Fudbaler i fudbalski stručnjak o kome se govori sa respektom i poštovanjem: Ivan Golac, ekskluzivno za Tabloid o srpskom fudbalu

Neznalice vode srpski fudbal

Kakve posledice može doneti novi neuspeh reprezentacije Srbije po fudbal, ko su odgovorni među neodgovornim, o selekcijama i selektorima, srpskoj „elitnoj" fudbalskoj ligi, fudbalu u regionu, Crvenoj zvezdi i Partizanu, o izborima u Fudbalskom savezu Srbije, ima li leka... O tome za Tbaloid govori slavni fudbaler Ivan Golac

Miroslav Vislavski

Bogata je karijera Ivana Golca. Kao igrač, iz Koprivnice (Hrvatska) došao je u Partizan. Karijeru nastavio na Ostrvu u kolevci fudbala (Sauthempton, Burnemaut, Mančester Siti i Portsmaut).

Po završetku igračke karijere radio je kao trener u Srbiji: Mačva (Šabac), Partizan i Smederevo, a u inostranstvu je trenirao Torkvej (Engleska), Dandi Junajted (Škotska) sa kojim osvaja nacionalni Kup, Akrenes (Island), Ulm (Nemačka), Karpati (Ukrajina). Jedan je od velikana fudbala koji nije bio miljenik selektora, ali je ipak ostvario status reprezentativca Jugoslavije.

Najzapaženiji deo karijere fudbalera Ivana Golca se vezuje za Partizan, u kome ima preko 300 nastupa i osvaja dve šampionske titule Jugoslavije (1975/76 i 1977/78), a na internacionalnom planu sa preko 300 utakmica do 1985 u Sauthemptonu, čija je istorija duga 130 godina. U sezoni 1981 je proglašen igračem godine Sautemptona u sastavu u kome su bili: Kevin Kigen, Alan Bol, Piter Šilton, Dejv Votson, Majk Šenon, Kris Nikol, legende engleskog i svetskog fudbala. Na stogodišnjicu kluba (1985) svrstan je u vekovni idealan sastav, na mestu koje je do tog trenutka bilo rezervisano za legendarnog Alfa Remzija, da bi 1999 prilikom izbora Milenijum drim tima bio takođe među jedanaestoricom najboljih. Pre toga 1993 je svrstan među 36 besmrtnih u istoriji kluba.

U knjizi „Dvadeset kultnih heroja Sauthemptona" (2006) o Golcu se piše na dvanaest stranica! A u anketi uglednog „Observera" (2005) među deset najboljih, najuticajnijuh stranaca na Ostrvu u istoriji Engleskog fudbala nalazi se na četvrtom mestu! Ispred njega su bili: Kantona, Zola i Vijera u to vreme još aktivni. Iza njega su velika imena internacionalaca: Šmajhel, Ardiles, Žuninjo, Klinsman. U društvu "top 10" samo je Golac bio iz kluba koji nije iz Londona, Mančestera, Liverpula...

Šta po vama znači neuspeh u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016 za srpski fudbal?

- To je još jedan udarac za domaći fudbal i njegovu budućnost. Izostanak sa nekoliko poslednjih velikih takmičenja udaljava nas i marginalizuje reprezentaciju Srbije u evropskoj i svetskoj konkurenciji. Fudbal je zahvaljujući neznanju, neumeću, nekvalitetu, nepoštenju onih koji ga vode, došao na niske grane. Već decenijama je na sceni proces propasti srpskog fudbala. Sam način rada, razmišljanja, ophođenja, selektiranja, igranja temelji se na nepoštenju, tako da su ovi rezultati samo cehovi. Ne možeš raditi nepošteno, a proći pošteno.

Ko su odgovorni za izostanak sa dva Evropska i svetskog prvenstva u proteklom ciklusu od šest godina?

- U svemu postoji hijerarhija, pa tako i kada je reč o odgovornosti. Od rukovodstva, preko struke do igrača. Najveća je onoga ko je kapetan broda koji komanduje flotilom. Nije on slučajno na mestu na kome jeste. Na toj poziciji su vođe, a to treba da su kvalitetni ljudi koji mogu odvesti do željenog cilja. Na žalost kod nas nije tako. Odgovornost zahteva stvaranje i gradnju, a ne razaranje. Konačno, kako terorista da se bori protiv terorizma?

Pokazuje se da je najlakše smeniti selektora. A ko odgovara za dovođenje selektora? Onaj ko ga dovodi, treba sa njime i da odgovara. Mi nemamo plan za dolazak do cilja ni u kadrovskoj politici, niti u strategiji.

