Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (121)

Ko su šefovi mafije u pravosuđu?

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Viši sud u Beogradu - Odeljenje za organizovani kriminal, oslobodio je 26. decembra prošle godine Predraga Bubala, nekadašnjeg ministra privrede i privatizacije i ostale optužene koji su se teretili za zloupotrebe prilikom prodaje paketa državnih akcija u "Luci Beograd" preduzeću Vorldfin iz Luksembruga 2005. godine, čime je država bila oštećena za višemilionsku sumu novca u evrima.

- Presuda je doneta na osnovu činjenica, odnosno usled nedostatka dokaza da su optuženi počinili dela koja im se stavljaju na teret - kazao je sudija Danko Laušević obrazlažući presudu i dodao da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže dela, pa je sud doneo oslobađajuću presudu.

Prethodno je Tužilaštvo za organizovani kriminal u završnoj reči zatražilo za Bubala kaznu zatvora veću od pet godina! Pored Bubala, u ovom postupku, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja optužbi su oslobođeni i izvršni direktori Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević i Goran Mrđa, zatim direktor Centra za tržište kapitala Aleksej Misailović, direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac i direktor Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje u Akcijskom fondu Jasmina Dragutinović.

Zbog krivičnog dela zloupotreba položaja optužbi su oslobođeni i bivši direktor Privrednog društva "Luka Beograd" AD Miroslava Drobac i bivši finansijski direktor tog privrednog društva Dušan Kosovac. Predrag Bubalo je sa saučesnicima uhapšen 14. juna 2013. godine i proveo je više od šest meseci u pritvoru. Suđenje Bubalu i ostalima počelo je u julu 2014. godine, kada je bivši ministar detaljno izložio svoju odbranu i negirao optužbe za zloupotrebu službenog položaja, što su uostalom, učinili i svi ostali optuženi.

Luka Beograd je prodata 2005. godine firmi Vorldfin iz Luksemburga čiji je vlasnik Milan Beko, koji je u ovom postupku bio samo svedok! Tokom svog svedočenja pred sudom, biznismen je rekao da mu je kupovina Luke ''...bio jedan od najgorih poslova u životu i da se pokajao što je u njega ušao''! U septembru 2017. godine Luka Beograd je oglasila prodaju pojedine imovine društva, kao i imovinu prve i druge grupe povezanih lica.

Da podsetimo, Milan Beko je bio jedan od najvećih finansijera Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića i njihov lični prijatelj. Ovom biznismenu, za koga se vezuje najteži kriminal u Srbiji, Vučić nije smeo ništa, ali su oni kojima je Beko bio dužan milione evra, za koje ih je prevario, naručili njegovo ubistvo, ali je sve ostalo samo na pokušaju. Čak je nakon ranjavanja, opasnog po život, preživeo operaciju u Urgentnom centru, a posetili su ga i Vučić i Nikolić, naredivši Zlatiboru Lončaru da Beka ne usmrti.

Oslobađajuća presuda je unapred dogovorena i debelo plaćena, a Vučić je i ovaj skandalozni proces iskoristio da napadne sudije i tužioce i da ih potpuno porobi. Pre izricanja presude, Milan Beko, koji je u kriminal uveo Bubala i ostale optužene, odrešio je kesu. Platio je 300 hiljada evra za njihovo oslobađanje!

Poznato je da je Vučić preko svoje pederske grupacije surovo zajašio i sudije i javne tužioce. Mafijom u pravosuđu rukovodi Aleksandar Stepanović, zvani Stepa, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik Višeg suda u Beogradu.

Stepanović kao predsednik suda ne prima stranke, ne sudi, ali predsedava vanraspravnim krivičnim većem Odeljenja za organizovani kriminal. Ima platu specijalnog sudije. Odlučuje koliko će optuženi ostati u pritvoru i koliko treba da plate za slobodu!

