Razaranje

Slučaj Manakove kuće: ko je kriv za plansko uništavanje spomenika kulture od izuzetnog značaja

Kamenjarke na Studentskom trgu

Kakva je međusobna veza etnologije i Savskog amfiteatra, kakva se sve proučavanja mogu očekivati na tom području, zbog čega je Manakova kuća na strateški važnom položaju i kakvi se sve sadržaji mogu očekivati nakon rekonstrukcije? Na šta se svela kultura, čija se gostovanja mogu očekivati u ustanovama kulture od nacionalnog značaja, dokle se došlo sa rušenjem Manakove kuće, da li to rušilište počinje da dobija doživotni karakter i ko je dosada sve obećao završetak radova? Zbog čega se zapravo planira rekonstrukcija jednom već rekonstruisanog Etnografskog muzeja i zbog čega se bacaju hiljade knjiga? Na ova i druga pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Etnologija, donedavno nazivana kulturnom antropologijom, je specifična nauka koja se bavi proučavanjem kulture pojedinih naroda...Opisni, terenski deo etnologije, zahteva rad na terenu, često u teško pristupačnim predelima urođeničkih kultura, pa su uz evropsku etnologiju, koja se bavila opisom evropskog seljaka, nastale amerikanistika, afrikanistika i okeanistika. Materijalna, socijalna i duhovna kultura, tri su teme istraživanja etnologije. U poslednje vreme došlo je do pojave takozvane urbane etnologije koja proučava narodne običaje i svakodnevni život u gradovima.

Ova naučna disciplina u Beogradu postiže frapantne rezultate, posebno na području Savskog amfiteatra, tako da putnik čim kroči u glavni grad odmah može da zaboravi na termine "raskopane su ova ili ona ulica" ili "gradi se u tom i tom kraju", jer čitav Beograd je danas jedno veliko gradilište.

Iako je ovo jedna od retkih stavki gde je konkurencija više nego žestoka, ukoliko vas neka muka ne natera, izbegavajte dve ulice-artiljerijsku Karađorđevu (šampiona rupa) i pešadijsku-basamačku, Kameničku, naročito od novembra do maja. Ko u njoj makar jednom nije izmerio leđa, laže da je iz Beograda!

U neposrednoj blizini gore pomenutih basamaka, nalazi se i park, koji se tako zove samo zato jer ima više od tri klupe i četiri drveta. Osnovna namena mu svakako nije odmor i rekreacija, a glavni razlog zašto je ovo mesto za izbegavanje govori vam već sam njegov nadimak - Picin park! Stecište najgoreg šljama gradskih kamenjarki, drljavih makroa, jednorukih mandova, polutrandži i inih spodoba, nalazi se tik uz Ekonomski fakultet, pa su mnogi skloni da pomisle da nam je upravo iz tog razloga ovakva i ekonomija.

Kako neko ne bi pomislio da ovde danju ponekad ne zalutaju i normalni, treba naglasiti da su česti gosti Picinog parka, putnici koji prave pauzu između dolaska autobusa niotkuda i nastavka puta vozom bilo kuda.

Takođe, nedaleko od Picinog parka , na strateški i komercijalno veoma delikatnom položaju na uglu ulice Gavrila Principa i Marka Kraljevića, nalazi se Manakova kuća, spomenik kulture od izuzetnog značaja, koja se zapravo nalazi tačno na pola puta između štajgi na Železničkoj i autobuskoj stanici i one na Zelenom Vencu a onako usput je veoma blizu i Picinom parku ispred ekonomskog fakulteta, pa se, s obzirom na ugostiteljske pretenzije direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković i njene ekipe uvlakača, nakon, kako se čini, doživotne rekonstrukcije, jednog dana može očekivati da ovaj spomenik kulture postane pravi turistički brend u kome će biti otvoreni ekskluzivni ugostiteljski objekti. Naravno, ako Manakova kuća u međuvremenu ne padne na glavu radnika ili prolaznika.

