Dežurna

Nove okupacione metode američkih diplomata u Srbiji i regionu

Vladajuća klika i tuđa politika

U petak, 26. februara ove godine, politička stranka koja zastupa Srbe u parlamentu samoproglašenog Kosova, pod imenom "Srpska lista", dala je jednoglasnu podršku izboru Hašima Tačija za predsednika ove nadri-države. Ti srpski glasovi bili su presudni da se teškom mukom domogne predsedničke funkcije. "Srpska lista" je političko preduzeće koje radi isključivo po instrukcijama Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Hašim Tači je proglašen za "lidera u regionu" i "lidera budućnosti" od strane zločinaca poput nekadašnje državne sekretarke SAD, Medlin Olbrajt i Ričarda Holbruka. Novi američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, već podržava Vučićevo "lidersko" ludilo. Američki ambasador u Prištini, označio je Tačija kao "nesumnjivog lidera". Da li SAD-e i dalje vode rat protiv Srbije, samo drugim metodama, ili pripremaju i Srbiju (i ceo region) u nova trvenja i mržnje?

Nikola Vlahović

Američke diplomate u Srbiji već godinama se ponašaju kao da su došli u neku malu, zabačenu afričku koloniju u kojoj žive poludivlja i nepismena plemena. Sa građanima se sprdaju svakodnevno, govoreći kako je Srbija "primer uspešne ekonomije", "lider u regionu" i slično. Ponavljaju laži kojima ovdašnji režimi i kriminalne koalicije, bezočno maltretiraju milione gladnih i očajnih ljudi. Tako je i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skot, odmah po stupanju na dužnost, nastavio sa istom pesmom, tvrdeći da "...nema sumnje da će Srbija biti lider u Jugoistočnoj Evropi"!

Po svemu sudeći, Skot je ovde došao da vrši nadzor nad sprovođenjem tek potpisanog sporazuma Srbije sa NATO paktom, kojim se ova zemlja pretvara u najbedniju koloniju, čiji opstanak isključivo zavisi od volje raznih prokonzula. Da je to tačno, potvrđuje i činjenica da je potpuno poludeli Vučić tražio sa njim sastanak "u četiri oka", navodno, tražeći objašnjenje za stav SAD i Pentagona povodom bombardovanja logora islamskih terorista u Libiji, gde su, opet navodno, od tih bombi stradali oteti službenici ambasade Srbije u Tripoliju.

Nekoliko dana pre tog sastanka, ambasador Skot je doslovno izjavio da "nije jasno šta se stvarno u Libiji dogodilo", mada je Pentagon odlucno odbio tvrdnje iz Beograda da su oteti diplomati stradali u napadu američke avijacije na islamistički kamp, već da su ubijeni ranije. Predstava za naivne ide dalje, pa mu se Vučić obratio, tražeći od njega "objašnjenje" za smrt službenika srpske ambasade u Libiji. Nije teško iz svega ovoga zaključiti da je dijalog ova dva skota insceniran sa jasnom namerom da se nekako pred ogorčenim građanima, opravda potpisivanje sporazuma sa NATO paktom. Nije daleko ni trenutak kad će Skot nazvati Vučića "liderom u regionu", mada se on sam već odavno tako predstavlja.

Ovakav najcrnji cinizam, otvoreno ruganje zastrašujućem stanju u kome se danas Srbija nalazi, deo je gadnog, prljavog i podlog psihološkog rata, ravnog zlodelima nacističkog monstruma, doktora Jozefa Mengelea, koji je eksperimentisao sa nemoćnim logorašima, ispitivao njihovu izdržljivost, menjao im svest, pa čak i boju očiju.

U čemu se građani Srbije danas razlikuju od njegovih žrtava? Bledi su i neuhranjeni, smrtno su uplašeni od svakog novog dana koji dolazi (strah od države, strah od Vođe, strah od života...), a nad njima se vrše eksperimenti kakvi nisu zapamćeni u savremenoj Evropi. Kakav je to čovek koji je spreman da ovom izmučenom i opljačkanom narodu kaže da je "lider u regionu"?

Prošlog leta, od jula do avgusta, bivši američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi, organizovao je okupljanje studenata iz Srbije i Hrvatske, u istraživačkoj stanici u Petnici. Teme su bile: "...Kako postati lider XXI veka?" i "...Šta čini dobrog vođu?". Niko se nije upitao tom prilikom: sprema li to američki ambasador nove male diktatore u regionu? Liderčiće koji će zagorčati život svakome ko potraži posao, hleb ili, ne daj bože, malo više ljudskih prava.

Ovu školu za buduće diktatore i promotere najsurovijeg kapitalizma, finansirala je istovremeno i američka ambasada u Zagrebu. Program pod imenom "Modern Leadership in Making" o kome je ovde bilo reči, ustvari je američki kurs na kome se polaznici upoznaju sa osnovnim principima liderstva, tehnikama komunikacije i lobiranjem javnoj (i tajnoj) politici, te kako stvoriti modernog vođu koji će držati novo industrijsko roblje pod kontrolom. Da bi sve dobilo na snazi, stigla je podrška i od Stejsi Kenedi, predsednice Američke privredne komore u Srbiji.