- Selektori nose krivicu za neuspeh jer oni biraju igrače. Ali kada se to radi na način na koji ih mi biramo već decenijama onda neuspesi nisu iznenađenje. Menadžerisanje i "ljubimci" imaju svoju predistoriju još iz perioda kada sam ja bio aktivan fudbaler. Nisu najbolji odlazili na svetsko ili evropsko prvenstvo... To je nešto o čemu odavno govorim i najavljujem naš put u Had (Ad), što znači podzemni svet i večni mrak.

Od kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010 nismo imali ambijent i atmosferu oko nacionalnog tima?

- Kada krenete putem sunovrata, kada se zaređaju loši rezultati, do izražaja dolaze svi naši nedostaci u takmičarskom ciklusu, nepostojanje stvarnog liderstva, hrabrog srca, izostanak prave takmičarske želje, gubljenje dostojanstva... Nema šanse da se to zaustavi. Tada kreće lutanje oko izbora struke, neuspesi se ređaju jedan za drugim, loši rezultati uzrokuju gubljenje atmosfere i mučan ambijent. Bez pravih lidera sa moralnim i stručnim kvalitetima, kredibilitetom i autoritetom to je teško zaustaviti. Međutim, ovo nije samo karakteristika fudbalskih prilika, već inercija društvenih neprilika u svim segmentima života...

Nakon Radomira Antića, koji je vodio tim do Svetskog prvenstva 2010, menjali su se Vladimir Petrović, Siniša Mihajlović, Dik Advokat, Ljubinko Drulović, Radovan Ćurčić, selektori sa ogromnim razlikama u biografijama. Kakvi bi morali biti kriterijumi za izbor selektora?

- Nerado govorim o kolegama. Njihovi rezultati i sve što postižu, dovoljno govore. Po meni, selektor mora biti institucija stasom, glasom i stručnim kredibilitetom. Međutim, naša praksa pokazuje da selektiramo ad hok bez pravila, bez reda, stihijski, bez pravih kriterijuma... Umesto da o selektoru odlučuju stručna tela i kredibilni ljudi, on je proizvod volje nekompetentnog pojedinca! Nenormalno je, a tamo gde počinje logika na žalost prestaju naši prostori, da prvi trenerski posao bude reprezentativna selekcija. Toga je bilo u prošlosti, kao i današnjici. Time devalvirate znanje, sposobnost, umeće, kvalitet... Ne može da dođe za selektora niko ko nema za sobom kvalitetan rad i uspehe. Ali to kod nas apsolutno nije važno...

Mogu li rezultati mlađih selekcija da amnestiraju odgovornost nosilaca funkcija i organe FSS za promašaje naše reprezentacije?

- To je alibi i paravan koji se vešto upotrebljava za prikrivanje odgovornosti (ne)odgovornih. Alibi podrazumeva neodgovornost, nekvalitet, nedostojanstvo nepoštenje, amoralnost. Niko drugi svoje promašaje ne pravda uspesima mlađih kategorija. Da to ima takav značaj u globalnom fudbalu, onda bi to imalo pozitivan uticaj na svetskoj rang listi. Ne bi smo bili na 66 poziciji, najnižoj u istoriji srpskog fudbala!

Inače, za mene nisu iznenanađenje uspesi mlađih selekcija. Naš talenat je izuzetan i poznat je širim prostorima. Naš davnašnji problem je što po završetku statusa u mlađim kategorijama nemamo struku koja ume da prihvati te mladiće, od kojih veliki broj nestaje, gube se...

Deo fudbalske javnosti i medija zagovaraju da se svetskim prvacima sa Novog Zelanda pruži šansa u seniorskoj konkurenciji zajedno sa njihovim trenerom!

Sama ideja da se odmah prebace selekcija i trener sa njima u seniorsku kategoriju je obmana i prevara. Takva logika se potura u svim segmentima od najniže lige pa do reprezentativne selekcije. Ako hoćete da uništite trenera i tu decu, onda je to najbolji način. Njih treba pustiti da se razvijaju normalno. Ne tako davno je bio slučaj sa selekcijom koja je bila Evropski prvak. Pa koliko igrača iz tog sastava pravi veliku karijeru? Nekritička glorifikacija vodi tu decu u zabludu. Oni su mladi, neformirani, a gurate ih u čeljusti aždaja.

Kakav je vaš sud o srpskoj elitnoj ligi?

Neozbiljno je da nekada Badnjevac, Banatski Dvor, danas Surdulica čine ligu koju proglašavamo elitnom. Time vređamo lige koje smo imali, a bile su svetske. Danas je kvalitet elite, nivo nekadašnje zone, regije... Trebaće mnogo decenija, mnogo rada i odgovornosti da se vratimo na nivo ozbiljnih liga. Da li postoji šansa za napredovanje? Gotovo da ne postoji! Nama ne trebaju uspešni.

Da li je regionalna liga šansa za napredak kvaliteta?