Iće, piće i puzanje uz šipku

Kako nam je kultura definitivno otišla bestraga, tu bi svakako trebalo prodavati alkohol, grickalice, žu-žu pecivo, ćevape kisele krastavce i turšiju po recepturi stručnjakinje za pletene čarape Dušice Živković. Poseban kiosk sa toplim sendvičima bi bio u niskom prizemlju dok bi sprat bio rezervisan za eksluzivnije sadržaje za čiju organizaciju postoji velika konkurencija. Ima tu i drugih jakih stvari koje Menkovićka stavlja kao primarne u daljem radu, a verovatno da će uskoro pozvati svoju najodaniju učenicu Svetlanu iliti Cecu BMW da bude direktorka picerije u Manaku i mesare i pekare na Studentskom trgu sa velikim izborom svinjarija u režiji njenog dilbera iz Idvora.

Tako će se komercijalno realizovati saradnja dve sestre po ideji, delima i obrazovanju, a naravno i po apetitima. Kako u jelu tako i u seksu! Ako se ima u vidu činjenica da je u Narodno pozorište takođe ustanovu kulture od nacionalnog značaja uspela da stigne čak i pevaljka nepoznatog pola i roda, onda bi u Manakovoj kući mogle da gostuju starleta Stanija i legendarna Mica Trofrtaljka, što ni najmanje nikoga ne bi začudilo, jer su u našu kulturu po nečijim uputstvima, a na velika vrata, poodavno uvedeni cirkusanti, a na mala, izbačeni muzeji, pozorišta, filharmonija, slikari kao i kompletna služba zaštite.

Tako se može objasniti pojava spodoba koje sistematski rade na urnisanju svega čega se dočepaju. Kako Mirjana Menković svakako spada upravo u tu kategoriju, pa je samim time dužna da se pridržava tih uputstava, ona, kao njena drugarica BMW Ceca, sistematski radi na uništenju normalne kulture.

Zato uskoro možemo očekivati da se uz alkohol i hranu uvede i ples uz šipku, što bi bilo sasvim u skladu sa dešavanjima u emancipovanim društvima u kojima su zakonom odobrili seks na javnim mestima, samo ne noću blizu osnovnih škola.

Došlo je vreme da se i kod nas muzeji pretvore u javne kuće, umetničke galerije u pušionice opijuma, u Knez Mihajlovoj da se organizuje live stream savremenih performansa, tipa umetnik lupa majmuna u filharmoniji...Naravno, sve je ovo scenario čija priprema je upravo u toku, a svakog trenutka treba da počne i realizacija, o čemu najbolje svedoči pozamašna halabuka u javnosti nastala zbog skandalozne obnove Manakove kuće, na kojoj se potpuno nepotrebno radi sve i svašta, a u vrednosti od 33 miliona dinara, koji se sukcesivno prebacuju ozloglašenoj firmi Ornament Inženjering. Iz nje se danima na gradilištu u najboljem slučaju pojave svega dva šljakera a kad se pojavi više od tri radnika-mučenika, to predstavlja neviđeni globalni fenomen.

Oblak prašine sa Zelenog venca

Jedan od najlepših spomenika kulture grada je pod rekonstrukcijom od novembra prošle godine. Iako je još u martu 2015. najavljivano da će rekonstrukcija krenuti u julu a biti završena do Nove godine, radovi su počeli sredinom novembra, a zaposleni kažu da im se kraj ne vidi. Samo gradilište otvoreno na Manakovoj kući više izgleda kao rušilište na kome se izvode svakojaki sasvim nepotrebni radovi pošto je jedino bilo potrebno obnoviti elektro instalaciju ali mora se oprati 33 miliona dinara iz budžeta.