Ustavri, glavni strateg i Vođa mafije u Srbiji je dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. Njegova supruga Vesna Lončar je advokat i rukovodi i Stepanovićem.Ona zastupa interese Andreja Vučića, Tomislava Nikolića i članova mafijaške grupe SNS-a i Aleksandra Vučića. Njena braća su vođe mafije farmaceutskih kompanija, koje satiru Srbiju. Jedan je bio uhapšen u akciji ''Škraba'' specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, kojom je bila napadnuta farmakomafija.

Lončar je postavio advokata Aleksandra Đorđevića, poznatijeg kao Đora peder za direktora BIA, jer je radio u kancelariji sa njegovom suprugom. Desna ruka je ovom policijskom žbiru bio i Ivan Todorov, koji je počinio mnoga zlodela kao načelnik bezbednosti u tajnoj službi. Lončar u prostorije BIA ulazi kao u svoju kuću. Naređivao je ko će biti prisluškivan, ko uhapšen, ko ucenjivan, a ko ubijen. Kada je Vučić odlučio da smeni Đorđevića, Lončar je na to mesto postavio svog ratnog druga Bratislava Gašića, Batu Santosa, sa kojim ga veže zajednički zločin - smrt sedmoro ljudi koji su poginuli u helikopteru, koji je iz Novog Pazara prevozio bolesnu bebu, umesto da je sanitetsko vozilo prebaci u Kragujevac na lečenje. Bilo je teško nevreme, ali je Lončar poželeo da se slika sa bebom u naručju. Helikopter je pao, jer je Gašić izdao naredbu da se udovolji Lončarevoj molbi. Brigadnog generala Zvonka Bandića su potom, umesto u zatvor, poslali u Brisel, za predstavnika Srbije u NATO alijansi. Ovih dana svedoci smo još jednog skandala dr Zlatibora Lončara kada je Baneta Gašića, brata Bate Santosa, postavio za predsednika Nadzornog odbora Kliničkog centra u Nišu!

Pre nego što je bivši ministar Bubalo oslobođen, Stepanović je pitao sudiju Danka Lauševića, koji je predmetom zadužen, ''kako stoje stvari''. Sudija Laušević, koga Stepanović koristi kao toalet papir, obavestio ga je da su dokazi tanki, da je tužilaštvo iz spisa predmeta uklonilo glavne dokaze (učinio je to bivši tužilac Miljko Radisavljević, stavljajući ih u predmete koji su presuđeni, (pogledati tekst Zatiranje tragova u Magazinu Tabloid, broj 311) i da će presuda, ako on drukčije ne naredi, biti oslobađajuća. Stepanović je rekao - ''neka bude tako''.

Većinu nameštenih presuda Stepanović ugovara u restoranu Patlidžan u ulici Hadži Melentijevoj 28. gde se svakodnevno sastaje sa Zlatiborom Lončarem i svojom kriminalnom grupom advokata. Imaju svoj sto, a službenici BIA su tu, da ne budu praćeni i prisluškivani!

Stepanović je dao u zadatak svom kumu, advokatu Miši Čoguriću da ugovori prijem novca. Dogovorili su se da njih dvojica podele 150 hiljada evra, a da drugu polovinu, kako je rekao Stepanović, daju Andreju Vučiću, odnosno SNS-u. Čogurićevu rođenu sestru Maju Čogurić, Stepnović je prvo izabrao za sudiju Višeg suda u Beogradu, a ona je potom protrčala kroz sud i sada je sudija Apelacionog suda u Beogradu, na važnom mestu ove mafije. Zanimljivo je da je ona rodila kćerku u vanbračnoj vezi sa Aleksandrom Lukićem, koji je pod zvaničnom poternicom Višeg suda u Beogradu, jer je prevario stotinu građana preko svoje firme Delta legal.

