Banat

Zrenjanin pred raspadom: ko je građanima smestio da otplaćuju narednih desetak godina milijardu dinara kredita

Šminkanje strave i užasa

Neznanje, prostakluk i pravno nasilje proždiru Zrenjanin. Vlastohlepna družina iz SNS-SPS koalicije, otvoreno i javno se sprda sa sugrađanima. Udvorički mediji prate zaludne posete Malih Gradskih Guzonja na svakom ćošku, najčešće blizu Javne (Gradske) Kuće. U priči o "Junakinji godine", koja je pod režimskom zaštitom izbegla zasluženu kaznu zbog toga što je u pijanom stanju napravila teško krivično delo u saobraćaju, vidi se kao na dlanu kako funkcioniše briga naprednjačke familije za svoje bližnje.

Zoltan Horvat

Prvih nedelja ove godine lokalni mediji se orkestrirano bave nazovi junacima prethodne, po Zrenjanin katastrofalne godine. U centru pažnje je gradonačelnik Čedomir Janjić proglašen od strane lokalnog lista Zrenjanin najpopularnijim ovdašnjim Licem 2016. godine. Uigrana glasačka „mašinerija" gde su morali glasati svi koji zavise od zaludnih obećanja ovog čoveka, zadovoljila je sve apetite sa, za svaki slučaj „rezervnim položajem" mirujućeg statusa direktorisanja u ovdašnjoj filijali AMD Petar Drapšin.

Usput, gradonačelnik nije bio lenj, uporno je radio na sebi, pa iz meseca u mesec, napadno nabacuje...obilje dodatnih kilograma na sebe. Prošle godine ugostio je, rukovao se i poljubio Svetlanu Cecu Ražnatović, koju je za koncert u centru grada, lično „častio" paprenim novcem svih građana Zrenjanina.

Hvali ga do neba glodur lista Zrenjanin Dalibor Bubnjević, jedu nazadnjačke kifle i kolače po restoranima, nakon čega se nabraja poduži spisak „zasluga za narod". Prvo je, da tu brzinu niko normalan nije mogao da prati, munjevito diplomirao...negde na fakultetu u unutrašnjosti Srbije (pisaće o ovom slučaju Tabloid u nekom od narednih brojeva), gde mu je, sem supruge i još ponekih, pomogla i Tatjana Mijatović, ovdašnja retko neuspešna, ali, nazadnjački poslušna direktorka Tržišta rada.

Vrhunac „junaštva" pokazao je kada je samoinicijativno odlučio, a njegove podguzne muve ga podržale, da se granitom poploča centar grada. Sugrađane nije pitao, kao da ih ikada išta pita, nakarikavši im milijardu dinara kredita koje će građani Zrenjanina otplaćivati narednih desetak godina. Kako navode zrenjaninske demokrate, ovaj i ovakav gradonačelnik, prosečan u funkcionerskom okruženju prosečnih, al' medijski „naduvan", mogao bi se naći na svakom ćošku svake ulice u gradu, čime se utvrđuje „političko gradivo" ubistva srednjeg Banata - sa vrhunskim znanjem tri-četiri padeža, brzom diplomom i besciljnim frazama, možeš otvoreno i bez odgovornosti lagati, i nikad ispunjenim obećanjima obrlaćivati sugrađane do kraja svog lagodnog života svih mandata u svim strankama na vlasti.

