Tabloid je pozvan

Beograd: haos u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP)

Ludnica bez kočnica

Mada je Gradsko saobraćajno preduzeće jedno od najvažnijih javnih preduzeća u Beogradu, i predstavlja sliku glavnog grada, unutar njega vlada opšti haos i nasilje koje sprovode pojedini direktori i šefovi. Program socijalne brige za zaposlene ne postoji, plate su višestruko smanjene, a samovoljom rukovodilaca rashodovani su čak i autobusi proizvedeni 2008. godine. Rezervnih delova nema, a vozači su često prinuđeni da na svoj rizik voze tehnički neispravna vozila rizikujući i svoj i živote putnika. O svemu tome, za Magazin Tabloid, detaljnije pišu ogorčeni radnici ovog preduzeća.

......

Dugogodišnja agonija beogradskog Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), dostiže svoj vrhunac. Direktor ovog javnog preduzeća Željko Milković, u dva navrata je smanjio ionako male plate vozačima gradskih autobusa, uprkos tome što rade jedan od najodgovornijih poslova i što svakodnevno uz visoke rizike prevoze putnike u dvomilionskom velegradu.

Direktor pogona GSP-a na Novom Beogradu, Milan Pejčić, naredio je korišćenje rashodovanih autobusa, a za sopstveni prevoz se pobrinuo tako što koristi službeno vozilo u privatne svrhe i podiže svakog meseca 30 hiljada dinara za gorivo, što je deset puta više nego kad bi koristio gradski saobraćaj.

Kad je krajem letnje sezone gradska vlada najavila nagrade za vozače koji su vozili u vreme kad su temperature prelazile i 40 stepeni iznad nule, jedan od ključnih direktorovih ljudi, Ivan Grujić, delio je pare "selektivno", kao da su njegove privatne. Dakle, neki su bili nagrađeni a neki ne. Razlog nije teško naslutiti. Ko je pognuo glavu i ko je lojalan stranci na vlasti, on je nešto i dobio.

Od početka 2015. godine, GSP je napustilo 150 radnika, plate su smanjene i do 15.000 dinara, a uvedeno je i osmočasovno radno vreme bez pauze (zaposleni u administraciji ovog državnog preduzeća imaju pravo na pauzu, ali nema pauze za one kojima najviše treba-vozačima!).

Posledice su očigledne: u GSP-u je stalna potraga za ovim kadrom, ali dobrih, sposobnih vozača, ima sve manje, tj. uopšte ih nema. U međuvremenu, primetno je i masovno napuštanje preduzeća, pa tako mesečno odlazi i do 10 odličnih vozača.

Direktor GSP, Željko Malković, direktno snosi odgovornost ukoliko se desi neka nesreća na beogradskim ulicama, a uzrok tome bude umor vozača. Naime, ovaj problematični "kadar" doneo je odluku na osnovu koje od 1. septembra 2015. godine, vozači GSP moraju da rade u kontinuitetu šest dana u nedelji, osam sati dnevno bez pauze (na autobuskim okretnicama, ne postoji ni toalet, pa se vozači snalaze kako znaju!), a hronični umor može da dovede do smrtne opasnosti za putnike i šire, za bezbednost grada.

U policiji i pravosuđu moraju da znaju kolika je ovo opasnost po bezbednost građana, ali za sada niko ne reaguje, kao da svi čekaju da se najpre desi neka nesreća.

U pogonu GSP na Karaburmi, ovog leta je čak 18 autobusa bilo bez takozvanih jastuka za klimatizaciju ("Solaris"). Mada je u pitanju donacija Japana i svi znaju da su ugrađeni, iz nekog razloga nisu bili u funkciji. Gradonačelnik Siniša Mali i rukovodstvo GSP-a, tokom celog leta bezočno su lagali građane u vezi sa tim da je "sve u redu", ali su cenu platili putnici. Takođe, u pogonu na Karaburmi, leži 40 autobusa koji nemaju remenice od klime, koje su se, kako vozači u žargonu kažu, "pojele". Niko na to nije reagovao, mada su još u garantnom roku.

U pogonu GSP na Novom Beogradu, rashodovano je pet autobusa sa garažnim brojevima 1354, 1355, 1346, 1353, i 1356. Odluku o rashodovanju doneo je direktor Milan Pejčić, koji već ima dve krivične prijave koje su podneli sindikati GSP-a.

Poznati su i slučajevi gde je jedan od šefova u GSP-u, već pomenuti Ivan Grujić, terao vozače da voze tehnički neispravne autobuse. Ko je odbio to da radi, skupo ga je koštalo i bio je izložen svakodnevnim šikaniranjima.

Očigledno, Pejčića i Grujića niko ne može da smeni. Ali, ko će onda preuzeti odgovornost za ogromnu štetu koju su do sada naneli GSP-u? Ko će biti odgovoran kad se desi neka nesreća uzrokovana bahatošću, nasiljem i neznanjem takozvanog rukovodećeg kadra? Hoće li sve biti pripisano preumornim vozačima i takozvanom "ljudskom faktoru", a ne onima koji im podmeću tehnički neispravna vozila i ne dozvoljavaju po osam sati da naprave pauzu, makar da odu do toaleta?