O tome da je u Manakovoj kući potpuni haos i rasulo najbolje govori činjenica da se zgrada doslovce trese od silnog udaranja i štemovanja, pošto su zidovi trošni i udaranje i rušenje im više škodi nego što pomaže a oblak prašinčine se širi sve do Karađorđeve ulice i Zelenog venca! Po zakonu Zavod bi trebalo da radi projekat obnove, a radi ga privatna firma JAP studio. Nejasno je ko je i kako mogao da da dozvolu za to. Pored ostalog srušene su sve ozidane niše u kojima su izlagani eksponati Čeka se dan kada će se sve ostalo obrušiti jer su jedan noseći zid izbušili, a glavni noseći stub je popucao a kada se reši da pukne, cela kuća će pasti.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada su dolazili par puta i odmahivali glavom. Zvanično ne smeju da zaustave radove zbog svojih nadređenih, ali su negodovali pošto je reč o spomeniku kulture i nije dozvoljeno menjati mu izgled iako je izgled fasada već odavno promenjen pošto su navodno fasade odavno završene skele i dalje stoje ispred njih iz prostog razloga jer nema ko da ih skloni a ionako se skupo plaća najam skela po danu i kvadratu što svakako nekome ide u račun, recimo Ornament invest inženjeringu koji sve to uredno fakturiše!

Prema mišljenju Menkovićke, svi radovi se izvode u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Štaviše ona je čak izjavila da su radovi navodno pri kraju, a tenderom je bilo predviđeno da navodno traju 120 dana što je odavno prošlo a baš pre neki dan Menkovićka je opet bacila blizu tri miliona dinara Ornamentu za uspešno rušenje. I sve to sa "kapitalnim" obrazloženjem kako u Manakovu kuću, navodno, ništa nije ulagano pet decenija i sada joj sirotoj njoj Kosovki đevojci, upravo kada se našao neko da reši probleme, javljaju upravo oni kojima to smeta.

Menkovićka se inače vadi da su razlozi kašnjenja pravne prirode, a radovi će biti gotovi do marta koji je počeo pre deset dana! Na pitanje da li su zaista srušeni zidovi, Menkovićeva se proslavila odgovorom u šiframa, gde je izjavila da, ako se cilja na malicioznost, u svemu tome nema mesta...

Uzgred rečeno, nikome pa ni njoj samoj nije jasno šta je sve ovo a šta je to! Naime osnovni problem je u činjenici da su sve Menkovićkine mahinacije totalno razotkrivene pa stoga ona sada ide u kontraofanzivu, kako bi se po svaku cenu dokazalo da je navodno sve u redu.

Ali, takođe, postaje sve jasnije da je kod nas jedini način da štetočina dođe pred kamere ili da zakupi termin, najbolje mu je da šarmira urednika programa ili da silom uđe u studio sa telohraniteljima i kalašnjikovima! Samo tako se može objasniti nedavna Menkovićkina medijska protivofanziva koja se verovatno svela na unajmljivanje kamera iz Studija B kako bi preko lokalne televizije pokušala da zamaže skandal sa Manakovim kućom. Jer, on polako postaje najnoviji beogradski Skadar na Savi, a u isto to vreme, Menkovićka verovatno drži dijetu za pothranjivanje jer je njenih 170 kilograma verovatno nedovoljno da bi pokrila sve apetite, a mora i da održava debljinu kože obraza te joj treba još nekih 20-30 kg kako bi postigla duhovni mir.

Naime, otkako se izmakla na izložbama sa ministrom Tasovcem, verovatno je prestala da se umiva kako bi što duže njegova usta ostala na njoj. Verovatno će tu da zalepi i flaster kako bi mesto zaštitila od propadanja.

Švalje, čistačice i noćni čuvari...

