Kontranapad

Predstavljena knjiga Novi Kontranapad na promociji pred 150 istaknutih sportskih i drugih javnih ličnostosti Novog Sada i Vojvodine

Šampioni u novom Kontranapadu

Polovinom 2011. godine, objavljena je knjiga Kontranapad u izdanju našeg Magazin Tabloid doo. Nakon crne knjige srpskog sporta ("Sjaj i beda sportske mafije") objavljene 2006 godine, Kontranapad je bila druga knjiga u izdanju našeg Magazina koja se bavila problematikom sporta u Srbiji sa njegovog naličja. Deset godina od izlaska prve koja je prodrmala sportsku i društvenu javnost, odnosno pet godina od objavljivanja druge knjige, toj istoj javnosti je sa Novim Kontranapadom upućena opomena koja zahteva radikalan zaokret u politici sporta

Miroslav Vislavski

Da je četrdesetak pozvanih, koji su mi se javili sa izvinjenjem što nisu u mogućnosti da prisustvuju promociji moje knjige Novi Kontranapad, došlo na ovaj događaj 26 februara, veliki amfiteatar Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu bi bio ispunjen do poslednjeg mesta. Ove činjenice govore da je interesovanje sportske i šire javnosti za prilike u sportu koje prikazuje i razobličava Magazin Tabloid, veoma naglašeno.

Knjiga sadrži izbor tekstova od 2011. zaključno sa 2015. godinom u kojima su fokusirane prilike, odnosi, rezultati, dostignuća i akteri srpske sportske scene...

Zašto Novi Kontranapad? Zato što je u srpskom sportu sve isto kao u vreme nastajanja mojih autorskih dela - televizijskog serijala emisija (decembra 2002), a pre pet godina i štampanog izdanja - prve knjige sa nazivom Kontranapad. Srpski sport je još uvek na raskrsnici obećanja i realizacije vladajućih na putu do stabilnog i sigurnog sistema. Zato je nužan i neophodan Novi kontranapad koji će da postane način razmišljanja i delovanja svih činilaca koji u sportu vide i poštuju sve vrednosti koje on oličava - fer plej, odgovornost, disciplinu, radinost, poštovanje, negovanje tradicija i čuvanje istorijskih tekovina, eliminaciju kadrova koji u sportu rehabilituju seb, vukući ga ka dnu...

Ali, Novi Kontranapad može da usledi samo ukoliko se sportu i celokupnoj nadgradnji ponudi, omogući ambijent. To može samo u državi čija elita zna šta hoće.

Dakle, prva impresija sa promocije jeste veliko prisustvo zainteresovanih i pored činjenice da najavu o njenom održavanju nije dao ni jedan medij! Sastav govornika delom objašnjava izuzetnu posetu, ali daje i druge odgovore kao na primer: zašto su Ivan Golac, velikan FK Partizan i Britanskog fudbala i Mirko Poledica, bivši internacionalac, a danas predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost nepoželjni u našem fudbalu? Zašto je Aleksandar Jovančević, vlasnik evropske medalje i višestruki šampion Jugoslavije u rvanju, danas ugledni sportski pregalac, persona non grata u svojoj organizaciji od kada je Željko Trajković predsednik Rvačkog saveza Srbije?

Zašto Zoran Šećerov, doajen novinarstva već niz godina nije urednik u nekom od najuticajnijih sportskih medija? Ista pitanja važe i kada je reč o prof dr Đorđu Mačvaninu, jedinom sa zvanjem Emeritus u medicinskim naukama u Novom Sadu, koji nije podoban za rad u zdravstvu i Mladen Bulut predsednik Društva novinara Vojvodine, koji decenijama nije podoban za rad u nekoj od medijskih kuća. Ljudi sa bogatom biografijom i karijerama na kojima bi im svako pozavideo, odazvali su se da govore o knjizi koja je prilog stavovima i principima za koje sam se kao dugogodišnji sportski radnik i kasnije kao novinar borio proteklih decenija tokom decenija, da bi na taj način brendirao višegodišnju seriju tv emisija, a potom i rubriku u Tabloidu kao - kontranapad.

Kada se osvrnemo na sastav učesnika promocije, onda ova činjenica potvrđuje zašto su vrhunski sportisti bili i ostali veliki šampioni za sva vremena. Možda je u tom pogledu najslikovitiji bio Aleksandar Jovančević kada je u svom obraćanju rekao: ovaj skup je provera svima nama u ovim vremenima. Nije tek tako lako doći i družiti se sa autorom knjige, koji, ispada da je disident u demokratskom društvu kakvo je u Srbiji. Već deceniju i po, nekada najpopularniji sportski funkcioner u gradu i Pokrajini i jedan od najuspešnijih u tadašnjoj SRJ, nije podoban bilo kojim političkim garniturama. Tvrdim da su zbog toga mnogi našli razlog da ne dođu na promociju. Ja sam želeo da proverim sebe i vidim kakvom društvu pripadam. Ponosan sam što sam večeras sa ljudima ispunjenog života i karijera najvrednijeg kapitala".