Policija je saopštila 21.11.2008. da je uhapšen Aleksandar Lukić, direktor preduzeća "Delta legal" iz Beograda, zbog sumnje da je izvršio krivično delo poreske utaje. On je od maja 2004. do aprila 2008. izgradio više od 300 stanova u Filmskom gradu. Te stanove je u sivoj fazi prodavao fizičkim licima za gotov novac, koji je prisvojio, u iznosu od preko dva miliona evra i to bez evidentiranja ostvarenog prihoda, čime je izbegao plaćanje poreza i doprinosa u iznosu od 64 miliona dinara, saopštio je MUP. Podsetimo, Lukić je i od ranije bio poznat javnosti zbog sumnje da je prevario mnoge građane.

Nakon puštanja iz pritvora, utekao je iz zemlje sa milionima evra. Upućeni tvrde da se viđa sa svojom kćerkom i njenom majkom Majom Čogurić, jer je poternica tajno povučena, od kada je Aleksandar Stepanović, kum njenog brata Miše, postao jedan od vođa pravosudne mafije.

I Andrej Vučić je često u društvu Lončara i Stepanovića. Njega tretiraju kao poluidiota, kojim manipulišu, jer ima uticaj na brata Aleksandra. Kad on ode, oni se dugo smeju kako su s budalom napravili dobar dil. (Istraživači Magazina Tabloid su dane proveli prateći radne sastanke Lončara i Stepe).

Inače, Lončareva supruga Vesna zastupala je Andreja Vučića u postupku pred Višim sudom u Beogradu koji je vođen protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, pod optužbom da su pretukli Andreja i Predraga Malog, brata Siniše Malog na gey paradi održanoj u centru Beograda. Zlatibor Lončar se, kako tvrdi Stepanović, redovno sastaje sa predstavnikom engleske obaveštajne službe, informišući ga o detaljima o bolesti svih pripadnika Vučićevog kartela, njihovim poslovima.

Nakon izricanja oslobađajuće presude, kartel Vučića je krenuo u hajku na sudije i tužioce. Prvo se oglasio potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Gospodo, sudije, kome vi služite, narodu ili dokazanim lopovima, javno je danas zapitao Miloš Vučević, reagujući na oslobađajuću presudu nekadašnjem ministru Predragu Bubalu. "Ovo više nema nikakvog smisla", rekao je Vučević, ističući da ne govori kao potpredsednik SNS i kao gradonačelnik Novog Sada, već kao pravnik i običan građanin (da li je to moguće odvojiti?).

U oštrom reagovanju na ovu presudu, još jednu, kako navodi, u nizu oslobađajućih presuda ljudima, koje označava kriminalcima, Vučević je pozivao javnost da "ne ćuti više na sramne oslobađajuće presude najvećim kriminalcima, koji su ojadili državu i građane", i uzgred pita: "...Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana - kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi, a ne po sumi novca koju dobijate od dosovskih osvedočenih lopova, koji su sproveli najmonstruoznije pljačkaške privatizacije? Gospodo sudije, rekao bih poštovane, ali mi moj obraz i naš narod ne da, jer, kako da budete poštovani dok najveće lopove oslobađate njihove očigledne krivice, a narod pravite ludim?

Gospodo sudije, recite konačno građanima Srbije, kome vi služite, narodu ili dokazanim lopovima? Kome se zaklinjete, gospodo sudije - državi, Ustavu i pravnom poretku Srbije, ili onima koji vam pune džepove dok u vaše ime sebi po ko zna koji put pišu oslobađajuće presude?

Gospodo sudije, odakle vam pravo da sa onih koji su našu Srbiju zavili u crno, opljačkali je do poslednjeg dinara spirate krivicu zarad vašeg materijalnog blagostanja? Koliko košta vaša pravda, gospodo sudije? Koliko košta vaš obraz i vaša čast da nas sve ubeđujete da lopovi nisu lopovi?..."

Ovakva izjava potpredsednika SNS-a ne iznenađuje. On je trbuhozborac svog Vođe, Aleksandra Vučića. I Miloš i njegov otac Zoran Vučević su bili advokati. Njegov otac je čuveni novosadski peder, koji je namestio stotine predmeta za novac, a njegov sin se sada, navodno, čudi i zaprepašćen je.