Sve lige na bivšim Jugoslovenskim prostorima su miki maus lige! To je totalni jad i tuga. Pogled na stadione koji su nekada bili prepuni, a sada izgledaju avetinjski, sve nam govori. Nema šta da se vidi. Istina, možda su za nijansu nacionalne selekcije naše bivše braće uspešnije. Ipak, ne ulivaju utisak da će imati lepu i dobru budućnost. Oni će se vrlo brzo pridružiti nama. Makedonci i Crnogorci su tu. Nisu odmakli Slovenci i Bosanci. Hrvatska je za nijansu uspešnije. Ali, bez obzira na prolaz na Evropsko prvenstvo i oni padaju. Upozoravajuća je mršava pobeda nad Maltom 1:0.

Jedina šansa da se fudbal oživi na prostorima bivše Jugoslavije, pošto fudbal kao igra odumire na svim prostorima nekadašnje zajedničke zemlje je dolazak do ozbiljnog takmičenja. Što pre se to dogodi, biće to sreća za fudbal na ovim prostorima.

Kako vam deluju napadi funkcionera Crvene zvezde na predsednika FSS i optužbe da je odgovoran za njihovu katastrofalnu materijalnu situaciju?

- Nebulozno. Napade na savez prihvatam ako su objektivni i realni. Ali, ako se svoje brljotine pokrivaju po principu u kome lopov juri lopova i viče "drž'te lopova", onda za to nemam razumevanje. Naprotiv! Pedeset miliona evra duga zahteva eliminaciju iz takmičenja. Ko će to nadoknaditi. Narod plaća razne lopovluke. To nije u redu! Imate jedan Rendžers. Veliki gigant, jači od države, a otišao u četvrtu ligu! Pa neće propasti fudbal, ako Zvezda ponese konsekvence svoje loše politike!

Nismo vas videli na proslavi povodom 70 godina postojanja FK Partizan kao ni još jedan broj velikana Kluba? Jeste li zaboravljeni?

- Biće da smo mimoiđeni. Živaljević, Nenad Stojković, Boško Đorđević, Aca Trigunović, Prekazi iz šampionske generacije 77/78 koja je oborila sve rekorde u istoriji YU prvenstava, a nije tu bilo ni Jusufija, Pirmajera, Bečejca iz čuvene 66, kao ni trofejnih Tumbakovića, Bjekovića... Ja nisam 25 godina otišao na stadion Partizana. Oni ne mogu da nas izbrišu, da nas zaborave. Kada sam ja u pitanju, jednostavno ne vole da me vide u prostorijama kluba.

Mnogo smo dali Partizanu, a on nam je višestruko vratio. Nikad ne bismo bili to što jesmo bez velikog Partizana. Plasirao nas je u svet, omogućio egzistenciju, doživeli smo velike stvari...

Ljudi koji su preuzeli Partizan zadnjih godina, smatraju da istorija počinje sa njima i od njih. To je pogrešno! Ne može narod ni klub da bude velik i da opstane koji ne poštuje tradiciju, svoje veličine i kvalitete... Ne tražim ja od njih, nisam nikad ni tražio, niti želim da oni bog zna kako budu prema meni drugačiji nego prema ostalima. Svi mi koji smo igrali za Partizan zaslužujemo poštovanje, a pogotovo koji smo tolike godine i koji smo odigrali stotine utakmica, pronosivši slavu Kluba i zemlje.

Šta očekujete od predstojećih izbora u srpskom fudbalu?

- Tresla se gora, rodio se miš! Ja ništa spektakularno ne očekujem, ništa veliko! Ovo što se danas događa je trasirano pre više decenija. Kandidati za odgovorne funkcije moraju imati biografiju čistu kao suza, bez mrlja, da nemaju nezdrave, nečasne, nepoštene namere.

Danas su u trendu oni koji su na udaru zakona, koji su korumpirani koji su kompromitovani...Ljudi polupismeni i neuki dolaze na funkcije koje su odgovorne i koje moraju posedovati izuzetan kvalitet na liderskim pozicijama.

Vidite li sebe u predstojećim izborima kao kandidata za predsednika FSS o kome govore kredibilni ljudi?

- Jako mi je drago i raduje me da ima ljudi koji poštuju ono što sam ostvario u fudbalu i za čega se zalažem ceo svoj život. I kao igrač i fudbalski čovek nisam se dodvoravao nikada i nikome. Užasavao sam se licemera i prevaranata, bio sam nemilosrdan prema njima. Nisam potkupljiv, nikada nisam namestio ni prodao utakmicu, nisam voleo nepoštenje i to me je nekako eliminisalo iz brloga u kome je srpski fudbal. Zato nisam podoban i zato ne vidim sebe u forumima ili na funkciji.

Premudri Konfučije je zapisao: "Dobri ljudi stalno rade na sebi". Trudim se da sledim ove misli. Poštujem datu reč. To je ono što sam učen od malena što smo supruga i ja preneli na svoju decu.