Sem funkcionerskog nazadnjačkog „krema" koji istinski uživa u retko viđenom medijskom poltronstvu, ima podosta „junaka i junakinja" o kojima novinari, selektivno pišu i izveštavaju. Vesna Mađarov, direktorka osnovne škole „Đura Jakšić" u Zrenjaninu, dvostruka pobednica u „šteli" od javnog konkursa Junakinje godine u prosveti i obrazovanju, takođe je javno slavljena i hvaljena kao oličenje veličanstvenog odnosa prema školskoj deci. Uz jedan, jedini dodatak koji kaže, da je dotična vrla višestruka osvajačica javne nagrade 27. novembra 2015. godine u alkoholisanom stanju pregazila dete na Žitnom Trgu. Na sreću, dete je ostalo živo, sa težim posledicama, ali je direktorka, svi podobni mediji su to pažljivo sakrili, pravosnažno osuđena na godinu dana zatvora uslovno na tri godine, kod sudije Osnovnog suda Tanje Aćimović. Ova presuda je doneta na osnovu njene nagodbe sa Osnovnim Tužilaštvom. Pre nagodbe, održano je više ročišta na kojima je prvo poricala krivicu. Na nečiji nagovor (stranačka „zaštita" je danas čudo u Zrenjaninu), priznala je krivicu.

Nekome je bilo očigledno stalo da se jedna od dežurnih Junakinja grada spasi zatvora, pa se na osnovu stranačke „dojave" upućene korumpiranima u zrenjaninskoj zgradi Suda, domogla uslovne kazne. Uvedena je u evidenciju osuđivanih lica, ali ni to nije sprečilo svim režimima zahvalnog Bubnjevića, da joj lično uruči nagradu za najbolju iz oblasti u kojoj je školsko dete, svetinja. Prethodno se ova Junakinja Nazadnjaštva u Zrenjaninu „potrudila" da prethodnih meseci na svim roditeljskim sastancima upozori roditelje školske dece da obavezno glasaju za svoju omiljenu direktoricu i ispune kupone sa njenim imenom. Kakav je konkretan doprinos ova direktorka ovenčana nameštenim nagradama dala obrazovanju dece, to se pouzdano ne zna u Zrenjaninu, ali, pored blentavih sugrađana, „uglednici" grada se međusobno, do mile volje nagrađuju za ništavna dostignuća.

Lik, delo i moral čoveka, zabranjene su teme u Zrenjaninu, a smejurija i sakrivanje najprljavijih tragova su zvanični i javni oblici delovanja zalutalih u politiku, u fotelje, sa urnebesnim SNS-SPS nameštaljkama radnih mesta. Podsetimo da su neki svoje politikanske karijere počeli u Javnoj (Gradskoj) kući kao pomoćnici zavijača šrafova na službenim automobilima, pa, dogurali do direktorskih parazitskih fotelja. Nakon lokalnih hvalospeva koji „paraju" zrenjaninsko nebo, apetiti gradonačelnika Zrenjanina su naglo porasli, razmišlja se, prilika se mora ugrabiti sad i odmah, o večitom uhlebljenju u Beogradu, Novom Sadu...

Kao njegov naslednik sve češće se pominje Oliver Mitrović, aktuelni predsednik skupštine grada, svojevremeno istaknuti portir po firmama. Nije Jado, naprotiv, hvale ga njegove kolege po brzopoteznom dobijanju diploma...Najbolji način zbijanja šale sa ovdašnjim očajnicima zalutalim u politiku je, reći istinu o njima, što je u Zrenjaninu danas, najsmešnija šala.

„Tamburanje" pokulturi nastavlja se i na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija (VTŠ) koja je trenutno na tromesečnom „raspustu" zbog izostanka grejanja i ledenih učionica. Direktor, prof. dr Miroljub Rančić obilazi kancelarije zaposlenih, zivka telefonom kolege i pita, ko je dostavio tačne i precizne informacije Tabloidu o idiotsko katastrofalnom stanju na ovoj visokoškolskoj ustanovi. -Nije tačno da je skinuto 300 radijatora, samo je 240 demontirano, grmi ovih dana direktor u ledari od hola VTŠ-a.