Iznenadilo je brzo reagovanje predsednika Visokog saveta sudstva i predsednika Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu sudije Dragomira Milojevića, koji je Vučevićev istup ocenio kao besprizoran napad na nezavisnost pravosuđa. Presuda Bubalu je prvostepena i podložna je žalbi.

Ipak, u toku prethodnih nekoliko dana, domaće pravosuđe govorilo je jednim glasom osuđujući postupak gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. Njegove ne previše suptilne insinuacije da su sudije Višeg suda u Beogradu korumpirane zbog toga što su oslobodile bivšeg ministra privrede Predraga Bubala naišle su na osudu Visokog saveta sudstva, Društva sudija Srbije, advokatskih komora...

Zajednički imenitelj brojnih saopštenja i izjava glasi da je Vučević, kao predstavnik izvršne vlasti, nedozvoljeno komentarisao prvostepenu presudu, paušalno optužio sve nosioce pravosudnih funkcija i promišljeno unizio, ionako nizak, ugled pravosuđa. Samog Vučevića, međutim, sve ove kritike nisu ni okrznule. Saopštio je da stoji iza svake svoje reči i da nije za "nezavisno pravosuđe, ukoliko je ono nezavisno do svog naroda i države..."

Da se ovde radi o još jednom bahatom funkcioneru koji prekoračuje svoja ustavna ovlašćenja, situacija ne bi bila toliko alarmantna. Međutim, u celoj aferi oko nedozvoljenog komentarisanja sudskih odluka, najmanje je bitan Miloš Vučević. On je samo podizvođač prljavih radova. Iste izjave mogao je da da i Milenko Jovanov, Marjan Rističević ili već neko treći u dugačkom nizu amoralnih apartčika koje sebični interesi povezuju u grupaciju poznatu pod imenom Srpska napredna stranka.

Da je u pitanju izjava sa predumišljajem, pokazuju i naknadne reakcije predsednika Vučića i premijerke Brnabić koji su pokazali razumevanja za Vučevićev stav. Isto dokazuje i tišina koja upadljivo dopire iz Višeg suda u Beogradu i Ministarstva pravde, iako bi oni među prvima trebalo da osude gradonačelnika Novog Sada. I ministarka i predsednik Višeg suda u Beograda znaju šta Vođa namerava.

Suština je u sledećem - SNS Vučevićevom izjavom o "pravosuđu nezavisnom od svog naroda" priprema javno mnjenje za predstojeću izmenu Ustava u delu koji se tiče pravosuđa. Jednostavno, vlasti se ne puštaju uzde kojima kontrolišu pravosuđe, iako su se u pristupnim pregovorima sa EU upravo obavezale da će to da učine. Stvaranjem slike o korumpiranosti sudija oni zapravo šalju poruku da pravosuđe nije spremno na samostalnost, koliko god to želeli predstavnici izvršne vlasti.

Ova jeftina podvala će im sasvim izvesno proći u delu biračkog tela naklonjenom vladajućoj većini. Jedino je pitanje da li će i Brisel odlučiti da nasedne. Vođa je dan kasnije ''osudio Vučevićev istup'', ali je naveo da je ''sve istina što je on rekao''.

Dva dana kasnije Aleksandar Vučić je razgovarao sa direktorom BIA Bratislavom Gašićem. Tražio je od njega da iskopa sve o sudijama i tužiocima koji nisu njihove. Ko od njih ima prijavu za saobraćajni prekršaj, odmah ih hapsi. Izvadi sve iz arhiva, pohapsi, pa neka ih kasnije oslobode. Hoću da najavim početak borbe za čišćenje pravosuđa. Vodi računa da ne stradaju naši ljudi, reko je Vučić direktoru tajne službe.