Inače, slučaj Manakove kuće bio je čak i najavljen mnogo ranije, konkretno još na otvaranju izložbe Etnografskog muzeja "Veliki rat i mali čovek", koja je otvorena dana 15.12.2014. godine, za koju je ministarstvo kulture platilo 12.500.000,00 dinara . Naime, tada je ministar Tasovac svečano najavio rekonstrukciju Manakove kuće rekavši da će koštati 33 miliona dinara i obećavši da će radovi biti završeni do oktobra 2015. godine. Kako stvari stoje, već je mart 2016, a Manakova kuća je samo porušena iznutra, bez odgovarajućih dozvola, a od 33 miliona ni traga ni glasa.

Stvari ne stoje mnogo bolje ni u samoj zgradi Etnografskog muzeja koja je spomenik kulture i pripadala je Beogradskoj berzi. Data je na korišćenje opštini Stari grad, a ona ju je ustupila Muzeju. Podstanari ovog podstanara već godinama su Udruženje dramskih umetnika i izdavač "Čigoja štampa". Mirjanica Menković je čak tim povodom mrtva hladna izjavila kako je istekao ugovor sa Udruženjem dramskih umetnika koje se do danas nije iselilo iako su prestali da ispunjavaju podstanarske obaveze. Sa "Čigojom" je 2013. potpisan ugovor o saradnji na četiri godine, tako da će do 2017. sigurno ostati ovde što samo po sebi govori da je Menkovićki veoma stalo da Čigoja ostane kao podstanar ali zato sada, umesto da se izbace svi podstanari i za mnogo manje pare uredi zgrada naveliko se planira arčenje para na megalomanski projekat rekonstrukcije sa osnovnim ciljem da se dobije hiljadu kvadrata novog prostora za depoe i stalnu postavku pri čemu stanari ostaju i dalje.

Doduše to nije prvi megalomanski projekat rekonstrukcije pošto je smenjeni direktor Miroslav Tasić mesecima i godinama takođe najavljivao rekonstrukciju zgrade pri čemu bi bilo dograđeno još pet spratova. I to svake godine po jedan. Navodno mu je Dinkić svojevremeno prebacio novac, pa se postavlja pitanje gde su te pare? I šta je sa njima urađeno ako sada Menkovićka sprema potpuno sumanuti projekat rekonstrukcije Muzeja a firma "Šiping" trenutno radi projekat postojećeg stanja?

Takođe, Menkovićeva je kategorično tvrdila da ovo preduzeće samo "snima" postojeće stanje, a da se o prenameni prostora još i ne razgovara. Međutim iako je navodno u toku bilo samo snimanje postojećeg stanja, naprasno su osvanule kopije planova koji to demantuju. Ko ih je, ako nije "Šiping", uradio i zašto - ne znamo! Ukratko rečeno, ova rekonstrukcija u najmanju ruku podseća na rupu za pranje para pošto se čitav muzej pretumbava naglavačke i radi se ogromna i nepotrebna prenamena prostora pa se tako Fordova sala, u prizemlju na uglu, pretvara u prodavnicu. U prizemlju će se održavati gostujuće, a na međuspratu povremene izložbe. Stalna postavka preselila bi se na drugi sprat iz koje se izbacuje jedna od najopremljenijih stručnih biblioteka sa fondom od 60.000 knjiga, smeštena u lepom prostoru na 200 kvadrata, koja se očito po Menkovićkinoj želji seli u upola manje prostorije u podrumu, dok bi depoi muzejskih predmeta bili smešteni na tavanu.

O tome da je ovaj projekat zapravo izgovor za pranje para najbolje govori činjenica da je zgrada Berze kompletno rekonstruisana pre trideset godina i da je sada jedino i hitno potrebna zamena dotrajalih instalacija, a ne selidba biblioteke i konzervatorskih radionica u podrum. Predlog da depoi budu odmah ispod krova nije dobar. Uvek je bolje da tu budu kancelarije kustosa, a depoi zaštićeni na nižim spratovima. Kako je svakom jasno da postojeći knjižni fond muzejske biblioteke ni pod tačkom razno ne može stati u upola manji prostor u podrumu Menkovićka je došla na epohalno rešenje kojim ubija dve muve jednim udarcem.