Stalni komentator fudbalskih prilika na tv SOS kanalu, novinar Zoran Šećerov je ocenjujući autora knjige, naglasio: "...On je novinar - buntovnik. Buntovništvo, prihvatam istinu, uvek sadrži gnev. U slučaju pisca ove knjige, koja je zapravo zbirka odabranih tekstova, taj gnev i te kako je opravdan. I sa profesionalnog i sa ljudskog aspekta. Uostalom, svaki buntovnik koji se upušta u svoju ili opšti pobunu, potkrepljujući je dokazima i znanjem, može dovesti gnev pobune i do opšteg kraja... Ciničan je i inteligentan. Mnogi tvrde da je to opasan spoj. I jeste pogotovo za one koji za razliku od Vislavskog žive s glavom u pesku. On, Vislavski, međutim ne bitiše zatvorenih očiju. Pišući, pa čak i kad govori o onom što piše ili što će napisati, ljudima se ne unosi u lice da im nametne sopstvenom mišljenje. Njegov "rat" s opasnim zmajem pogubne stvarnosti se na zasniva na strasti već razumu. ON, I kad živi i kad piše, ne pristaje na zablude, lažne mitove, licemerje vremena... "

Svestan da ću se ogrešiti o neke od uglednika koji su se odazvali predstavljanju knjige "Novi Kontranapad", verujući da auditorijum neće zbog toga zameriti jer je uočljivo bilo poštovanje svih prema prisutnim velikanima sporta, napraviću rizik da pomenem one koji su u tom sastavu krem sporta ne samo u ovom delu Srbije, već i u istoriji evropskog i svetskog sporta. Reč je o osvajačima medalja na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, o nacionalnim junacima u vremenima kada je sam trijumf u nekadašnjoj Jugoslaviji predstavljao izuzetan rezultat, a kamoli na međunarodnim nadmetanjima. Tu su bili: Slobodan Kačar (zlato na OI u Moskvi 1980 i Svetski šampion u profesionalnom boksu, sportista godine u Jugoslaviji 1980...), Branislav Simić (zlato na OI u Tokiju 1964 i bronza u Meksiku 1968), Zoran Pančić i Milorad Stanulov (dubl skul u veslanju sa srebrom na OI u Moskvi 1980 i bronzom u Los Anđelesu 1984...), Tadija Kačar (srebro na OI u Montrealu 1976, srebro na SP u Beogradu 1978...), prof dr Slavko Obadov (prva olimpijska džudo medalja Montreal 1976...), Pavle Bajčetić (bronza na EP u Francuskoj 1975 i reprezentativac Jugoslavije u džudou, boksu i rvanju...), Branislav Lončar (šest medalja na EP 1965 u Bukureštu, svetski rekorder, sportista Jugoslavije 1965...), Olga Gere Pulić (prva medalja za atletiku na EP, srebro na PEA u Beogradu 1962 u skoku u vis...).

Među Bogovima Olimpa su bili i istaknuti olimpijski takmičari i šampioni na mnogim međunarodnim takmičenjima kao što su reprezentativci Vojislav Tabački u rvanju, proglašavan za najboljeg sudiju na svetu, Gizela Farkaš velika šampionka na 800 i 400 metara, fudbalski velikani i autoriteti: Mladen Vučinić, Čeda Sentin, Vasa Pušibrk, prof dr Radivoj Radosav, Željko Jurčić, Vasa Rutonjski, Miroslav Vukašinović, Josif Ilić, Mladen Jovanić, Miodrag Profa Radanović, Branislav Bolesnikov, Aleksandar Ćosić, Ljubiša Eraković, Branislav Pemac, Mijo Crnogorac, Rade Poljanac... Zatim rukometne legende Boško Barišić, Vasa Galetić, prof dr Milorad Đukić, Savo Marijanac, legendarni košarkaški trener i poslenik Milutin Luta Pavlović, odbojkaške legende i veterani Nebojša Ninkov, Mića Đurić - Pacer, Jugoslav Spasić, Marko Milićević, Nikola Popov, Danilo Marković, Nikola Pavlović, Mika Rajačić, Mirko Turk, Goran Tanasković, Aleksandar Pantić, Amir Sitarević, legendarni stonoteniser i trener, a dugo već novinar Lazar Kurteš...