I ako je za istraživanje krivičnih dela korupcije nadležna Uprava kriminalističke policije - Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, Vučić to nije tražio od ministra unutrašnjih poslova, već od direktora BIA, a ova Agencija nije po zakonu nadležna da se bavi otkrivanjem klasičnog kriminala.

Gašić je odmah pozvao Lončara da pita šta da se radi, ali m u je sabrat odgovorio - ''...Ma ko jebe Aleka, gledaj da uhapsiš nekog nesrećnika koji ne može da se brani. Žrtvuj ga pre izbora!''

Za očekivati je da će početi sezona lova na nezaštićene sudije, da će im se nešto napakovati, ali da ta borba bude samo protiv onih koji nisu na Vučićevoj strani ulice. I sudije su krive za loš status koji imaju u društvu i što su na lošem glasu. U Rumuniji i drugim pravnim državama ustali bi na protest, stupili u štrajk, ali naši ćute, jer je većem broju njih veoma lagodno, mogu da rade što im je volja, samo da znaju šta vlast od njih želi.

Da podsetimo, u postupku protiv Miroslava Miškovića stradao je sudije Vladimir Vučinić, koji je predsedavao većem i vratio gospodinu Miškoviću pasoš. Optuženog je potom Apelacioni sud u Beogradu oslobodio glavne optužbe, ali je sudija Vučinić bio primoran da napusti pravosuđe, ostavši nezaštićen od Visokog saveta sudstva, koji ga je žrtvovao, stajući na stranu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, koji je na sve načine pokušavao da natera Miškoviće da preko posrednika plati ''otkup", ali je vlasnik Delte to odbio.

Akcija BIA zaobići će Aleksandra Stepanovića i njegovu organizovanu kriminalnu grupu advokata sa kojima sarađuje i deli plen. Jer i tajnom policijom rukovodi Zlatibor Lončar!

Koalicija Lončarevih (Zlatibora, Vesne i njene braće) i Aleksandra Stepanovića zgrnula je milione evra.

Kada je 1. decembra 2015. teško ranjen beogradski advokat Vladimir Zrelec, prebačen je u Urgentni centar. Istraga je već znala ko je pucao na Zreleca. Poštujući staro pravilo, gospodin Zrelec kada je došao svesti, nije policiji dao korisne podatke o napadaču, mada je bilo evidentno da ga je poznavao. U srpskoj policiji, očigledno je, postoje grupe koje su međusobno suprotstavljenih interesa.

Prema snimku iz Patlidžana, Lončar je rekao Stepanoviću da ''ovih odozdo žele da advokat umre''. Pitao ga je za mišljenje, a Stepanovioć je odgovorio sa - a koliko plaćaju?

I dok se Zrelec oporavljao i nije više bio životno ugrožen, trajala je akcija pogađanja koliko košta njegova smrt. Cena je bila ogromna. I plaćena je, jer je 25. decembra, umesto da bude otpušten iz bolnice, Zrelec iznenada umro! Umrli su ga Lončarevi dželati.

Oktobra prošle godine Anja Zrelec, supruga umrlog Vladimira, unapređena je u službi. Iz Drugog osnovnog suda u Beogradu, izabrana je za sudiju Višeg suda u Beogradu. Mafija je želela da je ućutka. Gospođa Anja stanuje u istoj ulici u kojoj se nalazi i restoran Patlidžan.

Navodnom ubici Vladimira Zreleca sudiće se za ubistvo, a ne ubistvo u pokušaju, pred Višim sudom u Beogradu. Da li će država koja treba da navodnog ubicu isporuči, imati legalan razlog da to odbije, jer bi mu sudio sud u kojem je supruga umrlog sudija!