Da bi kao savestan rukovodilac pokazala da vodi računa o statičkoj stabilnosti zgrade na Studentskom trgu, Menkovićka je izdala zapovest da se pobacaju knjige iz biblioteke jer biblioteka navodno težinom opterećuje zgradu, pa sada hoće da izbaci svaku knjigu koja je duplikat i da napravi popis onih 100 knjiga koje će biti biblioteka. Naravno da će u tom najstrožem izboru Kama sutra biti leksikon za isfabrikovane masterčiće i doktorčiće sa doktoratima po sistemu: Zašto se u rijalitiju Veliki brat ne vidi kada učesnici kake?

To je svakako značajno naučno pitanje, jer bi bilo javnog interesa da se naveliko reklamiraju sredstva za čišćenje creva (popularno: detoksikaciju) koja se mogu bez recepta kupiti u apotekama, nakon čega bi na katedri za etnologiju i antropologiju bilo organizovan terenski rad radi proučavanja govora tela i kreveljenja prilikom defekacije i puštanja gasova. Sve to je očito jako zdravo o čemu najbolje govori izjava jedne gospođe dok je prolazila pored etnografskog: Bože Ja imam tek 80 godina...Znači, treba da se raspitam kod vaše direktorke za recept da nabacim jednog šofera i jer i ja volim i meni treba malo tih smešnih pokreta u krevetu,na podu,u špajzu i sl. na koje sam takoreći i zaboravila. E pa sad, strogo je zabranjeno čitanje i prepričavanje bilo kog članka vezanog za cirkus i krađu u muzeju koji zaista stoji na i opstaje zahvaljujući švaljama, čistačicama, i noćnim čuvarima čije ćerke Mirjanica zapošljava.

Manakova kuća, "javno korisna zgrada"

Jedan noćni čuvar je čak spreman da se bije kako bi sačuvao ime dobrotvorke, a njeni puleni sa dna kojima po nepoznatim kriterijumima isplaćuje dodatak 30 odsto na platu, plaća dugove i daje im dobre parice kada ostaju u muzeju zauzimaju prve redove u borbi za odbranu njene časti! Inače, novinarima je zabranjeno da fotografišu njena nedela...Isključivo ono što dozvoli, a fotografije koje joj objavljuju su stare 20 godina tako da čitaoci ne mogu da vide njen izgled danas. Agresija Mirjanicinih radnika prema stručnjacima i zaposlenima koji nisu poginuli kičmu pred njom je na najvišem nivou mobinga. Međutim,taj zakon je nevažeći jer očigledno da je čak i dao dozvolu zlostavljanja čim ne kažnjava izvršioce dotičnog mobinga. Elem, Aligrudićev miljenik Bojan, nekvalifikovani pravnik, zaposlen na određeno je šef jednom radniku koji je isto na neodređeno, a kada mu se neko obrati , dominira nekulturom i bezobrazlukom i iskače kao pajac iz kutije i nasrće na radnike muzeja.

Dotični pravi godišnje odmore na jedan dan povlašćenima, zatim odobrava da se miljenici hipopotama švrćkaju i uzimaju slobodne dane kad god im se nadigne, a kada neko zatraži posle sto godina jedan slobodan dan iz opravdanih razloga, pravi se progon te ličnosti i naravno da mu se ne odobrava ni pola sata...Šta još čeka ustanovu koja za par godina treba da proslavi 120 godina postojanja još se ne zna. U međuvremenu, po obrascima današnjeg odnosa prema kulturi i ustanovama od nacionalnog značaja, verovatno će se blago iz muzeja rasprodati (ko zna šta su zdipili dok su krišom pod patronatstvom šefa obezbeđenja danima bez komisije i popisa skupljali vrednosti iz Manakove kuće i nosili u nepoznatom pravcu...), Etnografski muzej će biti ukinut i pretvoren u javno korisnu zgradu ...tržni centar, javnu kuću i sl.