Nesretni Rančić je usput izdao naredbu da se iz podruma zgrade„neutrališu", odnosno skinu i kotlovi za centralno grejanje teški više hiljada kilograma. Gde su završili, najverovatnije prodati kao staro gvožđe, to direktor sa snažnom podrškom gradskog SNS-a ne sme javno da kaže, ali je i ovaj čovek, zalutao u visokoškolstvo, spreman da se uvek obračuna sa neistomišljenicima iz redova zaposlenih, koji su, naravno, daleko, daleko, daleko stručniji, sposobniji i pametniji od njega. Otkazi nepodobnima su njegove omiljene „vaspitne discipline", uživa u šikaniranju, čime je stekao neograničene simpatije mile mu komšinice Dragice Radosav, dekanke Tehničkog fakulteta sa „titulom" potpredsednice gradskog odbora SNS, koja, uz prikladno izderavanje na zaposlene, takođe bezgranično uživa u mobbingu.

Svi Zrenjaninci koji su pošteđeni mobbinga u sopstvenom gradu, u potrazi za biološkim opstankom svojih porodica, posao su potražili u inostranstvu. Trenutno u Slovačkoj i Mađarskoj boravi više od 300 Zrenjaninaca koji su, nakon petodnevne obuke, pristali da tokom 6 meseci rade za platu od 500 evra.

U Budimpešti se nalazi jedan od pogona Drexlmayera, gde su pre početka rada Zrenjaninke potpisale ugovore za 480 evra fiksne plate za petodnevnu radnu nedelju, plus 90 evra za hranu u trokrevetnim sobama sa spratnim kupatilom i sanitarijama. Nakon pedesetak dana, poslodavac je, pod pretnjom otkazima, jednostrano saopštio radnicama - najamnicama da je plata smanjena na 380 evra, uz dodatak - obavezujući rad svake subote. Zrenjaninke su, nažalost, i na ovakve bedne uslove pristale, dodatno odvajajući od usta.

Istovremeno, gradonačelnik Zrenjanina toliko hvali pogone Drexlmayera, da je i nemačkom gazdi neprijatno. Tri stotine evra za izrabljivanje najamnika pod ugovorom na dve godine naspram deset hiljada evra poklon-stimulacije od države za svakog radnika je ideal za svakog poslodavca. Pitali gradonačelnika šta tu ima da se hvali, a ne proklinje zla sudbina rada na povremeno-privremenim poslovima gde se za dve godine gubi zdravlje zbog deratizacije (otrov hemija) kablova, a on, sav nadmen, u podobne mikrofone navodi, da je „...grad učinio ogroman napor da se Zrenjaninci zaposle...". 'Beš zaposlenje i tridesetak hiljada dinara mesečno tokom dve godine, kada postoji realna opasnost gubitka zdravlja i povratak na „najozloglašenije mesto" - na Tržište rada.

Supruge funkcionera i postavljenih direktora zrenjaninskih javnih preduzeća i ustanova ne rade u Drexlmayeru. Uslovi rada su nedostojni ovih dama, više vole VIP funkcionersku „ladovinu" po javnim preduzećima i ustanovama, udobnu kancelariju, odakle im je omogućeno nesmetano napredovanje.

Neke zrenjaninske dame to rade drugačije. Mira Basta, nova direktorica ustanove Istorijski arhiv, veoma brzo je „skenirala" stanje u ovoj ustanovi, nakon čega su usledili odlučni rezovi. U prostoriji sa kopir mašinom gde veliki broj građana plaća usluge kopiranja, uveden je fiskalni račun. Time je postala „smrtni neprijatelj" bivših direktorica i njihove rodbine, koji su, do pre samo nekoliko meseci, bez ikakvog uvida, kopirali „sve u šesnaest". Odoše još najmanje dve ekstra plate, besneli su uhodani „pljačkaši" (nevidljive) kase kopir aparata, ali je većina zaposlenih, pozdravila pošten i odgovoran odnos nove direktorice prema obavezama.

Što na kraju, donosi i nagradno pitanje: da li supruga Regionalnog Isusa, aktuelnog ministra privrede radi u Drexlmayeru, ili je...lepo „ušuškana"...u Regionalnoj privrednoj komori, za koju mnogi kažu, a ne lažu, da je reč o „simpatičnoj parazitskoj ustanovi sa jednom jedinom obavezom, šminkanje strave i užasa ovdašnje privrede".