Aleksandar Stepanović je peder. Održava seksualne odnose sa više uglednih, mlađih homoseksualaca. Njegova supruga Aleksandra je zaposlena u Ministarstvu pravde Srbije i zadužena je za elektronski nadzor lica koja izdržavaju kaznu kućnog pritvora ili kazne kućnog pritvora po pravnosnažnim presudama. Čak je i odlikovana od strane OEBS-a za doprinos razvoju pravosuđa! Kakva lakrdija. Ona je istog dana primila priznanje zajedno sa Vidom Petrović Škerom, tada sudijom Vrhovnog kasacionog suda i bivšom predsednicom Vrhovnog suda Srbije.

Gospodin Stepanović drži sudije i sudove pod nadležnošću Višeg suda u Beogradu, pod svojom šapom. Surov je i nemilosrdan prema onima koji iskaču iz tog krda poslušnika. U kafanama u kojima sedi sa svojom klikom advokata, ugovara poslove. Koliki je njegov i Lončarev tal? Jer Lončar, preko BIA, servisira Stepanovićev kriminal. Prikuplja podatke o njihovim žrtvama, koje službenici BIA opserviraju i zastrašuju. Posebnu zaslugu u tome je imao doskorašnji direktor BIA Aleksandar Đorđević, zvani Đora peder, advokat po profesiji, iz čije kancelarije su advokati nastavili da rade sa Stepanovićem. Đorđević im je obezbedio da budu pod danonoćnom zaštitom službenika BIA. I da sve znaju o žrtvama na koje su se nameračili.

Da bi potpuno zagospodarili pravosuđem, Lončar je uspeo da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal postavi izvesnog Mladena Nenadića, advokata iz Čačka, sa kojim je Aleksandar Đorđević radio u kancelariji u Čačku i radili su za poznate čačanske mafijaše, oslobađali, za velike pare, ubice, narkodilere, trgovce oružjem i uterivače dugova. I Nenadić je peder!

Magazin Tabloid je objavio serijal tekstova o njihovom kriminalu. Postavljanjem Nenadića za Specijalnog tužioca, Lončar i Stepanović su zaokružili neraskidivi lanac uticaja i kontrole nad pravosuđem.

Zahvaljujući Stepanoviću, koji predsedava vanraspravnim krivičnim većem Odeljenja za organizovani kriminal, nekoliko desetina optuženih proveli su godine u pritvoru, jer nisu imali da plate, ali su oslobođeni od odgovornosti. Sada će budžet Srbije morati da plati njihove patnje.

I sa predsednicima osnovnih sudova, koji su pod nadležnošću Višeg suda u Beogradu, Stepanović se ponaša kao da su roblje. Najsuroviji je bio prema sudiji Tanji Šobat, koja je bila predsednik Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njoj je naredio da mu se iz kabineta javlja svako jutro u 7,30 h, da ga probudi, jer je želeo da joj stavi do znanja ko je gazda. Da mora da ispunjava sve njegove naloge, što ona nije činila.

Da bi odvratio sudije Višeg suda u Beogradu da se ne drže zakona ko pijan plota, naručivao bih od svojih pajtosa advokata da traže izuzeće nepoćudnih sudija, koje je on usvajao, i rešenje o izuzeću prosleđivao predsedniku Apelacionog suda u Beogradu, da to ulazi u njihov radni list, da ne bi mogli napredovati u službi.

(Nastavak u sledećem broju)

A 1. Gašić tvrdi da mu je ugrožen život?

Kriminalna grupa koju je predvodio bivši direktor BIA-e, Saša Vukadinović, njegov zet Zoran Jovanović, zatim tužilac Miljko Radisavljević, načelnik PU Kruševac Miljan Petrović, sadašnji direktor BIA-e Bratislav Gašić, zatim tužilac Jovanović i Zoran Trnavac (kum Bratislava Gašića), spremala je pre nekoliko godina likvidaciju policijskog službenika i predstavnika policijskog sindikata Saše Lukovca. Za izvršitelja likvidacije (ubistva), planirali su da angažuju bivšeg pripadnika 63. padobranskog puka, Dejana Plavšića iz Kruševca. Zatečen drskom ponudom i nizom ucena, Plavšić je odbio da počini ovaj zločin i o svemu obavestio naciljanu žrtvu Sašu Lukovca. Tada se mač ove kriminalne grupe okreće protiv Plavšića i taj teror traje do današnjih dana.