Pod uslovom ako se pre toga i sama zgrada ne sruši kao i Manakova kuća! E pa neka je nazdravlje. Ićićemo svi na kobaje i pivo u kavanu preko puta I gledati direktan prenos svečanog zatvaranja ostataka Etnografskog Muzeja! Gutovićev Šojić je evoluirao u direktorku Mirjanicu koja ne kraducka nego krade i tom prilikom naglašava da je to "Sve po zakonu,sve po zakonu", a onda po zakonu napravi novo ždranje. Pošto je bonusom na platu kupila predsednika sindikata da ćuti, kustosa poslala umesto sebe u Sankt Petersburg te i nju dobila, a uz svoje groktave pohvale pridobila i načelnicu prvog odeljenja, jednoj dokumentaristkinji dala dozvolu da švrćka i ne dolazi na posao dok sve one koji rade i poštuju kako radno vreme, tako i obaveze ne samo da kontroliše (dala je posebnu direktivu svom žbiru Milanu Žiloviću sa kojim je prebacivala masu dokumentacije muzeja na nepoznato mesto kako ne bi bila uhićena) ,da maltretira i zlostavlja zaposlene),nego ih toliko psihički zlostavlja da ljudi jednostavno od mobinga ne mogu da žive. Mnogi se razboljevaju i odlaze na bolovanje jer ne mogu da ostvare svoja osnovna prava.Uostalom,može joj se jer ima podršku ministra kome je pismeno uputila odgovor na njegov zahtev da napiše nešto u vezi optužbi, da je protiv nje grupa neradnika.Znači,nalaz buđzetske inspekcije za nju predstavlja grupu neradnika. Uzgred od kojih para je platila kaznu od 100.000 koju joj je rebnula Budžetska inspekcija, od svojih, Mnemosininih ili muzejskih? Ako se uzme u obzir da je u šestoj deceniji života iskukala doktorat, postavlja se pitanje kako je moguće da za prethodnih 30.godina nerada nije uspela da ga dobije, a sada tu titulu stalno istura pokušavajući da podigne svoj lopovski rejting na akademski nivo. Dajući lažne izjave o stanju u Manakovoj kući koja će na kraju biti njen spomenik kada se sruši ili postane prodavnica alkohola,daje podršku ministru Tasovcu koji je dodeljujući joj sredstva koja nisu utrošena na legat nego odšetala u đžepove privatnih firmi i firmica,da ostvari svoju zamisao i kulturu pošalje dođavola.Naravno, pantomima i cirkus ostaju.Pošto Mirjanica uskoro neće imati šta da obuče,njena dugogodišnja volonterka će joj na kraju pokloniti svoje pantalonice jer je iste zapremine kao i ona i naravno ludo zaljubljena u Mirjanin bezobrazluk. Spremna je da se bije za nju kao i noćni čuvar kome je obećala zaposlenje ćerke. Ono poštenog sveta koji ne prima bonus na platu i ne dobija nesesere sa kozmetikom na poklon od direktorke sa strahom ulazi u muzej jer ne zna ko će da ih bije! Noćni čuvar, žbir, pravnik ili njen miljenik konzervator koji je čučao u mnogim javnim nabavkama koje su imale nelegalan ishod.Naravno,zaposlila mu je usput i ženu koja je avanzovala sa mesta pepeljuge,spremačice, na mesto kuvarice kafa u muzejskom klubu u podrumu u kome je sada javna pušionica pošto je svečano propalo otvaranje kafane Kod Gice Prasice..Međutim,Mirjana ipak ide na krivičnu odgovornost te ako je neće oni onako, onda će po zakonu.Ne može biti direktor ako je krivično gone i tu je kraj. Dok njen trag tvora zagađuje tradiciju, ona će ipak kad tad zasvirati klavir,ali ne za filharmoniju..