Otrovnu priču o "liderstvu u regionu", šire svi američki ambasadori na ovom delu Balkana. Tako je nedavno i Greg Delavi, američki ambasador koji službuje u Prištini, "utvrdio" da će Kosovo biti lider u regionu kad je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, što su pojedini albanski intelektualci odmah nazvali "čistom komedijom", jer bi za takvu nemoguću misiju morao da se desi ozbiljan rat sa mnogo žrtava. Naravno, Delavi zna da je kompletno albansko društvo kriminalizovano ali govori ono što njegova vlada želi da čuje.

Da ova epidemija nije slučajna, te da se američke diplomate ciljano bave širenjem virusa liderstva, govori i podatak da je ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, Patrik Mun, prošle godine u više navrata proglasio ovu entitetsku nadri-državu, liderom u mnogo čemu...Tako, na primer, Mun tvrdi, komentarišući prezentaciji rezultata Regionalnog centra za razvoj u oblasti mentalnog zdravlja Zdravstvene mreže jugoistočne Evrope, da je Bosna i Hercegovina, "regionalni lider u oblasti mentalnog zdravlja", što su mnogi "unitarni" Bosanci odmah demantovali donošenjem još glupljih i destruktivnijih zakona, suprotnih zdravom razumu i potrebama građana. Istina, Patrik Mun je radio kao diplomata u centralnoj Aziji i Avganistanu, pa mu se posle toga BiH možda učinila mentalno zdravom sredinom, što nije teško zamisliti. Ali, istina je sasvim drukčija: on je, kao i svi drugi visoki diplomatski službenici SAD u zemljama nekadašnje Jugoslavije, zadužen da širi ideju liderstva. Naravno, zbog stvaranja i kontrole novih političkih i finansijskih oligarhija i lakšeg manipulisanja starim i postojećim vladajućim klanovima.

U prilog tome ide i skorija izjava Margaret En Uehara, ambasadorke SAD u Podgorici, koja je između ostalog rekla da je "Crna Gora lider u regionu" te da je na korak od članstva u NATO paktu. Mada ništa od toga nije tačno (niti je lider u regionu niti će, mada je "pozvana", lako i brzo ući u NATO), gospođa Uehara je samo izgovorila ono što joj je zadatak: da sa nekoliko prigodnih, udvaračkih rečenica, još više veže vladajuću kliku za američku politiku.

I, naravno, da otvori sezonu lova na nove, mlade snage, koje će takođe biti obučavane na njihovim kursevima kako da brzo preuzmu vlast, kako političku, tako i finansijsku.

Vrhunac licemerja i beščašća, pokazao je Džes Bejli, američki ambasador u Makedoniji, kada je, pozivajući se na jedan nedovoljno jasan izveštaj Narodne banke Makedonije, proglasio ovu bivšu jugoslovensku republiku, liderom u regionu i to kad je u pitanju predviđena stopa ekonomskog rasta! Uvidevši svoju grešku, Narodna banka Makedonije je odmah "revidirala" svoj izveštaj, pa je sve došlo na svoje mesto. Naime, Makedonija, kao i Srbija, nalazi se na samom evropskom dnu. Po svemu! Tako reći, lideri dna...Ali, naći će ambasador Bejli neki drugi povod da i Makedoniju proglasi liderom u regionu.

Američki potpredsednik Džozef Bajden, 25. novembra prošle godine, nazvao je Hrvatsku "liderom u regionu". Istovremeno, svi ambasadori SAD u nekadašnjim jugoslovenskim republikama, uporno tvrde da su države u kojima službuju, sve odreda "lideri u regionu".

Ali, ma koliko zvučalo tragikomično, ovaj virus epidemije liderstva, koje šire diplomatska predstavništva SAD, ima znatno dublji smisao od lakonskih pohvala i podsticanja na reforme. Reč je, naime, o novim okupacionim metodama, kojima se stvaraju nove finansijske i političke oligarhije, čiji je zadatak da sprovode američku politiku. Ni manje ni više od toga.

Kad je nemačka kancelarka Angela Merkel 28. avgusta 2014. godine organizovala u Berlinu veliki skup "lidera balkanskog regiona", gde su osim Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, učestvovali i predstavnici Albanije, novinar nemačkog dnevnika "Bild" napisao je u svom izveštaju da je reč o "interesnim grupama sa Balkana" i da "gospođa kancelar proizvodi u zemljama Balkana neke svoje lidere".

Danas prilično aktuelno zvuče reči nekadašnjeg predsednika predsedništva Srbije, Dušana Čkrebića, izgovorene uoči raspada jugoslovenske države: "Srbija je umorna od lidera". Mada ih je on tada izgovorio protiv starih lidera, a u slavu Slobodana Miloševića, lidera koji je tek dolazio na scenu, nema sumnje da je Srbija umorna od vlastodržaca. Utoliko je teže što ih više ne biramo, nego nam ih postavljaju u Vašingtonu i Briselu.