Magazin Tabloid je u broju 397 objavio njegovo pismo upućeno Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a Srbije i Aleksandru Vučiću, pod naslovom Metak iz mraka, koji je uznemiro Kruševljane i srpsku javnost.

Gospoda Plavišić i Lukovac,v podneli su potom krivičnu prijavu protiv navedenih lica Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu, koje do danas nije protiv prozvanih podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Ali jeste protiv Dejana Plavšića!

Nakon podnošenja prijave, direktor Gašić je poslao visokog službenika BIA da ponudi novac bivšem pripadniku 63. padobranske jedinice Dejanu Plavšiću da povuče prijavu i da ''stvar legne''. I Plavšić i Lukovac odbili su ponudu, uz napomenu da očekuju da tužilaštvo sprovede zakonit postupak.

Uvidevši da su mu prijatelji u nevolji, direktor BIA Bratislav Gašić, poznatiji u Kruševcu kao Don Bata, naređuje tehničkoj službi BIA da otvori Fejsbuk profil Dejana Plavšića, na kojem on, navodno, preti Gašiću smrću! I to nakon što je odbio da od njega primi novac!

Osnovno tužilaštvo u Kruševcu munjevito reaguje, pokreće pretkrivični postupak i privode Plavšića na saslušanje. On je zatečen, predlaže da se slučaj reši na efikasan način, da Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije otkrije, a što je veoma lako, sa koje adrese je otvoren njegov lažni nalog. Tužilac to energično dobija, a direktor BIA je na saslušanju izjavio da se ''oseća jako ugroženim od te pretnje"!

Takođe se protivio da se utvrdi ko je otvorio lažni Fejsbuk profil, jer mu je to poznato, kazao je! Koji je to direktor tajne službe koji na tako primitivan način montira slučaj, da bi vršio pritisak na čoveka koji je krvario za ovu zemlju, dok je Don bata švercovao kafu, nakit i bavio se najgorim kriminalom? I zašto se plaši za svoj život, kada ga svakodnevno čuva četa specijalaca?

Ipak, Više tužilaštvo nije zahtevalo određivanje pritvora za privedenog, već je samo stavilo u izgled opasnost od velike robije za Plavšića, ako se ne pokrije ušima i ne povuče prijavu.

Ko će stati na rep podivljalom kriminalcu iz Kruševca, ubici i šverceru, koji je na čelu Bezbednosne informativne agencije. Ko će smeniti tužioca Osnovnog tužilaštva u Kruševcu, koje je stecište podrepaša i saradnika mafije u vrhovima vlasti?

A 2. Molioci - surovi osvetnici

Svedočenje glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića

Tek na početku karijere direktora Urgentnog centra, upoznao sam dr Zlatibora Lončara. Tadašnji savetnik u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja dr Verica Lazić zamolila me je da se sretnem s gospodinom Lončarem. Prihvatio sam i mesto susreta je bio restoran Patlidžan. A razlog susreta je bio tekst u Magazinu Tabloid pod naslovom - Nema smrti, bez doktora smrti - posvećen kriminalnoj sprezi dr Lončara sa zemunskim klanom.

Lončar mi se zahvalio što smo ranije o njemu korektno pisali. Prošlo mi je kroz glavu da smo nekoliko godina imali insajdere iz Kliničkog centra Srbije. Kada je Lončar postavljen za direktora Urgentnog centra, odjednom su sa te adrese prestali da stižu izveštaji. I ja sam se njemu zahvalio, na blanko, što je on prihvatio.