Među mnogobrojnim gostima, zapaženo je prisustvo legendarnog gradonačelnika Novog Sada, Jovana Dejanovića, mnogih intelektualaca kao što su: bivši rektor Bogoslovskog Univerziteta u S. Karlovcima Dušan Petrović, nekadašnji prorektor Univerziteta u Novom Sadu i kandidat za akademika prof dr Dragan Munitlak, arhitekta, kandidat za akademika Miroslav Krstonošić, dugogodišnji direktor poliklinike u Novom Sadu prof dr Svetolik Avramov, akademski vajar Ljubo Srdanović, moji nastavnici i prijatelji Ljubo i Veljko Radović, Smiljka Antić, Siniša Kocić, Jovan Mrkšić, Pero Ćulum, Slavko Tufegdžić, zatim, Haški optuženik Goran Hadžić, predsednik Samostalnog sindikata grada Vladimir Gvozdenović, bivši državni sekretar energetike Slobodan Boba Sokolović, nekadašnji javni tužilac Srbije Miodrag Mali, dvadesetogodišnji predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojšić, nekadašnji visoki funkcioneri u AP Vojvodini Bata Radaković, Jova Krulj, Veljko Jerkov Kelja, Dragomir Jankov, direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin, poznati javni radnici i privrednici: Bratislav Banjanac, Dragan Pavkov Macan, Mihajlo Ljikar, Rade Skendžić, Dušan Lončar, Žarko Anđušić, Boban Bogdanović, Anđelko Nešević, Dragan Kajtez, Dimitrije Radanović, Veselko Delić, Sima Matić, novinarski doajeni i poslenici: Borivoj Mirosavljević, Slobodan Jakovljević Bobek, Miroslav Gavrilović, Ljubiša Panić, Sava Savić, Sima Matić, Ljubenko Zvizdić, Bora Lazukić, Milutin Balaban, Bogdan Rosić i Lazo Bakmaz koji je vodio program.

Među četrdesetak onih koji su me obavestili da su sprečeni da dođu na promociju su takođe veliki autoriteti našeg sporta: čudesni Ljubodrag Duci Simonović, bronzana strelkinja iz Barselone 1992, Aranka Binder i svetska šampionka u streljaštvu i sportiskinja iz 1970 godine Desanka Perović Pešut, zlatni iz Rima 1960 - Silvester Takač i Dušan Marović, zatim legendarni Dragan Džajić, Žarko Zečević, trofejni trener u streljaštvu Janoš Juhas, zlatni odbojkaš iz Sidneja 2000 Slobodan Boškan i najuspešniji trener u našoj odbojci Zoran Gajić, njegov najbliži saradnik Bogdan Sretenović, bronzani rukometaš iz Seula 1988 Joška Holpert, najuspešniji rvač u istoriji našeg rvanja Stevan Horvat, svetski prvak u boksu Nenad Borovčanin, svetski prvak u fudbalu sa Crvenom zvezdom Miroslav Tanjga, zatim nekadašnji potpredsednik Vlade SRJ i ministar poljoprivrede Nedeljko Šipovac i drugi uglednici iz sveta sporta.

Iz Nemačke sam dobio mejl u kome legendarni Dragoslav Stepanović Stepi pored ostalog piše: "...Od dana kada sam te upoznao i od dana kada sam počeo da sarađujem sa tobom, poznajem te kao borca za istinu i pravdu u sportu i društvu, koji bez straha od posledica stalno otvara oči svima nama da saznamo mnogo više o onim stvarima koje nam serviraju kao istinu, a ona je sasvim drugačija zahvaljujući tebi i tvom pisanju."

Sprečen u poslednjem trenutku da govori na promociji, svoj pisani prilog je uputio istaknuti dramski pisac Siniša Kovačević mi je poručio: "...Pročitao sam Tvoju pogolemu knjigu sa zadovoljstvom. Ne samo zbog stila, jasno vođene intelektualne misli, hrabrosti i potpunog razumevanja stvarnosnog sistema koji te okružuje, već i zbog smelosti i potrebe da se propoveda. Upravo tako. Ukoliko neki znatiželjni student novinarstva, tamo neke, daleke godine, kada nas dvojica budemo u nekom boljem okruženju i boljem društvu, ma sta to značilo, bude hteo da analizira vreme njegovih predaka, sportsko, kulturološko, političko, moralno, ekonomsko, vise će konkluzija izvuci iz Tvoje hrestomatije nego iz svih informativnih emisija televizija ili svih dnevnih i periodičnih novina našeg vremena."

A Duško Bogdanović, koji je na vrhu vojvođanskog, ali i srpskog novinarstva danas, sprečen da bude učesnik promocije zaključuje: "...Ono što jeste nesporno, ono oko čega ćemo se složiti je to da Vikijev način novinarskog rada nikog ne ostavlja bez reakcije. Voleli ga ili ne, slagali se sa njim ili ne, moramo mu priznati jedinstven profesionalni nerv, onaj koji ga čini prepoznatljivim i svrstava ga u malu grupu kolega, vrlo ekskluzivnu po svom poimanju žurnalizma."