavnog odbora SNS, potpredsednik saveta naprednjaka za nauku, i stalni član Saveta za međunarodne odnose kada je ova stranka bila u opoziciji, ali da se oštro suprotstavio njenoj politici od kako je došla na vlast sredinom 2012., i u najvećem nastavljena politika demokrata koju su naprednjaci prethodno kritikovali i dobili poverenje naroda.

Petrović je naročito odlučno istupio na zatvorenoj sednici Glavnog odbora SNS aprila 2013. posvećenoj da li da se prihvati Briselski sporazum, gde je ukazao da za to ne bi trebalo da bude ni osnove ni motiva sa apsekta elementarnih državnih interesa. Na kraju sednice od strane Vučića nije dozvoljeno tajno glasanje i gde je Petrović potom podneo ostavku i prešao u opoziciju.