Posrednica u razgovorima dr Verica Lazić je predložila da ''budem prijatelj sa Lončarom''. Klimnuo sam glavom i rekao da ču se uzdržati od objavljivanja tekstova o njemu. Ona je otišla, a u tom trenutku se Lončaru neko javio i za minut dva seo je za naš sto. Bio je to v.d. predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanović. Upoznali smo se, a on mi se obraćao sa Ti, što me je iznerviralo,

Dr Lončar me je zamolio da ''poštedim'' i gospodina Stepanovića. Klimnuo sam glavom, jer u tom trenutku nisam znao ništa o ovom čoveku. Potom je g. Lončar proširio spisak ''zaštićnih'' imenima Nikole Petrovića, tada direktora EMS-a, Aleksandra Đorđevića, rukopoloženog direktora BIA, Veselina Milića, načelnika PU Beograda i Duška Milenkovića, predsednika Apelacionog suda u Beogradu

Vi se sastajete u kafiću u Palmotićevoj u Beogradu, upitao sam Lončara., jer sam raspolagao tom informacijom. Lončar je pokušao da na taj spisak stavi i još neke ljude, ali sam ga prekinuo da je to već previše. Do redakcije sam došao peške, zabrinut da li sam dao nerealna obećanja, jer sam poznat kao čovek koji drži reč. Sutradan me ponovo zvala gospođa Lazić. Predložila je da moju sestričnu Milicu, koja živi u Valjevu, zaposle u Dom zdravlja. Ona je znala njenu sudbinu, kada su je dve godine na Institutu za onkologiju lečili od sarkoma gornje vilice. Zračili, mučili. Slučajnim pregledom na VMA ustanovljeno je da je ona zdrava. I iznurena od surovog tretmana. Moja sestra se protivila radikalnim odnosom prema tim lekarima. Neki od njih su, kasnije, uhapšeni u akciji Škraba koju je sproveo UBPOK.

Barem pet meseci trajalo je ''primirje''.

Dok sam bio odsutan, zamenik je pustio tekst našeg kolumniste u kojem je raskrinkan Vučićev kum Nikola Petrović. To je bio događaj koji ću pamtiti do kraja života. Istog dana moja sestričina je najurena iz Doma zdravlja u Valjevu. Informer je objavio izjavu Nikole Petrovića da ne želi da mi plaća reket, mada ga u životu nisam video. Krenuo je napad na štampariju Grafoproduk iz Novog Sada, koja je prestala da nas štampa. Prešli smo u štamapriju Blica, ali je Petrović i to zaustavio. Kada smo počeli da se štampamo u Podgorici, Petrovićev pajtos Vladimir Beba Popović je pokušao da nas uništi prijavama da kamion koji prevozi novine transportuje drogu. Tu mi je pomogao stari drugar, koji je uticajan u Crnoj Gori. Onda je usledila odluka distributera da list više ne prodaju. Privremenom merom Privrednog suda u Beogradu naložena je distribucija Magazina Tabloid, pod pretnjom visokih novčanih kazni. Preživeli smo direktnom intervencijom iz inostranog centra moći.

Meni je laknulo. Više nisam imao obavezu da prećutkujem zlodela pomenute grupe. Sa Lončarem sam ostao u kontaktu. Nekoliko puta me je molio, panično, da ga napadnem u novinama, jer mu neko radi o glavi, tvrdeći da me on snabdeva podacima o braći Vučić.

Nikola Petrović je podneo više tužbi protiv mene. Zastupala ga je Lončareva supruga Vesna, koja se kasnije povukla, prepuštajući predmete svojoj pripravnici, koju je, međutim, Nikola otpustio i angažovao advokata koji zastupa i Informer i Dragana Vučićevića.

Više Vučićevih saradnika su me preko posrednika molili da prekinem pisanje o njima, jer su u problemima. Što sam i prihvatao, porukom da se distanciraju od sumanutog Alesandra Vučića.

Ipak, bilo mi je žao Andreja Vučića, jer sam shvatio da sa njim manipulišu Lončar, Aleksandar Stepanović, uvlačeći ga u mutne poslove, samo da bi pokrili svoj kriminal.